KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
S*'
^ '
UPRAVA ZA ZAŠTITU	INDUSTRISKE SVOJINE
Klasa 54 (4)	llSj'	’ ffiMS	Izdan 1. Jula 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7141
Paul Quitlmann, trgovac, Wien, Austrija.
Svetleči štit.
Prijava od 30. maja 1929.	Važi od 1. januara 1930.
Traženo pravo prvenstva od 24. jula 1928. (Austrija).
Pronalazak se odnosi na pljošti reklamni štit izveden kao svetleči štit za upadnu svetlost, naročito za dnevnu svetlost i sastoji se od prednje površine snabdevene transparentom slova ili nacrta i iz prizma-tičnog ogledala postavljenog iza te površine, i naročito se odlikuje time, što su među sobom paralelno i preko cele dužine štita postavljene prizme izvedene tako, da od obeju ka ivicama prizmi vodećih bočnih površina, od ivice na dole iduća površina leži pod oštrim uglom prema površini slike i ona je tri ili više puta šira od gornje površine, koja se penje od ivice skoro upravno na površinu slike. Ako se takav štit stavi uspravno u visini oka ili nešto više pod vedrim nebom, tada se dobija u izvesnom određenom pravcu i na odstojanju izvanredno jako svetlosno dejstvo.
Poznati su pljošti svetleči štitovi, koji su snabdeveni sa prizmatičnim, talasastim ili sasvim nepravilnim reflektivnim površinama, koje reflektuju sa svih strana padajuću svetlost opet na sve strane tako, da se na posmatrača, koji stoji pred štitom reflektira samo mali deo svetlosti i usled toga nastaju jaka dejstva senke. Kod poznatih rav-nostranih prizmatičnih ili talasastih površina (reflektivnih površina), svetlost, koja upada u određenom pravcu pri upravnom položaju i u visini očiju, odbi a se samo od onih ogledalskih površina u izvesnom pravcu,koji zaklapaju odgovarajući nagibni ugao sa zracima upadne svetlosti. Kod talasastih
štitova dolazi do dejstva dakle vrlo mali deo svetlosti, a kod poznatih ravnostranih prizmatičnih štitova u najpovoljnijem slučaju samo polovina ogledalske površine.
Od do sada poznatih svetlečih štitova te vrste, razlikuje se novi štit izvesnim određenim izobraženjem prizmatičnog ogledala, koje omogućava dosada nedostižno dejstvo. To novo dejstvo počiva na tome, da kod upravnog položaja štita u visini očiju najveći mogući deo reflektivnih površina biva doveden u položaj, koji u izvesnom pravcu, poimence ozgo upadajuću svetlost reflektira opet skoro u celini u izvesnom određenom pravcu tako, da se omogućava u tom pravcu ne samo najveće moguće iskorišćavanje upadne svetlosti nego istovremeno i dejstvo senke snižava se praktično, te više ne smeta. Prolaznik, koji ide prema stojećem štitu, dobija time utisak svetlosnog signla, koji dejstvuje kao saobraćajni znak.
Pronalazak je u nacrtu izbliže objašnjen. Sl. 1 i 2 pokazuju štit u smislu pronalaska u prednjem i bočnom izgledu. SI. 3 pokazuje naročito dejstvo štita prema pronalasku u odnosu na plošti štit poznate vrste predstavljen na si. 4.
Prizmatično ogledalo 1 prema pronalasku sastoji se od niza pararalelnih prizmi 2, koje se pravolinski pružaju preko cele dužine štita i ozgo padajuću svetlost reflektiraju na transparent sa slovima ili znacima namešten ispred ogledala. Prednja strana
Din. 15.
3, koja obrazuje površinu štita pokrivena je za svetlost neprobojnim slojem 5, osim na mestima za slova 4.
Svaka pojedina prizma izvedena je tako, da od dveju, ka ivici (s) prizme vodećih bočnih površina (a, b) ona od ivice (s) na dole iduća površina (b) leži pod oštrim uglom prema površini slike i široka je Iri ili više puta od gornje površine (a), koja se penje prema ivici (s) skoro upravno na površinu slike.
SI. 3. pokazuje dejstvo prizmatičnog o-gledala 1 prema pronalasku u odnosu na dejstvo prestavljeno na si. 4. na poznatom prizmatičnem ogledalu l’, čije su prizme obrazovane od ogledala a’ b’ površina iste veličine.
Na si. 3 prestaviće se posmatraču P jasno svetleče se površine u veličini dvostrukih linija 7, jer u pravcu x upadajući zraci svetlosti, padaju na najveći deo površina b i reflektuju se u pravcu posmatrača P. Samo deo s-f površine b ne biva pogođen upadajućim zracima x, i taj deo izgleda posmatraču P kao uzana senka. Prolazniku koji ide u susret stojećem štitu prema pronalasku, ukazuje se slika široko svetlečih površina prekinutih prugama senke.
Kod prizmatičnog ogledala prema si. 4 reflektuju se upali zraci x na isti način od površina b’ na posmatrača P; površine a’ koje su iste veličine kao i površine b’ pro-uzrokuju pak prekid svetlosti t. j. svetleče površine prugama senke iste širine kao i svetleče površine. Posmatraču P ukazuju se dakle dvostrukim linijama 7 obeležene partije kao jasno svetleče, a između njih ležeće i iste veličine partije deluju kao jake senke. Utisak takvog štita vrlo se jako umanjuje širokim površinama senke.
Vrlo je korisno, kada se napravi prizmatično ogledalo prema pronalasku od jednog komada stakla dovoljne širine, čija se zadnja strana prema pronalasku žljebi
u vidu ^prizmatičnih oblika i snabdeva se unutra reflektujućom oblogom. Transparent sa slovima ili sa znacima može direktno da se nanese na površinu štita, koji obrazuje prednju stranu staklenog štita ili može biti nanesen na naročitu staklenu tablu, koja se potom ujedinjuje sa staklenim štitom.
Štit udešen za dnevnu svetlost prirodno je, da će noću biti neosvetljen. Ipak se može i noću osvetliti štit na prost način, pošto se isključi dejstvo ogledsla, kada se upotrebi ogledalo od staklenih prizmi sa poznatom transparentnem oblogom za ogledala. Iza takvog transparenlnog ogledala na-mešten izvor svetlosti baca svetlost kroz transparetno ogledalo i osvetljava prednja slova ili znake transparenta. Prirodno je, da je pri tome isključeno dejstvo ogledala.
Novi štit odlikuje se velikom jeftinoćom, elegancijom i malim zauzimanjem prostora usled naročite konstrukcije prizmat čnih površina postiže se najveće iskorišćenje reklamnog dejstva u obzir dolazećih ogledal-skih površina i time se postiže istovremeno i umanjavanje stvaranja senke na najmanju n.eru.
Patentni zahtev :
Svetleči štit za upadajuću svetlost sa prednjim transparentom sa slovima ili znacima odn. nacrtima i iza njih predviđenim prizmatičnim ogledalom, naznačen time, da su izobražene među sobom paralelno iduće i duž cele dužine štita pružajuće se prizme tako, da od obe ka ivici (s) prizme (2) vodeće bočne površine (a, b), ona površina (b), koja ide od ivice na dole. leži pod oštrim uglom prema površini slike i tri ili više puta je tako široka, kao ona površina (a), koja se penje ka ivici približno pod pravim uglom prema površini slike.
Adpatent broj 7141.
rij*
A d patent broj 7/41. ■*' M