oTSJfcoya J U B T,
»Nove zemlje, koje su došle u sastav Italije nameću rješenja novih problema. Naša tradicija slobode mora označiti put rješenjima sa najvećim poštovanjem autonomija i mjesnih tradicija.«
Viktor Emanuel III. (1919)

»Preko novina i u parlamentu treba reći Nijemcima Gornjeg Adi-ža, da Italija nema nasilničkih i odnarodjivalačkih intencija, poštovat će jezik i običaje i dati potrebne upravne autonomije.«
Mussolini (1919)
GlASUO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
v

FAŠIZAM I MUČENIŠTVO MANJINA
Jedsia p^MIkaciJa aaiflfašistiekog k^sulfefa «„Glustisla e Libertà”
Antifašistički revolucionarni komitet »Giustizia e Libertà« (sa sjedištem u Parizu i u tijesnoj vezi s Antifašističkom Koncentracijom) izdao je nedavno malu brošuru pod naslovom »II martirio delle minoranze«.
Ta publikacija od velikog je propagandnog značenja. Napisana je u prvom redu za talijanske antifašiste u inostranstvu i u Italiji, kamo se tajno ubacuje. U njoj su iznesene na zbijen način sve one nepravde, koje doživljavaju naša i njemačka manjina u Italiji pod fašizmom. To je još jedna optužba protiv fašizma, Um značajnija jer izlazi iz redova Talijana, zapravo iz najvišeg foruma talijanske antifašističke politike. Preveli smo iz te brošure prvi dio, koji govori o neodrža-nim obećanjima, to jest o onim obećanjima, koja je Italija davala slavenskoj i njemačkoj manjini kad je okupirala Julijsku Krajinu i Južni Tirol, a koja je pogazila. Interesantno je kako gledaju talijanski antifašisti na ta o-bećanja. Čini se, da oni ta obećanja smatraju obaveznim za Italiju, kao što to stalno i mi ističemo. Nadalje je interesantno kako talijanski antifašisti gledaju i kako opravdavaju nasilja nad manjinama u Julijsko} Krajini i Južnom Tirolu prije dolaska fašizma na vlast. U tom pogledu ne bismo se mogli sasvim složiti s antifašistima.
I mnogi današnji antifašisti krivi si« za mnoga nasilja nad manjinama ... Izgleda medjuftm da se toga stide i da vide kako su griješili. Svakako brošura koju je izdao komitet »Giustizia e Libertà« pretstavha dokumenat, koji ne smijemo zaboraviti. Prevod prvog poglavlja brošure glasi:
Vlade antigermanske antante fiksirajući sa talijanskom vladom 26 aprila 1915 londonskim ugovorom ulazak Italije u rat proti Njemačkoj i Austriji priznali su Italiji pravo da si anektira: L Trentin, nastanjen kompaktnim talijanskim stanovništvom: II. Južni Tirol, izmedju Breunera i Saloma, nastanjen skoro kompaktnim njemačkim pučanstvom; III. gradove Goricu i Trst te obalne gradove zapadne Istre, koji su nastanjeni jakim talijanskim većinama; IV. teritorij izmedju talijanskih gradova i sadašnje talijansko-jugoslavenske granice, koji je nastanjen skoro kompaktnim slavenskim pučanstvom; V. veliki dio-Dalmacije, nastanjen skoro kompaktnim slavenskim pučanstvom.
Ovaj se je ugovor vodio i zaključio tajno. Ali kampanju, koju su vodili talijanski nacionalisti da dokažu legitimnost i potrebu ovih teritorijalnih dobiti žestoko su pobijali u Italiji ljudi, koji su ostali vjerni idealima talijanskog preporoda.
Iza svršenog rata, najauktoritativniji od ovih ljudi — Leonida B i s s o 1 a t i — junački je ustvrdio, da se Dalmacija mora pustiti Jugoslaviji, da predjel gornje Adiže mora ostati Austriji, i da je u zaledju Gorice, Trsta i zapadne Istre potrebno umetnuti u talijansku granicu čim moguće manji broj Slavena. Nacionalisti i prve skupine fašista, koje je vodio Mussolini, sabotirali su ovaj govor, što ga je Bissolati imao držati u Milanu u januaru 1919. Ali tekst onog govora ostaje kao dokaz da talijanski narod ne čine samo nacionalisti i fašisti.
Kad su talijanske trupe iz konca rata okupirale Južni Tirol, general Peco-ri-Giraldi objavio je u proglasu 18 novembra 1918, da će kraljevina Italija »utemeljena na Slobodi i Pravednosti« respektirati »sa svom praved-nošću i velikodušnošću« tudji jezik stanovništva onog kraja. ' Italija isključuje — govorilo se u onom Proglasu — svaku silu ugnjetavanja svojih podanika drugog plemena i jezika. Njezina će nakana biti da odredi odnošaje tnedjusobnog bratstva. Privatne škole, osnovne škole 1 postojeće pokrajinske škole biti će ovlaštene da se služe njemačkim nastavnim jezikom. Sudbeni dokazi i administrativni akti biti će sastavljeni talijanski, ali i u njemačkom jeziku ondje gdje se taj jezik rabi. Na osnovu ovih principa može se biti sigurnim da će sva pitanja jezika i kulture naći brzo svoje mirno rješe-
nje.	. . .
Dne 6 augusta 1919 ministar predsjednik Nitti dao je u Parlamentu ovu izjavu:
'Instrukcije što sam ih dao (guvernerima bivših austrijskih krajeva) jesu da rukovode čuvstvom slobode, ravnodušnošću i toplom simpatijom prema pučanstvu dru-sog plemena. Treba da osjete da Italija ne će odnarodjivanje Slavena, Italija je zemlja demokraciif*'
Kada je traktatom u Saint-Germain-en — Laye (10 septembra 1919) dana u vlast Italiji gornja Adiža, nota, kojom su pobjednice velevlasti saopćile austrijskoj vlasti tekst ovog traktata, nije bila bez napomene da
»talijanska vlada hoće da uvede politiku široke liberalnosti prema svojim novim podanicima njemačkog plemena za sve što se tiče njihovog jezika, njihove kulture i njihovih ekonomskih interesa«.
Dne 27 septembra 1919 talijanski ministar spoljnih poslova T i 11 o n i primje-tio je .u parlamentu da na koncu konca krajevi, koje je Italija dobila kao nagradu za pobjedu imaju samo neznatnu količinu Nijemaca i Slavena, dok je mirovna konferenca dodijelila 7 milijuna drugorodnog pučanstva drugim pet država; »Ko može da baci prvi kamen?« i dodao je: »Pučanstvo druge narodnosti koje je došlo u naš sastav neka znade da mi mrzimo svaku misao ugnjetavanja, od-narodjivanja, da će njihov jezik i njihovi administrativni pretstavnici uživati sva prav^ naše liberalne i demokratske uprave, da će njihovi politički narodni poslanici naći srdačan prijem u talijanskom parlamentu, koji će ih slušati sa dužnom pažnjom kada budu govorili u ime naroda, koji oni pret-stavljaju. Mi možemo uvjeriti pučanstvo gornje Adiže, da oni neće nikada poznati policijski režim persekucija i samovolja, kojima su bili kroz dugi niz godina izloženi od strane carske austrijske vlade Talijani Julijske Krajine i Trentina. Mi molimo ovo pu-. čanstvo da nam stisne ruku, koju mu mi bratski pružamo«.
Dne 1 decembra 1919 kralj Viktor Emanuel treći kod otvorenja novog parlamenta objavio je ovako:
»Nove zemlje, koje su došle u sastav Italije nameću rješenja novih problema. Naša tradicija slobode mora označiti put rješenjima sa najvećim pošto-njem autonomija i mjesnih tradicija«. Fašisti tumače da se takove službene izjave ne smije uzeti ozbiljno: »Gor^ spomenute izjave izražavaju jednostavno mišljenje i nakane pojedinih vladinih i strankinih ljudi u naročitom momentu i zato ne vežu njihove nasljednike«.
Oni tako slušaju lozinku, koju je dao Mussolini kad je u govoru dne 3 marta 1928 izjavio »da se on ne drži obavezan osiguravanjima, više ili manje labavim i usmenim, koje su dali ljudi, što su pretstavljali sisteme i vlade, koje je fašistička revolucija nesmiljeno svladala«.
Jedan od takovih nemilosrdno svladanih ljudi je Viktor Emanuel III, koji još sretno vlada u godini 1933. Ali godine 1919. »ljudi dobre vjere« su mislili, da one izjave treba uzeti ozbiljno.
I Mussolini je 11 septembra 1919. u »Popolo d’ Italia« davao Talijanima ove lekcije o dobrom vladanju:
»Mi nismo medju onima, koji se boje njemačkog iredentizma. Sigurno, ne će imati nasilnog oblika, ne će biti raskolno i opasno, ako Italija vodi u krajevima gornje Adiže politiku iskrene i realne demokracije. Već od ovog momenta treba i putem novina i u parlamentu reći Nijemcima gornjeg Adiža, koji su danas u političkom smislu Talijani, da Italija nema nasilničkih i odnarodjivalačkih intencija, da će poštovati jezik i običaje i da će dati potrebite upravne autonomije. Može biti da Italiju neće ljubiti — dok će trajati stari ljudi i labavi sistemi — zbog pogrje-šaka i nerazumijevanja, ali je neće nikada mrziti radi nasilja i tlačenja. To nije u našem temperamentu«.
Obećanjima odgovarali su u glavnom u Gornjem Adižu i djela vojničkih i civilnih vlasti kroz dvije godine, 1919 i 1920, t. j. dok nije fašistički pokret preokrenuo položaj. Naravski i u one dvije godine nisu falila trvenja i mrski incidenti. Kako su se Nijemci nalazili politički sjedinjeni s jednom državom, koju oni nisu ljubili i za čije se stvari oni nisu interesirali, bilo je prirodno, da su uhvatili svaku zgodu da manifestiraju svoje nezadovoljstvo, a bilo je i prirodno da kod ovakovih dokaza protivljenja talijanski funkcionari nisu uvijek sačuvali dužnu ravnodušnost. Ali tko nepristrano ispita tužbe, što su ih Nijemci činili u one dvije godine talijanskog režima treba da prizna da su njihove optužbe zaista malene. (s) Najteže je što talijanski upravljači nisu imali nikada smjelosti da odijele njemačko gornje Poadižje od talijanskog Trentina, da učine jednu autonomnu pokrajinu. U privatnim su razgovorima priznavali pravednost ove molbe, obećavali su da će toj molbi udovoljiti, ali nisu ni-
kada održali obećanja iz straha od protesta, koje bi podigli nacionalisti i fašisti.
U Julijsko! Krajini bili su odnošaji izmedju talijanskih vlasti i slavenskog pučanstva već u početku vrlo mutni. Razlika se tumači sa činjenicom što tren-tinski Talijani živu na teritoriju sasma odijeljenom od teritorija poadžijskih Nijemaca pa radi toga nisu talijanski nacionalisti bili u stanju da svakog časa i dana dodju u prepir sa Nijemcima; nasuprot u Julijskoj Krajini Talijani u gradovima živu rame uz rame sa Slavenima iz okolnih sela pa su slučajevi za sporove neprestani. Osim toga Nijemci Gornje Adiže shvatili su već od proljeća 1919 da je mirovna konferencija neoporecivo odlučila o njihovoj sudbini pa su u svojim protestima protiv aneksije Italiji vukli tanji kraj kao pobijedjeni. Nasuprot sudbina Julijske Krajine i Dalmacije ostala je neodlučna do novembra 1920; kroz dvije godine Slaveni su živjeli u nadi, da će pretsjednik Wilson prisiliti talijansku vladu da ostavi Jugoslaviji one zemlje, koje ona traži i radi te iluzije oni su bili natjerani da umnože izraze nehaja i agresivnosti protiv talijanskoj okupaciji.
Za represaliju talijanski nacionalisti i fašisti učinili su baš u ovoj zoni prve pokušaje svojih metoda ne samo proti organizacijama talijanskih radnika već i proti organizacijama slavenskog pučanstva. Civilne, vojničke i sudske vlasti počele su baš ovdje biti bezobzirno na strani počinitelja »nacionalnih« nasilja protiv »boljševika« i protiv Slavena.
U Trstu je dne 13 jula 1920 Giunta, do pred malo mjeseci državni podtajnik pret-sjedništva vlade u kabinetu Mussolinija, predvodio bande, koje su zapalile »Narodni uom«, sjedište svih političkih, ekonomskih i kulturnih slavenskih organizacija u gradu i prouzrokovao ukupnu štetu od 4 milijuna.^)
Policija je indiferentno prisustvovala ovom barbarluku. Palitelji odilazili su uzimati u bližnju kasarnu kante benzina potrebite za njihovo »plemenito« djelo. Od onog vremena batinjanje, grabeži i požari bile su redovite oznake dnevne kronike Julijske Krajine.
Kad je bio potpisan rappalski ugovor, koji je ostavio Jugoslaviji Dalmaciju, ali je u Julijskoj Krajini anektirao Italiji više od pol milijuna Slavena, položaj je bio već mnogo kompromitiran.
Ali nije se još ništa dogodilo, što se ne bi bilo moglo popraviti. Vlada se je do tada pokazala saučesnikom nacionalista i fašista u njihovim drzovi-tostima prema Slavenima, ali se je moglo misliti, da se radi o prolaznoj fazi i da će se brzò uspostaviti uslovi reda i mira.
Sforza, ministar vanjskih posala, koji je vodio pregovore za rapalski ugovor dao je u parlamentu dne 27 novembra 1920 ovu izjavu:
»Ljubav prema našoj domovini ne smije značiti prezir domovinskog osjećaja druge rase, makar ona bila mladja i sa manje slavnom poviješću. Mi smo morali primiti u svoje krilo stotine hiljada Slavena. Ovim Slavenima, kojima u ostalom konvenira da ostanu u kontaktu sa svojim naravnim ali sasma talijanskim centrima, Goricom i Trstom, mi ćemo osigurati najširu slobodu jezika i kulture; to će biti za nas časna obaveza i akt političke mudrosti. Uvjereni smo dakle da će se naši novi gradjani i u ovom obziru osjetiti brzo zadovoljnim što pripadaju jednoj velikoj sili, koja će jaka po svojoj neusporedivoj kulturi, respektirati . zavidljivom brigom njihov lokalni život«.
Istoga je dana ministar pretsjeđnjk Gioì itti dao ovu izjavu:
Pretstavnici srpsko-hrvatskog-slovenačkog naroda smatrali su neuputnim da traže od Italije da garantira zaštitu onih koji postaju talijanski gradjani. Italija je uvijek dala svim strancima najširu slobodu i evidentno je, da ćemo je dati još bolje onima, koji postaju talijanski državljani. Na ovoj točki nije se raspravljalo u Rappalu, jer narodi koji su pregovarali s nama poznavali su našu lojalnost«.
