KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 23 (3)
INDUSTRISKE SVOIINE
IZDAN 1 APRILA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14757
'Metallffesellschaft Aktiengesellschaft, Frankfurt a. M., Nemačka.
Spravi jam je tečnih ugljovodoiniika.
f^ijiava od 19 novembra 1937.	Važi od 1 oktobra 1938.
Naznačeno pravo prevnstva od 2 decembra 1936 (Nemačka)
Katalitičko pretvaranje gasova, ikoji sadrže ili izdvajaju okside ugljenika sa vo-doinifcom i vodoinik u višečlaihe ugljovodo-nke pri temperaturama, koje se nailaze ispod temperatura za .isključivo1 obrazovanje metana, postiže se po ovom pronalasku izvođenjem sinteze ppd višim pri-tisciima od 2 atm, pril čemu se nasuprot jačem toku reakcije koji nastaje usled u-potrebe kakvog višeg pritiska, delluje upos-trebom odgovarajućih blažijih reakoionih tisi ova i to na taj način, što se upotreblju-je tako fazređeni gas za! sintezu i odnosno Ili upiotrebiljujlu se toliko razređeni kontakti, koji sadrže tako male količine aktiva tora i, odnosno ili se radi sa tako velikim brzinama strujanja i odnosno ii tako niskim temperaturama, da bi se pri spro-vbđenju sinteze pod normalnim pritiskom i pod inače jednakim reakcionim uslovima dobile samo dobiti, koje bi se nailazile znatno .ispod postiživih maksimalnih dobiti, a prvenstveino ispod 100 gr tečnih ili čvrstih ugljovodonlka nla svaki normalni kufani metar gasa za sintezu, računato u odnosu ma gas, koji sadrži 100°/o-ni ugljen 'Oksid i vodonik.
Upotreba viših pritisaka, na primer preko dve atmosfere, daje pri inače jednakim uslovima sinteze u pogledu temperature, sastava gaisa i sastava katalizatora manje visoke dobiti, pošto se sa. po-većavajućim pritiskom na visoko1 aktivnim katalizatorima obrazovanje metana ponovo povećava.
Predmet pronalaska jeste upotreba takvih viših pritisaka uz jednovremenu
promenu faktora koji štetno utiču na ka-t kli ti oko pretvaranje u tom pravcu, da. se i pored upotrebe pritisaka viših od atmosferskog izbegava štetno obrazovanje metana za vreme katalize pod pritiscima od na primer 7 do 15 atm. i preko toga. Po pronalasku se sastav poznatih katalizatora za sintezu benzina po Fiacher-Tropsch menja u tom pravcu, da se njihovo dejstvo za obrazovanje metana j.avlja smanjeno1 u koliko se oni upotrebljuju pod atmosferskim pritiskom. Dalje se prema, jednoj daljoj odlici pronalaska sastav gasa za sintezu, koja uqpšte sadrži do 30°/o ugljen monoksid i do 60% vodoniiika, menja u tom pravcu, da na primar usled povečanja inertnih sastojaka gasa nastupa razređiva. nje gasa. Razređivnje gasa za sintezu u gas sa preko 20% sadržine inertnih gas-nih sastojaka može se postizati na veoma različite načine, na primer time, što se kod poznate sinteze benzina pod atmosferskim pritiskom po Fiseher-Tropseh dobijajući se konačni gals upotrebljuje za sintezu pod višim pritiskom po ovom pronalasku, ili time, što se kod sinteze metamoila dobija-juči se konačni gas izlaže sintezi pritiskom po pronalasku. Najzad može irazređiiva-nje gasa za sintezu biti postignuto jednostavnim povratnim 'vođenjem po postupku po pronalasku dobijajućeg se konačnog gasa u struju svežeg gasa u stalnom; kružnom toku.
Obe se mere menjanja sastava katalizatora i sastava gasa pripremljenog za sintezu mogu međusobno i sa uslovima temperature i pritiska kombinovati ma razli-
Din. 25.—
čite načine, naročito tada, ikad se kataHza izvodi u više stupnjeva, koji takode mogu jednovremeno biti različiti stupnji pritiska.
Katalizatori, sastavi gasa, vođenje gasova u kružnom toku, temperature i pritisci, kao i uključivanje različitih stupnjeva kontakta međusobno, koji treba, pojedinačno da se upotrebe za sintezu pod pritiskom po pronalasku objašnjeni su bliže u sledečem opisu.
Već je pokušavamo, da se katalitičkim pretvaranjem ugljen oksida u gasove koji sadrže vodomika, izvedu pri povećanim pritiscima od preko dve atmosfere lUgljo-vodonici, prvenstveno parafinske i olte-finsike prirode. Pri tome se ipak javljalo talko jako obrazovanje produkata, sa visokom tačkom ključanja ikoji su zabušavali pore katalizatora, da je aktivnost kontaktne mase bila u veoma kraticom vremenu poništavana. (Vidi n. pr. časopis »Birennstoiffchemie«, knjiga 12, sveska 19 i knjiga 14, sveska 1). Ako se jednovremeno poveća reakciona temperatura, to katalizator istina ostaje duže vremena aktivan, ali se ipak obrazuju neželjeni u vodi rastvorljivi produkti, alkoholi, kiseline i t. d., koji razaraju aparaturu i time dovode u pitanje upotrebljivost postupka.
Katalizatori, koji su do sada bili upotrebljavani kod izvođenja sinteze, obično se sastoje iz kakvog metala ili mešavine metala koji dejsltvuju ihidrišući, n. pr. kobalta ili. nikla. Osim toga oni sadrže metalna jedinjenja (n. pr. oksidne prirode kao okside, karbonate ili teme slično), koja se ne mogu ili se mogu samo teško re-dukovati sa vodonikom. Ova metalna jedinjenja povećavaju dobit znatno preko mere, koja se daje jedino postići metalom katalizatora. Ona su niže ukratko označena kao aktivateri. Ovaj stvarni katalizator (metal ili mešaviina metala plus alkti-vatori) se u finoj raspodeli taloži, na kakvu noseću masu, n. pr. infuzornu zemlju, silaka gel, aktivni ugljen i t. d., i tako dobiveni proizvod obrazuje kontaktnu masu.
Poznato je, da se procenat aktivatora, u odnosu na metalni udeo katlizatora u cilju postizanja velikih dobiti mora održavati u izvesniim određenim, prilično uskim granicama; vidi »Brennstoffchemie«, knjiga 12, str. 225, 1931. U ovoj publikaciji se ma primer kao optimalna sadržina toriurm oksida u ikakvom kobalt-torium-katalizatoru navodi 18% ThCb. Kako pri nižoj, tako i pri višoj sadržini znatno o-pada dobit a takode i trajaš most kontakta.
