KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 46 (3)
INDUSTJRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1937.
PATENTNI SPIS BR, 13116
Ing. Pawlikowski Rudolf, Gorlitz, Nemačka.
Postupak za napajanje eksplozionih motora čvrstim, u vidu praha, gorivnim materijama Prijava od 24 decembra 1935.	Važi od i avgusta 1936.
Naznačeno pravo prvenstva od 18 maja 1935 (Nemačka).
Kod pogona eksplozionih motora čvrstim, u vidu praha gorivnim materijama s^a stoji se uročita teškoća u torne, da se gorivo u vidu praha u sudu za zalihu na motoru održi rastresitim i sposobnim za odeljivanje, i da se mala, za kretanje radnog klipa potrebovana količina gorivnog praha sigurno i tačno odvoji od zalihe gorivnog praha u sudu za zalihu i da se bez smetajućeg uticaja suprotnih strujanja ili suprotnih pritisaka unese u prikomoru odnosno da se unese u redni cilindar na kraju, kompresi je, dakle u vreme najvišeg pritiska rednog cilindra. Da bi se ma kakvim premenama opterećenja prouzrokovana povećana ili smanjena potrošnja go-livog praha brzo izrvnala, mora na samom motoru biti održavana izvesna mala zaliha gorivog praha, ali se ovaj usled drhtanja motora u radu veoma lako tako zbija, da odilazi vazduh koji se nlazi između pojedinih zrnaca gorivog praha, usjed čega gorivni prah ima sklonost da se zapeče i da obrazuje grudve i da se ne da više deliti u obroke. Prvi je zadatak dakle, da se vazduh koji odilazi iz zalihe gorivog praha ponovo zamenjuje i da se zaliha održi u rastresitom stanju.
^0'^0 ;ie. ' Pr‘ maksimalnom dejstvu motora količina gorivog praha koja treba da se sagori za svaki radni ciklus, mala i laki prah biva utican već i najmanjim strujanjima, to se pri odmeranju, odelji-vanju i prevođenju ovih malih' količina gorivnog praha iz suda za zalihu do u prikomoru isključuju sva štetna sporedna strujanja naročito jaki promenljivi pritisci lađnog cilindra ili prikomore koja je sa
njm vezana. Do sada je prikomora koja je pripremala gorivni prah za paljenje, bila jednovremno ustavin prostor t.j. prostor, čije su nestalnosti pritiska bile kori-šcene, da se gorivni prah iz suda za zalihu koji se nalazi pod atmosferskim ili malim pritiskom, malo zadrži i po tome prebaci u visoki kompresioni pritisak radnog cilindra.
Ova prikomora je bila neposredno vezana sa sudom za zalihu gorivnog praha i mogla se zatvarati od suda za zalihu samo pomoću kakvog jednostrukog ili dvostrukog ventila. Prema radnom cilindru je prikomora bila većinom otvorena, tako, da je pri unošenju gorivnog praha u ovu pri-komorinu ustavu ovaj gorivni prah takode mogao odmah i već prevremeno biti prebačen u radni cilindar. Stoga je dejstvo ustave, da se naime izvesna određena i od-merena količina gorivnog praha prenosi 1 da se puni samo u prikomoru a ne i odmah u radni cilindar, bilo samo delimično i nepotpuno postignuto. Raspored ispušnih organa na prikomorinom kanalu za izdu-vavanje u radni cilindar, koji su mogli sprečiti takvo jedno prevremeno prebacivanje gorivnog praha u radni cilindar, bio je opet napušten, jer su podlegali vatri paljenja, bili su rdavo hlađeni i nisu mogli biti održavani zaptivenim. Pošto je raspored jednog daljeg organa za zatvaranje na izlazu prikomorinog ustavinog prostora pričinjavao nezgode, to se kao što pokazuju sl. 1—6 na šematičkim presecima, koz različite prikomore 3, postavljaju jedan ili više ustavinih prostora na pr. 5 na sl. 1 ili 5 i 6 na si. 3 pred ventilom 12 za pu-
Din. 25.—
njenje prikomore, snabdevaju jednim daljim organom 13 za zatvaranje i tako »e postupa, da za radno kretanje od zalihe 4 gorivnog praha odeljena količina goriv-nog praha u rastresitom stanju hude od suda 4 za zalihu preko jednog ili više prostora (ustavini prostori za merenje ili ustavine komore 5, 6, 8) bude tako prevođena u prikomoru 3, da jedan ili više ovih ustavinih prostora za merenje budu naj-pre radi provetravanja pred novim punjenjem gorivnem materijom stavljeni u vezu sa spoljnim vazduhom, a po torne da si po delimičnom ili potpunom zatvaranju od spoljnjeg vazduha u ovom ili u ovim ustavi m m prostorima (5, 6, 8) za merenje jedno za drugim proizvodi pad pritiska od suda 4 za zalihu gorivne materije prema radnom cilindru 1 i da, pri prebacivanju količine gorivnog praha, prostor na pr. 5, koji najpre prima punjenje gorivnog praha, tek po zatvaranju ili prigusivanju veze ka spoljnjem vazduhu i ka prostoru koji odaje količinu gorivnog praha na pi.