Odobrivši istog dana rappalski ugovor parlamenat je na predlog bivšeg predsjednika Luzzatija izglasao dnevni red: Parlamenat izražava želju da se dobri odnošaji proglašeni u 'Rapalu razvijaju na zajedničku korist pomirenih naroda i Evrope u nadi da etnički elementi, koji su ostali s druge strane odnosnih granica uživaju iskrenim jamstvom najslobodniju uporabu jezika, kulture i_ vjere sa dubokom obazri-vošču, koju traži njihov naročiti položaj«. Ali upravo prvih mjeseca 1921 počela je Italija da srče u vrtlog fašizma. Ne
samo Slaveni Julijske Krajine već su Nijemci južnog Tirola osjetili učinke novog položaja.
Dan 24 aprila 1921 ima za Nijemce gornje Poadižja istu važnost kao i 13 jula 1920 za Slavene Julijske Krajine. Jedna kaznena ekspedicija, pod komandom Staracea, sada (1933) generalni tajnik fašističke stranke, banula je u Bozen i napala je sa bombama u ruci povorku neoružanih gra-djana te jednoga ubili i 48 ranili.
Drugoga dana je Mussolini u »Popolo d’ Italia« pozvao Talijane da »zgnječe njemačke glave« i najavio je da se već hiljade fašističkih nogu vježba za takovu »performance«.
Kad je godine 1921 u maju bio izabran za narodnog poslanika, javno je preuzeo »svoj dio moralne odgovornosti« u junačkom pothvatu aprila 1921 i rastumačio da je tim pothvatom fašizam označio granice preko kojih ne dozvoljava da njemački elemenat podje na nijedan način dalje. Kaznene ekspedicije, javno favorizirane od vojničkih vlasti, od tada dalje slijedile su bez prekida i u predvečerje »Pohoda na Rim« cijeli se ovaj kraj moglo smatrati podjarmljenim. I civilne vlasti, natjerane pritiskom vojničkih elemenata i fašističkom galamom napustile su ravnodušnu politiku od 1919 i
1920.



dile u južnoj zoni da talijanske obitelji izvade svoju djecu iz starih njemačkih škola i da ih pošalju u novo otvorene talijanske škole, a kao talijanske obitelji smatrali su ne samo one koje se slobodno izjave kao takove, već i one, koje su imale talijansko ime, ili su same vlasti držale da to ime ima talijansko porijetlo.
Iza pohoda na Rim sistematski su bili uvedeni od fašističke diktature proti Nijemcima Poadižja, proti Slovencima i Hrvatima Julijske Krajine, .proti Grcima sa otoka u egejskom moru, pače i proti stanovnicima Valle d’ Aosta, koji govore francuski oni isti groteski pretjerani sistemi, koji su prije rata dizali javno mišljenje civilizovanog svijeta proti Rusima što su radili u Fin-landiji i u Poljskoj, proti Prusima, koji su nastojali da »odnarode« Poljake, Dance i Elsačane j proti Madžarima koji su ugnjetavali Rumunje i Slavene. Stanovnici Valle d’ Absta vijekovima su pripadali Piemontu. Nikada nije bilo kakve dvojbe o njihovoj privrženosti Italiji. Ali vrtlog fašističkog fanatizma obuhvatio je i njih.(4)
Vrlo mnogo brutalnosti radi kojih se tuže »inorodci« pod fašističkim režimom — ukinuće personalnih prava i slobode riječi, štampe, udruženja, raspuštanje nefašističkih organizacija i prenos njihovih dobara na fašističke organizacije, potpuno pomanjkanje pravednosti na procesima, policijska samovolja, režim terora proti sumljivima, ukinuće slobodnih izbora i općinskih i pokrajinskih autonomija, pretjerano oporezo-vanje, rasipanje za nekorisne javne radnje, razbacivanje općinskog novca itd. itd. — nisu sigurno naročiti privilegij »inoro-daca«. Medju Talijanima u Julijskoj Krajini je običaj, kad djevojka pobjegne sa dragim i ne zna se kamo, njezina obitelj stavi oglas u novine, kojim je zaklinje, da se vrati u očinsku kuću te rabi ovaj izraz: »Vrati se Marijo«, sve ti je oprošteno«.
Iza kako je »nacionalna diktatutra dala osjetiti svoju slast 1 starim podanicima Franje Josipa, često se na tršćanskim zidovima vide natpisi neizvjesnog po-njetla »Vrati se Cecco Beppe; sve ti je oprošteno«.
Ovi humoristički natpisi pisani su talijan siri, a ne slavenski i dokazuju da je fašistički režim uspostavio staro austrijsko vladanje i za Talijane. Ove Jakte napominjemo onim dobričinama, koji izvan Italije protestiraju radi postupanja fašista sa Nijemcima Gornjeg Poadižja i Slavenima Julijske Krajine, a drže da je fašistički režim dobar kad je apliciran na 40 milijuna Talijana. Ovo napominjemo i onim piscima, Nijemcima i Slavenima, koji pišući o zlostavljanjima. čije- su žrtve njihovi sunarodnjaci u Italiji, okrivljuju ne samo fašiste, nego sve Talijane, i redovito se skrupulozno su-zdržuju da upute svoje čitaoce, da fašisti-čki režim daje da osjećaju njegovu težinu ne samo inorodci, nego' cijelo talijansko pučanstvo.
Ali je i pravo da se prizna da je nad morodce pao najteži bič. koji ne osjećaju tuzemci,
bič mjera, koje je uzela diktatura da prisili sve one. koji u granicama Mussolini-jevog carstva ne govore jezik »gospodara« da govore, misle, snivaju samo u talijanskom jeziku

— Da ne bi ko posumnjao u naše upoznato herojstvo*, mi ga osvježujemo na Dodekanezu ...
KOŠANA JE DOBILA „DOPOLAVORO"
Št. Peter na Krasu, aprila 1934. (A g i s). V Dol. Košani so pred dnevi otvorili gostilno italijanske prosvetne organizacije »Dopo-lavora«. V ta namen so vzeli v najem vso Valenčičevo hišo. Gostilno so oddali Karlu Dovganu iz Gor. Košane, ki jo bo vodil. Potrebo otvoritve nove gostilne so motivirali z vzrokom, da nimajo nobenega primernega prostora za razne prireditve, plese itd. Res je, odkar so odvzeli gostilniško koncesijo posestniku in trgovcu Francu Kaluži, ni v Košani nobenega večjega in primernega gostilniškega prostora. Za domače bi že zadostovalo, kajti naš kmet nima več denarja, da bi si vsaj tu pa tam privoščil kakšen četrt vina. Toda, naš človek prav za prav ne pride za to v poštev. Fašistična kulturna in prosvetna organizacija stremi posebno za tem, da da priložnost zabavati se pred vsem Italijanom. In teh ni malo. če pomislimo, da imamo v občini poleg učiteljev ia karabiner-jev. tudi še dva člana milicije, v Neverkah vojake, na postaji železniške uradnike in delavce. Vsi ti so potrebni zabave in razvedrila. za kar pa mora plačevati naš človek s tem. da ga prisilno vpišejo kot člana v :>Doir'jevoro* in od njega terjajo članarino. ZacJ'blirce, pa četudi mnogokrat nima niti za .J?, mora naš kmet dati v take namene, drugače gorje mu! To je italijanska kultura in prosveta, ki jo fašizem prinaša v naše krajeve. Otvarjanje gostiln, prirejanje plesov in zabav, to nudi našemu narodu visoka fašistična »kultura«! .
PRED KOMISIJO ZA KQNFINACIJO
ver jc pobelil svojo hišo na kateri so bili napisi »Viva il Duce, Viva il Fascismo«.
V Jelšanah so lansko poletje imeli fašistovsko milicijo, ki je delala po okolici svoje vojaške vaje. Ob sklepu so hoteli prirediti velik ples, ki se pa ni obnesel, ker so se boljša dekleta poskrila. To jih je razjezilo, pa so pokazali svojo moč tako, da so po hišah napackali fa-šistovska gesla: »A noi! W il Duce! W il fascismo!« Take packe so po nepisanem paragrafu nedotakljive. Neki gospodar je kmalu potem vso hišo nanovo pobelil in ob tej priliki seveda odstranil one svete besede. Prišel je v dolgotrajno preiskavo, bil klican pred komisijo za konfinacije in obsojen na strogo nadzorstvo. Vsak večer ob osmih se mora orožnik prepričati če je grozanski tolovaj doma pri ognjišču. (»Slovenec«)
GORNJA TRIBUŠA NI VOLILA!
čep o va n, aprila 1934 (Agis) — Volili smo tako kot drugod, vsak volilni upravičenec je dobil na dom glasovnico v zaprti kuverti, in sicer samo ono s »si«. Le malokateri volilec je dobil obe glasovnici. Iz Gor. Tribuše pa ni šel, razen župnika, nihče na volišče. Tudi iz drugih vasi jc marsikdo izostal, vendar pa navaja uradno poročilo, da se samo 138 volilce-v ni udeležilo volitev.
IZJAVA PODESTATA O ZADOVOLJSTVU MANJŠINE V ITALIJI
Divača, aprila 1934 (Agis) — Vremski podesta se je po volitvah izrazil, da fašistični plebiscit ni imel drugega namena kot dokazati svetu, da italijanski narod priznava fašistični režim, ga podpira in je vdan svojemu vodji. Izven italijanskih mej pa (v Italiji saml_ itak ni mogoče), ne bodo mogli več očitati rasizmu, da krivično ravna z manjšinami, saj so se te s plebiscitom Izrekle, da so zadovoljne s fašizmom.
. HIMEN.
V torek sta se poročila v Zagrebu g. Adi Gruden iz Idrije, uradnik talijonice željeza v Topuskem z gdčno Jovanko Mirilovič iz Divuše. čestitamo.
tEKAMO PRETPLATU
od mnogih nesavjesnih pretplatnika ,.
Aretacija skupine slovenskih fantov
Gorica, aprila 1934. (Agis). Iz Čepo-vana poročajo, da so tamkaj dne 25 aprila aretirali 8 fantov in sicer Pepelovega in Markovega iz Lokve, Vratarjevega, Miklavževega, Filepovega, Markovega in Skalarjevega «z Čepovana ter enega iz Lokovca.
Fantje so se vračali iz Gorice ter so se zadržali v gostilni Pri Balentinu. kjer so zapeli nekaj slovenskih pesmi. Prišli so kara-binerji in so aretirali celo družino, razen dveh, ki sta jim ušla in sicer Pirih Janeza in Mrak Franca iz Gor, Tribuše.
TEŽKE OBSODBE FAŠISTIČNEGA TRIBUNALA
Naš človek obsojen na 24 leta strogega zapora?
Postojna, aprila 1934. (Agis). Naš list je svojčas že poročal o aretaciji nekega v Razdrto priseljenega Italijana, agenta Arioza. nekega aktivnega častnika in nekaterih domačinov. Pred dnevi pa so je razširila govorica, da je bila ta skupina aretirancev politično osumijena in obsojena v Trstu, in sicer: agent Ariozo na 12 let kapitan ravno toliko, dalje B oš t j a n o v Franc
iz vasi Strane pri Postojni na 8 let, Mežnarjev Tone tudi iz Stran pa na 24 let strogega zapora. Domov se je vrnil, prost vsakršne kazni domačin Pavlinov Andrejc, doma tudi iz Stran, ki je bil skupno z gornjimi aretiran, a oproščen. Podrobnosti o vzroku aretacij in te obsodbe niso znane, širijo pa se najrazličnejše govorice in domneve.
Stanislava Gomizelja je Austrija izročila Italiji
Grozote laških zaporov —- Šest mesec bolnišnice — Kaj vse se pripeti primorskemu emigrantu
Sežana, aprila 1934 (Agis) — Go-mizelj Stanislav, star 26 let, doma iz Kranjc vasi pri Dutovljah na Krasu,^ je oktobra meseca 1932 pomotoma zašel preko meje v Avstrijo pri Mariboru. Avstrijske oblasti so ga prijele in poslale nazaj v Italijo, kjer so ga aretirali, zvezali in peljali najprvo v Sežano. V sežanskih zaporih je bil zvezan noč in dan ter celih 6 dni po dvakrat na dan pretepen. To delo so opravljali trije miličniki, med njimi pa je bil najhujši domačin Slovenec Jerič,
doma iz Gabrovca pri Komnu, ki je pri miliciji kot »appuntato«. Po šestih dneh so ga prepeljali v Trst, kjer so ga pa morali spraviti v bolnico zaradi popolne Izčrpanosti. Pri pretepanju so mu izbili tudi tri zobe. V bolnišnici je ostal celih šest mesecev preden je prišel toliko k sebi, da so ga lahko oddali v zapore, kjer je presedel nadaljnih sedem mesecev, vse do novembra 1933. To vs$ brez kakega prestopka in edino zato, ker je šel v Jugoslavijo brez potnega lista.
FAŠISTIČNI TEROR SE JE POOSTRIL
Vsestranski pritisk na slovanske duhovnike
Gorica, aprila 1934 (Agis) — župni upravitelj iz neke vasi v Vipavski dolini je bil pred tedni od političnih oblasti poklican v Goricu na odgovor. Tu so mu predbacivali vsemogoče prestopke, zlasti pa so ga obtožili in očrnili kot velikega sovražnika »balille«.
Nad slovensko duhovščino izvaja fašizem čimdalje hujši teror. Oblasti upajo, da bodo s poostrenim terorjem vendar lahko prisilili vsaj posameznike, da se »prostovoljno« umaknejo s svojih mest. Po slovenskih duhovnikih izpraznjena mesta bi ta zasedli italijanski, ki prežijo kot tigri prav na vsako pri
liko. Kakšne duhovnike pošilja fašizem v naše kraje, to vemo prav dobro. Kdor ne odgovarja uradnim zahtevam, ali se izneveri, ga tudi prav kmalu odslovijo. To je prav nazorno pokazal slučaj patra gvardiana samostana pri Sv. Križu. Po fašističnem plebiscitu pa postopajo s slovenskimi duhovniki brutalnejše ko kdaj prej. Zdi se ko da so zadnje čase malo popustili s terorjem, z zadnjimi volitvami pa se spet opogumili, ko da je za vselej zapečatena usoda našega naroda pod Italijo.
Bivšemu svetokriškemu župniku g. Rejcu pretijo z ponovno konfiinacijo
Gorica, aprila 1934 (Agis). - Znano nam je že, kaj vse je doletelo župnika g. Rejca, bivšega svetokriškega župnega upravitelja in mirnega oznanjevalca božje besede. Konfinacije ga je rešila tista prebrisana amnestija, ki ga je spravila prav za prav še na hujše stališče kot je bil prej, kajti stalno je zasledovan i zalezovan kot najhujši razbojnik. Vsak njegov korak je zabeležen, kaj šele beseda! Pred dnevi pa je bil poklican pred objestne oblastnike, ki so mu sporočili, oziroma zagrozili s ponovno konfinacijo.
