KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 30 (1)
INDUSTRIEKE SVOJINE IZDAN 1. JULA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6120.
Dr. Alois Fischer, hemičar, Beč.
Postupak za izradu radioaktivnih sprava od metala ili legura.
Dopuniski polog uz osnovni patent broj 6119.
Prijava od 28. septembra 1927.	Vazi od 1. augusta 1928.
Praženo pravo prvenstva od 19. februara 1927. (Austrijab Najduže vreme trajanja do 31. jula 1943.
U glavnom patentu broj P756 27 opi-sanasana je izrada metala odnosno legura koje sadrže čvrsto pripojene zračeče materije kao radium, mezotorium itd. odnosno jedinjenja ovih materija.
Sad je zapaženo da je za mnoge, naročite medicinske svrhe od važnosti stalno inkorporisanje radioaktivnih jedinjenja odredjenim spravama od metala ili legura, naročite metalnim sudovima, na pr. metalnim cevima, pri čem ovi metali ne treba da gube pomenute skupocene sup-stance.
Izrada takvih sprava na osnovu metoda opisanih u glavnom patentu nailazi na teškoče naročito onda, ako te sprave treba da imaju vrlo male dimenzije, kao na pr. u zubarstvu, gde se obično radi o torne, da se takve sprave, koje onda imaju oblik tankih žica, uvlače u kanale zubnog korena.
Iz čisto ekonomskih razloga na pr. bilo bi nemogučno, da se metalne žice ak-tiviraju na taj način, što se uvlače u ra-dioaktivnu materiju i onda zagrevaju dok ih metal ne primi, jer bi ovaj proces uslovljavao znatne gubitke radioaktivnih materija usled njihove isparljivosti.
Radi se dakle o torne, da se nadje je-dan put, kojim bi se sprečavalo slobodno isparavanje i time gubitak u radioaktivnim materijama prilikom inkorporisanja istih metalima ili legurama.
Zatim je za medicinska lečenja često potrebno, da se zračena energija postavi na ono mesto, gde treba da dejstvuje a da druga zdrava mesta tela budu od ovog dejstva zaštičena. Iz ovog razloga je kori-sno, da se primenjene naprave (sudovi, naročito cevi) ne prevlače po celoj svojoj površini zračečim materijama več samo po potrebi pojedinačna mesta.
Predmet ovog pronalaska je, da se pomenute teškoče uklone i praksom postavljeni zadatci rese tehnički i to potpu-nije..
Da bi se sprečili gubitci radioaktivnih materija u metalnoj napravi, ova se prvo gradi šuplja potom delimično ili sva pu-ni tom materijom i onda šupljina ili pot-puno začepi odgovarajuče načinjenim metalnim delom i hermetički zatvori. Tako načinjena naprava se onda na mestima, gde se iznutra nalazi radioaktivna sup-stanca zagreva do izvesne temperature ali ispod tačke topljenja dotičnog metala.
Zagrevanjem se hermetički u napravi zatvorena radioaktivna materija inkorpo-riše okolnom metalu, tako da je više u unutrašnjosti nema več samo u zidovima suda, koji su onda vrlo radioaktivni.
Isčezavanje radioaktivne materije iz šupljine suda utvrdjeno je time, što se posle ove obrade seče i pojedini delovi se vodom ili kiselinama kuvaju i onda ta tečnost proba na radioaktivitet. Tečnost
Din 10.—
se onda pokazuje skoro potpuno neaktivna jer je radioaktivitet ranije sadržine prešao u metal. Prema torne je verovatno da su se u sudu bitne radioaktivne soli (na pr. radium-hlorid ili radium-bromid) disocirale u zatvorenom prostoru u metalni radium i slobodni halogen od kojih se prvi legira sa metalom obloge, a eventualni gasni halogen biva kao takav oklu-diran od okolnog metala.
U sledečem opisačemo tehničko izvo-djenje postupka po pronalasku i za to potreban pribor i objasniti na nekoliko primera a da time ne budu iscrpljene mo-gučnosti izvodjenja, koje ulaze u okvir pronalazka. Zato i ako se ovi primeri po-glavito odnose na medicinske svrhe i premene, ipak podvlačimo, da su po pronalasku mogučne primene i u drugim oblastima.