4	bude vezivan sa najbližim sledečim prostorom na pr. 3 koji prima količinu go-'đvnog praha, pri čemu prikomora 3 ko risno ne mora da za duže vreme, naročito ne za vreme njenog punjenja gorivnim
prahom, stupi u otvorenu vezu sa sudom :ia zalihu gorivne materije. Stoga se pro-menijivi pritisak radnog cilindra ne može više ispostaviti kao štetan po odeljivanju količine gorivnog praha. Ustaviti prostor
5	dobi ta pri tome pomoću regulatora do-merenu samo onu količinu gorivnog praha, koja se upotrebljuje pri sledečem toku punjenja (Ladehub) za prikomoru 3 i u radnom cilindru 1 tada sagOreva, kada je prethodnim paljenjem izvesne delimičr.e količine iz prikomore 3 izduvana u radni cilindar 1. Ovo ustavino-donlerajuće dejstvo ^e dakle od sada oduzima prikomori 3 za paljenje i dodeljuje se naročito pređ-uključenoj ustavinoj komori 5 za meren.te. Prikomora 3 za paljenje zadržava samo zadatak, da količinu gorivnog praha bez briketiranja dovedena visoki pritisak sa-gorevanja i da je unosi u radni cilindar. Pojedinačne funkcije se dakle raspodeljuju na dva jedan za drugim vezana prostora 5 i 3 i time se količina gorivnog praha čirti takvom da se može tačno i sigurno regulisati.
Motor deluje prema sledečem. Od prilike kad prikomora 3 izvodi paljenje i kada vrši duvanje ka radnom cilindru 1, ustavina komora 5 se pomoću kanala 16 vezuje sa spoljnim vazduhom, provetrava se i ponovo se zatvara od spoljnjeg vazduha. Po tome može ustavina komora 5 nezavisni} od procesa pritiska u prikomori
3 i u radnom cilindru 1 po otvaranju organa 13 biti punjena gorivnim prahom iz suda 4 za zalihu gorivnog praha, posle čega se organ 13 ponovo zatvara. Pad transportnog vazduha od 4 ka 5 zahteva atmosferski pritisak u sudu 4 za zalihu i izvestan smanjeni pritisak (vakuum) u ustavinom prostoru 5 ili povećani pritisak u sudu 4 za zalihu nad atmosferskim pritiskom ili u odnosu prema ustavinom prostoru 5. Kod četverokatnih motora se može smanjeni pritisak u 5 proizvesti time, Što se ustavina komora 5 za vreme usisa-vajućeg kretanja radnog klipa 2 vezuje sa prikomorom 3 i ova se veza tek tada poništava zatvaranjem organa 12, kada je jedan deo usisavajućeg smanjenog pritiska radnog cilindra 1 kroz prikomoru 3 postao dejstvujući još i u ustavinom prostoru 5.