Sad je nađeno, da se do sada praktično neuspela sinteza pod povećanim pritiskom n. pr. od 1 do 20 atm. nadpritisfca
i preko toga može izvoditi sa punim uspehom, ako se procenat katalizatora na aktivatorima snizi znatno ispod sadržine koja je optimalna za normalne prilike pritiska.
Na primer je kod sintetičnog izvođenja ugljovodonika iz ugljen oksida i vo-donilka pri pritisku od 10 atmosfera određen jedan katalizator, koji je sadržao samo 12% 'tonium oksida ili u datom slučaju i 'Samo 5% torium oksda, računato u odnosu na postojeći metalni kobalt. Sa ovim je kontaktom postignuta dobit od 130 grama tečnih produkata na svaki normalni kubni metar gasa za sintezu. Pri tome se pokazalo kao podesno, da se katalizator u odnosu na noseću materiju jako raiz-biaiži. , Na primer je pomenuti kobalt-tori-umjoiksid-katalizator po pronalasku samo 25 gr. kobalta na svaki litar zapremine nabacanog kontakta. Mogu biti upotreb-Ijeni katalizatori sa višim ili mižim sadr-žinama kobalta i toiriuma. Ali je po pronalasku neminovno potrebno, da se sa sa-držinama kobalta odnosno toriuma ili bar jednoga od ovih ostane ispod granice, koja je potrebna za postizanje optimalnih dobiti pri sintezi pod normalnim pritiskom. Inače se kontakt veoma brzo,' često već posle nekoliko časova zatru je.
Trajašnost katalizatora može kod postupka po pronalasku biti još dalje poboljšana time, što se sadržina kontaktne mase (katalizator plus noseće materije) u pogledu alkalnih ili zemmoalkalndh oksida, odnosno karbonata održava manjom no 1%, korisno manjom no 0,2%. U naročitim slučajevima može šta više biti korisno, da se upotrebe potpuno slobodni od alka-lija ili čak i kiseli kontakti, n. pr. koji sadrže fosforne kiseline ili borne kiseline. Dalje može trajašnost kontakta biti produžena'time, što se sadržina gvožđa u metalnom ili oksidnom obliku održava manjom od 3% u odnosu na ukupnu težinu kontakta, korisno manjom od 0,2%.
Ako se umesto torium oksida upotrebe drugi aktivatori, n. pr. oksidi ali karbonati urana, alumiiniuima, magneziuma, mangana, cirkoniumia, beriliuma, cera, ti-tana, hroma ili cinika, to se sadržine katalizatora na ovim aktivatorima po pronalasku smanjuju na isti način. Uopšte važi pravilo, da sadržina takvih aktivatora treba da bude u toliko manja, u koliko je viši pritisak ikoji se upotrebi ju je pri sintezi.
Često je korisno, da se radi sa veoma malim sadržinama aktivaltoira ili samo sa metalima koji su redulkovami ispod temperature topljenja ii Ikoji /deiluju hiidrišući. Kakav za sintezu pomoću pritiska podesni katalizator može biti dobiven i na taj na-
čin, što se metal, koji deluje kao vodenični aikceptor kod izrade katalizatora nepotpuno redukuje. Može se daikle n. pr. ma infuzornu zemlju taloženi oksid ikobalta reduko'vati na taj macin, što.' se samo 90 do 95% kobalta prevodi u metalni oblik. Svakako učinci takvih katalizatora se ne prlMižujiu gore pomenutim.
Po pr oma lasku m'O'gu dalje biti uipo-trebljeni takvi katalizatori, koji ne dolaze u pitanje za sintezu pod mormalniim pritiskom usled nedovoljne aktivnosti. Uostalom kod postupka po pronalasku važi pravilo, da se sastavljanje katalizatora za sintezu pod povećanim ipritiiskoim tako bira, da ovde dospeva do upotrebe po svojoj aktivnosti slabiji katalizator, no kod sinteze pod normalnim pritiskom.
U mnogim ise slučajevima preporučuje, da se kointakt složi iz više slojeva, u kojima katalizator ima različite sadržine akti-vatora; n. pr. bira se najmanja sadržina aktivatora kod ulaza gasa i najveća kod izlaza gasa.
Dobit i trajašniO'st kontakta može biti povećana time, što se pri ulazu gasa održava niža temperatura no u ostalim delo-vima kontakta ili jednog delta ovoga, n. pr. pušta se da ise temperatura od ulaska gasa povećava ravnomerno ili u skokovima.
Sa opisanim katalizatorima male aktivnosti se daje pod izvesnim uslovima postići i ipomeranje u dela benzina u dobivenim tečnim produktima u pravcu povećanja ovog udala, pri čemu se pod benzinom podrazumevaju ona ugljovodonična jedinjenjia, koja pri atmosferskom pritisku ključaju isipod 200° C. U istom pravcu deluje upotreba razblaženih početnih gasova, pri čamu se razredi van je vrši povećanjem inertnih sastojaka u gasu ili dodavanjem gasa iz kružnog toka ili dodavanjem reakcionih produkata sinteze ili dodavanjem vodene pare, ugljene kiseline ili tome slično. Ali može biti upotrebljen i jedino višak ugljen dioksida odnosno vođo-nika iznad teoriškog odnosa od 1 : 2. Tako-đe se pomoću podesnog podešavanja reak-cione temperature i brzine, kojom se gas vodi kroz kontakt, odnosno prometnom hlađenja, može odnos benzina prema ulju povećati. Sve ove mere, koje potpomažu o-brazovamje benzina, vode ipak pri sintezi bez pritiska ka smanjenju ukupne dobiti u tečnim produktima u odnosu na normalni kubni metar provođenog gasa za sintezu. Ako se ipak upotrebe pritisci od preko 1,5 atmosfere, podesno od 10 do 100 atmosfera, to se pored dovoljne trajašnosti kontakta jednovremeno postiže i povećanje ukupne dobiti tečnih proizvoda. Upo-
trebom pritiska može isto tako biti znatno povećam specifični provod gasa na jedinicu količine kontakta po težini.
Koid upotrebe starijih katalizatora, koji počinju da popuštaju u svome dejstvu, može se pri radu pod pritiskom potpuno ili sikoro potpuno postići, početna dobit, ako se provod gasa sve više smanjuje sa smanjenjem dejstva katalizatora. Osim toga se može do izvesnog stepena izravnati popuštanje dejstva katalizatora pri čemu temperatura i/ili pritisak sve više povećava.
