KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (5)
jb'
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. SEPTEMBRA 1925.
PATENTNI SPIS BR. 3180.
V L. Oil Processes Limited, London-
Poboljšanja, koja se odnose na izradu katalitičkih tela.
Piijava od 6. septembra 1923
Pravo prvenstva od 26.
Ovaj se pronalazak odnosi na poboljša ija procesa za izradu katalizatora u obliku blokova ili briketa, koji su dok su kohezivni, porozni tako, da omogućavaju prodiranje reaktivnih materijala.
Katalizator, na koji se ovaj pronalazak odnosi, spravlja se redukcijom smeše, u kojoj ima metalnog oksida i organskog metalnog jedinjenja, koji zagrevan razvija ugljen monoksid ili ugljen dioksid, pri čem se redukcija izvodi, ako je potrebno, pomoću redukujućeg agensa. Organsko metalno jedinjenje može biti oksalat, tartrat, acetat ili karbonat, koji razvija ugljen mnoksid ili ugljen dioksid pri zagrevanju, smeša se briketira pomoću kakvog podesnog spojnog srestva, koje samo može sačinjavati celinu ili dco redukujućeg <-gensa. Prema ovom pronalasku katalizator se izradjuje u dve odvojene faze, u prv oj se vrši delimično reduciranje pomoću ugljenog redukujućeg agensa, našta se delimično redukovani agens melje, meša sa drugim delom redukujućeg agensa i zagreva do veće temperature, nego u prvoj fazi, tako, da se redukovani materijal sintezira.
Za prvu fazu procesa mleveni oksid ili oksidi i organsko metalno jedinjenje ili jedinjenja, mešaju se sa ugljenim reduku-jućim agensom, kao što je katran, koga ima oko 10°/o od celokupne mase sa oko P/o mlevenog uglja, i ova smeša obično bdketirana, zagreva se do temperature 700—800° C, dok se sav ugljen monoksid ili dioksid ne razvije iz upotrebljenog or-
Važi od 1. septembra 1924. aprila 1923. (Engleska).
ganskog metalnog jedinjenja, pri čem se pak zagrevanje prekida pre nego što uglje-nik ili ugljeni redukujući agens reaguje sa oksidom ili suboksidima, proizvedenim za vreme zagrevne faze. Rezultujući materi jal premelje se grubo i onda se meša sa drugim dodatkom ugljenog redukujućeg i vezujućeg agensa, koji se opet može sastojati iz okolo 10 procenata katrana i oko 1 procenta mlevenog ugljena, pošto se smeša ponova briketira i održi u po desnoj peći do temperature oko 1000" do 1100° C, u cilju, da se oksidi redukuju do metalnog stanja, za koje se vreme temperatura drži ispod tačke topljenja upotreb-Ijenih metala, ali je dovoljna da se izazove sinterovanje da bi se stvorila porozna masa, koja obrazuje vrlo aktivan katalizator.
U izvesnim slučajevima možda je potrebno, da se izostavi dodavanje mlevenog ugljena i da se upotrebi samo katran ili ekvivaletni ugljeni, redukujući i vezujući agens. Utvrdjeno je da se masa, dobivena na kraju prve faze, može vrlo lepo pržiti i lako ponova mleti, dok sinterovana masa definitivnog briketa ima stvarnu jačinu, ali je skroz porozna.
Upotrebljeni metalni oksidi i organska jedinjenja variraju prema prirodi hemiske reakcije za koju je katalizator namenjen, ali oni, koji su zgodni za više vrsta kata lizatora, imaju jedinjenja gvoždja, nikla, kobalta, mangana i drugih teških metala. Kao specifični primeri smeša koji su podesni za raznovrsnost ciljeva, mogu biti uzeti sledeči:
Din. 5___
Oksid gvoždja .	.	. Oksid nikla .	.	.	. Ugljenik	 Oksalat gvoždja .	. Oksalat nikla .	.	32.- 7.5 55 40,— 15.-	dela delova 11 ff
Crveni oksid gvoždja	100- 35,-	delova
Karbonat mangana .	27,—	11
Ugljenik		3.—	
Aluminijum ....	5.-	„
Oksalat gvoždja	30,-	11
Oksid gvoždja .	.	.	100,— 36 —	delova
Oksid nikla ....	15,-	11
Aluminilum ....	3-	11
Tartarat gvoždja .	.	30,-	rt
Acetat nikla ....	16 —	11
100,-
Gornje smeše brikeliraju se sa okolo 17 procenata katrana. U prvoj fazi dodaje se samo jedan deo katrana, (i ugljenik ako je upotrebljen) a ostatak se dodaje u drugoj fazi, kao što je napred opisano. Ako se uvidi da je količina katrana nedovoljna za dobre brikete, isti se može povečati, a ugljenik i ako upotrebljen. smanjiti i u jednoj i u drugoj fazi procesa.
Ma koja od gornjih smeša, ili ekvivalentne smeše mogu se tretirati na gore opisan način zagrevanjem i reduciranjem u dve faze. dodavajući u prvoj fazi deo ugljenog redukujučeg agensa koji će izazvati željenu delimičnu redukciju, ali ne i podpunu redukciju do metala oksida i upotrebljenih organskih metalnih jedinjenja dok se potpuna redukcija do željene porozne mase vrši u drugoj fazi dodavanjem druge količine redukujučeg agensa i zagrevanjem do veće temperature. Kao što če se videti iz dva primera, može se upo-trebiti mala proporcija aluminijuma i po
kad kad je potrebno da se dodaju male količine redukujučeg metala, kao što je aluminijum, magnezijum ili torne slično, da bi se olakšala redukcija oksida.
Patentni zahtevi:
1,	Postupak za izradu katalitičkih tel a naznačen time, što se, katalizator izradjuje u dve odvojene faze, u prvoj se vrši de-limična redukcija pomoću ugljenog redukujučeg agensa, meša se sa drugim delom redukujučeg agensa i zagreva do temperature veće nego u prvoj fazi, tako, da se sinteruje redukovani materijal.
2.	Postupak za izradu katalizatora po zahtevu 1.. naznačen time, što se mleveni oksid i oksidi i organsko metalno jedinje nje ili jedinjenja mešaj j sa ugljenim redu-kujučim agensom, kao što je katran, pri čem se smeša zagreva do temperature, na kojoj su ugljen monoksid i dioksid odvojeni iz organskog metalnog jedinjenja budući da se rezultujući materijal grubo melje i zatim meša sa drugim dodatka ugljenog redukujučeg i vezujućeg agensa, koji je dovoljan da izazove potpunu redukciju oksida pa se zatim smeša zagreva do znatno veće temperature nego u prvoj fazi, ali ispod tačke topljenja metala ili upotrebljenih metala, pri čem se oksidi redu-kuju do metalnog stanja i vrši smterova-nje da bi se proizvela porozna masa-
2. Postupak za proizvodjenje katalitičkih tela po zahtevu 2-, naznačen time, što ugljeni redukuiući agenas u jednoj i u drugoj fazi iznosi oko deset od sto od celokupne mase, još je bolje sa malim delom od sto ugljenika.
4. Postupak za izradu katalitičkih tela, naznačen time, što se zagrevanje u prvoj fazi izvodi do temperature oko 700—800°C a u drugoj fazi vrši do temperatare oko 1.000 do l.lOOoC.