KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 6 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Jula 1931.
PATENTNI SPIS BR. 8075
Berlin Charles Octave, hemičar, Alžir i Drivon, Alphonse Victor
Boufarik, Alžir.
Poboljšanja u načinima previranja.
Prijava od 27. maja 1929.	Važi od 1. septembra 1930.
Traženo pravo prvenstva od 22. juna 1928. (Francuska).
Proizvodnja prevrelih pića koja sadrže prirodnog šećera usled čega još uvek imaju izvesnu slast, privlači pažnju svih proizvođača, zbog stalnog povećanja potrošnje ovakvih pića.
Ova proizvodnja za sada se vrši u glavnom na tri sledeča načina:
a)	Zaslađivanjem potpuno prevrelih tečnosti sa prirodnim jako zaslađenim sokovima, koji se konzervišu većim količinama nekog antiseptika.
b)	Previranjem i postepenim uklanjanjem fermenata.
c)	Obogaćivanjem tečnosti otrovima na-izmeničnom fermentacijom i zagrevanjem.
Svaki od ovih načina ima izvesne nezgode zbog kojih je njihova upotreba teška i rezultat vrlo nesiguran ili bar nepotpun.
Sledeči izum se odnosi na jedan način proizvodnje bez prekida, koji se lako i praktično da postaviti i koji dozvoljava da se dobiju tečnosti koje ne previru i koje su zaslađene onoliko koliko se hoće.
Ovaj način sastoji se uglavnom u tome, što se u toku previranja održava stalna koncentracija fermenata u ćelijama. Poznato je da se u toku previranja fermenti umnožavaju, njihova koncentracija rasti od nule do maximuma, koji je postignut pri kraju vrenja. Da bi se ta koncentracija održala konstantna potrebno je ili oduzimati ili u-ništavati fermente, a prema našem izumu to se i vrši neprekidno. Da bi se skratilo
vreme previranju, pojačava se umnožavanje fermenata, naime održavanjem temperature na najvišoj tački, mešanje sa kiseonikom (a to je u isto vreme, kao što je poznalo i preventivno sredstvo za suzbijanje različitih specifičkih ukusa) ili dodavanjem aktivnih fermenata koji se mogu takođe učiniti aktivniji i veštačkim putem.
Odlika ovoga načina jeste pojačavanje umnožavanja fermenata, a u isto vreme i stalno kompenzovanje toga umnožavanja, ništeći ili oduzimajući višak fermenata, da bi se njihova koncentracija održala konstantne, ne prekidajući pri tome nikako proces previranja, koje treba prirodno da prestane pošto je išlo od početka do kraja bar najmanje srednjom jačinom.
Preimućstvo i tehnički razlozi ovoga načina su u dobijanju što bržeg umnožavanja fermenata koji se postepeno odstranjuju kako se pojave, tako da procenat fermenata ostaje stalan, a pri fermentaciji nema naglih promena.
Na taj način se dobijaju slatke tečnosti, koje ne mogu previrati i koje je dovoljno jedan jedini put osloboditi od svih fermenata, da bi se dobile u željenom stepenu zaslađenosti. Valja primetiti da se to postiže sredstvima, koja su za sada upotreb-Ijena jedino da bi se dobio potpuno suprotan rezultat, to jest tečnosti, u kojima nema ni malo šećera.
Din. 10.
Tiičnosti dobivene po novom načinu pre-virale su dakle u najpovoljnijim okolnostima za umnožavanje fermenala; prirodtn prestanak fermentacije na suprot tome jeste garancija za stabilizaciju jer ti uslovi nisu nikad istovremeni u praksi, sa podjednakom jačinom a s druge strane tako dobijeno vino nikad ne bi slučajno bilo u tako povoljnim uslovima za fermentaciju.
Sve se radnje po ovom metodu mogu vršiti sa centrifugalnim separatima naročito udešenim za odstranjivanje fermenata za oksidisanje ili provetravanje ili za rad u zatvorenom sudu, ili sa svakim drugim aparatom podešenim za isti rad, a pronalazak se takođe odnosi na primenu tih aparata da bi se dobili ovi rezultati.
