Poštarina plaćena u gotovom
Gođ. IX. Bro| 43.
U Zagrebu, 29. oktobra 1937.
Pojedini oroj uin. i.—
Uri
ZAGREI
Ured za Slove Ju
LJUBLJ
librava
jnski del jine
... arjavčeva 4a
»Dok postoje na svijetu ta velika, apokaliptična zločinstva, može li svijet da vidi ona mala, svakidašnja?«
GLASILO SAVEZA JUGOSIOVENSKIM EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
ODGOVORI NA PRIGOVORE
Mi smo u našem listu prije registrirali redovno sve važnije dogadjaje u svijetu — naročito od abesinskog rata do posljednjeg japanskog prepada na Kinu. Te dogadjaje smo više puta i komentirali — razumije se sa našega stanovišta u skladu s interesima emigracije i našega naroda dolje. Za taj naš stav nas se hvalilo, ali i — prigovaralo. Jedni su govorili: — Potpuno je tačno da je naš problem samo dio ostalih problema u svijetu i da je Evropa danas tako povezana usprkos političkih i gospodarskih autarkija, da se ne može ni misliti danas u takovoj Evropi na neke izolirane političke akcije, već jedno pitanje povlači za sobom cijeli kompleks. — Tako jedni. A drugi su prigovarali: — Sta se nas tiče tko je na vladi u Francuskoj; na nas to nimalo ne utiče hoće li u Španiji pobijediti jedni ili drugi; držimo se naše tradicionalne linije itd.
Istini za volju treba priznati da je ovih drugih bilo mnogo manje.
Sada opet, prigovaraju nam ne samo prvi, već i drugi, što u posljednje vrijeme ne donosimo, ne samo komentare, već što ne donosimo niti opširniji pregled dogadjaja u svijetu.
Prije nego na te prigovore odgovorimo, treba da podvučemo da nas prigovori vesele. Jer to je znak da se list čita i da čitatelji prate ne samo naš list, već da razmišljaju o svim dogadjajima koji bi se mogli odraziti na nas i naše dolje. Znači da se emigracija na neki način duhovno aktivizi-tala i da je, u vezi s time, porastao i interes za našu štampu i za sve što ima neke Veze s nama. To -t očituje i u našoj upravi, jer je ono konstantno padanje i padanje Pretplatnika zaustavljeno, a i pretplata, iako ne baš u velikim svotama, pritječe ipak mrvicu bolje nego lanjske godine u ovo doba.
Dakle, znak da ti prigovori znače stvarni interes.
A sada da redom dademo odgovore na te prigovore.
Prvi razlog zašto puno stvari ne dolazi u list, ne samo iz vanjske politike, već naročito vijesti iz Julijske Krajine, je svima poznat. 0 njemu ne treba govoriti.
Drugi razlog je pomanjkanje prostora Mi smo još uvijek prisiljeni da izlazimo na četiri stranice. Ka šest izlazimo iznimno kada imamo kakav veći oglas. Akcija za povećanje lista na šest stranica nije još toliko uspjela, da bi omogućila izlaže-nje u povećanom opsegu. Dosadašnji uspjeh ne zadovoljava potpuno.
Treći razlog je u samim dogadjajima. ■^ogadjaji se zbivaju takovom brzinom i toliko ih je krupnih, da list na četiri stranice koji izlazi jeđartput tjedno ne dospije aiti da ih napomene, a već su druge sa-snia suprotne vijesti, potisle ,u pozadinu one Prve.
Četvrti, možda najvažniji, razlog je H da su svi ti dogadjaji tako krupni, ta-ko sudbonosni, da hi trebalo o njima ne sa-•no svakog dana pisati, već i zauzeti stav, ••tuški i otvoreno. A neka svako u sebi pro-Sudi, je li emigracija kao cjelina kadra da 10 nčini. Da li je u položaju u kojem se Plazimo to moguće?