Za vreme sledećeg osiguravajućeg kretanja radnog klipa 2 usisava prikomora 3 za paljenje odmereno punjenje prahom iz ustavine komore 5. Pri tome može iz-vesna primarna količina vazduha na pr. kroz kanal 16 biti upuštena u ustavinu komoru 5 kao transportno sredstvo za ođmerenu količinu gorivog praha. Kanal 16 se podesno na gornjem kraju ustavine komore 5 tako raspoređuje, da primarni vazđuh dole u ustavinskoj komori 5 nalazeći! se količinu gorivog praha pred sobom utiskuje u prikomoru 3, kad se ventil 12 otvara i smanjeni pritisak od četvoro-faktnog radnog cilindra 1 gorivni prah preusisava iz ustavine komore 5 u prikomoru 3. Ali je ova količina primarnog vazduha s druge strane tako mala i isključuje se pred zatvaranjem organa 12, tako, da U ustavinoj komori 5 preostaje još dovoljno smanjenog pritiska, da se još usiše nova količina gorivnog praha za punjenje iz zalihe 4 gorivnog praha. Po tome se na inače poznat način punjenje svežim vaz-uuhom radnog cilindra 1 i punjenje u pri-komoru 3 sabija do preko temperature samo paljenja gorivne materije u prahu, dok se izvesna odmeranjem veličine za-premhie prikomore po konačnom pritisku sabijanja određena đelimična količina praha usled svojeg kompresionog zagre-vanja zapaljuje i svojim povećanim priti skom od paljenja zagrejano punjenje prikomore pomoću rasprašivača 19 sa otvorom u vidu usta prebacuje rasprašeno u radni cilindar 1, gde tek nalazi za potpuno sagorevanje potrebni kiseonik iz vazduha
Slobodan otvor 16 može korisno biti održavan otvorenim i za vreme kompresije i paljenja, tako, da pri nezaptivenom organu 12 za zatvaranje prikomore eventualni gasovi od nezaptivenosti mogu naći
lak put prema napolje te da ne mogu prodirati u sud 4 za zalihu gorivnog praha, gde bi gorivni prah oduvali natrag i u najgorem slučaju šta više mogli da zapale zalihu gorivnog praha. Ali kod upravo upisanog četvoro.taktnog motora mora tada punjenje ustavine komore 5 da se izvodi pri usisavajućem kretanju radnog klipa 1.
Kod dvotaktnih motora ili kod brzo-hodnih motora se zaliha gorivnog praha podesno održava trajno pod smanjenim pritiskom na pr. približno 0,2 do 0,5 atmosfere uvek prema potrebnom pritisku vaz-duha za ispiranje. Pri punjenju ustavine komore 5 i jednovremeno povećava pritisak ustavine komore iznad atmosferskog odnosno iznad pritiska ispirajućeg vaz-duha radnog cilindra. Zatim se sud 4 za zalihu gorivnog praha zatvara od ustavine komore 5 i sa prikomorom 3 se ustavina komora vezuje tada, kada je radni cilindar izveo ispuh i kada je ponovo napunjen svežim vazduhom, kada dakle prikomora 3 za paljenje ima manji unutrašnji pritisak vazduha no ustavina komora 5. Korisno se kod dvotaktnih motora ili brzohodnih motora upotrebljuju i kasnije opisana izvođenja prema si. 4—6 sa naročitim klipom za punjenje.
Regulisanje u prikomoru unošene količine gorvnog praha može da se izvodi na različite načine. Na pr. može motorov regulator delovati na pad pritiska između suda 4 za zalihu gorivne materije i priko-more 3. Kad se sud 4 za zalihu gorivnog praha kao što je pomenuto nalazi pod po većanim pritiskom, ovo se vrši najjednostavnije promenom ovog povećanog pritiska. Ovaj se povećani pritisak (nađpritisak) u sudu 4 za zalihu može na primer izvesti pomoću vezr suda za zalihu sa sudom za sabijeni vazduh, sa crpkom za vazduh za ispiranje, sa crpkom za uduvavanje ili sa cevi za ispuh, ili se može izvesti na tai način, što se sud za zalihu napaja iz kakve mašine za punjenje prema jednom od ranijih patenata prijaviočevih. Mašina za pu-".jenje je obično sama po sebi već snabde-vena regulatorom transportnog pritiska. L ostalim slučajevima može na veoma jednostavan način između suda 4 za zalihu i suda za sabijeni vazduh ili t. si. biti uključen kakav prigušili organ koji je podređen regulatoru.