Ako se radi sa ra-zredeniim početnim gasom ili gasom iz kružnog toka pod pritiskom, to se takođe pruža mogućnost, da se dejstvuje nasuprot popuštanju dejstva kontakta povećanjem komcentrisanosti ugljen monoksida idli vodonika, pri čemu se n. pr. udeo gasa iz kružnog toka smanjuje kod ukupnog ulaznog gasa.
Primer 1. — 100 gr. tehničkog kobalt nitrata, koji je zagađen sa Ni, Fe, Cu, As ili tame slično, se zajedno sa 20 gr to-rium nitrata rastvara u vođi. U rastvor se dodaje mešanjem 150 gr. inf uzorne zemlje. Uz snažno mešanje se tada pre-duzima obaramje metala sa rastvorom po-taše. Talog se oceduje, pere vrelom vodom i redulkuje pri 350° C sa vodonikom. Ova naročito sa Fe, Cu, i As delimično zatrovana kontaktna masa daje pri sintezi gasne mešavine, koja sadrži ugljen monoksid i vodemik u odnosu 1 : 2 gr. optimalnoj temperaturi od 230° C pod atmosferskim pritiskom 8 gr. ulja i 40 gr. benzina na svaki normalni kubni metar početnog gasa. Dodavanjem gasova za raz-redivanje, n. pr. azota, metana, vodene pare se smanjuje obrazovanje ulja i benzina, pri čemu uskoro potpuno iščezava obrazovanje ulja.
Ako se radi sa istim kontaktom i istim gasom pod pritiskom od 10 atm pri temperaturi od 200 do 220° C, to' postaje 60 gr. benzina i 70 gr. ulja na svaki kubni metar početnog gasa. Ako se dodadu po-menuti gasovi za razređivanje, to se smanjuje obrazovanje ulja sve više sa dodava-nom količinom gasa. Ukupna pak dobit ulja i benzina ostaje približno ista pri podesno odmerenom provodu gasa n. pr. 2 normalna kubna metra gasa i na čas po kgr. Co. Izmena postupka po pronalasku koja polazi od povećanja obrazovanja benzina, n. pr. pirimenom razređenih gasova, ima tu korist, da se trajašnost kontakta povećava za višestruki iznos, n. pr. tri meseca.
Smanjenje aktivnosti katalizatora po pronalasku se dalje postiže time, što se spravlja katalizator, koji sadrži srazmerno
samo male količine dejstvujuče metalne supstance. N. pr. po pnonalasiku se, kaid treba da se radi pod pritiskom od 3 ata, upotrebljuje katalizator sa sadržinom metala od 20 do 50 gr po litru zapremine na-bacanja. Za pritiske od n. pr. 10 ata je podesan katalizator sa 5 do 25 gr aktivne metalne substance po 'litru zapremine na-bacaja. Ako se radi sa kakvim pritiskom od 100 ata, to se menjaju ovi brojevi nai 0,5 do 10 gr.
Korisno se sadržina aktivne substance katalizatora priiagodava ne samo pritisku pod kojim se vrši sinteza, već se uzima u obzir i sastav gasa koji treba da se tretira. Ako gas sadrži velike količine u-gijen oksida j vodonik, to se upotrebljuje kakav siromašan katalizator, dok se kod gasova sa malom Siadržinom ugljen oksida i vodomika mogu upotrebiti katalizatori u okviru oblasti pronalaska.
Postupak po pronalasku je takođe pri-menljiv ikod načina rada u više stupnjeva, kako ako se u svima stupnjima održavaju isti pritisci tako i kad se u pojediniim stup-njima održavaju različiti pritisci. Kod istog pritiska u svima Stupnjima se podesno^ u kasnije uključenom stupnju upotrebljuje malo bogatiji katalizator. N. pr., aktivnost katalizatora u pojedinim stupnjima se odmera tako, da se ona stupanjski povećava skoro u istoj meri kao sadržina ugljen oksida i vodioinika u raidnom gasu. Na isti način može postupak po pronalasku izvoditi, ako je pritisak u sledečim Uključenim stupnjima viši no u prvom. Ali je u ovom slučaju takođe često ipodesmb, da se u svima stupnjima upotrebe katalizatori sa približno jednakom aktivnošću. Ako se pred stupnjem: koji radii sa nadpritiskom uključi kakav stupanj koji radi pri atmosferskom pritisku, to se naravno u ovom stupnju može raditi kao što je do sada rađeno.
Pronalazak se može takođe iz me ni ti i na. taj način, što bi se umesto svežih katalizatora sa po pronalasku niskom, sađrži-noim metala, upotrebiti upotrebom u njihovom dejstvu oštećeni katalizatora sa višom sadržinom aktivnih metala, ikoji bi pri sintezi pri atmosferskom pritisku još dali približno ište količine proizvoda sinteze kao i prvi. Takođe mogu biti upotrebljeni i namerno u njihovom dejstvu oštećeni ili na drugi način izvedeni katalizatori sa slično malom aktivnošću, koji Su za sintezu pod atmosferskim pritiskam malo podesni i ne-ekonomni. Naime se nai iznenađujući način pokazuje, da ovi katalizatori pri sintezi pod pritiskom dolaze do pune i često još i do veće sposobnosti za učinak.
Dok se na primer kakav katalizator
može tada smatrati kao nepodesan i više neupotrebljiv za sintezu pod atmosferskim pritiskom, ikad on daje manje od 70 do 80 gr tečnih proizvoda na normalni kuhni metar tehničkog gasa, .radnog gasa sa približno 80—90% CO + Hž, takvi su katalizatori kod sinteze pad višim1 pritiskom izvrsni za rad. Na primer katalizator koji pri atmosferskom pritisku dalje 70 gr, daje pri pritisku od 2 ata 85 gr tečnih proizvoda. Dobiti od 70 gr i manje pod atmosferskim pritiskom i optimalnim uši ovi ma daju prethodno opisani sveži katalizatori sa malom sadržinom aktivnog metala, ako omi treba da dođu u obzir za postupak po pronalasku. Ako se povećava pritisak, to mogu na primer biti naročito korisno upotrelblje-ni katalizatori, koji pri atmosferskom pritisku i optimalnim uslOvima daju 40 gr i manje. Pri 10 atmosfera se na primer tada dobit opet povećava na preko 80 gr pri dobroj trajašnosti katalizatora.