A taj položaj, da ne spominjemo mnogo nnog0 toga što i onako svako dobro zna-1 nije baš ružičast. Pa ne samo naš emi-antski položaj, već isto tako i položaj talih ljudi u ovom dijelu Evrope. Jer u aniji se ratuje, u Abesiniji se još ratuje, Palestini je buna, u Kini bijesni rat itd. 1 ovdje smo u mnogo gorem položaju ne-Sradjani malih neutralnih država u Ev-Pi Za vrijeme prošlog rata. Jer za vrije-* Svjetskog rata je u Evropi postojalo nepravo i postojala je neka savjest i P»' 'Jale eu neke tradicionalne sile dobra u l^'nia. Amerika jo ušla u rat indignirana ■lovanjem njemačkih podmornica, koje su
potapale brodove a da nisu moglo spasiti brodolomce.
A sada? Talijani izvješćuju službeno da so 40.000 njihovih vojnika bori u Španiji. Cijele divizije sa svojim generalima, štabom, avionima, tankovima, komorom. Njihovi listovi donose služben popis odlikovanih i palih. Pa? Ništa! Nijemci su sravnili sa zemljom nekoliko baskijskih gradova i ma-sakrirali žene i djecu; njihovi ratni brodovi su bombardirali španjolske gradove. Pa? Opet ništa! U Sredozemnom moru svakog dana potopi neka »nepoznata« podmornica ili »nepoznati« avion po neki ruski, grčki, švedski, engleski ili francuski trgovački brod. Ratni brodovi engleski i francuski budu torpedirani, pa —opet nikome ništa. A u Kini — to je tako daleko i tako smo već naučeni na klanje, palež, rušenje, da se niti ne uzbudjujemo.
I to traje tako već dvije godine. Od abo-sinskog rata na ovamo. I te vijesti se gube u dnevnim listovima. Jer na naslovnim stranama je danas, izgleda, mnogo važnije da se istakne kroz tri, četiri kolone šta je izjavio Grandi u Londonu ili šta je rekao Goebels u MUnchenu, pa da sutra opet kažu nešto sasma suprotno
I hoće li Italija i Njemačka pristati da ostanu članice nekog odbora za nemiješanje ili će izaći iz odbora. I to se tako nagadja cijele mjesece: hoće, neće, hoće, neće.
Kao da svi oni, i oni koji govore i oni u čije ime govore; oni koji ih slušaju kao i oni koji to pišu i oni koji to čitaju. Kao da svi ne znadu da su to samo riječi, a da je glavno i osnovno i jedino važno ono što se radi — ona porušeno sela i gradovi, one stotine hiljada sirota, one stotine hiljada ranjenih, ubijenih, upropaštenih.
Ali ne: to danas nije važno — barem u dnevnoj štampi nije važno. Hoće li Njemačka sutra navaliti na Čehoslovačku i tako zapaliti i ovaj dio Evrope, to nije, izgleda, ovdje važno. Sva ona bjesomučna kampanja
je samo priprema za jednu Španiju ili jednu Kinu u Srednjoj Evropi,
Dobro: Pretpostavimo da nas se ne tiče. Idimo dalje kao da nas se zaista ne tiče, pa se zapitajmo:
— Postoji li kakav odnos izmedju promjene nekog prezimena i nekog do temelja porušenog grada zajedno sa hiljadama 1 hiljadama ljudskih života? Ima li nekog refleksa štektanje mitraljeza i prasak bomba na pjevanje neke prastare narodne melodije? Može li utjecati neprekidno bombardiranje stotina sela na sudbinu nekog siromašnog izvlašćenog seljaka hiljadama kilometara daleko od tih sela?
— Ne postoji veza — reći će netko. — Jer porušen grad, prasak bombi i bombardirana sela, to je nešto tako strašno, grozno i nečovječno, da promjena nekog prezimena, melodija neke prastare pjesme i sudbina nekog siromašnog seljaka na drugom kraju svijeta, ne mogu niti da se usporede s onim prvim.