Jedno drugo regulisanje promenom pada pritiska može se izvoditi time, što se ustavina komora 5 zatvara ranije ili kasnije od prikomore 3. Pošto se prikomora 3 uvek nalazi u otvorenoj vezi sa radnim cilindrom 1, to se smanjeni pritisak radnog cilindra pri usisavajućem kretanju prenosi
u prikomoru 3. Dakle uvek prema tome kako se organ 12 za zatvaranje prikomore otvara i zatvara, kad se u prikomori 3 izveo niži ih viši usisavajući umanjeni pritisak, dobja se i u prethodno uključenoj u-stavinoj komori 5 niži ili viši smanjeni pritisak, koji pri otvaranju organa 13 za zatvaranje unosi manju ili veću količinu gorivnog praha u ustavinu komoru 5.
Ali se može smanjeni pritisak prikomore pustiti da se izvodi i u uvek konstantnoj veličini u ustavinoj komori 5. Jer se ima u ruci, da se upravljanim otvorom 16 više ili manje smanji smanjeni pritisak ustavine komore upuštanjem spoljnog vazduha, i da se time postigne isti efekat.
Ova mala količina spoljnog vazduha može najzad još biti dodata samim gorivnim prahom u sudu 4 za zalihu i tada se ona zove pridodati ili dopunski vazduh. Za ovo se korisno prema si. 2 u sud 4 za zalihu uvodi cev 17 za vazduh sa organom 18 za zatvaranje ili prigušivan je. Ili se može pogon sad tako izvoditi, da pri prema napolje zatvornom sudu 4 za zalihu kroz cev 17 usisana manja ili veća količina prido-datog vazduha sobom zahvata manju ili veću količinu gorivnog praha i povlači sobom u ustavinu komoru 5, ili se pak pušta smanjeni pritisak u ustavinoj komori 5 pri zatvorenom ili prigušenom dovodu vazduha da kroz 17 usisa veću količinu gorivnog praha iz suda 4 za zalihu. Obratno bi pri otvorenom dovodu 17 slobodnog vazduha bila usisana veća količina lako pokretljivog dopunskog vazduha za popunjavanje smanjenog pritiska ustavinog prostora i manje gorivnog praha.
Kod dvotaktnih motora bez usisavaju-ćeg kretanja radnog klipa može se kao što je već pomenuto izvestan višak pritiska stupanjski dodavati zalihi gorivnog praha u sudu 4 ili da se sabijeni vazduh takode stupanjski dovodi kroz cev 17, koja ustavinu komoru puni pomoću injektorskog dejstva gorivnim prahom. U svima slučajevima se kod rasporeda prema si. 2 postiže naročito dobro rastresanje i mešanje sa dopunskim vazduhom u sudu 4 za zalihu eventualno slegnutog gorivnog praha, koji je dopunski vazduh veoma potreban za spravljanje dobre i uvek ravnomerne me-Savine gorivnog praha i vazduha, za dalje njeno vodenje i za obrazovanje sposobnog za kompresiju oblaka iz gorivnog praha u prikomori 3.
Osim promenom pada pritiska može količina gorivnog praha naravno i na inače poznat način biti regulisana visinom kretanja i trajanjem kretanja organa 13 za zatvaranje ili pomoću obeju mera jednovremeno.