Za medicinske svrhe izgleda da je po-najbolje upotrebljavati teško ali uopšte na oksidišuče metale, plemenite metale naročito platinu ili njene legure. Metalnim sudovima najbolje je dati oblik cevčica, ali prema primeni odnos, kod leče-nja bolesti može im se dati i drugi pro-izvoljan oblik, koji zavisi od položaja, pri-stupačnosti i veličine obolelog mesta za zračenje.
Način punjenja sudova večih dimenzija je običan, na pr. direktnim unošenjem čvrstih radioaktivnih materija u sud ili unošenjem rastvora ovih materija i po-tonjim isparavanjem rastvarača ili pak kojim drugim podesnim putem. Hermetič-ki zatvor suda po unosenju radioaktivne materije vrši se zatapanjem, zatvariva-njem, uvrtanjem pomoču loža itd.
Kod vrlo majušnih sudova, koji se upotrebljuju u zubnom lekarstvu za uno-šenje u šupljine zubnih korena prvenstveno se upotrebljavaju tanke cevčice od platine, čiji je unutarnji prečnik 0.2 do
0.4 mm a spoljni oko 0.4—0.7 mm. Ove se cevi pune obično kroz vrlo mali levak. Način punjenja je prema svrsi primene vrlo različit. U sledečem je dato nekoliko primera.
Primer 1.
Kod lečenja zubnih korena dešava se da radioaktivna materija treba koncentri-sati na jednom jedinom mestu. U ovom se slučaju u cev, čiji je jedan kraj zatvo-ren i koja ima gore navedene dimenzije sipa uprašena radioaktivna materija kroz levak sa otvorom od 0.15—0.30 mm i to drmanjem, što je uspešno posle malo vež-be. Ovaj se prah žicom odgovarajuče deb-Ijine nabiva. Za ovo potrebna žica može se izradjivati ^a ovaj način:	žica je od
tvrdjeg materijala nego cev, na pr. iz pla-tine-iridiuma, okreče se spiralno ili pak ima zavrtanje, prevlači se rastopljenom platinom i vuče na željenu debljinu tako, da točno pasuje za cevčicu. Sad se do dna zatvorenog dela supstancom ispunje-ne cevi, uvučena žica na otvorenom kraju hermetički zatapa ili zavaruje sa cevi. Potom se cev na kraju, na kome se nalazi radioaktivna materija čini radioaktivnim.
Primer 2.
Ako treba da se cev tako isto malih dimenzija po celoj svojoj dužini načini radioaktivnim, onda je korisno izabrati sledeči proces: punjenje ide istim tokom kao u primeru 1, sem što se veča količina radioaktivne materije unosi u cev, i koja se potom žica, obradjena kao u 1 primeru, po izvlačenju još jednom uvija — u neku ruku uvrče, tako da se time radioaktivna materija ravnomerno potiskuje ka zidu cevi. Ovim je učinjeno da se ne troši veča količina radioaktivne materije nego što je potrebno, što je pri visokoj ceni tih materija od velike važnosti.
Ovako iznutra ispunjena radioaktiv-nom materijom i spiralno uvučenom pla-tinsko iridiumovom žicom ispunjena cev se kao u primeru 1 na otvorenom kraju zajedno sa žicom zatapa ili vari i time hermetički zatvara. Potom se cev celom svojom dužinom zagreva do ervenog usi-janja, usled čega se cev odnos, metal aktivira.
Da se zaista po primeru 1 samo jedna tačka a po primeru 2 i 8 (sledečem) cela dužina platinske cevi aktivira, može se uvek dokazati pomoču svetlečeg štita.
Primer 8.
Po jednoj drugoj metodi dobija se tako isto cev, koja je celom svojom dužinom radioaktivna, naime: Punjenje na jednom kraju zatvorene cevi vrši se kao u primeru 1, i to tako, da se radioaktivna materija po punjenju nalazi sabijena uz zatvo-reni kraj cevi. Ostali deo cevi u kome se ne nalazi radioaktivna materija ispunjuje se delom platinsko iridiumovom žicom, kvadratnog, šestougasnog ili kog drugog mnogougaonog oblika. Prema otvorenom kraju cevi ova je žica okrugla i tako pasuje u cev, da se po primeru 1 na tom kraju može hermetički zatopiti. Cev se po varenju ili zatapanju na mestu gde je radioaktivna materija zagreva do jakog ervenog usijanja i time metal aktivira. Da bi se gotovoj cevi dala veča čvrstoča, može se poligonalni deo žice uviti spiralno. Izmedju ove žice i unutarnjeg zida cevi postaje sistem pravih ili spiralnih kanala,
koji se pune eraanacijoin i proizvodima raspadanja radioaktivne materije, tako, da se sad ne aktivira samo vrh već i cev celom svojom dužinom dogod dopiru ovi kanali.
Primer 4.
