KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 46 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Novembra 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4551
Ugo Giotti i Foško Caneschi, Florencija, Italija.
Sprava za zagrevanje nafte ili petroleuma za karburatore eksplozivnih motora pri
upotrebi produkata sagorevanja.
Prijava od 20. februara 1925.	Važi od 1. decembra 1925.
Traženo pravo prvenstva od 22. februara 1924. (Italija).
Ovde opisanom aparatu je cilj, da za-greva naftu, petroleum ili opšte gorivo namenjeno za napajanje karburatora eksplo-zionih motora.
Aparat se u glavnom sastoji od cevi i komora za karburator i smešu goriva i vaz-duha. Ove cevi i komore prolaze kroz vodove, kroz koje protiču produkti sagorevanja ili se pak u ovim nalaze. Najglavnija osobina jednog takvog zagrevača, sastoji se u tome, da plamen ili topli gasovi produkta za sagorevanje, budu provođeni tako, da udaraju direktno o jednu površinu, odakle prolazi gorivo usisano od motora.
Postupak može biti i takav, da se više komora i cevi spoje u jednu cev.
Druga osobina sistema sastoji se u tome, što se od aparata već zagrejana sme-ša vodi do cilindra motora, kroz jedan vod koji pak vodi u drugi jedan vod, iz kog produkti sagorevanja izlaze napolje. Sve to biva u najmanjim srazmerama u odnosu na slične aparate, tako da se ovde ni kapica suviše ne zatvara, niti pak pomera-ju delovi motora.
Priloženi nacrt pokazuje praktičan primer pronalaska.
U cilindru sl. 1 pokazuje vertikalni presek celokupnog aparata sa vodom za smešu i za ispust produkta sagorevanja.
SI. 2 je poprečni presek po liniji A—B iz si. i.
SI. 3 je izgled od pozadi si. 2 bez poklopca.
SI. 4 je zadnji izgled zadnjeg poklopca.
SI. 5 'je poprečni presek po liniji C—D iz si. 1.
SI. 6 je poprečni presek po liniji E—F iz si. 1.
SI. 7 je poprečni presek po liniji G—H iz si. 1.
Si. 8 pokazuje u osnovi ušće ispusne cevi i dovod smeše.
SI. 9 pokazuje u osnovi ušće sa flanšom cevi za smešu i karburator; cevi se odvajaju od zagrevača.
SI. 10 pokazuje drugi primer zagrevača sa malo izmenjenim oblikom.
SI. 11 pokazuje tako isto drugi primer bez zagrevača sa kvadratnim poprečnim presekom.
Zagrevač se sastoji iz dva različita dela, iz samog zagrevača a, i cevi b za ispust produkata sagorevanja i za vođenje smeše u eksplozivnu komoru cilindra. Pomenuti delovi vezani su u c pomoću zavrtnja d—d.
Zatvarač a ima okrugli ili proizvoljni o-blik, kao n. pr. onaj pokazan u si. 10 i 11. Smeša ulazi u srednju komoru, koja je kako spolja tako i iznutra potpuno opkoljena komorama u kojima kruže produkti sagorevanja.
Pod ovim okolnostima t. j. zagrevanjem u svakom delu, smeša se jako zagreva, dok teče ka motoru praćena uvek toplotom iz produkata sagorevanja, koji kruže u stalnom vodu.
Ovaj novi tip zagrevača sastoji se iz jedne kutije e iz više komora sa prednjim poklopcem f i jednog zadnjeg poklopca g.
Din. 20.
Kutija se sastoji iz četiri komora i to: jedne srednje h sa zadnjim otvorom; druge prstenaste i tako isto sa otvorom upravljenim pozadi; iz treće prstenaste k sa na-pred upravljenim otvorom i iz prstenaste 1 sa otvorom pozadi.
Prstenasta komora k spojena je gore sa vodom m, dok je komora 1 vezana sa dvema bočnim komorama n, o voda m (vidi si. 3 i 6).
Prednji poklopac f potpuno zatvara komoru k na prednjoj strani, dok je zadnji poklopac g sa raznim komorama vezan, kao što je niže opisano.
Ovaj paklopac g sastoji se iz kotura g1 na kome su postavljeni razni otvori, propusti i nose vod p za uvod gasa za sagore-vanje.
Otvor q poklopca g vezan je sa komorom i kutije e i stoji sa dva druga otvora r, s u vezi, koji su istovremeno vezani sa prstenastom komorom 1.
Zagrevač e nosi na svom donjem delu karburator, koji se ne vidi na nacrtu, ali koji je utvrđen zavrtnjem t za kutiju e.