Ako se uključuje više katalizatora jedan za drugim, to mogu na mestima, kroz koja reakcioni gas prolazi najposile, biti u-potrebljeni katalizatori sa tako velikim dejstvom, da bi u slučaju upotrebe kod poznatih postupaka bili u veoma kratkom vremenu iscrpljeni. Na primer mogu u kasnije uključenim poslednjim slojevima ili pećima biti upotrebljeni katalizatori sa sadržinama od 80 gr i više na litar zapremine nabacaja aktivne metalne substance ili i takvi, koji se kao tako zvani legurnio skeletni katalizatori potpuno sastoje iz metala (vidi časopis »Brennstoffchemiie«, knjiga 15, 1934, str. 84 i dalje).
Menjanje aktivnosti katalizatora u pojedinim slojevima ili kontaktnim stupnjima može korisno najzad hiti tako predu-zimano, da se u svakom sloju ili stupnju pretvaraju jednake količine po težini re-agujućih sastojaka gasa u odnosu na jedinicu zapremine kontaktne mase.
Umesto smanjenja aktivnosti katalizatora ili pored ove mere se do reakcije do-spevajući gas za sintezu razređuje, t. j. sadržina inertnih sastojaka u njemu se preko uobičajene mere povećava* na 20 i više procenata. Već su činjeni pokušaji sa ra-zređenim gasovima za sintezu, koji su u odnosu na 10%-nu mešavinu ugljen oksida i vlodonika pokazivali stepene razređenosti od 20 i 40% dodavanjem azoita, metana i ugljene kiseline (vidi »Journal oif the Soc. of Chemical Industry Japan«, sveska 37, 11, str. 704/716 B). Kod ovih ogleda postignute dobiti tečnih produkata u ku'bnim santime-trima na kubni metar gasa za sintezu nisu dostizale dobiti visokoprocentnog gasa za sintezu sa uobičajenim odnosom od CO: Ha kao 1 : 2. Naprotiv je utvrđeno, da jako
razređeni gasovi u znatnoj meri štetno u-tiču na sintezu benzina, i da sa povećava-jućom se razbiaženošću početnog gasa o-braizovani sintetični benzini postaju postupno isparljiviji i iakši (vidi gornje mesto iz literature str. 711 B).
Sad je nađeno, da se do istih i čak i boljih rezultata u pretvaranju ugljen oksida i vodonika u tečne ugljovodonike 'do-speva pomoću poznatih katalizatora za sintezu benzina po Fischer-Tropsch-u, ako se sadržina inertnih gasnih sastojaka u gasu za sintezu poveća preko do sada uobičajene mere, na primer preko 20°/o, i ako se jed-novremeno sinteza izvodi pri pritisku višem od atmosferskog pritiska (preko dive atmosfere) i pri temperaturama, koje slu niže no temperature koje su potrebne za isključivo- obrazovanje metana. Pri tome se razređenost početnog gasa bira u toliko većom, u koliko je viši upotrebljeni pritisak ili obratno se pri visokoj razređe-nosti lupotrebljuje visoki pritisak.
Razređeni gas za sintezu može na veoma jednostavan način biti po pronalasku izveden i time, što se najpre na poznat način polazi oid kakvog normalnog tehničkog gasa za sintezu sa približno 12% inertnih gasnih sastojaka i ovaj se pod atmosferskim pritiskom dovodi do pretvaranja sa poznatim kat al iz at ori ma za sintezu benzina po Fischer-Tropsch-u, kao što su ovi na primer opisani u časopisu »Brennstoffche-mie«, 1932, sveska 4, str. 61 i dalje. Pri tome dobijajući se konačni gals se po izdvajanju jednog dela ili svih reakcionih produkata u time razređenom obliku, u odnosu na sadržiiniu ugljen oksida i vodonika u njemu, po pronalasku sada kompirimuje i pretvara u kakvoj drugoj kontaktnoj peći, u datom slučaju u više stupnjeva, pod povećanim pritiskom sa istim poznatim! katalizatorima (na primer 33% CO, 6% ThOs i 61% infuzorne zemlje).
Kao razređeni početni gas može korisno biti lupotrebljen ii konačni gas koji se dobija kod sinteze metanola, pošto ovaj konačni gas sadrži ugljen oksid, vodonik, ugljenu kiselinu, metan i azot, i već se nalazi pod visokim pritiskom od sinteze metanola; (preko 100 atmosfera). Po pronalasku se dakle na poznatu sintezu metanola, koja se vrši pri temperaturi od preko 250° C i pritiscima od preko 100—200 atmosfera, priključuje sinteza benzina pod pritiskom i pri temperaturama ispod 300°, korisno između 180 i 260°.
Na primer može se pritisak od 200 atmosfera koji se ima kod preostalog gasa iz sinteze metanola, koji sadrži približno 15—25% CO, 10—20% Ha i 20—30% CHi (ostatak je ugljena kiselina i azot)
smanjiti - do na radni pritisak, koji je potreban za sintezu benzina, od n. pr. 20 atmosfera, u kakvom kompresoru uz vršenje rada i u datom slučaju uz dobi janje hladnoće. Hladan gas može tada už isikorišće-nje reakciome toplote od sinteze metanola biti doveden na temperaturu, koja je podesna za drugi stupanj postupka po- pronalasku, naime za sintezu benzina i po tome biti upućen u kontaktnu peć za kata-litičko pretvaranje u parafinske i olefinske ugljovodonike. Pri izlasku iz ove peći se svi ili jedan deo reakcionih produkata, podesno i ugljena kiselina izuzimaju, da bi se parcijalni pritisak još nepretvorenog ugljen oksida i vodonika povećao. Ovaj gas može sada u kružnom tako biti vođen nazad u kontaktnu peć zajedno sa svežim gasom, ili se on za sebe u jednom drugom kontaktnom stupnju još jednom izlaže istoj sintezi.
Kao sredstva za razređivanje dolaze dalje u obzir većina tehničkih gorljivih ili inertnih gasova i para.