Tako postojapo ti tuji brezsrčneži, ki imajo v rokah vajeti naše pokrajine, z našimi duhovniki samo zato, ker niso petolizniki! Mar res mislijo, da svet verjame v »pravilno in pravično« zmago fašističnega plebiscita s katerim so ho-
teli odvrniti pozornost pred vsem na trpljenje našega ljudstva pod fašističnim jarmom? Morda celo, da jim je ta »sijajen« plebiscit dal nekako pooblastilo za tako ravnanje?
V ŠKOFIJSKEM SEMINIŠCU NA REKI
ki je podrejeno reškemu škofu Sancinu, se slovenski gojenci ne počutilo dobro. p°d škofijskim upraviteljem msgr. Mecchio so bolje ravnali z njimi. Svojim dušnim pastirjem so za veliko-nočne praznike pisali v italijanskem ihlo ' ^ar S€Veda heprijetno osup-
Več bogoslovcev iz reške škofije študira v Benetkah, torej ne v goriški bo-goslovnici, kjer se vzgajajo bogoslovci iz goriske, trzasko-koperske in poreške škofije (»Slovenec)...
Italijanska banka uničila slove» skim vlagateljima prihranke
Id r i j a, 23. aprila 1934 (Agis) _ Zopet naša gospodarska kronika beleži lep primer italijanske »podjetnosti«. Ta primer bo gotovo ostal marsikomu dolgo, dolgo v spominu. V našem mestecu je med ostalimi denarnimi zavodi tudi podružnica »Ranca del Friuli«, ki je kakor znano napovedala poravnavo. Na kakšen način je prišla ta banka do denarja žuljavih slovenskih rok je vsekakor zanimivo. Ko vsi drugi denarni zavodi dajali samo 4 od sto obresti, je ta banka kar na enkrat lepo povišala obresti na 5.5 od sto. To in pa velika propaganda je povzročila, da so naši kmetje in delavci začeli dvigati iz domačih zavodov svoje prihranke, ki niso plačevali tako visokih obresti in vlagali v omenjeno banko. Prišli so slabi časi m kriza je kmalu nato nastopila, banka je morala napovedati poravnavo oz. konkurz. Svojim upnikom je banka priznala samo 40 od sto od celotnih vlog in sicer 15 v gotovini, 25 od sto pa v obveznicah »Ranca Cattolica del Veneto«. Upniki so jih prejeli v septembru pretecnega leta. S temi obveznicami so, z res trgovsko rafiniranstjo, opeharili naše ljudi. Nominalna vrednost obveznice je 100 lir, realna vrednost pa komaj 25 lir, in danes je padla celo na 20
Wmfm
z veliko muko zbranega denarja, jim je ostalo torej le 20 od sto. Tako skrbi fašizem za gospodarski blagor naših krajev, to so njegovi ukrepi proti čimdalje ostrejši gospodarski krizi. Naši ljudje pa nimajo nikake zaščite, niti pravne!
LJUDSKA POSOJILNICA V TRNOVEM V LIKVIDACIJI
Trnovo, aprila 1934 (Agis) — Ljudska posojilnica v Trnovem, ki je deio-vaia skoraj 40 let, je že dalj v prisilni likvidaciji. Pri posojilnici je bil naložen samo domači kapital, povečini trnovskih in okolišnih kmetov, ki bodo kot izgleda, zgubili skoro vse. Posojilnične terjatve so večina same hipoteke na kmetska posestva. In koliko in kako zamore plačevati naš kmet danes svoje dolgove, vemo prav dobro. Vendar likvidacijska uprava pridno izterjuje in izterjani denar vlaga v podružnico res-ke posojilnice in hranilnice v II. Bistrici. Koliko odstotkov svojih vlog bodo dobili vlagatelji, ni znano.	i
KRALJ VIKTOR EMANUEL GOVORI ODUŠEVLJENO 0 FAŠIZMU
»PLEBISCIT« JE ZA NJEGA BIO — IM POZANTAN«. — ON JE VRLO ZADOVOLJAN S FAŠISTIČKIM ODGOJEM OMLADINE. — O RATNOM SPREMANJU KRALJ MISLI KAO I MUSSOLINI. — NAROD »UJEDINJEN OKO SAVOJ-SKOG GRBA I LIKTORSKOG SNOPA«.
Dne 28 aprila otvoren je u Rimu novi parlamenat »izabran« plebiscitom od 25 marta. Prvu sjednicu novog fašističkog parlamenta otvorio je talijanski kralj Viktor Emanuel III. prestolnom bese-dom. On je u tom svom govoru vrlo oduševljeno govorio o fašizmu. On 0 plebiscitu od 25 marta kaže da je bio »impozantan« i da je tim plebiscitom iiarod pokazao da prihvaća sasvim fašizam. Ne donosimo čitav govor Viktora Emanuela nego ćemo spomenuti samo nekoja mjesta. On kaže naprimjer ovo: »U unutrašnjoj politici temeljnu osnovicu državnog života sačinjavaju poštovanje zakona, red i pravičnost. Nigdje u zemlji nije poremećen red niti će biti poremećen, ne samo zbog toga, što ga zajamčuju jake upravne i vojne snage,_ kojim raspolažu vlast, već i zbog toga što se narod uslijed sve svijesnije discipline cjelokupnog stanovništva već potpuno srodio sa pojmom reda. Nedavne su svečanosti pokazale koliko su se lijepo i skladno razvili sporazum i saglasnost izmedju gra-đjanskih i crkvenih vlasti. Sporazum i pomirljivost vazda su bili bitan činilac u talijanskoj historiji.
Kralj je zatim govorio o pravosodju i spominje izmjene u pojedinim zakonicima i podatke, koji pokazuju opadanje kriminaliteta u Italiji.
Kaže, da za ovu pojavu ima da se zahvali ne toliko strogosti zakona, koliko odgoju naroda preko fašističke stranke i njenih organizacija, a naročito omladinskih organizacija, koje su stekle velikih zasluga za budućnost Italije.
Kralj potoni govori o reformama izvršenim na polju narodne prosvjete i o potrebi i važnosti fizičkog odgoja jia kaže: »Nitko ne treba da se ćudi, nastavlja kralj, što su u nastavne programe srednjih i viših škola unijeti i vojni predmeti. Zauzeti velikim djelom unutrašnje obnove želimo iskreno i od srca mir, kako radi same Italije tako i radi Evrope i to za što duži razmak vremena. Medjutim najpouzdanije jamstvo za takav mir je u valjanosti naše oružane snage.
Meja če vlada težiti, da usavrši kvalitet oružane sile oslanjajući se na načelo da i kader i pripravne je- c dinice imaju da budu udruženi du-kom pobjede«.
Kralj Viktor Emanuel napominje, da današnji duh i odgoj omladine mnogo olakšavaju Vojnu obvezu i nodviači u vezi s time, da sadanji fizički oclcoj i oduševljenje omladine za športove mnogo doprinosi poboljšanju rase. U "redjcnju> P° riječima kralja, hl™ i dl pelina o čuvanju načela bezuslovnog jedinstva izmedju pripravnog rada i zapovijedanja. 1 P čima-VrSi° ^'e P^j^kolnu besjedu rije-
orntiTvi301^ iežine sadašnjeg vremena
pratim sa iskrenim zadovoljstvom po-vofjni razvoj talijanskog naroda, laj razvoj neće nikad da se prekine, jer se ujedinjeni talijanski na-rod okupio oko grba Moga Doma i rimskog liktonkog snopa složniji no i u jednom ranijem razdoblju svoje povijesti te ide u susret sve ljepšoj budućnosti«.
lile	KralJ IU
ISTRA NA VELESAJMU U MILANU
eomLVZiesaJmu u Milanu bila je ove
fen b! Et™1’?,0 uastupana 1 Istra- lzl0' aluminniStf^ki bauxit, iz kojeg se' vadi
istarski i/ kmnen za Pravljenje stakla, le nažlun	1 ccment. Ali posebna
bila posvećena propagandi
bio odrp^05613111 ocl’ieljak na sajmu je
P.SebTzfa.rg.m!1'"'’110	“
ložho 0nllere iitriano« se nada od te iz-ediun fn0™ boljitku za Istru. Kaže da
neku w1?3™,- može da u Istri dade tom	al1 da d0 sada nije ni u
nnSled? nlsta hinjeno. Istra da n?°nrV0 0. 1Jepoti sve uvjete za us-Pifin «wi01?et stranaca, a naročito j® atoftoH /laxrimska> puna arheoloških Rnmo ja (uJos Jedan epitet: »scrigno di
nwSu a bol3e bi bil° s,pola la Morta«) Naročito se hvali poduzetnost poslanika Maracchla (Mraka) i prefekta Cimoro-£a-i kaže da će Istra po njima i po toj izložbi postignuti napokon ekonomski
preporodjaj.
se bojimo da ni svi velesajmi, n1 svi Mraki i Cimoronl, ne mogu da donesu Istri ekonomski preporodjaj, jef je- Istra u jednom neprirodnom sklopa s Italijom, pa iz toga izlaze sva zia koja su Istru do sada snašla.
NESAVJESNI PRETPLATNICI
podupiru zelje fašizma, kojem11 bi bilo drago da »Istra* prestat**' izlazili !
ITALIJAN 0 IDRIJI
FINANSIJSKA KATASTROFA ITALIJE
Da Idriia propada, priznava le mimogrede
L j u bi jana. aprila 1934. (Àgis). »II Popolo di Trieste« je prinesel pred kratkim Wecej dolgo, pismo o Idriji. Spisal ga je Italijan, ki je šele pred kratkim prišel v Idrijo. Najprej pripoveduje o svojih prvih jitisih, ki ga je nanj napravilo mesto samo in okolica. Tu govori v samo Italijanom last-JJih superlativih, hvali, povzdiguje nad obla-ke itd. Vse se mn zdi tako lepo in očarljivo, kot kaka otroška igrača. Nato preide k zgodovini. Tu pravi, da je rudnik odkril neki Formentini iz Čedada.
Kot vsi Italijani, pri katerih se je že udomačila ta navada, trdi tudi on. da Je Avstrija te kraje slavizzala in da Ji Je to zelo uspelo. Danes pa. pravi, da Je ‘italijanizacija že toliko napredovala, da Italijane, ki pridejo iz stare Italije, domačini že prav dobro razumejo. v dopisu obuja tudi iz spominov pripovedko, ki da mu ie io pravila med vojno neka Goričanka o rudniku in ki je znana tudi nam že iz čitank, in sicer o izsušeni posodi, ki io je dal kmet ponoči v potok, da bi se namočila in o živem srebru, ki se ie preko "oči zbralo v njej.
Zanimivo ie pri tem to. da rabi v tem Popisu pripovedke za živo srebro dobeseden prevod slovenskega izraza — »argento vivo«, dočim Italijani rabijo za živo srebro izraz »mercurio«.
Jasno je torej, da je slišal to pripovedko od Slovenke, od koga drugega neki bi sploh mogel sicer slišati. On se seveda zadovoljuje z znaniem. da ie to izraz, ki ga je našlo ljudstvo, ki daje z opisovanjem zunanjih makov izraza svojim zaznatkom.
Čipkarska obrt, pravi, da je popolnoma propadla, ker ie izgubila trce in ker ima hudo konkurenco v industriji. Tudi idrijski rudnik zelo trpi radi padca cen živega srebra.
Cena je sedaj samo četrtina od prejšnje Pfed 4 ali 5 ieti. Kljub temu pa dela v rudniku še vedno 600 delavcev in rudarjev.
. Zanimivo ie pri tem dejstvo, da se v svojem dopisu izogiblje sploh vsakega razprav-liunja o socialnem položaju in o bedi. Važno mu zdi to. da so ti kraji danes »italijanski« in da se domačini popolnoma dobro ra-Sumijo z Italijani. Drugo vse ni važno, ozi-'otna se lahko omeni le mimogrede. Tak način prikrojevanja dejstev, pač ne bo prinesel tako zlepa rešitve.
TEŽAVE NAŠIH TRGOVCEV
i r e n, aprila 1934. (A g i s). S kakšnimi [ežkočami se morejo boriti naši trgovci, kakšna davčna bremena morajo prenašati, le že vsem znano. Tudi je znano kako jih 2aradj vsakega najmanjšega in malenkostnega prestopka obsodijo na visoke globe, če-nrav večkrat store marsikak prestopek le 'jato. ker jim niso bile znane številne in vsak ?an nove odredbe. Poleg vsega tega. pa se ,e pojavil sedaj še nov in še bolj zahrbten *er brezvesten uničevalec. V zadnjem času ?? ie naselilo pri nas precej laških družin. Jako niso sedai postali več redki slučajj, “a so se, večinoma družine z nad 5 otroki, zadolži!e pri naših trgovcih in tudi seveda "jč plačale. Ko naš trgovec, s prirojeno mu 'budnostjo, opozori na obveznost, pričnejo !> Pritepenci zmerjati in žugati ter večkrat udi naredijo sitnosti s tem, da gredo natati karabinerjem eno ali drugo stvar: na-vadno se kaj zmislijo ali podtaknejo. Sitno-?ii. ki so jih imeli na ta način naši trgovci. Ie že mnogo. Danes so postali proti njim Seveda previdnejši in se branijo takih odje-Jbalcev.
‘Rgovci moraju da drže tekući
«AčUN POD POŠTANSKE ŠTEDIONICE
. Pokrajinska fašistička federacija za ^govinu u Gorici pozvala je sve trgov-^ da otvore tekući račun kod Postanke štedionice. Oni trgovci koji plaćaju 15.000 lira poreza moraju ujedno da taj tekući račun polože 500 lira, a iznad 15.000 polažu 1000 lira, i to ,‘hkulirano na ime finansijske admini-Hracije fašističke federacije.
^ Ko ne otvori tekući račun I ko ne P°loži propisani doprinos od 500 ili 1000 *,a, bit će kažnjen sa 250-1000 lira r°be na osnovu nekog zakona od 28. iula 1930.
IZ SODIŠČ
Ker je Sedei Frančiška iz okolice Cerkva. stara 40 let nagovorila svojega mla-°letnega sina da je pritihotapil 10 kg jugo-°vanske moke, je bila kaznovana na 350 r denarne kazni.	,	,	^ ,
Valentin Beguš star 79 let, doma iz Tol-llnskega je bil kaznovan zaradi 12 kg vti-^apljene kave na 890 lir kazni.
Ivan Volarič, star 44 let, iz Idrskega je 111 radi razpečavama neocarinjenega vina I žganja kaznovan na 2270 lir globe in 95 r denarne kazni.	^ «
Alojz Sternberger, star 26 let. iz Goč prj lpayi je bil obsojen na plačilo 1440 lir glo-^ 'u 40 lir denarne kazni zaradi nedovolje-* Žganjekuhe.	.	.
