KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 22 (1)
INDUSTRIJSKU SVOJINE
IZDAN 15. APRILA 1924
PATENTNI SPIS BR. 1856.
Marcel Bader, profesor hernije, Mulhouse, Charles Sunder, inžinjer-hemičar, Mulhouse i Durand & Huguenin, Societe Anonyme, Basel.
Postupak za dobijanje proizvoda, koji se upotrebljavaju za bojenje i štampanje tek-slilnih vlakana, a koji mogu služiti uopšte za bojenje raznovrsnih materija i način
njihove fabrikacje i primene.
Prijava od 13. septembra 1922.	Važi od 1. juna 1923.
Pravo prvenstva od 1. septembra 1921. (Francuska).
Boje, koje su poznate pod imenom kip-skih boja (indigo, tijo-indigo, indantren i t. d.) upotiebljavaiu se u bojarstvu na taj način, što se u alkalnom rastvoru redu-kuju, te postaju rastvorljive, pa se zatim dobiveni rastvor ostavi u kontaktu sa vlaknom; ili se pri štampanju nagradi rastvor, koji sadrži redukovanu boju, isključivo na samo ne vlaknu. U oba ova slučaja fiksira se boja na vlaknu oksidacijom, bilo na vazuhu, bilo pomoću drugih agensa.
Bojenje se pomoću ove metode može relativno lako izvršiti, ali kod štampanja to nije slučaj. Molioci su naišli, da štampanje kao i bojenje ide mnogo bolje, kad se mesto kipskih boja i njihovih redukcio-nih proizvoda, upotrebljavaju derivati ovih poslednjih i to naročio enolni estri, nova tela, koja su postala pomoću grupa OH kiselina a koja dobijamo redukcijom boja.
Medju ovim estrima ima i produkata rastvorljivih, bilo u organskim rastvornim srestvima, bilo u vodi ili u vodenim rastvorima. Za bojenje i štampanje vlakana interesantni su naročito produkti, koji se rastvaraju u vodi i kao takve mi preporučujemo upotrebu kiselih estara sumporne kiseline, koji se lako dobijaju i obično su oni najrastvovljivi. Oni se dobiju u dobrom randmanu pomoću opštih metoda, na primer dejstvom hlorida kiselina na „leuko boju" u prisustvu neke tercijerne baze.
Primer:
17.6 delova hloro-sulfonske kiseline dodaju se postepeno i hladeći u 72 dela piri-dina, i toj se smeši u COs atmosferi dodaju 12,5deiova suvog dihidro-indiga Prvo se meš i u hladnoći pa zatim Va—1 sat na 50—60° C. održavajući COa atmosferu. Pošto je reakcija dovršena, razblaži se masa sa njenom p -tostrukom zapreminom vode, zagreva se polako, fihrira još dok je vrela i ostavi se da novi proizvod iskristahše. Pošto se ovaj dobija u obliku piridinske soli, to se on pretvori u alkalnu ili koju drugu podesnu so.
Novi proizvodi upotrebljavaju se pogla-vi'o kao neutralna telo, na primer u ob liku one soli, koja je baš najpodesnija za svaki pojedini slučaj, jer slobodne kiseline nisu u glavnom tako stabilne kao ove soli.
Kod indiga dobijaju se medj ostalim, estri sumpore kiseline koji odgovaraju formuli:
OSO:.H (Me)
A /V / V \
c-
c
OSOH (Me)
/C\ A V \
\ A V \
NH
NH
A / / V
Din. 2. -
gde je mesto Me = Na natrijumova so, koja je izvanredno rastvorljiva.
Bojenje i štampanje ima sledeče faze:
1)	Impregnisanje vlakana rastvorima ovih derivata, koji imaju to preimućstvo, da su stabilni prema vazduhu i to u suvom obliku isto tako, kao i u obliku rastvora, dok jedinjenja „leuko" upotrebljavana pri običnom bojenju, to ni«u.
2)	Regeneracija kipske boje na samom materijalu i to bilo pomoću hidrolize, kom-binovane sa oksidacijom bilo prostom oksidacijom. Interesent* n i neočekivan fakt je to, da se u većini slučajeva hdirolb a vrši automatski za vreme oksidacije na mokrom putu čak i ako se oks diše nekim umerenim srestvom za oksidtciju. To je baš slučaj sa sumpornim derivatima dihi-droindiga i dihidrotijoindiga i sa feri-hlo-ridom, bromom kalcijum hloridom i t. d. u vodenom rastvoru, čak i neutralnom.
Stabilnost prema vazduhu i r stvorljivost ovih novih produkata čine, da oni u pri-meni pokazuju velika preimuć-tva i znato olakšavaju manipulaciju. Način proizvodnje boje na samom vlaknu pomoću oksidacije
tako je prost i brz, tako pravilan i potpun, da će primena ovih derivata boja omogućiti da se dodje do najsrećnijih rezultata pri bojenju.
Pošto se boje veoma fino i intimno unose u materiju, to su dobivene boje isto tako solidne, ako ne i još solidnije, od onih, dobijenih uobičajenim načinima; tekstilno je vlakno, naročito životinjske, šta više, bolje poštedjeno nego kod svakog drugog načina bojenja.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za dobijanje proizvoda, koji se upotrebljavaju pri bojenju i impregni-sanju tekstilnih vlakana, naznačen lime, što se derivati kipskih boja ili drugih ne-rastvorljivih organsk'h tela, obojenih ili ne, pretvore bilo u enolne ili fenolne estre, bilo u amino derivate, k( ji se odlikuju svojom stabilnošću i rastvorljivošću.
2.	Postupak za dobijanje proizvoda prema patentnom zahtevu 1. naznačen time, što se ovi proizvodi bilo hidrolišu, bilo oksi-dišu na tekstilnom vlaknu ili na kojoj drugoj materiji.