Pronađeni metod se razlikuje od poznatih načina za dobije nje slatkih vina, kod kojih se vrši s jedne sirane prosto provetravanje a s druge prirodno uklanjanje fermenata time, što se produkat izloži stvarnoj oksidaciji a uklanjanje fermenata je pojačano i izvedeno hemiski, što dozvoljava da se ista udešava po volji.
Novi način se razlikuje takođe od ranijih metoda oksidacije, način izdvajanja fermenata i prirodnim zaustavljanem previranja.
U pronađenom načinu, delovanje kiseo-nikom i naznačeni način rada omogućavaju da se izbegne i suviše naglo nestajanje šećera a odstranjivanje samo kompenzuje umnožavrnje. Na taj način fermentacija se vrši bez prekida, što ne iziskuje sukcesivna pretakanja i brže se završava.
Oksidacija i neprekidno odstranjavanje se vrše istim aparatom.
Pod neprekidnim radom podrazumeva se, da tok fermentacije nije prekinut potpunim odstranjivanjem. Neprekidno odstranjivanje fermenta se vrši tako, da se aktivnost previranja može postići na više načina.
Izdvajač fermenata može izvršiti njihovo potpuno odstranjivanje, u tom slučaju šira izlazi sjajna ii. aparata, ili nepotpuno izdva janje, i u tom slučaju šira iz aparata izlazi malo mutna.
Taj se metod može dakle primeniti bilo vršeći više potpunih odstranjivanja u intervalima, koji su određeni samim vrenjem, ali samo za jedan deo tečnosti, koji se nalazi u istom sudu, uzimajući tečnost odozdo da bi se dodala odozgo poslejrazdvajanja, bilo vršeći ta ista odstranjivanja samo nepotpuno a uvek u celoj količini tečnosti uzimajuči uvek tečnost ozdo, da bi se dodala ozgo. Pošto je odstranjivanje nepotpuno, previranje se ne prekida, ono se normalno smanjuje bez naglih promena; koristan efekat aparata je u tom slučaju veći, te bi se mogla nepotpuno odstraniti 7.a isto vreme celokupna masa u mesto da
se potpuno odstranjuje samo iz jednog dela.
Sem toga može se olakšati izdvajanje primenjujući osobine fermenata da se gru-pišu usled koagulacije, a u tom smislu su ti fermenti bili izdvajani i proučavani od autora. Odvajanje fermenata je omogućeno na taj način prostim pretakanjem.
Najzad se može udesiti i odvajanje koje ćemo zvati neprekidnim, uklanjajući potpuno ili nepotpuno ali bez prekida od početka do kraja previranja, uzimajući tečnost ozdo, da bi se po odvajanju dodala odozgo. Taj rad se vrši bilo u jednom sudu sa manjim efektom ili u više sudova vezanih u bateriju sa većim efektom ili u više sudova vezanih u bateriju sa većim efektom da izdvajanje nebi bilo brže od umnožavanja fermenata.
U ova tri slučaja rukovodimo se lokom previranja i zaslađenošću, koju hoćemo da zadržimo u tečnosti.
Isti aparat vrši i izdvajanje i oksigena-ciju. Kiseonična bomba, daje gas koji se u-vodi u deo aparata, sa kojega se difuzija najlakše vrši.
Da bi se pronalazak polje razumeo, na-vešćemo kao primer kako se radi pa da se dobije slatko vino, koje ne može provirati, ili ma kakvo drugo prevrelo piće.
Pnetpostavimo da se počne od šire sa gustinom 1095. Ostavi se previranje prirodnom toku, dok gustina ne spadne na 1080. U tom momentu pošto je previranje burno, sasvim se izdvoje fermenti kao što je već opisano u Vi celokupne tečnosti dodajući ozgo širu posle odvajanja, postepeno u koliko ona izlazi iz separatora. Za to vreme se pazi na aktivnost previranja, koje treba pravilno i znatno da se smanjuje. Ovo odvajanje se vrši sa oksidacijom.
Izvesno vreme, od prilike 24 časa posle odvajanja, kad gustina spadne do oko 1065, to se ponovi ali bez oksidacije. To se isto radi i kad gustina do blizu 1050.