„.Ivan Koren, star 23 let. iz Kobarida je Lobsojen na 2 leti in 8 mesecev zapora, i?00 lir globe ter 2800 lir denarne kazni, ’aradi povzročitve telesnih poškodb, posku-L^cga bega, prekoračenja tneie brez pot-)®sa lista, tatvine in zaradi nošnje orožja e?i, dovoljenja.
becchetti Ivan, doma iz Poreča. p° .P°-'Cu tajnik deželnih poligrafičnih sindika-aV’ kj je bil zraven tega še eden izmed Vrteljev pri tržaški »Cassa mutua dei .^'grafici« je poneveril pri omenjenemu debljemu zavodu 24.000 lir. Obsojen ie bii v ’ leta 8 mesecev zapora in 1100 lir gln-5],,Jer na izključitvijo iz vseli državnih ibb. Tudi med fašisti se dobi kaka »be-Vrana!
Neki dan je javljeno, da će u Italiji svim državnim činovnicima biti ponovno snižene prinadležnosti, koje je Mussolini još pred dvije godine snizio za 5 %, iako ie bila izričito naglašeno, da plate, koie su bile za-dvije godine snizio za 5% i&ko je bilo iz-ćine. neće biti reducirane.
Sniženje piata zaključeno je na zasjedanju ministarskog savjeta. — Agencija Stefani navadja glede redukcije piata izmedju ostalog slijedeće:	Kupovna
snaga talijanske valute se ie zadnjih godina povećala na taj način, da se ie izmijenio razmjer 1 : 4. koji je vrijedio 1930 godine izmedju tadanje i predratne lire. Ministarski savjet ie zaključio, da ie radi toga nužno sniženje piata državnih namještenika. Prinadležnosti od 6.000—12.000 lira snizit će se za 6. iznad 12.000 lira na godinu za 12, plate članova vlade za 20 %. Prištednja. ko.ia će se dobiti iz ovog sniženja, iznašat će preko 100 milijuna lira.
Radi sniženja piata, vlada je naredila, da se sa 16 aprila snize i najamnine za privatne stanove za 12, za trgovačke lokale za 15 %. U državnim konzumnim zadrugama živežne namirnice prodavat će se za 10% jeftinije. Sigurno ie da se ove odredbe neće rigorozno sprovesti. Već više puta bile su izdane naredbe za sniženje kraha i drugih živežnih namirnica, pa ipak su cijene ioš više poskočile.. „	,	„
Burzovni biljteni bilježe, da lira na stranim burzama naglo pada. Nema vise povjerenja u liru, za koju Mussolini uvijek priča, da je čvrsta i nepokolebiva. Ma kako energično zvučile te fašističke izjave o liri, ona se ipak ljulja, ona je u opasnosti, jer se čvrstoća valute, na koncu konca, ipak ne oslanja na »svečanim« obavezama, nego na mnpgo realnijim i opipljivijim stvarima. Solidnosti lire manjkaju, naime, dva ezenci-jalna elementa: ravnoteža u državnom budžetu i ravnoteža u trgovačkoj bilanci. Kako da fašistički režim održi liru, ako ne može da ispravi nedaće državnog budžeta? Kako da talijanska moneta ostane solidnom, ako trgovačka i plaćevna bilanca pokazuje sve nepovoljni j i saldo?
Deficit talijanskog državnog budžeta je upravo zaprepaštujući. Kroničan je s tendencijom stalnog progresivnog porasta.
Računa se, da će ove godine 1933-34, deficit iznositi oko 5 milijardi lira na 20 milijardi ukupnog budžeta. G. 1931-32 deficit je iznosio 3.937 milijuna, 1932-33 nešto preko 4 milijarde. U prvih 7 mjeseci ove godine deficit je premašio 3 milijarde lira. Pariški finansijski list »I/ Information« pisao je 24 marta o talijanskim budžetskim nevoljama, pa kaže med ju ostalim: »Talijanski decifit je proporcionalno daleko viši od francuskog. Budžet od 20 do 22 milijarde lira pretežak je za tu zemlju, koja je dva puta siromašnija od Francuske. Pretežak je i državni dug, koji je prešao 100 milj ardi i sve više raste. Autonomna blagajna za amortizaciju nije medjutim u prvom semestru 1933-34 ništa amorti-zovala«. — Tako piše »L’ Information«. Ali da bi se dobilo tačniju sliku budžetskog deficita Italije treba nadodati, da cifre koje se iznose, nisu ni izdaleka realne. Milijarde deficita bile bi upravo horen-dne, kad Mussolini ne bi to primjenio izvjestan sistem prenošenja rashoda na buduće budžete. Već 1927-28 ukupna cifra angažmana na račun budućih budžeta i to do 1933 iznosila je ništa manje nego 26 milijardi. Kakvi će, dakle, biti tek deficiti u narednim godinama ... U izvještaju parlamentarne komisije za budžet 1933. čitamo: Asa-nacija budžeta onemogućena je zbog unošenja velikih svota rashoda iz ranijih godina...«
Za veliki deficit u budžetu treba tražiti uzroke u prvom redu u jakom porastu troškova.
Fašistički ekonomski stručnjak Mor-tara, koji svake godine objavljuje »Prospettive economiche«, izračunao je, koliko su narasli rashodi od 1924 dalje. On je zaključio, da je država 1924-25 g. imala 10.400 milijuna lira, a 1931-32 g. 26.800 milijuna lira. Porast od 145 posto! Prema predvidjanjlma za 1933-34 u rashodima je cifra od 5 milijardi na kamate za javne dugove... Javni dugovi države neobično su veliki i stalno rastu. Godine 1928 iznosili su unutarnji dugovi 86 milijardi, a u februara 1934 godine 2 milijarde. Do sada se je Mussolini spašavao unutarnjim zajmovima, a 1 pred par je mjeseci raspisao jedan takav veliki zajam. Medjutim novi zajam ne će moći tako brzo da raspiše. Odaziv na posljednji bio je vrlo slab,
uza sve represivne mjere. Povišenjem poreza situacija se takodjer ne će moći ispravljati. Porezi su već tako nategnuti, da je više nemoguće po visi vati ih. Porezi su u Italiji viši nego i u jednoj zemlji. Samo država ubire 18 milijardi lira, a ostale administracije 7 milijardi. Već je i u talijanskim listovima bilo više puta govora o tome, da je porez u Italiji nepo-dnosiv. Nacionalni dohodak računa se na ukupnih 68 milijardi, pa prema tome na poreze otpada čitavih 38 posto.
Ali Mussolini je jednom rekao, da će Talijani makar i travu jeli, ali flotu će izgraditi.
Trgovačka bilanca Italije vrlo je nepovoljna.
Uvoz je pao od 22.313 milijuna lira g. 1928 na 11.637 milijuna a 1931, pa dalje na 7.412 milijuna u g. 1933. Ali i izvoz je pao od 14.998 milijuna na 10.036, pa na 5.979 milijuna lira u 1933 godini. Izvoz je pao za 60 posto, a uvoz na 67 posto. Odnos uvoza i izvoza je doduše povoljniji, ali ta je povoljnost vrlo relativne naravi, kad se uzme u obzir, da je tako jako pao promet uopće:	sa
37.312 milijuna lira izvoza i uvoza na samih 12.391 milijun. A od toga veći dio otpada na plaćanje inostranstvu, nego na primanja iz inostranstva: uvoz je i danas daleko viši od izvoza. U posljednje vrijeme pisalo se u talijanskoj štampi o pitanju vanjske trgovine mnogo. Naročito u vezi s naglim padom trgovine s Francuskom i Njemačkom. Ta-talijanska roba gubi tržišta.
Fašistički stručnjak za ekonomiju de Stefani pisao je nedavno u »Corriere della sera«, da Italija treba da pristupi uvodjenju sistema kompenzacija, a senator Agnelli, pret-sjednik »Fiata«, zagovara čak »eta-tizaciju vanjske trgovine«.
Tako su prilike nepovoljne. O zaprekama, koje stoje na putu talijanskoj vanjskoj trgovini, pisao je pred nekoliko dana u »Giornale d’ Italia« i Virginio Guyda.
Italija osjeća zbog svega toga jaku oskudicu deviza i to ugrožava još više njezinu valutu i čitav njezin fi-nasijski sistem.
U tome je i tumačenje ljuljanja lire na stranim burzama. Ples lire nije kako ističe ministar Jung i za njega oficijelna štampa, posljedica spekulativnih namjera nego je to naravna reakcija na sve bilansijske nevolje Italije.
Razumije se, da ni »Banca d’ Italia«, talijanska emisiona banka ne može da izdrži sve te reperkusije bez nekih vidljivih posljedica.
Ona ne raspolaže s bogatim masama za velike manevre, šta da radi s onih nešto preko 7 milijardi zlata i ekvipari-ranih moneta, kojima raspolaže... »Banque de France« je u februaru mogla da efektuira ekspediciju zlata uino-stranstvo za preko 3 milijarde, a da to nije bio za nju napor, a niti štetno za franak. Kad bi takvu operaciju morala da učini talijanska banka prestiž lire rasplinuo -bi se kao dim, a omjer zlata i banknota, koji je 54—55 posto reducirao bi se na neznatan procenat.
Da bi održao na visini taj omjer Mussolini praktikuje politiku sistematskog reduciranja cirkulacije banknota i ona je pala za 16.774 koncem 1929 na 13.243 milijuna koncem 1933, a na 12.400 u februaru 1934.
Tim sistematskim reduciranjem cirkulacije fašizam se veoma ponosi, ali krije nepovoljne i opasne strane te politike. U četiri godine povučeno je iz opticaja 4.300 milijuna papirnate monete. U Francuskoj, s istim brojem pučanstva, ima u prometu 82 milijarde franaka, to jest preko 2000 franaka po stanovniku, dok u Italiji dolazi oko 300 lira po stanovniku. Talijanska finansij-ska anemija može da se daljnjim reduciranjem opticaja pretvori u paralizu.
U novije vrijeme, medjutim, situacija »Banca d’ Italia« pokazuje simptome, koji se ne će moći ovim metodama liječiti više. Fašistička štampa objavila je situaciju 31 marta uporedjenu sa situacijom od 28 februara. Jaki pad zlatnih rezerva: sa 7 milijardi 104,886.000 na 6 milijardi 874,400.000. Rezerve u ekvipariranim valutama pale su sa 83 milijuna na 43 milijuna. Rezerve su pale ukupno za 269 milijuna, a cirkulacija je porasla za 254 milijuna. Situacija u ovom pravcu razvija se i u aprilu, ma da je Mussolini da bi spasio liru snizio plaće državnim činovnicima od 6 do 12 posto. Izgleda da će na finansija-ma i fašizam slomiti vrat...
ENGLESKA ŠTAMPA 0 TEŠKOM STANJU U ITALIJI
»Robovanje donosi sa sobom siromaštvo i bijedu«
Veliki londonski list »Daily Heralđ« donosi uvodni članak u kome kaže, da novi dekret Mussolinijev o smanjenju plaća državnih službenika u Italiji razgolićuje fašizam, pokazujući, koliko su lažne njegove pretenzije o postignutim uspjesima i kakva je ekonomska realnost. Pristalice fašizma prelazili su preko brutalnosti ovog režima tvrdeći, da efikasnost i organizacija iziskuju, da se žrtvuje lična sloboda. One tvrde, da je fašizam jedna efikasna forma organizacije, da je doveo do privrednog pobolj-
šanja i da je sposobniji I podesnijl za donošenje odluka u kritičnim trenutcima. Te pristalice tvrde, da se radnici u fašističkoj državi nalaze u boljem ekonomskom položaju, uprkos činjenici da su izgubili svoja prava kao gr ad j ani i kao članovi radničkih udruženja. Oni tvrde, da je fašizam u stanju da donese i da je donio prosperitet Italiji. Ovo tvrdjenje bilo je podržavano na sve moguće načine. Medjutim ono se ne može više održati. Novi dekret Mussolinija razbio je i pobio je to tvrdjenje za uvijek.
f fTFTH
Novim dekretom smanjuju se nadnice i plaće državnih službenika i dalje, iako je jedno smanjenje već sprovedano 1930 god. Sada se očekuje, da će i poslodavci i industrijalci poći putem vlade. U svojoj dvanaestoj godini fašizam je prinudjen, da još jednom smanji već vrlo bijedni standard života talijanskog naroda. Robovanje donosi sa sobom siromaštvo i bijedu. Nalazeći se pred sve većom bijedom, pred velikim problemom nezaposlenosti, pred problemom opadanja izvoza i porasta budžetskog deficita, Mussolini je u vrlo teškom položaju, i ne zna šta da radi. Na zahtjev bankara i industrijalaca ostao je pri zlatnom važenju i ne zna šta da radi. Na njihov zahtjev hoće da smanji troškovi produkcije. Na njihov zahtjev on smanjuje produkciju i koči trgovinu.
Tvrdjenje, da je fašizam jedna revolucija, da uvodi novi socijalni i ekonomski poredak na mjesto starog kapitalističkog poretka — to tvrdjenje izgleda bijedno s obzirom na ove činjenice. Ove mjere koje je primijenio Mussolini predlažu u cijelom svijetu baš oni čiji je prvi cilj da sačuvaju ili povećavaju svoj profit. Nalazeći se u teškom položaju, fašizam hoće da postavi prosperitet smanjenjem nadnica, zaboravljajući slijepo činjenicu, da time baš smanjuje kupovnu moć talijanskog naroda. Mnoge države pokušale su do sada, da na taj ludi način rješavaju krizu. Medjutim, u fašističkoj državi nema mogućnosti da se pruži otpor uvodjenju ovih mjera.
Pod fašizmom, potpomognuta naoružanom silom, ludost vlada. Diktatura je svemoćna. Kako u Italiji tako i u Njemačkoj, ona vodi brzo i direktno privrednoj propasti.
MIZERIJA U PULI
Da se vidi svu onu mizeriju koja je pritisla Pulu iza dolaska Talijana dosta je da se pročita dugi članak u »Corriere istriano«, gdje se pod debelim naslovom: »Le navi della R. Marina dislocati a Pola verranno sempre riparate dai Cantieri locati« objavljuje preporodjaj Pule. Prije plebiscita su, naime, održali onoj šačici radništva u Puli govore u kojima su ih poticali da glasuju sa »da« Ali kako su gr ad j ani Pule već tako ogoljeni i osiromašeni da se govorima ne dadu zagrijati, to su im morali dati i neka obećanja. Glavno obećanje je bilo u tome, a obećanje je dao glavom glavni sekretar cav. Bruno Carletti, da Će se brodovi ratne mornarice, koji stacioniraju u Puli, od sada unapred popravljati na puljskom brodogradilištu. I ako se to obećanje održi mala će korist biti Puli od ono par torpiljera kojisu, na velike molbe puljskih fašista, premješteni u Pulu. A kada se puljski gradja-ni sjete onog života u predratnom arsenalu; one flote koja se tu gradila i popravljala i svega onoga što je Pula izgubila dolaskom Talijana, onda će im sigurno to obećanje i taj članak u »Corriere istriano« izazvati trpki smiješak i po koju prigušenu psovku.
MNOGI PRETPLATNICI
upropaštavaju ovaj naš list time što ga ne — plaćaju u redu 11!