Naročite se koristi dobijaju pri upotrebi takvih gasova za dodavanje ili para, koji se mOgu lako ukloniti, pomoću poznatih tehničkih sredstava, iz konačnih gasova, koji dakle docnije uključena postrojenja za izdvajanje reakcionih produkata ne opterećuju nepotrebno. Takve su materije n. pr. CO2, H2O, alkoholi, viši ugljo-vodonici, i t. d. Dalje je korisno, da se kao sredstva za razređivanje upotrebe takve materije, koje se pri reakciji javljaju kao manje željeni sporedni produkti sinteze (n. pr. CHr, OO2 1 dr.). Na ovaj se način može uvek prema odnosu mešavine ne samo. poboljšati izvodljivost sinteze pod pritiskom, nego i preduzeti upravljanje reakcijom do izvesnog stepena. Ako se gasu za sintezu dodaju viši ugljovodonici, na primer benzinske pare, to se može postići pomeranje reakcije u smislu povećanog obrazovanja ulja odnosno parafina; isto važi za dodavanje gazoliuskih para. Osim toga se dodatkom benzinskih para ka gasu za sintezu povećava trajašnost katalizatora, jer se u izvesnoj meri vrši automatsko ekstrahova-nje materija sa visokom tačlkom ključanja koje štete aktivitet kontakta.
Postupak po pronalasku se može naročito korisno upotrebiti za slučaj, da se misli na dalju upotrebu gasova za sintezu, oslobođenih od reakcionih produkata, eventualno kao svetlećeg gasa ili kao početnog gasa za ponovno spravljanje gasova za sintezu. Tada mogu gaisni sastojci, koji nedostaju ili se nalaze u nedovoljnoj meri u konačnom: gasu, biti već pre ulaska gasova za sintezu u kontaktnu peć ovoj do-davani kao sredstvo za razređivanje. Tako
se ovom merom postižu dva efekta, i to poboljšanje reakcionog položaja u kontaktnoj peći i spravljanje konačnog gasa, koji se može upotrebiti za druge korisne ciljeve.
Potpuno opšte se pokazalo, da u interesu pravilne reakcije željena sadržina do-davanih gasova odnosno para srne biti u toili'ko viša, u koliko je viši pritisak, koji đospeva do upotrebe pri reakciji. Iznenađujući povoljan efekat razređenih gasova odnosno para kod izvođenja sinteze pod pritiskom nije se mogao nikako predvideti; jer se kod izvođenja sinteze pod normalnim pritiskom teži, da se koncentrisa-nost stvarnog gasa za sintezu održava što je moguće višom. Ako se radi piri normalnom pritisku sa razredenim gasovima, to se dobija, kao što je to u literaturi višestruko opisano, znatno manja dobit tečnih produkata.
Postupak po pronalasku se može upotrebiti i u priključku na postojeća postrojenja, koja rade sa normalnim pritiskom na taj način, što se konačni gasovi kakvog normalnog stupnja za sintezu, koji su po izuzimanju reakcionih produkata osiromašeni u odnosu na sadržinu nepretvorenih gasova za sintezu, komprimuju i izlažu sintezi pomoću pritiska. Ovim se postiže mnogo bolja ukupna dobit, no ako se na dosadašnji način razređeni konačni galsovi po izdvajanju reakcionih produkata provode kroz drugu kontaktnu peć pri atmosferskom pritisku.
Osim upotrebom navedenih sredstava može misao po pronalasku biti ostvarena i na taj način, što se reakcioni konačni gas po delimičmom ili po potpunom izdvajanju reakcionih produkata u kružnom toku vraća nazad uz odvajanje svagdašnjeg viška. Dodavanje svežeg gasa ka gasu iz kružnog toka ne mora neminovno pire ulaska u kontaktu peć da se vrši, čak je sa naročitom korišću moguće, da se dodavanje svežeg gasa preduzima eventualno u sredini reak-cione zone iii stupanjski preko više reakcionih zona. Ovim se postiže ravnomernija raisp'odeila reakcije na ćelu kontaktnu peć, dok se inače glavna reakcija koncentriše na strani ulaska gasa, pri čemu se opet javlja opasnost pregrevanja sa pojačanim, o-brzovanjem neželjenih sporednih produkata.
Primer 2. — Kao početni gas za sintezu je bio upo trebi jen sledeči gas slede-ćeg sastava: 20°/o Ns, 7%> CO2 10°/o CHi, 21°/o CO i 42% H2. Po prevođenju ovoga gasa za sintezu preko kakvog kontakta, koji se sastoji iz 33% Go, 6% Th02 i 61% infuzorne zemlje pri 190° C i brzini gasa od l;6 N Itr na svaki gr Go u kontaktnoj
masi i na čas, postignuta je dobit benzina, ulja i parafina, t. j. tečnih produkata od 68 gr na svaki normalni kubni metar početnog gasa, u koliko se radilo pod atmosferskim pritiskom (normalni pritisak). Ako se pretvaranje izvodi u istoj kontaktnoj peći po pronalasku pri 12 atmosfera, to se postiže dobit tečnih ugljovodonika od 88 gr na svaki normalni kubni metar, ako -se- temperatura odgovarajući višem pritisku održava nižom (180° C umesto 190° C). Ako se isti početni gas pri pritii-sku od 60 atmosfera i temperaturi od 174° C katalitički pretvara sa istim kontaktem, to se povećava dobit pomenutih tečnih u-gljovodonika na 96 gr na svaki normalni kubni metar.
Dalja se korist pronalaska sastoji u tome, što povećanje pritiska u toku katalize veoma olakšava izdvajanje važnih reakcionih proizvoda. Isto se tako izvodi znatno povoljnije izdvajanje drugih materija iz konačnih gasova stupnjeva sinteze, koji rade sa normalnim ili višim pritiskom, kao i iz preostalih gasova, koji zaostaju posle posileđnjeg ’ stupnja sinteze, u slučaju da ovo treba da se izvo'di. Tako može na pf. upotrebom kakvog povećanog pritiska iza prvog stupnja, odnosno prvog dela katalize sve ulje i jedan veliki deo benzina, pri dovoljno jako povećanom pritisku čak i sav benzin i sav gazoilin biti izdvojen i ispiranje ugljene kiseline može na veoma jednostavan način da se izvodi vodom pod pritiskom. Isto tako jednostavan način rada je moguć i za konačne gasove iz svakog sledećeg stupnja. Po sebi se razume da se može umesto izdvajanja reakcionih proizvoda samo upotrebom pritiska može raditi i kombinovano eventualno prime-11 om pritiska i hladnoće, u datom slučaju u više stupnjeva, ili uz upotrebu apsorpcio-nih ili adsorpcionih postrojenja, pri čemu se svako od ovih postrojenja može upotrebiti za sebe ili kombinovano po dva, više ovih ili svih zajedno. Može se takođe pritisak između oba dela ili pojedinih stupnjeva s obzirom na naročito olakšano izdvajanje ireakcionih proizvoda primenjivati većim i pre ulaska u sledeči deo ili sledeči reakcioni stupanj preduzeti smanjenje pritiska, pri čemu se podesno tada na poznat način izvodi povratno dob'ijanje energije, koja se oslobađa pri smanjenju pritiska u cilju smanjenja potrebe za snagom kod kompresora.