Idimo dalje. Pretpostavimo da je i’ to tačno. Ali se zapitajmo:
Dok postoje na svijetu ta velika, apokaliptična zločinstva, može li svijet da vidi ona mala, svakidašnja?
— Ne može — slažemo se sada svi.
Zaključak: treba se boriti svim snagama da se sruši veliko zlo, kako bi se moglo zatim ispraviti ono manje. I to zlo u korjenu. Izvaditi to korjenje i spaliti ga u vatri, da se ne pojavi nikada više ni sjena od njegova sjemena.
— To nije, reći će se, odgovor na prigovore. Mislimo da jest, i ako ne potpuno. Na prvi i drugi prigovor smo odgovorili odmah, a s ovim posljednjim smo nastojali obuhvatiti sve ono što smo stavili pod posljednje dvije točke i htjeli smo u par redaka izvući ono glavno iz svega toga zbivanja i rastumačiti odnos svih tih dogadjaja na nas u emigraciji i na one ostale naše.
Onoliko i onako kako se moglo.
(t. p.)
Zašto nema soli na Fuijstini
Pula, okt. 1937. — Već nekoliko mjeseci nema dovoljno soli u selima kraj mora na Puljstini. To se ponavlja u ovo doba već kroz nekoliko godina, čim do-dju srdele, soli ponestane, pa ljudi ne mogu posoliti srdele za svoju domaću porabu. Ove zime neće ni stare ribarske obitelji imati slane ribe. To radi toga sto su se tvorničari dogovorili sa vlastima, a naročito je u tome imao velika udjela direktor tvornice za soljenje srdela u Banjolama, jer ako ribari imaju soli, posolit će srdele kod kuće i neće ih kupovati, a ovako moraju prodati tvornici srdele po cijeni koju tvornica hoće, a kasnije kupovati te srdele uz visoku cijenu.
Dva i pol stoljeća robije
U posljednja tri procesa ovog mjeseca pred Specijalnim tribunalom osudje-no je 39 antifašista na ukupno 256 godina i pol robije. Jedan je poludio prije nego je došao pred sud.
Dćgodjaji na Rijeci
Paris, okt. 1937. — Ovdašnja »Giustizia e Libertà« donosi da su iz Rijeke utekli radnici antifašisti Spezot, Jardas, Kalčić i Zlij a. Iza njihova bijega izvršeno je oko stotinu hapšenja u rafineriji, u plinari i u tvornici torpeda.
NESNOSNA BIJEDA U JULIJSKOJ KRAJINI
Rijeka, oktobra 1937. U Julijskoj Krajini i u Italiji uopće zavladala je u zadnje vrijeme tolika bijeda, da narod priželjkuje rat, jer ovako ne može d'alje da živi. Ogromni porezi, velika skupoća, teror i razne ostale nedaće natjerale su široke mase do zdvojnosti. Žele si »legalnu« smrt, da budu riješeni dalnjeg trpljenja. (Sag).
HUDA NESREĆA V VREMSKI DOLINI
Vremska dolina, okt. 1937. Ko sta se vračala iz lova dva tržaška lovca in sicer z avtomobilom, sta na cesti med škofijami in škocijanom našla ob cesti ležečega Orla Josipa, starega 40 let, doma iz Vrem. Pri njemu je bilo več kmetov, ki niso vedeli kaj se je z Orlom zgodilo in kaj naj bi z njim počeli. Ležal je namreč v nezavesti. Kakor so mogli ugotoviti, se je nesrečnik peljal s kolesom in je na cesti, ki ima precej nevarnih klancev in ovinkov, najbrže padel in zadel ob kamenite robnike. Lovca sta nesrečneža odpeljala z avtom v Trst v bolnico, kjer so ugotovili da ima prebito lobanjo in pretresene možgane, ter več drugih težjih poškodb. Stanje ponesrečenca je bilo tako težko, da ga niso mogli niti zaslišati in je ležal skoro ves čas v nezavesti.
