KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
X
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (?)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 APRILA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 13961
Dr. Leimdörfer Joachim, Budapest, Madjarska.
Postupak za zasićavanje nezasićenih organskih kiselina i uredjaj za njegovo izvodjenje. Prijava od 5 decembra 1936.	Važi od 1 oktobra 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 5 oktobra 1936 (Č. S. R.).
Svrha pronalaska je zasićavanje organskih jedinjenja kao masnih- kisetina, ulja, masti, smola, alkohola i sl. kao i njihovih proizvoljnih smeša.
Ova nezasićena jedinjejna imaju kao št o je poznato lanac ugljenika, u kome je sadržano manje vodonika nego H što bi bilo potrebno za vezivanje svih ugljeniko-vih valencija.
Odredivanje ovih nezasičenih delova vrši se ustainovljavainjem jodnog broja. Odredivanje jodnog broja je dafcle istovre-meno i psotupak za zasičavanje ovih Slobodnik valencija.
Medutim, tehnički se javljaju teškoče pri izvodenju zasićavanja postupkom, koji se upotrebljava za ustanovljavanje jodnog broja. Oslanjajuči se na princip jednog broja opisaće se u sledečem postupak, koji omogučava delimično ili potpuno zasičavanje opisanih jedinjenja.
Osnov postupka sastoji se u torne, što se komponente zasičavajuče reakcije uvode na reakcionoj toploti u prostor, u kome se nalaze dejstvujuča srestva u gasovitom stanju ili fiksirana na nosačima, a koja sa nezasičenim jedinjenjima daju slične reakcije kao rezultati kod jodnog broja tj. smanjuju slobodne veze.
Takva dejstvujuča srestva jesu halogeni i njihova lako disocirajuča jedinjenja, kao hlor, jod, brom i njihova amonjedi-njenja. Slično reagiraju kiseline kao hloro-vodonična, a zatim uopšte anhidridi kiseline i ostala jedinjenja. Uopšte za ovu svr-hu mogli se upotreibiti sva dejstvujuča srestva, koja mogu sa nezasičenim organskim
jedinjenjima davati adicione i supstituci-one proizvode.
Sledeča faaz tog zasičavanja je pretva-ranje supstituisamih jedinjenja sa komponentama vode. Na mestu adicionih produ-kata postaju naime jedinjenja, koja pri-maju komponente vode i to vodonik i hi-droksil. Bilo je ustanovljeno da se moguč-nošču ove dve promene mogu postiči produkti sa znatnom tehničkom važnošču. Ovi produkti su vrlo pogodni za izradu sapuna a isto tako su od velike vrednosti za izradu stearina i elaina.
Ako se zasičavanje vrši u prisustvu a-monijaka odn. disociranih amonijum jedinjenja, onda se dospeva do derivata ulja odn. masti, koji su svojim osobinama slični ricinusovom ulju. To su viskozne, u ete-ru, petroleteru i benzinu nerastvorljive materije, fcoje se mogu upotrebiti kao maziva i kao polazni maitedjal za one materije, koje se izraduju iz ricinusovog ulja.
Izvodenje ovih reakcija je nalovljeno mogučnošču, da se jedinjenja, koja se imaju zasititi mogu za izvesno vreme ostaviti u realkcionim prostornina i iz istih se mogu na vreme ukloniti, jer bi reakcija, koja se često vrši naglo, mogla u velikoj meri o-štetiti molekule.
Za postizanje ove mogučnosti služi uredaj prema ovom promalasku. Primerič-no izvodenje tog uredaja pokazano je na priloženom načrtu.
Kao što se iz načrta vidi, uređaj se sastoji iz suda A, koji se može na proiz-voljan način zagrevati ili hladiti. Na dnu toga suda nalazi se ispusna Slavina F, kroz.
Din. 10,—
k o ju se može iz aparata ispustiti reakci-ona materija. Postrance je na sudu raspo-redena cev G, koja vodi ka crpki H. Sa crpkom H je spojena cev J, koja spaja sud A sa gasnim tornjem C. Poklopac suda A je snabdevem rukavcetm V, kroz koji u sud A sipa tečnost proizvoijne vrste. U gasnom tornju C umetnuto je perforirano sito S. Ovo isto ima svrhu da razdeli materijal, koji kroz cev J dolazi od crpke tako da bi isa njega tekao u vidu fine kise. Rukav-ci K i L služe za upuštanje i ispuštanje re-akcionih srestava u gasni odn. iz gasnog tornja. U bližini dna gasnog tornja C na-lazi se cev T koja spaja toranj sa sudom E. U izvesnoj višini suda E izbija cev M a na nju je priključena Slavina i cevčica N radi spajanja gasnih tornjeva C i B. U bližini poklopca suda E nalazi se rukavac X, koji takode omogučava dovodenje i odvodenje dejstvujučih srestava. Na gasnom tornju B nalazi se isti uredaj, koji spaja toranj B preko P,D,O sa sudom A.
