KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 22 (3)
1NDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13069
I. G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Frankfurt a. M., Nemačka.
Postupak za izradu bojnih lakova.
Dopunski patent uz osnovni patent broj 12894.
Prijava od 30 maja 1936.	Važi od 1 septembra 1936.
Traženo pravo prvenstva od 14 juna 1935 (Nemačka).
Najduže vreme trajanja do 30 juna 1951.
U patentu br. 12894 predloženo je, da se sultonske kiseline ftalocijanina, slobodnih od metala ili koji sadrže metale, t. j. sulfonske kiseline proizvoda, koji se mogu dobiti pomoću zagrevanja derivata aromatičnih o-dikarbonskih kiselina u kojima je azot vezan na C-atome karboksil-nih grupa nalazećih se u o-položaju, ili pomoću zagrevanja njihovih supstitucio-nih proizvoda samih za sebe ili u prisustvu metala ili metalnih jedinjenja ili drugih materija, dovedu u reakciju sa metalnim jedinjenjima pogodnim za stvaranje lakova, na pr. sa metalnim solima, metalnim oksidima, — hid-roksidima i sl. Na taj način dobivaju se dragoceni bojni lakovi u različitim tonovima.
Sada je pronađeno, da se takvi bojni lakovi mogu dobiti i kada se pri stvaranju laka sa ftalocijaninsulfonskim kiselinama metalna jedinjenja delimično ili sasvim zamene sa bazisnim bojnim materijama. Na taj način dobivaju se bojni lakovi, koji su neobično postojani na svetlost.
Pri tome se probitačno sult'onske kiseline ftalocijaninskih bojnih materija u-potrebljuju u obliku soli, rastvorljivih u vodi- Kao bazisne bojne komponente pogodne su bojne materije iz raznih klasa boja, na pr. one iz reda trifenilmetana, tiacina, aco-boje i si., u koliko su te boje bazisne. Pomoću izbora pogodnih bazisnih bojnih materija, mogu se pri tome dobiti
u velikom izboru različiti tonovi boja. U mnogim slučajevima pokazalo se kao probitačno, da se prevođenje komponenata u bojni lak vrši u prisustvu supstrata upotrebljenih pri izradi pigmentnih boja, na pr. u prisustvu alumnijevog oksida, bari jevog sulfata i si.; takođe može eventualno bili probitačan i dodatak sredstava za dispergovanje, dodatak zaštitnih koloida, rastvorljivih veštačkih smola i si..
Primer 1
3 tež. dela prema primeru 1 osnovnog patenta sulfonisane ftalocijanin boje, koja sadrži bakar, rastvori se u vodi i tome se doda uz mešanje rastvor od 1 tež. dela rodulin-plavog 6 G (Schultz, Farbstoff-tabellen, VII izdanje, knjiga 1, br. 755).
Dobiveni talog može se bez filtriranja direktno dodati nekom supstratu. Jedan takav na pr. za štampanje tapeta pogodan supstrat pripravlja se na pr. pomoću natapanja 25 delova bari jevog sulfata sa vodom uz dodatak 10%-nog rastvora od 10’ tež. delova aluminijevog sulfata (18% ALO;,) i zatim 10%-nog rastvora od 4 tež. dela kalcinisane sode.
Primer 2
3 tež. dela sulfonisane ftalocijanin-boje, koja sadrži kobalt, rastvori se u klju-čajućoj vodi i doda se u jedan supstrat koji se pripravlja pomoću mešanja 10%-nog vodenog rastvora od 10 tež. delova
Din. 5.—
aluminijevo^ sulfata, 5 tež. delova kalci-nisane sode i 10 tež. delova kristalisanog barijevog klorida. Tome se uz mešanje doda vodeni rastvor od jednog tež. dela metilen-plavog BB (Schultz, Farbstoff-tabellen, 7 izd., knjiga 1, br. 1038) i dobiva se jedan duboko plavi lak, koji se može dalje prerađivati na proizvoljan način.
Primer 3
U 10%-ni rastvor od 30 tež. delova aluminijevog sulfata doda se 12 tež. delova sode i rastvor se odvoji od stvorenog taloga pomoću dekantiranja. Talogu se doda vodeni rastvor od 2.25 tež. delova sulfo-nisane ftalocijanin bojne materije koja sadrži nikal i priključno tome rastvor od 0.9 tež. delova rodulin-plavog 5B (Schultz, Farbstofftabellen, 7 izd., knjiga 2, str. 184).
Dobiva se jedan u vodi postojani plavi lak, koji se posle filtriranja može dalje prerađivati, na pr. pomoću sušenja i utrljavanja ša duvanim firnajzom od lanenog ulja.
Primer 4
U jedan supstrat dobiven pomoću taloženja. 10%-nog rastvora od 30 tež. delova aluminijevog sulfata sa 12 delova kalcinisane sode, dodaje se vodeni rastvor od 1 tež. dela brilant-zelene boje (ekstra krist.) (Schultz, Farbstofftabellen, 7 izd., knjiga 1, br. 760) i obara se bojni lak pomoću dodatka jednog rastvora od 2-5 tež. delova sulfonisane ftalocijanin bojne materije slobodne od metala. Posle filiri-ranja može se lak ili dalje prerađivati sa vodenim sredstvima za vezivanje, ili sušiti.
Primer 5
U jedan supstrat prema primeru 4 sipa se vodeni rastvor od 3 tež. dela jednog sulfonisanog bakarnog ftalocijanina i ra-
stvor od 0.2 tež. dela konc. auramina (Schultz, Farbstofftabellen, izd. 7, knjiga 1, str. 752). Obaranje se naposletku zavr-šuje pomoću dodatka vodenog rastvora od 3 tež. dela barijevog klorida.
Primer 6
20 tež. delova natrijeve soli sulfonske kiseline ftalocijaninske bojne materije koja sadrži bakar (izrađene pomoću sul-fonisanja bakarnog ftalocijanina u 60 %-nom oleumu za vreme od 20 časova pri 25"C i za vreme daljih 5 časova pri 50°C) rastvori se u 400 tež. delova vruće vode i tome se doda rastvor od 8 tež- delova diamant-zelenog GX (Schultz, Farbstofftabellen, 1931, br. 760) u 1000 delova vruće vode. Bojni lak ispada potpuno. On se ocedi, ispere i osuši. On obojava caponske lakove u vrlo jasnim plavičasto-zelenim tonovima.
Primer 7
20 tež. delova u primeru 6 pomenute natrijeve soli bakarne ftalocijaninske sulfonske kiseline rastvori se u 400 tež. delova vruće vode i zatim se tome doda rastvor od 14 tež. delova auramina G (Schultz, Farbstofftabellen, 1931, br. 753) u 3000 delova vruće vode. Oboreni bojni lak prerađuje se kao i obični. On je kao i ona,] iz prethodnog primera rastvorljiv u organskim rastvornim sredstvima i pogodan je naročito za bojenje caponskih lakova i organskih veštačkih materija, pri čemu se dobivaju vrlo jasna obojenja, postojana na svetlost.
Patentni zahtev:
Dalje izvođenje postupka prema patentu br. 12894, naznačeno time, što se tamo upotrebljena metalna jedinjenja pogodna za stvaranje lakova, zamenjuju deli-mično ili sasvim sa bazisnim bojnim materijama.