EMIGRANTSKE ŽRTVE V STRAŠNI] RUDNIŠKI NESREĆI V KAKNJU
Redki so rudniki v naši državi, tudi ćisto doli na jugu, kjer bi ne delalo vsaj par emigrantov-rudarjev. Zapostavljanje pri delu na domači zemlji v Julijski Krajini jih je nagnalo nekatere že zelo zgodaj, takoj po italijanski okupaciji, v Jugoslavijo. Kasneje, čimbolj sta rastla teror in nasilje v naši- zemlji, tembolj so polagoma prihajali v manjših grupah iskat dela in svobode. Ko je rabeljski rudnik prenehal s poslovanjem, je marsikateri bovški rudar zašel v jugoslovanske rudarske revirje. Val nasilja radi imen ter nekoliko tudi skrčenje obratovanja v idrijskem rudniku je pognal v letu 1930 precejšnje skupine idrijskih rudarjev preko meje. Nekateri so dobili zaposlenje v državnih senjskih rudnikih v sredini Srbije, nekateri pa v bosanskih premogovnih rudnikih Zenice in Kaknja.
Tako so dobili poleg številnih drugih emigrantov-rudarjev delo v rudniku v Kaknju tudi Justin Habe, rojen leta 1909. na Vojskem nad Idrijo, Mati-j a Hvala, rojen 1901. tudi na Vojskem ter končno Alojz štrukelj, doma iz tolminskega Loma nad Sv. Lucijo, star 39 let. Zaslužek je bil skromen, toda stalen in zanesljiv. Stanovanja so imeli v državnih rudarskih stanovanjih ter so bili tako v časih strašne gospodarske stiske vsaj za silo priskrbljeni.
Delali so v Kaknju nad tri in pol leta. Ni mogla ugasniti v njih misel na šiloma zapuščene tolminske in idrijske hribe, na sorodnike in svojce, ostale v kleščah bede in fašizma. Potom lista »Istra« je tudi njih objela misel emigrantskega pokreta ter so se že dogovarjali med seboj, kako bi tudi oni ustvarili malo emigrantsko organizacijsko edinico, ki bi jih vezala na vse ostale tisoče emigrantov raztresenih po državi.
Pa se je zrušila nad njih, kot na poldrugo stotino tovarišev rudarjev, strašna rudarska usoda. Med 130 ponesrečenci so tudi njih prinesli tihe in mrtve, zoglenele na svetlo luč dneva. Ivan Štoka, emigrant tudi on tam od Trsta, si je edini med poldrugo stotino rešil golo življenje iz divjanja podzemskih elementov, že prej enkrat si je rešil življenje iz rudnika s teškimi poškodbami.
Ponesrečeni Alojz štrukelj zapušča v Kaknju tri otroke in ženo. Dva otroka sta dvojčka od dveh let. Kam naj se obrne udova, ki bo morala v kratkem izprazniti rudarsko stanovanje? Vse plasti prebivalstva so se sicer zganile ter prispevajo stotisoče dinarjev za družine ponesrečenih rudarjev. Toda kaj, ko je bila nesreča tako velika in bodo vse podpore zalegle le za par mesecev življenja. Dolžnost emigracije je, da iz svojih moči prispeva za družino ponesrečenega štruklja. Tudi njega je fašizem pregnal iz mirnih tolminskih gora na trdo in nevarno delavsko fronto v podzemlju Bosne. Emigranti moramo pokazati, da smo tudi v nevarnosti solidarni, da smo eno občestvo, kjer vsi skupaj najbolj skrbimo za najbednejše in najhujše prizadete med nami.
Ponesrečena Habe in Hvala nista imela družine. Hvala je pustil za seboj mater, ki živi v Idriji, a Habe sestro v Ledinah. Štrukljevi nedorasli otroci so najhujše udarjeni, ker se nimajo kam obrniti. Emigracija ne sme zaostati za elanom sočustvovanja in darovanja, ki ga je pokazalo ostalo jugoslovensko prebivalstvo napram ponesrečencem!
AKADEMIJA ISTARSKOG DJAČKOG INTERNATA
U Malom kazalištu u ponedjc Ijak 7 o. ml. u 8 sati navečer.
( U ponedjeljak 7 maja priredjuje Istarski internat u Zagrebu akademiju u Malom kazalištu u Frankopanskoj ulici. Početak u- 20 sati, a program je slijedeći:
1.	Jos. A. Kraljić: »Naš pozdrav«. (Recitacija).
2.	M. Brajša-Rašan: »Sursum corda — Gore srca!« (Pjeva mješoviti zbor uz pratnju glasovira).
3.	a) Rikard Katalinić-Jeretov: »Zarobljenoj braći«. (Reklamacija), b) Bogumil Toni: »Pozdrav sokolića«. (Deklamacija).
4.	Manja Vojinović:	»Djeca kuliari«.
(Simbolička gimnastička igra. Izvode muška i ženska djeca).
5.	Mate Balota: a) »Moja mati«, b) »Na Rečine«, deklamacija.
6.	Istarske pučke popjevke. (Originalna izvedba u dva glasa)
7.	Bukač-Sladek: »Petorica«. (Skupinske proste vježbe — izvodi muško odjeljenje).
8.	St. Mokranjac: Iz »Primorsk!h napjeva«. (Izvodi mješoviti zbor).
Kratak odmor.
9.	I. Matetić-Ronjgov: »Ča sam si zi-služil« (Brojanica — pjeva mješoviti zbor).
10.	Drago Gervais: »Moja zemja«. (Deklamacija).
11. M. Jankovič: »Dalmatinski šaj-kaš<. (Ritmička vježba — izvodi žensko odjeljenje).
12.	Vladimir Nazor: »Pjesme istarskog prognanika«. (Deklamacija).
13.	Antun Bačić:	Oslobodjenje Istre«.
(Simbolička vježba s pjevanjem — izvodi muško i žensko odjeljenje).
14.	Istarski narodni ples uz pratnju so-
15.	Niko Brkić: »vjezoe s puškama«. (Izvodi muško odjeljenje).
pila.
16.	I. Matetić-Ronjgov: »Ča je more«. (Pjeva mješoviti zbor).
Istarski narodni ples će se izvoditi uz pratnju sopila na koje će svirati poznati sopci (svirači) s otoka Krka: R. Fugošić i M. Trubić.
To će biti jedna od najjačih kulturnih manifestacija naše emigracije, pa će biti potrebno da čim više naših ljudi prisustvuje toj akademiji. Sve točke izvadjaju naši srednjoškolci, a pjevački zbor pojačavaju pjevači pjevačkog otsjeka »Istre«. O priredbi se stara široki odbor istarskih intelektualaca u Zagrebu sa direktorom internata prof. Demarinom na čelu. Karte su već u rasprodaji kod društva »Istra« i kod Jugoslovenske Matice, a cijene su od 5.50 Din dalje.
Josip Kraljić je za tu zgodu ispjevao prigodnu pjesmu, a svi oni koji su je čitali kažu da je to najljepša Kraljićeva pjesma. Neke tačke programa kao Sursum corda od M. Brajše-Rašana ili vježbe s puškama, nisu se do sada nigdje davale.
Na priredbu dolaze neki naši istaknuti ljudi izvan Zagreba. U Zagrebu postoji veliki interes za tu akademiju jer je lanjske godine Istarski internat sa svojom priredbom u Bogovićevoj ulici pokazao svoju spremu i mogućnost da dostojno zastupa kulturnu snagu naše emigracije.
Obaviješteni smo da će i neke visoke ličnosti iz Zagreba počastiti svojom posjetom tu našu priredbu.
„JADRANSKO VPRAŠANJE"
Predavanje dra Lava Čermelja — Zaključno predavanje v Soči — matici v Ljubljani
Fond za pomaganje beguncev v Beogradu je nakazal družini ponesrečenega rudarja štruklja Din 300,— Darove za družine ponesrečenih rudarjev emigrantov sprejema Savez. Vsak dar je' dobrodošel. Imena darovalcev bo objavila »Istra«.
POSTRADALI EMIGRANTI U KAKNJU.
Na vijest o strašnoj nesreći u rudniku Kakanj društvo »Istra« u Zagrebu izrazilo je saučešće porodicama postradalih rudara. Budući da je u rudniku u Kaknju bilo zaposleno i naših izbjeglica to je društvo zamolilo upravu rudnika za obavijest nema li med ju žrtvama i naših emigranata. Od: mah su nam brzojavno odgovorili da su poginula tri naša emigranta i to: Habe Justin, Hvala Matija i Struccli Alviz.
Protjerani od tudjina iz svog rodnog kraja, gdje su takodjer zasluživali svoj kruh u utrobama idrijskih brda, bili su primljeni od braće u slobodnoj domovini da teškim poslom dijele kruh sa svojim drugovima. A dijelili su istu sudbinu do konca. Braća u životu, braća u smrti. — Neka je vječna slava poginulim rudarima u Kaknju!
IZ EMIGRANTSKEGA DRUŠTVA »ISTRA-TRST-GORICA« V KARLOVCU
Naše društvo se v nedeljo dne 6 maja polno številno udeleži Gjurgjev-danskog uranka. Sastanak pred »Zorin domom«, odhod ispred »Zorin doma« točno ob 6 uri zjutraj z vojaško in sokolsko glazbo na čelu. Poziva se vse članstvo, da se tega uranka udeleži.
Odbor.
TFsTra« ne živi
od tajnih fondova, — nego od
savjesnih pretplatnika
Dne 21. t. m. je društvo Soča imelo 15. in zadnje predavanje v tej seziji. Naš znani kulturni delavec g. dr. Lavo Čermelj z zelo pomembnim in lepim predavanjem »O vprašanju Jadrana« zaključil zimsko predavalno dobo. Sestanka se je udeležilo res lepo število članov in prijateljev društva. Gospod predavatelj je poudarjal, da smo se za to vele važno vprašanje v prejšnjih časi premalo zanimali, šele v začetku tega stoletja je postalo to vprašanje za nas aktualno in smo ga začeli zasledovati predvsem z nacionalnega in političnega stališča, pa tudi iz gospodarskega. Kljub temu pa ob koncu svetovne vojne nismo bili dovolj pripravljeni za rešitev I tega za nas tako važnega problema kot so bili pripravljeni naši nasprotniki. Vedno se je Italija borila s svojo vsestransko propagando za dalmatinsko obalo in se pri tem posluževala vseh mogočih sredstev. Svoje stališče je opirala na razne zgodovinske momente, katere pa je g. predavatelj jasno označil kot absurdne. Italijanska propaganda se besno zaganja v našo obalo in zahteva za pičlih 4.000 Italijanov ki so raztreseni po raznih krajih Dalmacije, te kraje zase. Propagando vzdržujejo najrazličnejša italijanska iredentistična društva, ki so krepko podprta od fašizma. Pa tudi s strategične strani se je Italija ob koncu svetovne vojne, ko je zahtevala in tudi dobila vse večje otoke v gornjem Jadranu, dobro zavarovala in si tako zasigurala prosto roko skoro na vsem Jadranu. Z odvzemom Zadra pa je zasadila klin v telo naše zemlje. Ne-glede na to pa sl je Italija zasigurala za peščico svojih ljudi ob dalmatinski obali vse ugodnosti: gospodarske, politične in prosvetne narave. Med tem ko 600.000 Slovan v Julijski Krajini nima niti najelementarnejših pravic. Z vsemi silami-pa dela Italija tudi na to, da upraviči svoje zahteve in posest na Julijsko Krajino. Stotisočem so že spremenili priimke in vsak naš najmanjši kraj ima na zemljepisni karti že čisto italijansko ime. Zadnje ljudsko štetje v Italiji ne navaja več niti enega Slo-i
tu-
ra-
vana. Dalje je g. predavatelj omenil dl veliko skrb Italije, ki skuša na „„ zne načine, zlasti potom dobro urejenih brošur prepričati svet, da Julijska Krajina pripada njoj in ravno tako Dalmacija. Oficijelna Italija pa podpira celo z denarnimi in drugimi sredstvi nasprotnike naše države, organizira ustaše, skuša s tem, da razširja neresnične vesti o raznih neprilikah pri nas, odvrniti tujski promet od naše obale itd. G. predavatelj je zaključil predavanje s pozivom na združenje vseh sil In vseh žrtev za doseg okončnega cilja. Poslušalci, ki so z vsem zanimanjem sledili predavateljevim izvajanjem so ga na koncu nagradili z burnim ploska njem.
Predavanje sta sledili recitaciji Gurd-nove »Pomladni veter« in »Begunci«. Obe sta bili podani lepo in z občutkom Pevski zbor Tabora pod vodstvom pevovodje Venturinija je zapel nekaj lepih pesmi, ih sicer »Nazaj v planinski raj«, »Vilhar«, »Oj planine« in »čin, čin, čin Drežnlca«.
ZAKLJUČEK PREDAVANI »SOCE-MATICE« V LJUBLJANI
Preteklo soboto dne 21. t. m. je zaklju čila ljubljanska »Soča-matica« svojo 12. predavateljsko^ sezono. Poročilo o večeru, ki je bil združeno tudi z drugimi točkami, je posebej. Kot zaključno predavanje je bilo predavanje dr. L. Čermelja »Vprašanje Jadrana«. Naša naloga je zato, da damo ob zaključku predavateljske sezone povdarka temu dogodku.
Težko bi bilo danes misliti emigrantsko življenje v Ljubljani brez društva »Sočo«.
Za Ljubljano in za emigracijo sploh je postalo delovanje tega prvega in najstarejšega našega društva že tesno združno z imenom Julijske Krajine In sploh v vsem kar je s tem zvezi. Toda ne samo v teni okviru, ampak tudi preko njega je šla »Soča«. Pozna jo danes ne le emigrant, ampak vsak, ki mu je količkaj do našega najtežjega problema, do problema poči italijanskim fažizmom trpečega dela našega naroda.
Ne bi bilo lahko spuščati so v podrobnosti in potankosti in le v enem sestavku opisati vse, ker je »Soča« trajnega ustvarila. Tudi bi lahko delali krivico, ker bi šli nehotne mimo kakega več ali mani pomembnega dejstva.
»Soča« je v svojem dvanajstletnem de lovanju izvršila brez dvoma velikansko so cialno nalogo, ki je bila že radi tega, ke jo je izvedlo emigrantsko društvo in ral tega, ker vladajo tako težke socialne raz mere, gotovo nad vse težavna. Toda izvr šila je to nalogo sebi in svoji vlogi pri rrterno, nad vse častno. Že lista onih, ki si prejeli prvo in najnujnejšo, čeprav najbolj skromno pomoč, bi povedala več kot vse t« besede.
Zelo in tudi najbolj vidno vlogo pa Je vršila »Soča« na propagandnem in kulturnem polju.