Pritisak u delu katalize pod pritiskom može biti različito biran. Podesno je, da se pritisak bira tako veliki, da parcijalni pritisak, ko j se ima u gasnim sastojcima (ugljen oksid i vodonik) koji u ovim stup-njima dospevaju do reakcije, odgovara bar
parcijalnom pritisku u početnom gasu kod sinteze pri atmosferskom pritisku. Ako n. pr. konačni gas prvog stupnja koji radi približno pri jednoj atmosferi sadrži još 30u/o (CO + Ha) pri 90% (CO + H2) u početnom gasu, to se po pronalasku radi u sledečem stupnju sa n. pr. bar 3 atmosfere. Ako je predviđen još jedan treći stupanj, to se u ovome po pronalasku pri sadržim -od na primer 20% (CO + H2) održava pri-•tisak od preko 4V2 atmosfere, n. pr. &—6 atmosfera.
Reakcione temperature u stupnju odnosno u stupnjimia đella katalize pod pritiskom mogu biti izabrane jednake onima, koje su uobičajene za sintezu pod atmosferskim pritiskom. Ali se mogu upotrebiti i niže ili više temperature. Ovo1 na primer zavisi od stanja kontaktne mase i od veličine pritiska.
Uopšte će se pri svežoj kontaktnoj rniasi i pri višem pritisku raditi sa nižom temperaturom, a pri nižem pritisku'ili staroj kontaktnoj masi je podesna viša reak-ciona temperatura. Postupak po pronalasku može biti upotrebljen i kod takvih načina rada, kod kojih se u jednom ili više stupnjeva održava kružni tok gasa.
Primer 3. — Ako se preko istog u primeru 2 opisanog katalizatora pri atmosferskom pritisku vodi gas za sintezu čiji je sastav 4% Ns, 2% COa, 4% CHi, 30% CO i 60% Ha (tako zvani sveži gas), i ako se ovaj normalni gas za sintezu razredi pomoću konačnih gasova, koji se dobijaju pri ovoj sintezi bez pritiska, povratnim vođenjem u kružni tok, to se dobija ra-zređeni gas za sintezu po pronalasku od približno 10% Na, 6% COa, 17% CH4 + homolozi, 22% CO i 45% H2. Ako se provođenje gasa opet održava na 1 N Itr na svaki graim kobalta na čas, u odnosu na sveži gas, to se pri atmosferskom pritisku i 190° C dobija 95 gr tečnih ugljo-vodonika, na svaki normalni kubni metar svežeg gasa, a pri pritisku od 12 atmosferi i 180° C 121 gr i pri 60 atmosfera i 174° C, čak 138 gr po normalnom ktibnom metru svežeg gasa. Ako se najzad pritisak poveća na 200 atmosferi, to se preporučuje, da se sa razređivanjem gasa pri ulasku u kontaktnu peć ide još dalje, m. pr. jačim kružnim vođenjem konačnog gasa, tako, da se dobija približno sledeči sastav: 20% N2, 13% ČO2, 42%. CH4, 8% CO2 i 17% H2. Sa ovim razređenim gasom se tada pri 170° C i istim uslovima katalizatora dobija 148 gr tečnih ugljov od onika na svaki nonmailni kubni metar svežeg gasa.
Ako se kao što je u uvodu pomenuto, razredivanje gasa za sintezu postiže time, da se normalni gas za sintezu (sa 10% in-
ertnog gasa) inajlpre pomoiću poznatih katalizatora podvrgne benzinskoj sintezi bez pritiska, to može dalje tretiranje ovoga konačnog gasa u jednom drugom kontaktnom stupnju po pronalasku biti pod povećanim pritiskom menjano na veoma različite načine. Može se kako deo bez pritiska tako i 'deo pod pritiskom sinteze deliti u više stupnjeva, i moguće je izdvajanje proizvoda katalize u i/ili na kraju svakog dela. Može se i tako raditi, da tek u delu pod pritiskom, ili posle ovoga bude vršeno potpuno ili delimično izdvajanje obrazovanih reakcionih produkata.
Dalja znatna korist postupka po pronalasku sastoji se u tome, što se po prilici rasterećenjem pritiska pojedinih elemenata u kontaktnoj peći dela pod pritiskom može postići regenerisanje kontaktne mase. Ovo se vrši n. pr. tako, da se pojedini elementi peći dela pod pritiskom sinteze u cilju regenerisanja koutakne mase povremeno pogone sa istim gasom, no ipak sa znatno manjim pritiskom, koji se može sniziti na atmosferski pritisak i niže. Na ovaj se način postiže izvrsno regene-raciono dejstvo. Ovo može biti pojačano još i time, što se za vreme tretiranja pomoću gasa sa smanjenim pritiskom ovaj vodi suprotno normalnom reakcioinom pravcu kroz kontakt.
Poznato je da se za regenerisanje iscrpljenih kontaktnih masa preduzima tretiranje vodenom parom. Ova se mera može kod postupka po pronalasku takođe upotrebiti, n. pr. na taj način, što se za duže ili kraće vreme u jednom stupnju ili jednom delu stupnja sinteze reakcionom ili regeneraoioinom gasu dodaje vodena para, vodonik ili tome slično, ili što se ova ga1-sovita sredstva sama za sebe upotrebljuju za parenje. Ovo se parenje može kod postupka po pronalasku n. pr. kod kontaktne peći izvoditi u delu pod pritiskom ili bez pritiska odnosno u vakuumu. U mnogim slučajevima se u svima stupnjima postiže najbolji efekat pri parenju sa što je moguće nižim pritiskom ili pod-pritiskom. Podesno se pri tome upotrebljuje vodena para u pregrejanom stanju i radi se po mogućnosti u protivnom strujanju ili poprečnom strujanju u odnosu prema normalnom pravcu reakcionog gasa.