Umesto jednostrukog ventila 12 može, kao što je kasnije opisano u odnosu na sl. 6, biti predviden i dvostruki ventil 11, 12, kao što je to već ranije predlagano (patentni spis 4322). Ako se poveća medu-.prostor ovog dvostrukog ventila, to se dobija drugi ustavili prostor 6, sl. 3, između ustavine komore 5 i prikomore 3. Pošto je on snabdeven slobodnim otvorom k6 za bezopasno odvođenje eventualnih ven-tilnih nezaptivenosti, dakle obezbeduje sigurnost protiv eksplozija suda 4 za zalihu, to on može takode biti označen i kao sigurnosni prostor.
Kod brzohodnih motora i ograničenih konstrukcionih prostora n. pr. na uzanom poklopcu cilindra željeno je, da se transportna sila razlike pritiska između suda 4 za zalihu gorivnog praha i ustavinog prostora 5 i ka prikomori 3 izvede jačom, po što to omogućuje sam usisavajući smanjeni pritisak za vreme kretanja punjenja radnog gorivnog praha stavlja pod proizvoljan vazdušni povećani pritisak. Ali je pri tome u toliko potrebnije međuuklju-čenje nove ustavine komore 5, da bi se sprečilo, da količina za punjenje gorivnim prahom iz prikomore 3 prevremeno i već malo bude unošena u radni cilindar. Stoga .je korisno, da se pomoću naročite u taksu motora stavljane u dejstvo crpke ili pomoću kakvog crpkinog klipa ili klipa 7 za punjenje, si. 4, snaga usisavanja ustavine komore 5 u odnosu prema sudu 4 za zalihu gorivnog praha pri punjenju ustavine komore uveća i u datom slučaju i za vreme pražnjenja ustavine komore da se višak pritiska ustavine komore 5 poveća u odnosu prema prikomori. 3. Cilindar 8 crpke za ovaj klip 7 za punjenje je priključen na ustavinu komoru 5 i snabdeven je organom 11 za usisavanje i pritisak i sa slobodnim otvorom 16.
Klip 7 crpke dakle isisavanjem pri o-tvorenom ventilu 11 čini da prazna ustavi-na komora 5 ostaje sa manje vazduha, no što bi ga imao smanjeni pritisak radnog cilindra samom prikomorom 3. Tada se organ 11 zatvara, organ 13 otvara, i novo punjenje gorivnim prahom sa pojačanim padom pritiska se od suda 4 za zalihu usisava ka ustavinoj komori 5. Po tome se organ 13 ponovo zatvara. Klip 17 crpke je međutim po otvaranju organa 15 usisao novi vazduh. Po tome se organ 15 zatvara i organ 11 otvara se ponovo, a isto tako i ispusni ventil 12 ustavine komore 5. Klip 7 crpke dakle utiskuje malo novog svežeg vazduha u ustavinu komoru 5 i ovim dopunskim svežim vazduhom se količina gorivnog praha u ustavinoj komori 5 prebacuje brže u prikomoru 3.
Pri tome je korisno, da se kratko vreme pre završetka prebacivanja odmerene količine gorivnog praha u prikomoru 3, kad se dakle količina gorivnog praha u-glavnom već nalazi u prikomori 3, organ 15 već ponovo otvara, da bi se prostor 8 za kretanje klipa za punjenje doveo u vezu sa spoljnim vazduhom. Tada može jednom izvesna mala količina vazduha još spolja ustrojavati u prikomoru 3 i pri tome u prostoru za kretanje klipa za punjenje, u spojnim kanalima n. pr. 21 i naročito na površinama za ležište ventila za zatvaranje zaostale ostatke gorivnog praha još sobom unositi u prikomoru 3, dokle god je organ 12 za zatvaranje još otvoren na prikoinornom ulazu. Čim je ovaj zatvoren, a dalje ovom vezom 21 i 16 ponovo budu sve struje nezaptivenosti kroz 12 bezopasno odvedene napolje, koje bi inače kod sabijanja i paljenja morale sebi pro-krčiti put unutra u sud 4 za zalihu gorivnog praha.