Karburator vezan je sa komorom k i smeša (vidi si. 3) teče desno i levo od komore, da bi isticala iznad zida m dok gasovi produkti sagorevanja ulaze kroz p u srednju komoru h i tad kroz otvor i u prstenastu komoru. Iz ove komore oni teku kroz otvor q poklopca e idu desno i levo da bi ušli kroz otvore r, s u komoru
1.	Odavde izlaze gasovi sagorevanja kroz dva gornja otvora v, w u vodove n, o.
Pošto u ovom slučaju teče smeša kroz vod koji se nalazi između dveju komora, u kojima kruže produkti sagorevanja, to se ona jako i zagreva.
Vodovi m, n i o, koji kao što se vidi iz si. 6 imaju prema izlaznoj strani četvoro-ugaoni presek dok na mestu x naprotiv (vidi si. 7) kružan oblik. Ovi se dovodi sjedinjuju sa vodom b pomoću zavrtnja d i umetača.
Vod b može spolja imati četvorougaoni presek (kao u si. 6), ali za ceo put zadržava ipak unutarnja cev m1 svoj kružni o-blik.
Ova cev m1 polazi od spoja između umetača i zavrtnja d i ide u unutrašnjost eksplozivne komore cilindra, da bi u njoj dovela smešu kroz m-. Ova cev m1 obuhvaćena je drugom cevi y, koja dolazi od dva voda n, o (vidi si. 6) i prati ceo vod m1 do ušća cilindra.
Pošto u n, o kruže produkti sagorevanja, to ovi poslednji obuhvataju vod m1 grejući ga istovremeno, da bi iz otvora 2 izašli (si. 5). Pre završetka voda u eksplozivnoj komori, isti nailazi na cev 3 koja je obično izbušena, da bi se omogućio pri-
laz smeše. Iz te cevi i to kroz ušće može teći smeša od benzina, koju neposredno sisa cilindar, ako motor u početku radi sa benzinom.
Kao što je pre pomenuto, može vod y biti četverougaoni u mesto kružni (kao u si. 6) ili pak može imati svaki drugi oblik ili presek. SI. 10 i 11 pokazuju dve vrste zagrevača sa raznim presecima, koji uvek imaju tu spoljnju komoru, dok smeša ulazi u srednju komoru.
Za ova dva zagrevača potrebni poklopci razlikuju se od drugih opisanih za druge primere, premda je osnovna zamisao ne-promenjena.
Po sebi se razume, da se zagrevači iste vrste, mogu graditi sa raznim oblicima, naročito u odnosu na šablon komore.
Patentni zahtevi:
1.	Zagrevač za smešu goriva i vazduha za napajanje eksplozivnih komora, naročito iz smeše od nafte, petroleuma i tome slično, čije se zagrevanje vrši upotrebom sa-gorelih produkata u motoru, naznačen time, što se isti sastoji iz više komora, koje se jedna u drugoj nalaze, pri čem u srednju ulazi smeša, a produkti sagorevanja u unutarnju i spoljnu komoru, uz to produkti sagorevanja teku neposredno kroz poklopac zagrevača ka odgovarajućim komorama pa se zatim ispuštaju napolje.
2.	Zagrevač po zahtevu 1, naznačen time, što se isti sastoji iz raznih prstenastih komora, koje jedna drugu opkoljavaju, zagrevač vezuju neposredno sa karburatorom, gde u zagrevaču teče smeša iz karburatora u treću prstenastu komoru, počev od sredine obuhvata ovu komoru granajući se i levo i desno, da bi potom istekla kroz cev, koja vodi u vod za motor, dok produkti sagorevanja ulazeći kroz podesan poklopac u srednjoj komori zagrevača, neposredno ulaze u srednju komoru iz koje, pomoću naročitih otvora i cevi na poklopcu produkti sagorevanja ulaze u četvrtu komoru iz koje naročitim otvorima ističu kroz cev koja potpuno obuhvata jedan vod, pri čem produkti sagorevanja idu kroz cev za mešanje do ušća u eksplozionu komoru i dalje izlaze napolje.
3.	Zagrevač po zahtevu 1—2, naznačen time, što produkti sagorevanja i smeša u-laze u dvojnu cev, prvi u spoljnu a drugi vodi unutarnju, tako da se cev zagreva, pri čem cev za smešu vodi istu do ušća u eksplozionu komoru cilindra, a cev zo sa-gorele gasove vodi napolje.
4.	Zagrevač po zahtevu 3, naznačen time, što njegove dvojne cevi mogu umesto o-


kruglih preseka imati četverougaoni, mno- ffme, što njegove dvojne cevi mogu ume-gougaoni, okrugli ili dr. presek.	sto okruglih preseka imati svaki drugi pro-
5. Zagrevač po zahtevu 1—4, naznačen izvoljan.
ifi unoait-ivso
















$tfpatent broj 4-SS/.

























Pia JO- rfc/patentbfi(y 4-55L
9