Štirje Slovenci odlikovani za zasluge v Afriki
Trst, oktobra 1937. (Agis). Za zasluge, ki so si jih priborili v bojih, ki se vrše v Abesiniji radi razčiščevanja terena in uničevanja abesinskih četnikov, so bili odlikovani sledeči; Blaž Zakaj iz Poreča. Papež Henrik iz Buj, Reja Karel iz Sv. Martina pri Gorici, Znal (?) Viljem iz Tomaja. Pred njihovimi četami jim je bila prebrana posebna pohvala.
OBSOJEN ZARADI POSKUŠANEGA BEGA ČEZ MEJO,
Trst. oktobra 1937. — V tržaških zaporih je zaprt Šajn Franc, star 41 let iz Knežaka, stanujoč v Črnem vrhu. Na meji pri Postojni je bil aretiran od italijanskih obmejnih oblasti in* predan sodišču v Postojni, ki ga je obsodilo na 4 meseca zapora in 3.000 lir denarne kazni
DROBNE VESTI IZ NAŠE DEŽELE
— Barkovlje. Valentin Tavčar, star 60 let, je delal na neki zgradbi v višini nekaj metrov. Padel je z zida in bo moral ležati v bolnici kakih 20 dni.
— Gorica. Pokrajinska uprava je dovolila občini v Opatjem selu poseben kredit za nagrade za rojstva; občini v Šempasu kredit za poletne kolonije, za občino Fara ob Soči kredit za povišenje plač občinskim uslužbencem za 8%; dalje 12.500 lir za azil »Duchessa d’Aosta« v Gorici, 41.500 lir za sirotišnico »Duchessa d’Aosta« v Gradiški, 24.000 lir pa za dela v azilu »Duchessa Anna d’Aosta« v Gorici. Gradiška občina sme najet’ posojilo v znesku 90.000 lir za most preko Soče.
— Gorica. Proračun za leto 1938 predvideva 7,787.236 lir dohodkov, izdatkom pa 7,050.520. Predvideno je v proračunu najetje posojila v znesku 2,507.000 lir za izredne potrebe. S tem denarjem naj bi se zgradila kasarna Sv. Marka, za ureditev grobnice na Oslavju in druge potrebe. Za pomoč in podpore je predvidenih 1,357.939 lir.
— Herpelje—Kozina. Občina je dobila pred kratkim komisarja v osebi Marcela Candellaria. Ker pa je prejšnji po-deštat podal ostavko, je bil komisar Candellari imenovan na njegovo mesto.
— Labin. — Ivana Zuglia iz Babiči pregazio je vagonet ugljena u Krapan-skom rudniku. Ostaje u bolnici u Puli oko mjesec dana.
— Lokavec. Pri delu se je ponesrečil v gozdu Anton Blaško. Po nesreči mu je padlo na nogo drevo in mu jo zlonplo.
— Obrov — Od nove zarazne bolesti o kojoj smo u par navrata pisali, umrla je sada Dodič Ana, stara 50 godina.
— Pula Fašistički pokrajinski seljački sindikat za Istru predao je prefekturi 20.000 lira, sabranih, navodno, izmedju seljačkog pučanstva u Istri, a namijenjenih zimskoj pomoći. Čudno je da su u Istri medju seljacima počeli »sakupljati« za zimsku pomoć, kada se uvijek hvale, naročito prefekt Cimoro-ni, kako neprestano traži i djelomično dobiva subvencije za istarsko-seljačko gospodarstvo.
— Pula. — u Valdebeku je izgorio velik stog (prnat) sijena Ivanu Mihovi-loviću (Rusiću) u vrijednosti od 2.500 lira.
— Pođgora. Oblasti so naznanile sodišču Antona Klanjščka, starega 19 let, radi grožnje z orožjem. Na polju blizu Podgore je namreč srečal nekega Albina Figelja, mu šel nasproti z revolverjem v roki in mu grozil, da ga bo ubil.