Od kar obstoja že, prireja stalno preko vsake zime predavanja, ki jih poseča stalen krog vnetih »Sočanov« in drugih. S* Ion »pri Levu« postaja premajhen in prete sen, mnogo se jih mora stalno vračati do-mov, ker ne dobe mesta. Samo seznam prej davanj, ozir. sestankov sam, že pove kak zna »Soča« skrbeti za svoje sestanke.
V zadnji sezoni (1933.-1934.) je priredila^ »Soča« ta-le predavanja: Urbačič Alojz:	»Proslava desetletni
smrti dn Ivana Tavčarja*:
dr. Spektorskij Evgen: »O usodi slovaiv ske vzajemnosti«;
dr. Pehani Otmar: »Vplivi fin. na splošno krizo«;
dr. Pretnar Josip: »Po planinah Južne Srbije« (s skioptičnimi slikami);
Ivo Sancin: »Petnajstletnica ujedinjenja jugoslovenskega naroda«;
dr. Belimovič Aleksandar: »O gospodarskih konjunkturah«;
Fakin Anton: »Proslava petinštirideset-letnice rojstva Nj. Vel. Kralja Aleksandra L«;
„dr. Mis Franta: »Žlezde z notranjim izločanjem«;
dr. Šarabon Vinko: »Življenje in razmere v Južni Srbiji«;
dr. Brežnik Pavel: »New York m življenje v Ameriki« (s skioptičnimi slikami);
Jeras-Ouinot Sidonija: »O francoskenl kmetu«.
dr. Petrič Karel: »Življenjska moč naroda« (populacija);
dr. Brilej Arnošt: »O Bolgariji« (s skio* ptienmn slikami);
dr. Bohrn Ludvik: »Pot inflacije« dr. Čermelj Lavo: »Vprašanje Jadrana«-Predavanjem pa so stilno sledili tudi Pevski nastopi, deklamacije, recitacije W shčno. Zlasti moramo na tem mestu pov-; danti nastope onih ki jih največkrat vidi-mo. na odiu, to so mladi »Sočmi» deklama-toni oz. recitatorji, ki se že nekaj, let setti stalno udejstvujejo in poživljajo, sestanke-. yne «'•, tPaia t. 1. pa br društvo »Soča« imelo svoj 13 redni občni zbon Upamo, d! bomo imeli priliko tudi tedaj in obširnck poročati o temu važm-mu emigrantskem!1 društvu.
SOKOLSKI ISTARSKI DAN
u priredbi Sokola III u Zagrebu
nriJL^edj?1!U Soko1 111 u Zagrebu priredio »Istarski dan« u dvorani n»
^rKninom, t,rou- Pozorišni otsjek j® uvježbao nekoliko deklamacija i igro-kaz Klommira Škalka:	»Nada Istre«-
Predavanje o Istri održao je dr. Miran Kajin, pretsjednik Prosvjetnog odbor® društva »Istra« u Zagrebu.
, Dvorfna ie bila puna, naročito j® bila omladina u velikom broju zastupana. Sve tačke programa su izveden«
1 uvježbano, pa su igrači biH apla,u<3irani. Sa pažnjom i na-petošću saslušano je predavanje df-?n u kratkim potezima izj nio stanje našeg naroda u Julijsko) Krajini iza dolaska Talijana. Spomenuo je gospodarske prilike prije rata i sa-prilike i konstatirao da bi bil»
Krni hi , gospod1ar®ka bijeda Julijsk®
Kra ine onda kada Talijani nebi ništa
t?r0tlV naseea naroda. Jcr ^®,.^kjska Krajina otcjepljena od svoga
prirodnoga gospodarskoga centra i za'
ibdja, a došla je u sklop Italije koja n® ^ože- 1 kada bi htjela, da učini ništa Za v5?P?darsko Podignuće i prikazuj®
^^o^SpSježrt^ff^tl'
1 cilela Priredba ukuP' su lznad očekivanja, pa sni® zaJivahu upravi i članstvu Sokola ^ ljubavi za našu zemlju 11
na širenju stvu.
BRIGADIR NAPADEL NAŠEGA ČLOVEKA KER JE GLASOVAL »NE« Gor. Košana, aprila 1934. Agis. -Č «n nas so volitve potekle navidez^, mirno In »pravilno«. Dobili smo sicer v roke obe glasovnici z »da« in z »ne«-Toda vsaka je bila zaznamovana takd> da je komisija vedela za vsakega P°' sebej, katero glasovnico je oddal Vol ' Bak Matija p. i Snov f Del. Košan je oddal glasovnico z »n®/' TaJcoj, ko je odšel z volišča pa je Pr j
ho ,p3hhpbrfigaudlr ln rohne! njim, da je bilo strah in groza. Brigad
ni mogel razumeti kako se le Bak pr0" nfhno«Ph taJk1*zlOčiP« Vpričo Ur»d' ifaSsS'ltalljrbìl0 SV0b0dnc volitva
»ISTRA*
STRANA 5.
-<"c t/ rr.
NASA EMIGRACIJA I PITANJE UPO-SLENJA U JUGOSLAVIJI
Apel jugoslovenske matice
„Tabor" je podal svoj obračun
Rezultati enoletnega delovanja
JUGOSLOVENSKA MATICA UPUTILA JE NA BERZE RADA, GRADSKA I OPĆINSKA NAČELSTVA, VEĆE EKONOMIJE, INDUSTRIJSKA I OSTALA PRIVATNA PODUZEĆA I NA VAŽNIJE FAKTORE SOCIJALNE SKRBI SLIJEDEĆI APEL:
Ova ustanova, vršeči svoju dužnost Zaštite naroda našega, koji je rapalskim ugovorom dospio pod vlast Kraljevine Italije, konstatuje bolnu činjenicu, da se mladić Jurišević Ivan iz sela Vodice u Istri, prebjegavši nakon izdržanoga 18-mjeseč-noga zatvora na Rijeci u Jugoslaviju, nakon uzaludnog traženja zaposlenja i od ' puke nevolje morao vratiti kući, gdje je bio ponovno uhapšen i u zatvoru u Trstu nakon 15 dana, ispaćen, dana 22 novembra 1933 mučenički umro.
I Ovaj strašni slučaj jest samo tipičan primjer, što se dešava emigrantskim nesretnicima, koji su prisiljeni da se opet Vraćaju svojim domovima, jer u svojoj narodnoj državi Jugoslaviji nisu dobili zaposlenja i mogućnosti života.
U ovo teško vrijeme privredne krize i brojne nezaposlenosti posve je razumljivo, da se gradovi i općine brane od strane radne sile i pridolaska nezaposlenih iz drugih mjesta u državi. Pravo je da se Štiti radna snaga svakog pojedinog mjesta da se ovu u prvom redu zaposluje kada se gdje pokaže rijetka prilika zaposlenja, i da na teret javne socijalne skrbi ne padaju i osobe koje pribjegavaju iz drugih mjesta.
Ali se postavlja samo po sebi pitanje: Mogu li i smiju li naše Berze rada, radničke organizacije, svi ostali faktori socijalne skrbi i preduzeća širom Jugoslavije, na očigled istaknute tragedije, zauzimati isto takav stav i proti mučeničkoj našoj braći iz Istre i ostalih naših otetih nam krajeva? Svaki nam je emigrant odande brat po krvi i jeziku. Prebjegao je ispod muka i mnogih nevolja, a povratak tamo Siači mučeničku smrt. Taj emigrant nema n Jugoslaviji lično ništa svoga, jer mu je rodni dom pod tuđjom vlašću, koja ga Proganja, pa zar ćemo te emigrante — tu rođjenu našu braću — i dalje susretati kod nas kao nepoželjne strance? Svaki koji ie rodjen u Jugoslaviji ima ovdje bar kakav dom. dočiin ga naš emigrant iz Istre, Trsta, Gorice itd. ima tamo, gdje Sa čekaju muke i smrt...
Tko tu zaslužuje prednost i nema li naš emigrant pravo, da ga se svuda, ako inia službeno uvjerenje ove ustanove ili drugih jugoslovenskfh emigrantskih udruženja, smatra domaćim?
Apelujemo stoga na sve faktore rada i Zaposlivanja i socijalne skrbi za nezaposlene, na veće ekonome, na industrijska i ostala privredna preduzeća, da primaju svuda i u svakome mjestu naše emigrante
0	svoju zaštitu, to tim više, što su oni Zaista jedan radišan i vrijedan elemenat, koji je samo pod pritiskom ovih vanred-tlih teških i nesnosnih prilika prisiljen, da U Jugoslaviji traži svoje utočište.
j Ako ga dajemo strancu — pružimo ga
1	tom svom rodjenom i danas najnevoljni-iein bratu.
RAD JUGOSLOVENSKE MATICE U ZAGREBU.
U mjesecima martu i aprilu o. g. došlo je iz Istre i ostalih naših porobljenih krajeva Jugoslovensko] Matici u Zagrebu 44 dovih emigranata, a od onih, koji su mo-rali još prijašnjih godina napustiti svoj rodni kraj, došlo ih je 30, dakle u sve 74 emigranta za prvi put, da kod ove ustanove potraže moralne i materijalne pomoći.
Kroz ta dva mjeseca podijellia je 97 Potpora dijelom u novcu dijelom u hrani, i?dala je 202 raznih uvjerenja i preporuka ?a dozvole rada, boravka, državljanstvo hd. Danomice se zalaže za našu napaćenu maču, da im nadje bilo kakva rada, ali su Prilike iz dna u dan sve teže i u tom pojedu imade tek neznatnih uspjeha.
Jugoslovenska Matica nalazi se u van-jvdno teškim prilikama, i da nema nekoliko plemenitih ljudi, koji je podupiru u nje-2>nu radu, bilo bi upravo zdvojno.
U martu i aprilu o. g. priskočiše joj u Ponioć svojim doprinosima:	Jugosloven-
Jka Matica, Podružnica SI. Požega 1000 Oin, Dr. Fr. Brnčić 200 Din, gdje Ostojič Mina iz Beograda (po gospodi Vjeri Ru-Pelli) 100 Din Istinić Marija i Razložnik Mojzija po 20 Din, Žezlin Antun 10 Din, *Trešnje\ka-' 3 Din, N. N. 2 Din.
Članarina se, radi pomanjkanja prosto-ra u listu, ne iznaša.
Prilike u našim otetim nam krajevima Ppravo su zdvojne. Naši patnici iz Istre, ‘rsta, Goričke. Notratrskoga vape: »Smi-*u!te nam se barem «1. braćo naša, jer drugačije izgibosmo. .« Ne oglušite se Pi'hovu vapaju. — Banovinski odbor Ju-Soslovenske Matice.
predavanje istarskog akademskog KLUBA U ZAGREBU.
Naredno nredavanie u lietnom semestru pđržat će se u srijedu 9 maja d ® " na-v,eČe Govorit će kolega Srećko Dobrila o dktuelnoi temi: »Tko će riješiti istarsko P'tanle.« Radi interesantnosti samog nre-?avania a i radi važnih klupskih pitanja o "0Hma će biti govora, upozorava se ukucao članstvo da u isto većem brom cri-sustvuiu
Ljubljana, aprila 1934. — U nedeljo, 22. aprila t. 1., so se zbrali Taborjani k svojemu letnemu občnemu zboru, da ču-jojo o delu in podajo svoj račun. Ob pol desetih jo v navzočnosti okoli dvestotih Ičla-nov in članic ter zastopnikov raznih društev otvoril občni zbor gosp. predsednik Strokelj, ter se najprej spomnil Njegovega Veličanstva Kralja s predlogom, da se pošlje Nj. Vel. Kralju vdanostna in pozdravna brzojavka. Vsi navzoči so to sprejeli stojo in z odobravanjem. Nato se je spomnil velikega dobrotnika društva »Tabor«, bana dravske banovine, g. dr. Draga Marušiča, kateremu je občni zbor poslal pozdravno pismo obenem z zahvalo za vso naklonjenost, ki jo društvu pri njegovem delu izkazoval. Tudi ta predlog je bil sprejet z iskrenim navdušenjem.
Na to je g. predsednik pozdravil zastopnike raznih društev, ki so se zborovanja udeležili, tako: gg. Gorkiča, Urbančiča in Velikonjo za društvo »Soča« iz Ljubljane, Gge. Gromovo, Justinovo in dr. Dorčičevo za klub Primork, gda prof. Gorupa za »Sočo« iz Celja, gda dr. Vrčona za »Jadran« in »Nanos« iz Maribora, gda Mrraoljo za Klub Jugosl. akad. iz Trsta, Gorice in Istro ter za organizatorno propagandni odsek emigrantskega Saveza in gda Lebana za društvo »Zora« v Šiški.
Posebej pa je pozdravil društvenega dobrotnika gda dr. Lava Čermelja in pa Nestorja narodnih borcev v Primorju gda Andreja Gabrščka. Končno pa tudi vse navzoče člane in prijatelje društva.
Na lo je g. predsednik podal besedo društvenemu tajniku gdu Runtilu, ki je poročal:
»Preden preidem k obravnavanju vseh podrobnosti izvršenega dela, je naša prva dolžnost, da upremo naš pogled tja preko krivične meje na naša sveta tla, ožarjena s krvavim žarom dolgoletne Golgote, ki jo trpi naš narod pod krutim preganjanjem zahrbtnega tujca. Zamislimo se za trenutek v trpljenje našega naroda, ki ga ni moči opisati. Poklonimo se pa ob tej pomembni priliki tudi manom naših nepozabnih, od mučenika Gortana in smelih bazov-skih junakov Bidovca, Marušiča, Miloša in Valenčiča, pa vladiki Sedeju in Erženu ter drugim, ki so žrtvovali svoja življenja za sveto idejo. Počastimo njih spomin s kratkim molkom. Slava jim!«
Globoko iz src je privrel klic Slava vsem udeležencem, ki so stoje počastili spomin padlih. Nato se je tajnik spomnil pok. dobrega društvenega člana gda Vladimira Štreklja, ki je preminil kot žrtav letalska nesreče septembra 1. 1. Tudi njemu so vsi izkazali stoje svoje počaščenje. Gosp. I tajnik je nato nadaljeval:
»Pošljimo naš pozdrav tudi vem našim znanin in neznanim irtvam nasilne fašistične justice, ki trpe vklenjene po zloglasni srednjeveških italskih kazemetah, konfinacijskih otokih ter taboriščih, kjer z neomajno vero čakajo na zmago naše pravične stvari in na končno odrešenje. Vtem pa je podan tudi program, ki je dajal obeležje našemu delu.*
Ko je odbor pred letom prevzel posle je v zavesti polne odgovornosti skušal s smo-trenim uravnavanjem dela, katero je bilo razčlenjeno na razne odseke, zainteresirati poleg emigrantske, tudi domačo javnost za aktualnost našega vprašanja. In res se je društvu z vsestransko delavnostjo posrečilo vzbuditi zanimanje tukajšnjega prebivalstva, ki je začelo zasledovat naše gibanje. S tem si je naše društvo znatno utrdilo svoj položaj med ljudstvom in pridobilo na ugledu. Ko čvrst člen organizirano organizacije pa koraka že od vsega početka vsporedno z najagilnejšimi emigrantskimi organizacijami.