Zasičavanje organskih jedinjenja vrši se kod tog aparata na pr. ovako:
Sud A napuni se do 2/s svoje višine ribljom masti i zagreje na 180°. Reakcioni tornjevi napune se na pr. koksom natopljenim rastvorom amonhlorida, ili se pak gasni toranj B napuni koksom i rastvorom amonhlorida, a drugi toranj se napuni Ra-schigovim prstenima. Pošto je aparat tako pripravljen pusti se u rad crpka tako da u sudu A nalazeči se materijal teče preko G,H,J u reakcioni toranj C. On ovde do-speva na izbušenu ploču S i teče u vidu fine kiše na komade koksa, na kojima se vrši reakcija. Kad materijal dospe na dno gasnog tornja C onda on kroz cev T teče u sud E, a odavde, pošto je dospeo do višine gde se nalazi cev M teče preko M i N u reakcioni toranj B. Kao što se bez dalj-njega vidi sa načrta obrazuje se na taj način hidraulični zatvarač, koji sprečava da gasovi, koji se nalaze u prvom gasnom tornju, dopru u drugi toranj. Slični zatvarač uključen je izmedu drugog gasnog tornja B i suda A. Dakle u svakom od tor-njeva moguče je vršiti medusobno nezavi-sne reakcije, koje bi inače jedna drugu o-meitale. Pošto je materija prošla preko T, E,M,N i kroz perforiranu ploču R uvodi se cevčicama W pregrejana para.. Dejstvom ove pregrejane vodene pare dobija hloro-vani produkt komponente vode pa posta-ju hidroksilirani produkti..Obrazovana hlo-rovodonična kiselina ili drugi reakcioni produkti, koji se u danom slučaju osloba-
daju za vreme reakcije, mogu se ukloniti iz aparata dok same reakcione materije mogu dospeti u sud A preko P,D,O. Ako postupak nije završen u jednom jedinom radnom hodu, može radni materijal proči iz suda A preko crpke istim putem, dok se ne postigne željeni stupanj reakcije.
Opisani postupak i aparat prestavljaju samo primer mogučnosti izvodenja prona-laska. Može se u danom slučaju postaviti samo jedna, ili prema potrebi nekoliko re-akcionih tornjeva a zasičavanje se može provestii svima mogučim dejstvujučim sre-stvima. Napred pomenutom obradom kitove masti, koja je imala prvo bitno jodni broj 118, dobivaju se produkti sa osobina-ma svinjske masti i iste konzistencije koju ima jodni broj 56. Dobivena mast potpuno je bez mirisa a posle filtriranja sa uglje-nom od kosti, potpuno je bela tako da po boji liči na kokosovu mast.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za zasičavanje nezasiče-nih organskih jedinjenja kao na pr. masnih kiselina, ulja, alkohola, smola, voska i sl. kao i njihovih proizvoljnih smeša, naznačen time, što se fino rasprašeni materijal, dovede na reakcionu toplotu, uvodi u jedan ili nekoliko reakcionih prostora, koji sadrže, kako dejstvujuča srestva, koja služe za adiranje na nezasičene molekule reakcionih materijala tako i vodu, paru odn. amonium jedinjenja, koja služe za pretvaranje komponenata reagujučih materija.
2.	) Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se dejstvujuče materije dovode u reakcione prostore ili u gasovitom stanju ili fiksirana na nosačima, kao što su ugalj, koks, porculan i sl.
3.	) Postupak prema zahtevu 1, naznačeni time, što zasičavajuče reakcije teku u jednom kontinualnom hodu ili što se reakcije vrše u ponavljajočem se toku, kon-tinualno ili sa prekidima.
4.	) Uređaj za izvodenje postupka prema zahtevu 1, naznačen time, što je iznad suda (A) rasporeden jedan ili nekoliko reakcionih tornjeva (B, C).
5.	) Uredaj prema zahtevu 4, naznačen time, što su pojedini tornjevi medusobno odvojeni hidrauličkim izatvaračima tako, da se u svakom od reakcionih tornjeva mogu vršiti jedna od druge nezavisne reakcije.
Ad pat. br. 13961