— Ravnice pri Grgarju. Josip Pav-čin, star 48 let, se je po 20 letih nenadoma vrnil iz Rusije. Vsi so mislili, da je leta 1915 padel v bojih v Galiciji. Toda bil je poslan na rusko fronto, kjer so ga s tovariši vjeli Rusi In ga peljali v ujetništvo, želja po domu ga je sedaj prignala zopet v domovino, o katere usodi pač ni mogel niti sanjati.
— Renče. Oblasti so zaprle iz neznanih vzrokov 34 letno Julijo Bajt.
, — Trst* V Trstu je divjala 19 t. m. strahovita burja. Albini Sušek, ki je šla po cesti, je padel v tem času na glavo kos lesa, ki ji je prizadel precej težko poškodbo, tako da je padla v nezavest.
— Trst. Izšel je nov koledar fašistične stranke za leto XVI.
— Trst. v Trstu se bodo vršile volitve 48 predsednikov in direktorjev pokrajinskih trgovskih sindikatov
— Višnjan — Sinoršič Ivan je pri-imo 7Cm lira od Mussolinija zato što mu je žena rodila dvojke.
terem bodo morali prisilno vsi moški, ki so za to sposobni, bodisi kot piloti, kot mehaniki, kot Specialisti, stopiti v redno vojaško letalsko službo. Odločila bo o tem le za to določena komisija, brez ozira na svobodno odločbo posameznikov. Na ta način nameravajo ogromno dvigniti moč italijanskega letalstva.
... —.0Ps,r‘>n članak o položaju u Ju-lijskoj Krajini donosi »Giustizia e Libertà« od 8 o. mj. obzirom na jug.-tal. sporazum, pod naslovom: Italia e Jugoslavia, Promesse e fatti.
. ~,?,llvi° TTentin, poznati vodja antifašističke emigracije, izdao je u Parizu knjigu o fašizmu: Dix ans de fa-scisme totalitaire en Italie.
~~ Eaue e vino (Kruh i vino) zove se knjiga Ignazia Silonea, auktora »Fonta-mare« i »Fašizma«, koja je sada izašla u Luganu na talijanskom jeziku. Najprije je lanjske godine izašla na njemačkom.
0 SLOBODI
O Ijepa, o draga,
O zlatna slobodo,
Dar, u kom sva blaga Višnji nam Bog je dò: Sva srebra, sva zlata, Svi ljudski iivoti Ne mogu bit piata Toj čistoj ljepoti,
IVAN GUNDULIĆ I
Svuda u prirodi vlada puna sloboda, i sva priroda, sa svakim delom svojim, Uvi potpuno slobodnim, zakonitim životom.
Vasionska sloboda izgrađena je na principu trializma, po zakonu iuota, tom va-sionskom ustavu, iz koga izviru i svi ostali večni zakoni, prirodni, duhovni i osečajni.
Svuda u vasioni neizbježno se nailazi na suprotne polarne sile ili vrednosti, polove, u vidu sile i prolusila ili duha i materije; prava i dužnosti ili funkcije i protufunkcije; dobra i zla ili koristi i štete. Ali istovremeno, svuda i svakad u vasioni i njenom životu, nailazi se neizbježno i na treću silu ili vrednost, na energiju, iz čije harmonične, simetrične, koordinirane, uzajamne i srazmerne saaktivnosti sa svakim od odgovarajućih suprotnih polova proizlazi sraz-meran rezultat. U primerima, sistem toga trijalizma, ili toga jedinstva u trojstvu bio bi;
otac—majka—dete,
seme—stablo—plod,
misao—rad—delo,
plan—građenje—zgrada,
nada—vera—ljubav,
zakonodavna—upravna—sudska vlast.
istina—sloboda—pravda.