Le redki so oni, ki so mogli spoznati s kakimi borbami si je društvo utiralo svojo pot navzgor ter si pridobivalo naklonjenost javnosti. Treba si je samo zamisliti v težavo slebermega emigranta izpostavljenega nepojmljivim predsodkom domačega prebivalstva naprani vsemu, kar izhaja z onstran meje, pa 'm moremo vsaj približno predočiti teške razmere, v katerih je društvo vršilo svojo narodno obrambno nalogo. Kljub temu pa si je odbor na vse načine prizadeval najti pota in sredstev s katerimi bi tako predsodbe omajal ter pri prebivalstvu dosegel, da bi z globokim občutjem spremljalo usodo zatiranih bratov.
Tu je tajnik omenil gonjo nekaterih proti emigrantom, ki je postala kad sistematična in noče prenehati. Povdaril je, da bo treba temu napraviti konec.
Nato je prešel k društvenim odsekom, pri katerih pa se je le mimogrede pomudil. Tako prvenstveno na socijalno-gospodar-s k e m u odseku, ki jo bil za društvo največje važnosti in je zahteval od odbora največ dela in .največjo pažnjo Drugi po važnosti je p o v s k i o d s e k, ki ga vodi z neprimerno požrtvovalnostjo in velikim idealizmom pevovodja g. Venturini. Društvo ima daljo svoj Mladinski odsek, ki se je pod vodstvo gčne Wrischerjeve in gospoda Rigar ja prav lepo razvil. V društvenem življenju je igral veliko vlogo prireditveni odsek, ki je imel vedno polno roke dela in pa d r u ž a b ni, ter najnovejši šahovski odsek, ki se je letos pojavil in dosegel prav lepo stopnjo. Odseki so
bili povezani medsebojno in pa z odborom tako, da je društveno delo tvorilo homogeno celoto.
Društvo se je zavesalo svojo kulturne naloge in je priredilo tudi več prireditev, skrbela pa je še za izobrazbo vsega članstva s prirejanjem sestankov na katerih so predavali najrazličnejši predavatelji.
Ker pa se je zavedalo dolžnosti, ki jo ima do naroda tam preko, so je spomnilo vseh črnih dnevov trpljenja s žalnimi svečanostmi in komemoracijami. K sfstankom, predavanjem in komemoracijam je društvo a večkrat povabilo tudi širšo javnost, ki je tako spoznala nalogo, cilj in delo organizirane emigracije. Spoznalo pa je tudi rano vsega jugoslovenskega naroda, ki krvavi v Primorju.
Število sestankov je bilo v celem 43, na katerimi se je z malimi izjemami Vedno tud predavalo.
Ta predavanja so obravnavala najrazno-vrstnejša vprašanja, po večini pa so se nanašala na emigrantske, politične, gospodarske in socialne probleme.
Iz navedenega je določno razviden trud odbora, ki je stalno skrbel tudi za to vrsto društvenega izživljanja in skrbel, da se je članstvo moglo seznanjati z najrazličnejšimi odtenki sodobnega življenja.
Zelo živahne in prisrčne stike jo društvo vzdrževalo z vsemi bratskimi organizacijami, o čemer priča zelo obsežna korespondenca, kakor tudi pogosti osebni etiki in razni društveni nastopi. Društvo je bilo v stalni zvozi z emigrantskim savezom v Beogradu, s katerim je izmenjavalo misli in stavljalo razno predloge, ki so se tikali vseh vprašanj pojavljajočih so v razgibanem emigrantskem dolu. Društvo je pošiljalo svoje delegate na zbore in manifestacije emigrantskih in domačih organizacij. Udeležilo se je tudi idejnega tečaja, ki ga je organiziral Savezni organizatorno - propagandni odsek lanjsko leto v Ljubljani, prav-tako pa je tudi v obilnem številu poselilo emigrantski kongres. Pa tudi z domačimi organizacijami je društvo vzdržavalo stalne stike. Posebno pa z onimi narodno-obram-bnega značaja, s katerimi je reševalo vsa tovrstna vprašanja.
Naše delo je z zanimanjem spremljilo tudi tukajšnje dnevno časopisje, kateremu izrekamo ob tej priliki naše toplo zahvalo. Zlasti pa velja naša zahvala emigrantskemu glasilu »Istra«, ki nam je ves čas stalo budno ob strani tor seznanjalo domače in emigrantsko javnost z našim delom. Zato smo pa tudi mi z vnemo uspešno propagirali Sirjenje našega glasila ter po naših članih razprodali do 1000 izvodov emigrantskega koledarja »Soča«.
V tej poslovni dobi je tajništvo odposlalo 766 dopisov in prejelo 325. To visoko številke nam pričajo o živahnem delu, ki se je z naglim tempom vodilo vso to dobo.
Odbor je imel 56 sej, med temi tri plenarne in dve izredni, na katerih se je v ubrani soglasnosti premotrivalo in sklepalo o vseh vprašanjih, ki so se tikala našega društva in emigracije. O vseh svojih sklepih in delu je odbor redno obveščal članstvo na članskih sestankih. Tu so člani mogli od-borovo delo presojati.
Gibanje in stanje članstva se kaže v naslednjih statističnih podatkih.
Pred letom je imelo društvo 702 rednih in podpornih članov. To število pa ni odgovarjalo dejanskim razmeram, ker se je v seznamih vodila evidenca tudi o takih, ki so se že davno izselili iz Ljubljane v druge kraje, ter o takih, ki st za društveno delo vobče niso zanimali. Zaradi tega je odbor takoj z nastopom poslovne dobe izvedel revizijo Članskih seznanov, ter črtal vse, ki se niso kakorkoli udejstvovali. Samo zaradi tega znaša število črtanih 265, izključeni so bili trije, odklonjena dva, umrl eden. sprejetih je bilo v tej poslovni dobi 61 članov tako da znaša današnje število podpornih in rednih članov 434.
Med letom je imelo društvo tudi izredni občni zbor in sicer 14. decembra 1933. ki je bil sklican zaradi delne spremembe društvenih pravil, predvsem pa zaradi določil o društveni imovini.«
S tem je bilo podano tajniško poročilo in je g. Predsednik podal besedo načelniku najvažnejšega društvenega odseka namreč socijalno - gospodarskega.
Načelnik tega odseka g. Bensa je v svojem poročilo najprej omenil vse težke razmere in vse trpljenje, ki tlači naš narod tu in v Primorju. Ljudje, ki so spoznali to trpljenje so začeli razmišljati o tem, kako bi temu odpomogli in tako si je tudi društvo »Tabor« nadelo nalogo pomogatl tem brezdomcem brez strehe in sredstev. Sad tega prizadevanja in dola je skromno društveno zavetišče na Viču pri Ljubljani, ki ga je društvo v toj poslovni dobi dogotovilo in opremilo z vsem potrebnim, tako, da zamore danes sprejeti pod svoj krov do 46 oseb. In res skozi vso zimo je bilo prenočišče popolnoma zasedeno. Namesto onega ki se je izselil, jo prispel oni, ki je ravnokar pribežal. Poleg tega je društvo skrbelo tudi za hrano. Z izdatno podporo oblastev je bilo omogočeno otvoriti na prenočišču kuhinjo, v kateri jo celo zimo do 15. marca t. 1. dobivalo dnevno brezplačno hrano 38 do 50
oseb. ge vedno pa dobiva hrano 14 oseb, ki pa opravljajo na vrtu in pri poslopju potrebna dela. Društvo je ljudem ki so bivali na prenočišču preskrbelo brezplačno kopel v državni bolnici, za kar se je načelnik odseka vodstvu bolnice tudi na tem mestu zahvalil. Obolele je na priporočilo društva brezplačno pregledaval g. dr. Prodan. Tudi temu se je g. načelnik zahvalil.
V petih primerih pa so se morali oboleli zateči v bolnico. Poleg toga je društvo priredilo na božični večer božičnico s skromno večerjo 140 brezposlenim. Obdarovalo je tudi par družin s živili. Razdelilo je tudi nekaj stare obleke, perila in obuvala, katera so darovali društvu dobrotniki. Vse to je moglo društvo napraviti samo na ta način, da je bilo izvršenih nešteto potov, prošenj in intervencij na razna oblastva, na podjetnike in posameznike. Povsod jo našlo društvo še dokaj razumevanja posebno pa pri našem učiteljstvu, katero se je vedno odzvalo prošnjam in kateremu gre iz tega mesta posebna zahvala.
S tem je bilo podano poročilo socijal-no-gospodarskega odseka, na kar je poročala načelnica drugega najvažnejšega odseka, namreč pevskega. Načelnica govori: »Med društvenimi odsek) je pevski gotovo med najvažnejšimi. Pri raznih nastopih, nudi ta glavno pomoč. Število pevcev je tekom letošnje poslovne dobe padlo za 10 članov in članic, tako da šteje danes odsek 50 tov in tovarišic vendar pa tega ne smemo smatrati kot nazadovanje. Ko namreč dobi brezposelni službo, gre pač kamorkoli izven Ljubljane, in s tem izgubi društvo člana, pevski zbor pa pevca. Pevskih vaj je bilo v tej poslovni dobi 100 rednih in 20 izrednih s povprečno udeležbo 40. V teh 120 pevskih vajah smo se vadili za 14 pevskih nastopov v Ljubljani in izven nje, dvakrat pa smo peli v radiju. Vsi nastopi so bili pevcem v lepo izpričevalo pevovodji g. Venturiniju pa edina zahvala. Njemu smo za naš pevski zbor dolžni vso zahvalo, saj ga njegovo delo izpričuje kot izredno požrtvovalnega, agilnega in zavednega Taborjana. Nekaj pevskih vaj v odsotnosti g. Venturinija vodil g. učitelj Cerut iz Zaloga, kateremu se najiskrenejše zahvaljujem. V Ljubljani je pevski odsek nastopil v drami o priliki prireditve Narodnostrokovne zveze, na akademiji na Taboru, posvečeni bratom izven meja o priliki Pokrajinskega Sokolskega zleta, dalje na prireditvi Omladine Narodne odbrane na Taboru in na društveni poletni prireditvi na vrtu hotela »Tivoli«. Lc-p uspeh je žel pevski zbor na tekmovanju zborov, včlanjenih v Hubadovi župi. Pevski zbor je zapel na grobu in pred hišo pok. Vladka Štreklia pel je tuđi pri maši zadušnici v Št. Jakobski cerkvi. Pel je na Silvestrovem v salonu pri Levu, 21. jan. in 2. febr. t. 1. pa je sodeloval pri nastopu našega mladinskega odra v Delavski zbornici. 3. marca smo peli na društvenem večeru pri Mikliču, največjl uspeh in triumf pa smo želi na društvenem koncertu 7. aprila t. 1. v veliki dvorani hotela Union. Končno pa je pevski zbor sodeloval tudi na poslednjem sestanku »Soče« v Ljubljani.
Izven Ljubljane je pevski zbor nastopil na taboru v Črnomlju, kjer je pel v cerkvi in na popoldanski akademiji, teden pozneje ja sodeloval pri prireditvi bratskega društva »Edinost« v Škofji Loki, 3. marea t. 1. pa je pomagal pri gostovanju našega mladinskega odra v Dev. Mariji v Polju. Izmed nastopov v radiju je najvažnejši oni, ko smo skupno s Klubom .akademikov iz Trsta, Gorice in Istre priredili Rapalski večer, Vsi ti uspehi so bili za naše društvo in za naš problem dovolj častni.«
(Dalje prihodnjič.)
»JADRANSKI DAN« U STENJEVCU
Državna narodna škola u Stenjevcu priredjuje 6 maja t. g. u 16 i pol sati po podne »Jadranski dan« sa slijedećim programom:
1)	»Himna« pjeva dječji zbor;
2)	»Pozdrav« od Ljudevita Krajačića, deklamacija;
3)	»Naše More« — predavanje;
4)	»Buči, buči morje Adriansko« od Hajdricha, pjeva pjev. zbor Sokolskog društva u Stenjevcu;
5)	»Lipa Mare« dram. slika u 1 činu od V. Gara Emina — izvadjaju djeca narodne škole;
6)	»Jadranski zvuci« od Vilhara — pjeva mješoviti zbor pjevačkog društva »Preporod«;
7)	»Našem Moru« od K. Mihotića, deklamacija;
8)	»Hrvatski Mornari« od R. K. Je-retova-Bogunović, izvadjaju djeca narodne škole;
9)	»Teče, teče bistra voda« pjeva dječji pjev. zbor;
10)	»Oslobodjenje Istre« od A. Bačiča, simbol, vježba, izvadjaju djeca narodne škole;
11)	»ča je more« od Matetića, pjeva dječji pjev. zbor.
Slijedi zabavni dio programa uz pratnju domaće limene glazbe pod vodstvom kapelnika g. Bisa. Ulaz slobodan. Dobrovoljni prinosi u korist »Boravka siromašne školske djece na moru« primaju se sa zahvalnošću. Veza sa Zagrebom i obratno svakog sata, a posljednji vlak za Zagreb u 22 i pol sati
IZ DRUŠTVA „ISTRA” U ZAGREBU
PREDAVANJA PROSVJETNOG ODBORA DRUŠTVA »ISTRA« U ZAGREBU.
Kroz mjesec april je Prosvjetni odbor priredio po jedno predavanje nedjeljno za članove na Trešnjevki. Prigodom svakog predavanja je bila dvorana čitaonice puna naših ljudi. Predavali su:	dr. Miran Kajin, Tone
Peruško, Blaž Cukon i Ante Iveša.
Zadnje predavanje, koje je održao tajnik društva »Istre« Ante Iveša, bilo je naročito zanimljivo. Govorio je
0	narodnim manjinama u Evropi, o ta lijanskoj antifašističkoj emigraciji i o odnosu te emigracije prama nama i Julijskoj Krajini. Preveo je, pri kraju,
1	značajnije pasuse iz brošure koju je izdala antifašistička koncentracija u Parizu »II martirio delle minoranze«. U toj brošuri se objektivno iznašaju obećanja, koja su data našem narodu, i izneseno je današnje stanje u Julijskoj Krajini i Južnom Tirolu.
Prosvjetni će odbor i nadalje održavati slična predavanja u čitaonici na Trešnjevki, a i u Omladinskoj sekciji u Boškovićevoj ulici.
PREDAVANIH DRA DUŠANA IAKCA.
U subotu 5 o. mj. u 20 sati održat će na Trešnjevki dr. Dušan Jakac predavanje »Putevi zaraze«. Predavanje će biti popraćeno filmom o zaraznim bolestima.
ČLANSKI SASTANAK.
U nedjelju dne 6 maja u 9 i pol sati u jutro držati će se u društvenim prostorijama, Boškovićeva 40, sastanak članova društva »Istra«, na koji se pozivlju svi članovi. Na dnevnom je redu izvještaj o društvenom djelovanju od glavne skupštine do
IZVANREDNA GLAVNA SKUPŠTINA.