Za regulisanje količine gorivnog praha javljaju se kod upotrebe klipa za punjenje još dalje mogućnosti za već opisane vrste regulisanja. Najpre može motorov regulator đa kretanje klipa 7 za punjenje izvede većim ili manjim i da time uveća ili umanji transportovanu količinu gorivnog praha. S druge strane se pak može i pri konstantnoj dužini kretanja klipa 7 za punjenje upravljati dopunski vazduh, koji, kao što je ranije opisano, direktno ili kroz zalihu gorivnog praha struji u ustavinu komoru 5. Kod si. 4 može se usisavajući smanjeni pritisak crpke 8 za punjenje menjati upuštanjem vazduha kroz upravljani slobodni otvor 16. Upravljajući organ 15 može takode dejstvovati samo kao prigušili organ, koji se rukom ili mašinskim regulatorom podešava, i više ili manje dopunskog vazduha upušta kroz kanal 16 u cilindar 8 klipa za punjenje. U ovom se prostoru 8 obrazuje dakle pri penjanju na više klipa 7 za punjenje viši ili niži smanjeni pritisak, koji opet upušta više ili manje gorivnog'praha pri otvaranju organa 13 iz suda 4 za zalihu u ustavin prostor 5.
Radi uprošćenja mogu prema si. 5 u-stavini organi 10 i 11 jednovremeno obrazovati i crpkine ventile crpke 8 za punjenje i to 10 usisavajući organ a 11 pritiskujući organ.
Koti si. 6 je pritiskujući organ crpke 8 za punjenje korisno sa krmilom dopunskog vazduha izveden kao koncentrični dvostruki ventil 11, 12 sa uvlačnim krmilom 15 za dopunski vazduh koje se može podešavati. Za vreme usisavajućeg kretanja crpke 8 za punjenje se otvara organ 10 za usisavanje a organ 11 za pritisak se zatva-
ra; za vreme prevlačenja mešavine vazduha i gorivno^ praha u prikomoru 3 zatvara se usisavajući organ 10 a otvara pritiskujući organ 11 i organ 12 za punjenje prikomore, pn čemu ovaj poslednji svojom ivicom 15 zatvara kanal 16 za slobodan vazduh. Pri tome se dakle cilindar 8 crpke koristi kao ustavin prostor a mešavina gorivnog praha i vazduha se iz njega prebacuje i peiko-moru 3.
Organi za zatvaranje i upravljanje opisanih uređaja mogu naravno na proizvoljan poznati način biti izvođeni i raspoređivani kao ventili, uvlake, slavine ili t. si.
Uvek ostaje korist, da prikomora 3 ne mora da stupa za duže vreme, naročito ne za vreme njenog prbacivanja gorivnog praha, u skroz otvorenu vezu sa sudom 4 za zalihu gorivnog praha i da se za vreme prebacivanja odmerene količine gorivnog praha izbegavaju štetna mimo-strujanja ili suprotna strujanja.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za napajanje eksplozio-nog motora čvrstim u vidu praha gorivnim materijama, naznačen time, što se za radno kretanje sa zalihe (4) za gorivni prah ode-Ijena količina gorivnog praha u rastresitom stanju od suda (4) za zalihu preko jednog ili više prostora (ustavnih prostora za odmeranje ili ustavinih komora 5, 6, 8) tako prevodi u prikomoru (3), da jedan ili više ovih ustavinih prostora za merenje radi provetravanja najpre pred novim punjenjem gorivnih prahom biva stavljan u vezu sa spoljnim vazduhom, dalje što se po tome po delimičnom ili potpunom zatvaranju od spoljnog vazduha u ovom ili u ovim usta-vinim prostorima (5, 6, 8) za merenje jedno za drugim proizvodi pad pritiska od suda (4) za zalihu gorivnog praha ka radnom cilindru (1), i što dalje pri prebacivanju količine gorivnog praha prostor (n. pr. 5), koji najpre preuzima punjenje gorivnog praha, tek po zatvaranju ili prigušivanju veze ka spoljnjem vazduhu i ka prostoru (n. pr. 4) koji odaje količinu gorivnog praha biva vezan sa sledečim prostorom (n. pr. 3) koji prima količinu gorivnog praha, pri čemu prikomora (3) korisno ne mora za duže vreme, za vreme prebacivanja gorivnog praha, da stupa u skroz otvorenu vezu sa sudom za zalihu gorivnog praha (si. 1-6).