Dva glavna, osnovna elementa celokupne vasionske sadržine, to su duh i materija. A energija, koja kroz njih struji, kao krv kroz telo, treći je glavni, osnovni elo-menat u vasioni. Iz skladne, koordinirane, uzajamne i srazmerne aktivnosti ta tri osnovna elementa, struji život, harmonično i simetrično, kao muzika iz harfinih tonova ili duga iz tonova njenih boja.
Formula života jeste: duh + energija + materija = život.
U prirodi i njenom životu nema izuzetka, jmivilegija ni monopola; nema egoizma, pristranosti ni samovolje; nema laži, nasilja ni nepravde: u njoj sve živi iskrenim, nesebičnim i slobodnim životom, u njoj je sve pred zakonom ravnopravno i izjednačeno 1 sve se s podjednakim mirom, poverenjem i ljubavlju povinuje zakonu, kao najvećem vrhovnom autoritetu. Jedini izuzetak od toga opšteg pravila čini iovečanstvo. Jer laž, nasilje, nepravda; sebičnost, prislrasnost, samovolja; sumnja, neverica i mržnja; lenost, nerad i neumerenost; i drugi poroci,
-- izuzeci su, privilegiji i monopoli isključivo čovećanslva. Ali, kako u vasioni nema ničeg, čemu krajnji cilj ne bi bio plemenit, to i ti specijaliteti čovećanslva imaju takođe svoj krajnji plemeniti cilj.
U životu se ne može postići ništa, ako se ne plati srazmerna cena. Čovek je ogledalo i najsavršenija miniatura vasione, i njegov je život najsloženiji i najuzvišeniji — duhovni, fizički i osečajni. Zato je čoveku od Proviđenja i poverena najuzvišenija misija. Njemu je suđeno i dosuđeno: da ne živi kao priroda, samo po sili zakona; niti da živi kao životinja, po sili zakona i po instinktu; nego da svoje prirodno pravo na slobodan život otkupi srazmernom cenom u vida sopstvenog svestranog napora i rada.
II
Po sili zakona života, pšenično bilje prima od zemlje, atmosfere, klime, insolacije, ljudi i životinja onoliko usluga, koliko mu je Uh usluga potrebno za slobodan i plodonosan život. Pšenično bilje nikne, raste, sa-zreva i rodi plodom, koji služi za hranu i druge potrebe ljudima i životinjama, i za seme (u cilju produženja primarnog života kroz vekove). Po svršenoj žetvi, pošto je kemijski proces raspadanja dovršen, bilans primanja i izdavanja ostaje bez salda: zbir usluga, koje je pšenično bilje, svako za sebe i sve ukupno, za svog veka primilo, ravan je zbiru usluga, koje je u toku svog veka uzvratilo. Iz lih uzajamnih usluga strujao je. razvijao se, rodio plodom i završio pšenični primarni život. Tako teče i sa istim izgledom bilansa, i život svih delova prirode i sviju životinja.
Svoj opstanak i život, zemlja duguje neposredno uslugama sunčanog sistema, a posredno t proporcijonalno i uslugama sviju ostat.U Zvezdanih sistema. U naknadu za te primljene usluge, zemlja služi kao jedan od sluhova, na kome počiva sunčani sistem, a indirektno i proporcijonalno, ona služi i kao stub, na kome počivaju i svi ostali Zvezdani sistemi. U ' završnom računu zbir usluga, koje zemlja čini sunčanom i ostalim'zvezdanim sistemima, ravan je zbiru usluga, koje ona od njih prima, tako da bilans ostaje uravnotežen, bez salda. Kad bi se nešto desilo, te bi zemlja ma i za minutu odrekla svoje usluge sunčanom i ostalim zvezdanim sistemima i krenula suprotnim pravcem, istovremeno i neizbežno bi u ćelom sunčanom sistemu nastao katastrofalan potres i haos, koji bi se, jače ili slabije, odrazio u svima zvezdanim sistemima, već prema njihovoj udaljenosti od sunčanog sistema; isto onako, kao što hi nastao katastrofalan potres i haos u čoveku i njegovom životu, kad bi. od preko dva milijuna ćelija njegove sive moždane mase, skup od njih deset ili dvadeset hiljada odrekao moždanom sistemu svoje usluge, pa bi usled toga nastupio potres i haos u vidu ludila, sa svima svojim katastrofalnim posledicama za ceo ljudski organizam i život. Aliti prirodi je sličan potres i haos isključen, pošlo cilj prirode nije haos, nego red, nije smrt. nego život.