Prema zaključku XII. redovite glavne skupštine sazivljemo ovime izvanrednu glavnu skupštinu »Istre« udruženja emigranata Jugoslavena iz Julijske Krajine u subotu dne 19 maja 1934 u 7 i pol sati na večer u društvenim prostorijama, Boškovi-ćeva 40, s jedinom točkom dnevnog reda: Promjena pravila. Ne bude li u rečeno vrijeme dovoljan broj prisutnih članova (dvije trećine redovitih članova) to će se prema § 24 društvenih pravila skupština odgoditi na osam dana te stvarati zaključke sa bilo kojim brojem članova. Odbor.
STROSSMAYEROVO PISMO
„DRUŽBI SV. CIRILA I METODA ZA ISTRU”
koje bi morali pročitati biskupi Per de zolli. Sirotti, Sanzin, Endrizzi i slični
IZLET U STENJEVEC.
©ržavna osnovna škola u Stenjevcu pri-
edjuje u nedjelju dne 6 maja u 4 sata po-' slije podne Jadranski dan. Na dnevnom redu zabave sa šarolikim i interesantnim rasporedom jesu samo točke istarskih autora i našeg sadržaja. Pozivlju se ovime članovi društva »Istre« da u čim većem broju dodju na tu zabavu u neposrednu okolicu Zagreba. Ulaz ie slobodan. Sastanak za polazak pred samoborskim kolodvorom u 3 sata poslije podne, odakle se kreće u 4 sata 15 min. Povratak pješice ili vlakom po volji.
PREDAVANJE »O VPRAŠANJU NAROD-MANJŠIN« V KAMNIKU Delo »Tabora«
Premalo poznamo delo tega mladega društva pod belimi vrhovi Kamniških planin. Komaj dobro leto obstoja In se je že v vsej javnosti utrdilo kot malo-katero naše društvo. Zbralo je v svojem okviru že skoro vse emigrante, ki so raztreseni tudi zelo daleč izven Kamnika. Mnogo jih je sicer še izven društva, zlasti onih starejših, a tudi te bodo kmalu člani. Toda že to je uspeh, da je to društvo po zaslugi nekaterih agilnih članov organiziralo do sedaj že nad 120 članov. Delo pa ni bilo živahno le v organiziranju članstva, ampak je bilo tudi notranje najbolj uspešno. Sestanki so se vršili vsaj dvakrat na mesec, kar je za tako društvo velik uspeh in kar potrjuje nujnost njegovega obstoja, kajti člani se morajo voziti celo z vlakom Kamnik. Meseca decembra je društvo priredilo z največjim uspehom dramo »Za našo grudo« in marca dramo »Ra; potepuhov«. Gotovo je to uspeh, ki ga ni doseglo do sedaj v tako kratkem času niti eno emigrantsko društvo. Na delo tega društva moramo biti vsekakor bolj pozorni in ga zasledovati z največjimi simpatijami. Simpatično nam mora biti že njih mirno in tiho delo, lepi uspehi pa, ki so jih do sedaj dosegli nam morajo biti dovoljno jamstvo za nadalj-no delo.
V nedeljo dne 22. t. m. ob 10 uri pa se je vršil sestanek s predavanjem »O vprašanju narodnih manjšin«. Predavatelj, koj je prišel iz Ljubljane, je v svojem temeljito zanovanem in gladko podanem predavanju prikazal ves zgodovinski razvoj, ki je dovedel do današnje zaostritve v tem pogledu, dalje stanje narodnih manjšin v Evropi, pomanjkljivosti mednarodne zaščite te navzoče seznanil z vsemi gibanji in teorijami, ki skušajo danes najti izhod iz tega položaja. članstvo, ki je bilo polnoštevilno udeleženo, je sledilo predavanju kot razgovoru z največjim zanimanjem in pozornost ju ter s tem dokazalo, da si še želi takih predavanj. Po predavanju se Je razpravljalo še o aktualnih zadevah emigracije, tiska in propagande sploh.
GLAVNA SKUPŠTINA JUGOSLOVENSKE MATICE U ZAGREBU.
održat će se u nedjelju dne 13 maja o. g. u dvorani Jadranske Straže (Gajeva ulica 28, I. kat desno) u n sati ujutro prema već objavljenom dnevnom redu.
Kad se je godine 1894. bila osnovala, glavnom inicijativom blagopokojnoga dr. M. Laginje, »Družba sv. Ćirila i Metoda za Istru« čija je bila plemenita svrha podizati našem narodu u Istri pučke (osnovne) škole u njegovom materinskom jeziku, prvi medju prvima javio se veliki djakovački biskup J. J. Strosmajer, koji je poslao Družbi lijepi dar, poprativši ga sa slijedećim pismom:
»Slavno društvo! čast mi je _ društvene Vaše svrhe poslati hiljadu forinti. Slavno Vaše društvo iz svega srca odobravam. Ono je u dobri čas došlo, da odbije ubitačne upravo namjere neprijateljskih društava, koja velikim novcem djeluju i o tom rade, da se naš dobri narod u Istri svomu vlastitomu narodnomu biću iznevjeri i u ono pretvori, za što ga ni Bog ni narav opredijelila nije. Dužnost je naša Bogom samim i svetom vjerom našom posvećena, da u Istri i svuda gdje je to nužno, narod naš branimo, dižemo i u čistom svom narodnom biću za vazda sačuvamo i uzdržimo. Sa čistim narodnim bićem, koje je od Boga, čuva se i uz-držaje se i dar sv. vjere i onih kršćanskih dobrota i izvrsnosti, u kojima sreća i osobna i obiteljska i javna leži.«
Tako je pisao Strosmajer. Ostanimo vjerni nauci velikog našeg Vladike Strosmajera i u koliko nam to sadašnje užasne prilike u Istri dopuštaju, branimo naš narod, dižimo, ga i u čistom svom narodnom duhu sačuvajmo.
Užasne su uistinu prilike u Istri i u cijeloj Julijskoj Krajini u kojoj- možemo reći sa hrvatskim pjesnikom Bano-vićem:
Za korizmom pustom, dugom, još ne sviće uskrs nama, Mjesto lovora i svijeće, oko kuće drač
se vuče,
Ispod doma poharana nova nam se
dube jama,
Mjest Angjela uskršnjega lukav demon
lakte suče«
Trebalo bi da gornje pismo velikog katoličkog biskupa Strosmajera dobro pročitaju i na nj se zamisle mnogi njegovi sadašnji drugovi.
Da to pročita porečki biskup Peder' zolli, koji je za vrijeme svjetskog rata javno u svojim pastirskim poslanicima izvrgavao ruglu pisanje talijanske štampe, da Italija radi za »spasenje« Istre, te ironično pitao:	»kakvo nam spase-
njè obećavate.. mi ga ne trebamo«. A kad je došla Italija Pederzolli je klek nuo obim nogama i poput onoga slabiča od Don Abondija u »Promessi Sposi«, uskliknuo talijanskim došljacima: »Disposto, disposto sempre ali’ ubbidienza«, dok je našim seljacima, koji su ga došli moliti neka im dade svečenika vješta njihovom jeziku, jer ga oni ne razumiju niti se mogu više kod njega ispovjedati, odgovorio:	»Ja, ča
čete, idite kući i molite se Bogu, ja vam pomoči nemogu!«
Da to pročita upravitelj biskupije u Gorici Sirotič, sada Sirotti, glasoviti progonitelj našeg jezika. Da to pročita njegov kolega riječki biskup Santini. Da to pročita i trentinski biskup Endri-ci, koji je pred ratom i za vrijeme rata znao odvažno braniti veliko katoličko načelo o jednakopravnosti svih naroda pred Bogom i o pravu, kojega ima svaki narod da ga se u vjerskim naukama podučava u njegovom materinskom jeziku, dok je pod Italijom pogazio sve te njegove riječi, sva ta katolička načela, i išao čak tako daleko da je doz volio neka svjetski učitelji podučavaju vjeronauk u školama, jer ga njemački svećenici po svojoj svećeničkoj katoličkoj dužnosti nisu mogli podučavati njemačkoj djeci u tudjem jeziku..,
Oh, da bi ustao sada iz groba biskup Mahnič, pred kojim je bila klonula sama tada silna Austrija, kad se radilo o obrani ovog načela, užasno bi ostao razočaran i zaplakao bi videči kakve pastire imade sada katolička crkva _ slavenskim i njemačkim zemljama pod Italijom.... A. B.
SIME
Jakovu Buršiću
Još jugo je kuhalo unega marca u luki kad se tvoja velika barka na punti pokazala, daž je ronija, vas šest je stalo z veslom u ruki. Barka na valih je kakono pero plesala.
Ti si sa svima upravlja i zadnji na krmi vozija, i meni za vajk si se velik ka brig učinija.
Ča dani tako je riba barku nan punila, sva je kuverta pod ribon, pune kašete u štivi, ribu smo pekli pod skason, na ognju slatko je črčila, i znali da ribar nikad i Upih dani proživi.
Ti si veseja bija i štorice nan si povida,
kakono med iz tvojih je ust tekla mornarska bešida.
Pak je došla nesrića, ti si prez noge usta
i doma vajk si vstaja, kad mi smo hodili na more,
a nidan ni zna ča muk jedan ribar prova,
kad doma čuči, od jutra do mraka, od mraka do zore.
Mi smo po moru se klatili, kako izgubljeni sami,
i svi smo znali, da najbolji ribar ni više med nami.
Pop Pave je sluti ja i virno hižu li čuva, trionfo u dva je punilo lita ti stara ma mi smo Boga molili, neka nam te očuva,
Znajuć da boljeg od tebe ne će nan bit gospodara. Svakega dana sa suncon riba bi došla prid tvoja vrata, a ti si je pravično dilija, u svaken gledajuć brata.
’A kad bi jugo zakuhalo, svi smo ti punili hižu, karte ubraćali s tobom, štorice slušali tvoje, kako ribe putuju, i kako gredu u mrižu, kako pod sviću dolaze, čega se plaše i boje.
Svi smo veseli bili, vino crleno smo pili,
Spod kralja smo tukli i fine štroce činili.
Ka oca ja san te volija, i veseja k tebi hodija, tvojega govora nikada sit, ni tvoje ljubavi.
Vino san s tobon pija, palentu tvoju san ija, riči tvoje upija i zna da si prctelj dobar i pravi.
A kad su te h Sveten Roku ponesli i prazan usta baladur, mrt je posta mi tvoj dom, suri, črni i škur.
/ ničeša više za me ni bilo u tvojem selu, tuje su stvari i ljudi, iščezla moja je radost, i jopet san zna, da ljubav je sve, u životu i delu, i kada čovika izgubiš, kako da izgubiš mladost.

MATE BALOTA
ANTOLOGIJA ČAKAVSKE LIRIKE
naišla je na odličan prijem kritike i javnosti. Interes za čakavsku poeziju ,e velik i kod čakavaca i kod nečaka-vaca, koji imaju smisla za pravu umjetnost. Oni koji još nisu naručili tu in-
teresantnu knjigu neka je što prije naruče, jer je njezina naklada mala, a potražnja velika. Naručbe prima »Uprava »Istre«, Zagreb, Marasikova ulica 28. Cijena je knjizi Din 20.
SITNE VESTI
i: «nj;
slavnosten način praznovali ta vstop.
V	Mancah pri Vipavi so nekemu gostil-ručanu zaprli jokal, ker ni kupil cvetlic, ki so jih prodajali fašisti v korist protituber-kulozne organizacije.
.	Ludvik iz Idrije, kj je po poklicu
lr^Kat^1,-lgrale,c' ter ie po vseh večjih mestih Italije razkazoval svojo umetnost in
P.rpeživllal- ie Prišel koncem 1.
vatni11 H1 vr,.rr1tj<Tu so 2a aretirali z motivacijo, da ni plačal prepisanega davka nakar so ga tako pretepli, da je oglušil
Ker se > izdajal za miličnika je bil kaznovati Purina Anton iz Trsta na 8 mesecev zapora in 3.000 lir denarne kazni, na pora v-navo stroškov, na lastno vzdrževanje v za-poru in na plačilo sodnijskih taks.
V	Gorici so zaprli začasno dva bara
Karnis« m »Regina Elena« ker se nista takoj podvrgla novim določilom glede zniža-nja cen.	(A g is)
razn|h trgovin so zaprli v Palermu, seveda le začasno, ker niso znižale takoj cene, kot to predvidevajo nove, določbe
Novega podeštata sta dobili vasi Opatje-Jel™lca- Goriška prefektura je jme-občin3 ^arka Calabreseja za podeštata oben
Goriški kino »Vittoria« je bil zaprt tri . • . e.r. Jo^neka družba komikov v svojih izvajanjih »žalila neki drugi narod«. — Vsekakor se ni žalilo našega naroda, to smo prav gotovi, ker ital. oblasti niso še nikjer v takih slučajih nastopile proti. ’	•

SMRT
Podgrad v Istri, 20. iv. 1934. Agis.
rawVao^-rir/1, i „nimt
Pokojni, kf je dočakal veliko starost 80
sko?f cel° življenje velik na-
P°šteniak ter splošno prilju-
safn VvJnih-POll|tlČnih b0jih’ ga Je iZkte-
saio v močan in kremenit značaj, ooln ljubezni do rodne grude in do bližnjega. Njegov pogreb je dokazal hvaležnost
^Vii?e^H1UxCTS^va’ ki ga •f® spremilo na p.0tL Naj mu bo lahka domača zemljica!
V Mariboru se je pred kratkem smrt-no ponesrečil v sokolski telovadnici, ko ja telovadil nas rojak 201etni Ivan
«fnV’K?0ma lz Divače- Bil Je splovi PriljuWjen med našimi rojaki in tudi med domačimi in zato ga vsi kar P,pešajo. Lep pogreb je jasno

U FOND „ISTRE”
Jugoslovenska Malica, Osijek TI prošlom broju objavljeno UKUPNO
D 100.-D 32.523.85 D 32.623.85
»Istra« izlai* svakog tjedna u petak. _ Uredništvo 1 uprava nalaze se u Zagrebu, Masarykova ulica 23
"rra: *a inozemstvo dvostruko; za Amerika 2 dolara na godinu. _ Oglasi so računaju po cjenika. _ Vlasnik i izdavač; KONZORCIJ »lŠTRA«“ Masarvkova^^Ta'"!!	: zn p0 godino 25
: Ivo Mihovilović, Jukiccva ul. 32. _ Za urodu« t-a odgovara; Dr. ^^^či^^vokMj^o,,.n^ 8^- Tlaak^S,očajni Jugoslovanske š.1’p. 7^.”la^oh8'«"^i^o.87-80- IT.
”• T.	č,ok°':nosk ra?.lLna JA78_9.-_-. Potrla ta: zn cijel« godim. 50 dinara-
RA«, Masarykova ni. 28, II. Tele!, br. štam po d. d., Zagreb, Masarykova 28a. —’ Za tiskaru