2.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se promenljivi pritisak u ustavi (5 odnosno 6) za odmeranje, naime prvo smanjeni, Ipritsak ustavine komore (5) u odnosu prema sudu (4) za zalihu gorivnog
praha za punjenje ustavine komore i po tome povećani pritisak iste ustavine komore u odnosu prema najbližoj sledećoj komori n. pr. prikomori (3) za paljenje proizvodi time, što se ustavina komora (5) vezuje sa prkomorom za paljenje, kada prikomora (3) za paljenje ima manji pritisak no sud (4) za zalihu gorivnog praha odnosno ustavina komora (5). (si. 1-3).
3.	) Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se smanjeni pritisak u usta-vinoj komori (5, odnosno 6) koristi za to, da se sveži ili dopunski vazduh usisa spo-l,ja u ustavinu komoru (si. 1-6).
4.	) Postupak po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što se dopunski vazduh usisava kroz prostor (4) za zalihu gorivnog praha odnosno kroz gorivni prah u ustavinu komoru (5 odnosno 6), da bi pri rastresitom usipanju ili napajanju suda (4) za zalihu gorivnim prahom između pojedinih delića gorivnog praha nalazeći se vazduh uvek bio ponovo obnavljan i tako da ostane održan rastresiti odeljivi gorivni prah u sudu (4) za zalihu gorivnog praha (sl. 1, 3, 4 i 5).
5.	) Postupak po zahtevu 1 do 4, naznačen time, što se promena pritiska u usta-vinom prostoru (5) izvodi potpuno ili deli-mično pomoću promene zapremine ustavine komore n. pr. pomoću kakvog crpki-nog klipa (7) .koji se kreće u taktu motora (si. 4-6).
6.	) Postupak po zahtevu 1 do 4, nazna-
čen time, što se promena pritiska u ustavi-nom prostoru (5) izvodi potpuno ili deli-mično pomoću, u taktu, usisavanja sabi-janja kakvom naročitom priključenom crpkom.	i
7.	) Postupak po zahtevu 1 do 6, naznačen time, što regulator motora reguliše u prikomoru (3) transportovanu količinu gorivnog praha pomoću menjanja pada pritiska između suda (4) za zalihu i prikomore (3), na primer pomoću višeg ili nižeg povećanog pritiska nadpritiska) u sudu (4) za zalihu gorivnog praha. (si. 1-6).
^ 8.) Postupak po zahtevu 1 do 7, naznačen time, što se ustavina komora (5, odnosno 6) ranije ili kasnije isključuje sa prikomore (3), uvek prema tome da li se smanjeni pritisak u prikomori (3) manje ili više mogao da prenese u ustavinu komoru (si. 1-3).
9.	) Postupak po zahtevu 1 do 7, naznačen time, što se smanjeni pritisak usta-\ine komore (5, odnosno 6) reguliše pomoću upravljanja veze sa spoljnim vazduhom. (15, 16 si. 1, 3, 4 i 5).
10.	) Postupak po zahtevu 1 do 7, naznačen time, što se smanjeni pritisak u ustavinoj komori (5) i time i količina usi-
sanog sjorn iio^ praha reguliše upuštanjem veće li manje količine dopunskog vazduha ka gorivnom prahu. (si. 2 i 6).
11.	) Postupak po zahteva 1 do 6, naznačen time, što motorov regulator reguliše u prikomoru (3) transportovanu količinu gorivnog praha pomoću visine kretanja i ili trajanja kretanja meduukl(učenih organa (10. 13) za zatvaranje ili prigušivanje sl. 1 do 6.)
12.	) Postupak po zahtevu 1 do 6, naznačen time, što motorov regulator reguliše u prikomoru (3) transportovanu količinu gorivnog praha menjanjem dužine kretanja klipa (7) za punjenje crpke. (si. 5).