GOSPODARSKE PRILIKE SELJAKA U JUŽNOJ ISTRI
Naš list je više puta pisao o gospodarskom propadanju našega seljaka u Juiijskoj Krajini, pogotovo u Istri. Više puta smo iznašali statističke podatke i iznašali smo razne odredbe i zakone, koji se upotrebljavaju za više ili manje nasilno raznarodova nje i gospodarsko podjarmljivanje našega seljaka kao i za postepeno naseljavanje ta iijanskih kolonista.
su vlasništvo su vlasništvo
Kako je daleko ovo sistematsko uništavanje našega seljaka dospjelo, neka nam-razjasni slijedeći primjer iz Sv. Vincenta Istri. Tamo živi u selima Smoljanci Rapo-nji, Štokovci, Čabruniči i Krase 170 seljačkih obitelji hrvatske narodnosti. Te porodi ce su imale još iza rata svoja vlastita imanja, koja su obradjivaie. Danas medjutim ima još tek 60 porodica, koje imaju još svoje vlastito imanje i kuću. Ostalih 110 imanja, t. j. dvije trećine imanja, u zadnjim godinama prešlo je u tudje ruke, naime u ruke raznih talijanskih ustanova i bogataša. Naš seljak je u većini slučajeva ostao još uvijek na imanju, ali ne više kao gospodar, nego kao obični kolon.
Najgore su prilike u tom pogledu u Smo-ijancima, gdje je od 56 obitelji sačuvalo svoja imanja tek 11, a 45 obitelji su postale kolonima i to 26 njih su koloni zloglasnoga »Instituto Federale«, ostalih 19 su koloni raznih privatnika, medju kojima su u prvom redu neki Strolego iz Sv. Vinčenta, koji raspolaže sa 6 imanja, i neki Rocco iz Rovinja, koji ima 5 imanja.
U selu Krase su od 9 nekadašnjih po-
sjednika postali već 7 koloni. Jedno imanje niite_ _ p, p4
I pripada Istituto Federale, 3 već spomenutog Rocca, a 2 Strologa.
U selu Raponji je od 17 posjednika po stalo već 11 kolona. Sedam posjeda je vlasništvo Istituta Federale, a 2 bogataša Strologa.
U Gabrunićima je od 55 prijašnjih posjednika 31 postao kolon. 15 od tih imanja su sada vlasništvo Istituta Federale, a nekoga Franzina iz Vodnjana.
U Stokovcima je od 33 imanja već 16 kolona. 6 imanja je u rukama raznih novčanih zavoda, 3 su u rukama spomenutoga Franzina iz Vòdnjana.
Od 110 imanja, koja su izgubili naši seljaci samo u spomenutih pet sela u okolini Sy. Vinčenta, pripada jedna polovica (55) raznim novčanim zavodima, medju kojima prednjači s ogromnom većinom Istituto Federale, druga polovica ie u rukama raznih privatnika. Tako ima spomenuti Franzin iz Vodnjana ništa manje nego 11 imanja. Strolego iz Sv. Vinčenta 10 a Rocco iz Rovinja 8.
