KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 10 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Septembra 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4444
Rudolf Kokoschinegg, fabrikant, Graz.
Postupak za izradu briketa od drvenog uglja za glačalice.
Prijava od 15. septembra 1925.
Kao zagrevni material za glačalice (pegle) sad se poglavito upotrebljuje briket od drvenog uglja, koji se presuje iz praha drvenog uglja i kakvog vezača i zagreva do belog usijanja bez prisustva vazduha. U prkos zagrevanju bez prisustva vazduha takvi briketi odaju još uvek znatnu količinu štetnih gasova, koji izlaze pri sagorevanju i izazivaju nelagodnosti praćene glavoboljom. Opiti su pokazali, da je uklanjanje škodljivih gasova mogućno u potpunosti ako se zagrevanje vrši bez vazduha i to pre mešanja drvenog uglja sa vezačem.' Za tu svrhu, po pronalasku, sitni se do veličine kokošinjeg jajeta prvenstveno tvrdi drveni ugalj, naročito bukov ugalj, i zagreva u retorti. Žarenje do drvenog usijanja (600 650" C) za vreme od 10 20 minuta izgleda potpuno dovoljno za oslobođenje uglja od gasova u tolikoj meri, da se pri sagorevanju ne javlja nikakvo štetno dejstvo. Crveno užareni ugalj uprska se vodom po iznošenju iz retorte potom kratko vreme suši i melje u sitno zrnasti prah. Posle dodavanja rastvorljivog kalium silikata kao vezača i male količine kaliumove Salitre i vode, sastojci se temeljno izmešaju i potom na poznati način presuju. Sušenje od 10—20 časova u sušionicama ima tu svrhu da smanji vlagu odprilike do 21 1/20/0-
Po ovom postupku izrađeni briketi gore
Važi od 1. marta 1926.
potpuno bez mirisa, sagorevanje teče lagano i stalno ne morajući pri tom voditi brigu o jakoj vuči. Kako je pepeo usled u-potrebe mineralnih vezača vrlo težak isključeno je lebdenje pepela i time prljanje veša. Prema dosadanjim briketima postiže se po ovom postupku i povećanje kalorične moći uglja i smanjenje količine pepela.
Za izradu briketa vrlo su podesne vrste drva, u prvom redu, bukva, zatim i hrast breza, javor, jasen. Cist ugalj od bukve daje nabolje rezultate. Cesto se može bukovom uglju dodati još 10°/o drugog tvrdog ili mekog drvenog uglja, kao i čisti ispečeni koks kamenog uglja. Za 100 delova sme-še za briketiranje upotrebljuju se 80 delova praha od drvenog uglja, oko 12 delova kaliumovog silikata, 0.3 delova kalijeve šalitre i 7.7, delova vode. Briketi, izrađeni od ove smeše, imaju toplotnu moć od preko 6900 kalorija i procenat pepela oko 6%, dakle prevazilaze sve dosad poznate materije ove vrste.
Patentni zahtev:
Postupak za izradu briketa od drvenog uglja za glačalice (pegle), naznačen time, što se drveni ugalj pre mlevenja, u komadu zagreva bez prisustva vazduha do crvenog usijanja i tek onda briketira.
Din. 5.
АЗАИЗУОЈг I ATAVHH ,AaH8 АИЈУЗиАНИ
зицоуг зигттгиаи1
'

-f»Bß[ 9D9l sinevaiOBßs .eehirri sad onuqtoq -hđ ilibo/ п>о! hq ioujf.ior.i •)П on!i-; • •
-r bala» • • jq q ai (	.i5u/ [о>!.'Г|
I
.ßäav 9jrtß[hq amil i laqaq ‘[nabd •; ona> oq »8 oiifaoq ßmiia^hd rniinobeeob кт .чЧ -om anaholßjl а[пе i/oq i urfqökoq novo .ßlaqaq aniailo>l ainainema i в[1ви 15 'ј!чт/ aaaoboq a-. oliv /»iodiid ubßisi r.S ieeirf i müßs ,evilud ,ubai moviq u ,övib aviud bo [ieeii ,l|IO .паав[ ,iovßj .esaid
.
-r/l ßoiiuib ,, "Ol žoi ilßbob oilgu movo^ -aqai ilaiö i oe^ ,eilBU (jonavib goslam № gob - нп* ß/(	• 00! •:	. nnn 'trn -	•	•
-olab 08 aa uiu^ldailoqu atneiiladiid es až -olab Sb ojIo ,e(.lßu gonavib bo ßrlßiq ev ava[ileii ßvolab LO .ßlßdiüa povomoilßJ ßv
oilo ßlaqaq lenaaoiq i ß(пolв^ OOQd o^ ■	, hßaob »va • \-,i; ■ < ■ ■ . "»i'b.b ,	<>
.alar/ avo ajiialßm
: /atfiß , in	:
gonavib bo ßladhd ubßixi es ^equlao4 -if naSeiisen .(algaq) aaHsdelg os вЏби •	!<; Hi.qi' inavib :.>a olä
ob iriubxev ß/tanahq s I ./aißßs ubt. noJ .eiiiailnd ßbno A'j\ i вјгшјј -u poi >rvi
n
qv nges of»yf
-iq U .biiubsev ßvieuahq sad e[nB[iau eo!‘ :
uni5iloll uniens daru äoj uiebo Haihd iv ujfiavaiOBßa hq asalsi i{orf
)[пв[пв1)1и oj üb ,ilßxe^oq ua iliqO л. • ila • iqtoq ona. qoni . .	r !
,
»esav Ha ß[lpu gonanb
. .
ib s Л oaavlaf:'»vv; f>:' . 1	■ '’Г-; • •/iow aiia l
-aiges i .ilßeu voilud oliSoißn qlßgu inavib ß[aß[iau gonavib ob ajnaißX .tiiofai u ev ßlunirrt 01 01 bo amaiv es (O "0c0 .000} atnabodolao es on[lovob onuqtoq ßl dgx iiq aa eb ,nam -[ab onlali ovjleil'fn
f:!	;	; ' ■ ■ '	'
- <1V < yt(H> r;ro-'	;ol . \i II )i:	n
alao4 .rleiq Üsenis ontia u a[lam i
T,
•oq i u[ežamsi onil im )l aa lajotaßa «abo-uii.	ni t ■ in. u- u av( ßä '4
:	■ . t;,	; y ■	'