13.	) Eksplozioni motor za gorivni prah za izvođenje postupka po zahtevu 1 do 12, naznačen time. Što su između suda (4) za zalihu gorivnog praha i prikomore (3) u-ključeni jedan ih više prostora promenlji-vog pritiska (ustavine komore 5. 6, 8 za merenje), od kojih svaki prima količinu gorivnog praha potrebovanu pri punom opterećenju za jednu dužinu kretanja klipa, medu uključeni i snabdeveni uređajem za provetravanje prema speljujem vazdu-hu i što prikomori (3) po kretanju radne site dodeljivana količina gorivnog praha biva u ovom ili ovim prostorima (5, 6, 3) odmeravana, odvajana od zalihe gorivnog praha i prebacivana u prikomoru (3). (si. 1-6).
14.	) Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 13, naznačen time, što je ustavina komora (5) udešena da se može zatvarati prema prostoru (4) za zalihu gorivnog praha pomoću upravljanog organa (13) za zatvaranje, a prema prikomori (3) pomoću upravljanog organa (12) za zatvaranje, koji se organi u taktu motora jedan za drugim otvaraju i zatvaraju (si. 1-6).
15.	) Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 14, naznačen time, što je ustavina komora (5) udešena prema prikomori (3) tako da se može zatvarati pomoću dva jedan za drugim uključena organa (12, 14, odnosno 11, 12) si. 3 i 6).
16.	) Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 15, naznačen time,
Što je prema napolje vodeća slobodna odvodna cev ili slobodni otvor (16) postavljen između organa (12, 13, 14) za zatvaranje koji prikomoru (3) rastavljaju od suda (4) za zalihu gorivnog praha. (si. 1-6).
17.	) Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 16, naznačen time, što je prema napolje vodeća cev za provetravanje ili slobodni otvor (16) snabdeven kakvim upravijajućim organom (15), koji zatvara prema napolje vodeću cev ili slobodni otvor za vreme punjenja prikomore, dok je za ostalo vreme otvara, tako, da su proizvoljne struje postale usled nezaptive-nosti organa (12) za zatvaranje prikomore bez opasnosti odvode u slobodu napolje i ne mogu prodreti u sud (4) za zalihu gorivnog praha. (si. 1-6).
18.	) Eksplozioni motor za gorivni gas po zahtevu 1 do 17, naznačen time, što se upravljajući orgn (15) odvodnog kanala (16) takode kratko vreme pre zatvaranja organa (12) za zatvaranje prikomore kratko vreme otvara, da bi radi čišćenja le-žišnih površina ovog organa upustio da malo vazduha za oduvavanje ili spolja u-struji ili da odide prema napolje, (si. 1-6).
19.	) Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 18, naznačen time, što je između oba organa (12, 14) za zatvaranje koji prikomoru (3) rastavljaju od ustavinog prostora (5) uključen osigura-vajući prostor (6), na koji je spolja priključena odvodna cev odnosno slobodni otvor (16). (si. 3).
20.	) Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 19, naznačen time, što jedan ili više ustavinih prostora rade u taktu motora zajedno sa klipom (7) za punjenje koji proizvodi promenljivi pritisak, koji iz suda (4) za zalihu usisanu količinu gorivnog praha utisku je u prikomoru (3), si. 4-6).
21.	) Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 20, naznačen time, što usisavajući organ (10) crpke (7, 8) za punjenje jednovremeno obrazuje ispusni ventil (i0) prostora (4) za zalihu gorivnog praha, (si. 5 i 6).


.,, r

' V

U-.
.


;
; ok"*
*	*i .	^
*
.

• h
•



. ;


‘V
.•
•yr
Ni

Ad patbr.13116







",


; U
v ■■ . » ' >-






'
' '



		' *		
			•	
		;	j ■ ■	
			V	
	- .	' •		
				
				
		■		•.
. -				■
A			,v /•;	
		?		
				











'