Drugi način punjenja metalne cevi vrši se na pr. na taj način, što se na zatvo-renom kraju zagreva, time stvara zakuum i potom uvlači u rastvor radioaktivne materije. Po hladjenju u cevčicu prodrli rastvor zagreva se malo da bi isparila tečnost rastvora i u cevi nataložena radioaktivna materija. Sad se prema slučaju ili po primeru 1 ili 2 ili 3 deli u cevi i potom dalje obradjuje po odgovarajućem primeru. Eventualno se ovaj proces može ponoviti u cilju dodavanja veće količine radioaktivne materije.
Po jednom od gornjih načina ili ma po kom drugom načinu dobiveni radioaktivni metalni sudovi odnos, metalni Čepiči prave se na pr. za zubarstvo oko 15 mm dugački i da bi se znao zatopljeni kraj, ovaj se pritiskom malo zaravnjuje ili prave ušice. Na ovaj se način može kod tačkasto radioaktiviranog mesta poznati ta strana bez upotrebe svetlečeg šti-ta.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu radioaktivnih naprava od metala ili legura po glavnom patentu broj P 756/27 naznačen time, što se radioaktivne materije u sudove od metala ili legura unose ili u ceo sud ili na jedno mesto samo, tamo fiksira, herme-tički zatvara i potom zagreva do temperature, koja je manja od temperature topljenja metala ili legure.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se kao metali ili legure za sudove upotrebljuju plemeniti metali ili legure istih prvenstveno platina ili plati-na-iridium.
3.	Postupak po zahtevu 1—2 naznačen time što metalni sud dobija oblik cevi, koja je na jednom kraju zatvorena.
4.	Postupak po zahtevu 1—3 naznačen time što se na jednom kraju zatvorena metalna cev puni delom ili potpuno radi-oaktivnom materijom zalim i na drugom kraju hermetički zatvara, prvenstveno zatapanjem ili varenjem.
5.	Postupak po zahtevu 1—4 naznačen time, što se radioaktivna materija sipa u cev pomoču jednog levka sa odgova-rajuče malim otvorom uz stalno guranje materije pomoču jedne metalne žice, koja pasuje za otvor cevi.
6.	Postupak po zahtevu 1—A naznačen time što se radioaktivne materije sipaju u metalni sud, unosi rastvor radioaktivne materije u sud i rastvarač isparava.
7.	Postupak po zahtevu 5 i 6 naznačen time što se metalna cev sastoji iz platine a žica iz platine-iridiuma.
8.	Postupak po zahtevu 5 i 6 naznačen time, što se za uvlačenje u metalnu cev sa radioaktivnom materijom upotreb-Ijena metalna žica spiralno uvrče ili reže sa zavrtanjskom lozom.
9.	Postupak po zahtevu 5—8 naznačen time, |to se za punjenje metalne cevi sa radioaktivnim materijama upotrebljena metalna žica spiralno uvija, potom prevla-či piatinom i zatira vuče do željene deb-Ijine.
10.	Postupak po zahtevu 9 naznačen time, što se piatinom prevučena žica spiralno uvija.
11.	Postupak po zahtevu 1—10 naznačen time, što se za izradu samo na jednoj odredjenoj tačci radioaktivne metalne cevi radioaktivna materija uvodi samo do zatvorenog kraja metalne cevi i nabija uvučenom metalnom žicom, na šta se metalna cev sa uvučenom metalnom žicom hermetički zatvara na otvorenom kraju i potom taj kraj sa radioaktivnom materijom zagreva do ispod tačke topljenja metala cevi prvenstveno do crvenog usijanja.
12.	Postupak po zahtevu 1—10 naznačen time, što se za izradu cevi koja je celom svojom dužinom radioaktivna unosi radioaktivna materija u cev pomoču jedne spiralno uvrtene ili izlozane metalne žice i deli po unutarnjoj površini cevi, na šta se cev sa uvučenom metalnom žicom na otvorenom kraju zatapa, vari i tako hermetički zatvorena cev celom svojom dužinom zagreva do crvenog usijanja ali ispod točke topljenja metala cevi.
13.	Postupak po zahtevu 11 i 12 naznačen time, što u metalnu cev uvučena žica za uvodjenje ima tro-četvero- ili mno-gougaoni poprečni presek, koji se prema otvorenom kraju cevi završava kružno, da bi se time cev na tom kraju potpuno ispu-nila i tako zatopila.
-finsEsn	|	■■7-')]ilßs oq ,v qf;i .(V j .
■



,



, '
■
■

■




■; i



'
■