Da bi se kod napred opisanog katali-tičkog pretvaranja gasova, koji sadrže ugljen oksid i vodonik dobijajući se konačni gas, koji još sadrži ugljen oksid i vodonik, korisno iskoristio, podesno se ovaj konačni gas još jednom u kakvoj kontaktnoj peći izlaže istom katalitičkom pretvaranju. Konačni gas sadrži prosečno još približno 10% ugljen oksida i 20% vodo-
nika, pošto je u višestrukom kružnom toku prošao kroz jednu ili više kontaktnih peći. Ako se ovaj gas, koji predstavlja 30%-ni gas za sintezu, vodi u jedinu drugu kontaktnu peć koja radi bez kružnog toka, toi se po fcubnom metru konačnog gasa može dobiti još 30—40 gr viših ugljovodonifca. Ako bi se i u ovoj drugoj peći radilo sa kružnim tokom,. to bi se u najboljem slučaju dobilo još 20 gr produkata, potpuno nezavisno od toga štoi je skuplji način rada jednog kružnog toka. S obzirom' na malu sadržinu za sintezu konačnog gasa prvog stupnja se u drugom stupnju radi podesno sa dužim vremenom bavljenja, većom temperaturom, većom, kontaktnom aktivnošću (n. pr. sa jkonoentrisanijim kontaktom ili sa novim kontaktom) ili i pomoću dalje povećanog pritiska, pri čemu se svaka od ovih mera za sebe ili sve zajedno mogu upotrebiti.
Odnos ugljen oksida prema vodonikiu u gasovima, koji se dovode u prvu u kružnom toku radeću grupu peći, može se održavati na 1 : 2. Ali se korisno može izabrati i kakav gas koji je bogatiji ugljen oksidom, čime se dolazi do produkata, koji su otporniji na lupanje. Naravno tada odvođeni gasovi prve kontaktne grupe sadrže takođe gas koji je bogatiji ugljen oksidom. Pošto je ovaj gas i suviše siromašan vodonikom za dalje pretvaranje, to će biti podesno da se ovaj pre ulaska u drugu grupu kontaktnih peći koje ne rade sa kružnim tokom, eventualno kariguje dodavanjem vodonika.
Umesto uključivanja jedno za drugim zasebnih sistema kontaktnih peći, može se i sa jednom jedinom kontaktnom peći vodenje u kružnom toku ograničiti na jedan deo dužine peći i ostavlja se samo drugi đeo peći neđarnut kružnim tokom.
Patentni zahtevi:
Postupak za katatitičko pretvaranje gasova, koji sadrže ili izdvajaju okside ugljenika sa vodonikom ili vodo-nik, u vi-šečlane ugljovodoinike pri temperaturama, koje se nalaze ispod temperatura za isključivo obrazovanje metana, naznačen time, Što se sinteza izvodi pod višim pritiscima od 2 atm. i što se usled upotrebe kakvog višeg pritiska nasuprot uslovljenomi jačem toku reakcije deluje upotrebom' 'odgovarajući blažijih reakcionih uslova, time, što se upotrebi ju ju tako razređeni gas za sintezu i' odnosno 'ili toliko razređeni kontakti, koji sadrže tako male količine akti -vatora, i odnosno ili se radi sa tako' velikim brzinama strujanja i odnosno ili tako niskim temperaturama, da bi se pri spro-
vođenju sinteze, pod normalnim pritiskom i pod inače jednakim realkcionim lUslovima dobile samo dobiti, koje bi se nalazile znatno ispod postiživih maksimalnih dobiti a prvenstveno ispod 100 gr tečnih ili čvrstih ugljovodonika na svaki normalni kubni metar galsa za sintezu, računa to u odnosu na gais, koji sadrži 1000/o-ni ugljen oksid i vodonik.
2)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što je sadržina aktivatora i katalizatora u toliko manja, u koliko se bira viši pritisak, pod kojim se preduzima katalitič-ko pretvaranje gasa za sintezu.
3)	Postupak po zahtevu 1 do 2, naznačen time, što je sadržina aktivatora u kontaktu različito velika, korisno tato, da ona na mestu, koje se nalazi najbiže ulasku gasa, bude najniža a u pravcu ka izlasku gasa da se stalno ili stupanjski povećava.
4)	Postupak po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što se upotrebljuju takve kontaktne mase, koje pod poznatim najpovoljnijim uslovima za sintezu benzina pri atmosferskom pritisku i pri provođenju gasa od jednog normalnog litra na svaki gram aktivnog metala i na čas, daju manju dobit no 100 grama tečnih ugljovodonifca na normalni kubni metar gasa za sintezu (računalo na CO+2H2).
5)	Postupak po zahtevu 1 do 4, naznačen time, što katalizator sadrži manje no 50 gr aktivnog metala računate na 1‘itar nabacane kontaktne mase, korisno 0,5—40 grama na svaki litar.
6)	Postupak po zahtevu 1 do 5, naznačen time, štoi se kod višestupanjsfcog načina rada u docnije uključenim kontaktnim stupnjima upotrebljuju aktivniji katalizatori no u prethodno uključenim kontaktnim stupnjima, pri čemu se aktivnost katalizatora podesno povećava u toj meri, u kojoj opada sadržina ugljen oksida i vodonika u reakcionim gasovima.
7)	Oblik izvođenja postupka po zahtevu 6, naznačen time, što se u svakom kontaktnom stupnju pretvaraju iste količine po težini reagujućih gasnih sastojaka u odnosu na prostornu jedinicu katalizatora.
8)	Varijanta 'postupka po zahtevu 6, naznačena time, što se pritisak u kasnije uključenom kontaktnom stupnju povećava i jednovremeno katalizator dobija 'isto dejstvo kao katalizator iz prethodno uključenog stupnja.
9)	Postupak po zahtevu 1 do 8, naznačen time, što se temperature u kontaktnoj masi povećavaju u pravcu od mesta ulaza gasa ka mestu izlaska gasa.
10)	Postupak pio zahtevu 1 do 9, naznačen time, što se sve većim trajanjem rada povećava temperatura ili pritisak od-
nosno se snižava provođenje gasa ili se obe ove mere međusobno toombinuju.
11)	Postupak po zahtevu 1 đo 10, naznačen time, što se sastav gasa za sintezu tako menja, da se u njemu osim njegove sadržine ugljeniolkisiida i vodomika sadrže gasovi, koji đeluju razređujući u većoj količini no što je to do sada bilo uobičajeno!, na primer prekoi 20% inertnih gasnih sastojaka (CO2, N2, CH4), pri čemu se podesno razređeno'St bira u toliko većom, u koliko je viši pritisak koji đospeva do upotrebe.
12)	Oblik izvođenja postupka po zahtevu 11, naznačen time, što se kao razredčini gas za sintezu upotrebijuje konačni gas, koji se pri sintezi ugljovodoničnih je-dinjenja, koja sadrže kiseonika (sinteza metanola) dobija pri temperaturama od preko 250° C i pritiscima od preko 100 atmosferi.