Kad je gustina postala 1040 i po četvrti put se odvaja ali samo polovina tečnosti.
Isto se vrši za gustinu 1030, ali sa oksidacijom jer aktivnost previranja opada, a korisno je da se pojača u momentu, kad ono treba da bude definitivno,
Kada je gustina 1025, isti se rad ponovi ako je fermentacija još aktivna.
U principu ovo je poslednja radnja i previranje treba samo po sebi da prestane. Kad ono izgleda potpuno zaustavljeno, mogu se jakom vazdušnom strujom sa donjeg kraja recipijenta podići i probuditi fermenti da bi iscrpeli potpuno i poslednje hranljive ostatke šire.
Nekoliko dana po tom potpunom pre-rstanku vrenja izvrši se kompletno razdvajanje bilo služeći se centrifugalnim sepa-jatorom, bilo cedkom sa ručicom, ili ma kojim drugim sredstvom za filtrovanje, i time je postignnta stabilizacija prevrele tečnosti.
Vino bi se moglo ostaviti na poslednjem talogu i duže vremena da bi ga bolje kon-trolisali. Taj način dozvoljava da se temperatura previranja održava na 25°—30° koja je najpogodnija za fermentaciju. U tom slučaju potpun rad može da traje tri nedelje.
Sudovi, koji se upotrebljuju su sem kace: separator (odvajač) za neprekidno izdvajanje fermenata i za oksidaciju tečnosti, šmrk za sabijanje i razređivanje, jedan termometar i bomba sa kiseonikom.
Najzad ovaj izum ima i više varijanata, naime skdeće:
a)	mesto da se konstrukcija fermenata održava stalna može se udesiti pa da se ona menja, smenjuje ili povećava, a prema rezultatu, koji se želi postići,
b)	da bi se pojačalo umožavanje fermenata, treba upotrebiti jedan ili više od naznačenih načina.
c)	Načini umnožavanja se primenjuju sem sa centrifugalnim separatorima još sa jednim zasebnim aparatom. U tu svrhu mogu se upotrebiti svi poznati difuzori.
U gore izloženom uzeto je u obzir samo proizvođenje apsolutno nepromenljivih pića. Razume se po sebi, da se mogu proizvoditi takođe i tečnosti, koje i ako nemaju apsolutnu stabilnost, ipak odgovaraju potrebama trgovine. Taj se rezultat može postići isto tako i potpuna stabilizacija bilo upotrebljavajući jedino novi način ili kombinujući ovaj način sa već poznatim sredstvima kao filtrovanjem, sumporisanjem
ili primenom svakog drugog dozvoljenog antiseptika.
Na tečnosti dobijenc ovim novim načinom, mcgu se primeniti ako se nađe za potrebno sva sredstva koja za oae produkte dozvoljava zakon. Slatka ili potpuno prevrela pića mogu se na primer filtrovati, sumporisati, razsumporisati i t. d. bilo da to služi ze poboljšanje izgleda pića ili da poveća njegovu stabilnost onda, kad ona nije učinjena dovoljnom, bilo slučajno ili namerno.
Mogla bi se takođe dobiti slatka pića bez alkohola, koja ne previru bilo direktno novim načinom ili destilacijom pomoću vakuuma slatkih stabiliziranih tečnosti, ali koje sadrže alkohola. Ovaj izum se od nosi na primenu tih aparata za destilaciju.
Novi način sa izvesnim variantama, može takođe da nađe primene u fabrikaciji šampaniziranih vina po metodi zatvorenog suda.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za dobijanje slatkih stabiliziranih tečnosti naznačen time, što se pojačava umnožavanje fermenata, i što se to umnožavanje kompenzuje neprekidnim ili povremenim ali delimičnim udaljavanjem suvišnog fermenta, čime se postiže da se iz tečnosti otklone azot i fosfor, koji omogućuju previranje šečera.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se umnožavanje fermenata postiže oksidisanjem.
3.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se upotrebljavaju mehanička sre stva, kod kojih se iskorišćuje centrifugalna sila za udaljavanje suvišnih fermenata.
4.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se fermentacija sama sobom zaustavlja tako, da je stabilizacija prirodna.





■