13)	Oblik izvođenja postupka po zahtevu 11, naznačen time, što se kao razre-đeni gas za sintezu upotrebi juje kakav konačni gas, koji se dobija pri sintezi ugljo-voidonika pod atmosferskim ili malo od ovoga različitim! pritiskom (sinteza benzina), podesno po izdvajanju jednoga dela ili svih reakcionih produkata.
14)	Postupak po zahtevu 12 do 13, naznačen time, što se konačni gas (kao početni gas za sintezu benzina tako visoko komprimuje, da parcijalni pritisak reagu-jućih gasnih sastojaka (ugljen monoksid i vodonik) približno dostiže parcijalni pritisak istih gasnih sastojaka u početnom gasu prethodne sinteze ili ovaj i preva-zilazi.
15)	Postupak p'O zahtevu 12 i 13, naznačen time, što se pritisak, na koji se konačni gas kao početni gas uglljovodonič-ne sinteze dovodi u kakvoj drugoj kontaktnoj peći nailazi između dve i trideset atmosfera i raspoređuje se na više stupnjeva pod pritiskom, koristno na dva stupnja pod pritiskom, od kojih prvi radi pri tri atmosfere a drugi pri 20 atmosfera.
16)	Postupak po zahtevu 13 do 15, naznačen time, što se izdvajanje jednoga dela ili svih reakcionih produkata iz konačnog gasa ugljovodonične sinteze, koja je sprovedena pod atmosferskim pritiskom vrši pod povećanim pritiskom, na primer pod pritiskom kasnije uključenog stupnja pod pritiskom.
17)	Postupak po zahtevu 13 do 16, naznačen time, što se iz konačnog gasa ugljovodonične sinteze pod atmosferskim pritiskom izdvajaju samo oni reakcioni proizvodi, koji se mogu izdvajati jednostavnim hlađenjem, dok se ostali reakcioni produkti izdvajaju tek po prolasku konačnog ga-
sa kroz deo pod pritiskom za ugljovodo-ničnu sintezu.
18)	Postupak po zahtevu 13 do 15, naznačen time, što se odvajanje gasovitih materija kao ugljen dioksida vrši pri pritisku u delu pod pritiskom za ugljovodomič-nu sintezu ili pod višim pritisikom.
19)	Postupak po zahtevu 14 do 18, naznačen time, što se temperature u delu pod pritiskom za sintezu održavaju nižim no u delu, koji radi pod atmosferskim pritiskom i kod više stupnjeva pod pritiskom se u najvišem stupnju pod pritiskom održava niža temperatura no u nižem stupnju pod pritiskom.
20)	Oblik izvođenja postupka po zahtevu 11, naznačen time, što se razređiva-nje početnog gasa ugljovodonične sinteze pod pritiskom vrši na taj nčim, što se po izdvajanju u njemu obrazovanih reakcionih produkata dobiveni konačni gas stalno vraća u kružnomi toku u početni gas, pri čemu se iz kružnog toka stalno oduzima struja konačnog gasa, koja odgovara kontrakciji reakcionih gasova.
21)	Postupak po zahtevu 20, naznačen time, što se početni gas za sintezu pod pritiskom iza ulaznog mesta u kružnom toku vođenog gasa upućuje preko kontakta u jednakim ili različitim delimičniim kiolicimama u kontaktnu peć na jednom jedinom mestu ili na različitim mestima.
22)	Postupak po zahtevu 11, naznačen time, što se u cilju razređivanja početnog gasa za sintezu pod pritiskom ovome dodaju takvi gasovi odnosno pare, koji se kod ugljovodonične sinteze javljaju kao reakcioni produkti, n. pr. benzinske pare ili takvi gasovi koji omogućuju lako isko-rišćenje konačnog gasa, na primer Cfb i viši ugljovodonici i/ili takvi gasovi, koji se lako daju ponovo pomoću poznatih tehničkih sredstava ukloniti iz konačnih gasova, na primer ugljena kiselina, vodena para i alkohol.
23)	Postupak po zahtevu 1 do* 22, naznačen time, što se reakciona temperatura u kontaktnoj peći i u okolini kontakta vla-dajućeg sastava gasa za sintezu u odnosu na njegovu sadržinu ugljen oksida i vodo-nika tako priiagođava, da se temperatura održava niskom na: mestima, na kojima do-speva do pretvaranja gas za sintezu, koji ima srazmerno visoki pr ocen at ugljen oksida i vodo ni ka.
24)	Postupak po zahtevu 22, naznačen time, što se kod uređaja jedne ili više kontaktnih peći sa vođenjem konačnih gasova u kružnomi toku reakciomom gasu priključuje jedna ili više kontaktnih peći bez vođenja konačnih gasova u kružnom toku.
25)	Postupak po zahtevu 24, nazna-
čen time, što se vreme bavljenja gasova u grupi peći bez kružnog toka konačnih gasova održava većim no u predukiljučenim grupama sa kružnim tokom konačnih gasova.
26)	Postupak po zahtevu 24 i 25, naznačen time, što se u konačnom stupnju Upotrebljuje kontakt sa naročito visoko aktivnom masom.
27)	Postupak po zahtevu 24 do 26, naznačen time, što se pritisak i temperatura ili oboje u konačnom stupnju održavaju višim no u prethodnim stupnjima.
28)	Postupak po zahtevu 24 do 27, naznačen time, što se u kontaktnim pećima koje rade sa vođenjem u kružnom toku upotre-bijuje gasna mešavioa, koja sadrži više no jednu zapreminu ugljeničnih oksida na dve zapremine vodonika, i što se zatim sastav konačnih gasova pre ili pri ulazu u
grupe peći koje rade bez kružnog toka koriguje u odnosu na njihovu sadržinu vodonika.
29)	Postupak po zahtevu 1 do 28, naznačen time, što se regenerisanje kontaktnih masa sa konačnim gasom prvog ili jednog od sledečih kontaktnih stupnjeva po izdvajanju reakcionih proizvoda vrši pod atmosferskim pritiskom ili smanjenim pritiskom korisno u kakvom tehničkom visokom vakuumu, u datom slučaju u prisustvu vodonika.
30)	Postupak po zahtevu 1 do 29, naznačen time, što se regenerisanje kontaktnih masa vrši regenerišućim sredstvima, kao reakcionim gasom, vodenom parom, vodonikom ili tome slično i mešavinom ovih materija koje se za vreme katalize vode u suprotnom pravcu prema struji gasa za sintezu.