Naš seljak u Istri je spao na isti stupanj, kao što je bio pred više od šezdeset godina, kada je bio gospodarski, a radi toga i politički zasužnjen od Talijana i talijanskih zavoda u raznim istarskim selima. Od slobodnoga maloga kmeta postao je opet kolon. A to se dogadja baš u času, kada ide fašistička seljačka politika u ostalim pokrajinama Italije za tim, po talijanskim izjavama, da se otrgne zemlja iz ruku veleposjednika i porazdijeli medju male posjed-
POZOR — VAŽNO
Molimo niže navedena lica da jave svoje nove adrese na upravu lista. Ujedno molimo sve njihove prijatelje i znance da nam to isto jave:
Blažič Fran, ranije Split — Slaviće-va 17
Gregoretić Antun, ranije Maribor — Taborska 21
KuJiš Antun, ranije Bol na Braču Kurent Matilda, ranije Trst Strah Fran, ranije Ljubljana — Grad 1
Hočevar Pavla (učiteljica), ranije
Trst
Čebular Marija ranije Trst Janko Anton,
Kraljić Josip, vojni svećenik Nasljednici Ante Ladavca, učitelja Tončič Ivan, Anton i Josip, Maribor
— Pobrežje
Čovič ud. Anka, ranije Mošćenice Gšela Ivka, ranije Trst Defar Dušan i Ivan
' Andrović Ivan, ranije Split — Istarska 10
Grohovac ud. Marija, ranije Krasica Lukanović Roko, ranije Sušak Mileusnić Sava, ranije Sušak
IZPRED SODIŠČA
Sodnik:	Kako morete vendar trditi,
da je Revna uradil Pohlevca, ko je dokazano, da ta tedaj sploh ni imel palice, vas so videle pa vse priče, da ste vihteli gorjačo-Vojska; Ja, gospod sodnik, to je pa tako; Saj ste gotovo tudi vi brali, da kdof se oborožuje, je za mir.
RAZLAGA K ETNOGRAFSKI KARTI
SEJMI V I LIRSKI BISTRICI UKINJENI
Reka, oktobra 1937. (Agis). — Hir-skobistriški sejmi, ki so se vršili vsak drugi mesec in pa za sv. Jurija ter jeseni za sv. Martina, so ukinjeni. Zem Ijišče, na katerem so se sejmi vr šili, je porabil veletrgovec Viktor Tom šič za gradbo tovarne za lesno industrijo. Vsi bistriški sejmi so prenešeni Trnovo. Trgovcem, zlasti pa gostilničarjem in drugim obrtnikom v Ilirski Bistrici je z ukinitvijo sezmov prizadet velik udarec. Njihove pritožbe so romale baje celo v Rim, toda uspeha niso imele. Tomšič je motiviral upravičenost in koristnost zidanja tovarne s tem, da bo v bodoči tovarni dobilo kruha čez sto delavcev. Za odpravo sejmov se je zavzemala tudi bistriška gosposka, posebno dame, češ. da sejmi prinašajo in puščajo veliko nesnage. Medtem so pa v Trnovem veseli te spremembe. Zdaj imajo poleg svojih starih in znanih sejmov za sv. Tri Kralje, za sv. Peter itd. vsakega 16 v mesecu sejem. Sejmi pa niso več tako dobro obiskovani kot svoječa-sno, ker jih je le preveč in razmere so čimdalje slabše, zlasti za malega kmeta, živinski sejmi, ki so se včasih vršili v zelo velikem obsegu in na katerih so se razvijale številne kupčije, se čimdalje bolj krčijo. Naš kmet goji danes pov prečno tretjino manj živine kot jo je v prvih povojnih letih. Pa tudi tihotapstvo, ki je ob meji zelo razvito, je deloma prevzelo sejmske kupčije.
Polagoma bodo ilirskobistrlški trg spremenili v pravo mesto. Vse, kar mu kvari značaj mesta počasi odstranjujejo.
Grazioli — vojaški general
Trst, oktobra 1937. — (Agis) Znani bivši centurion in fašistični tajnik v Sežani Grazioli, ki je sedaj pokrajinski tajnik fašistične stranke za tržaško pokrajino, je' bil za vojaške zasluge odlikovan s tem, da so ga imenovali za vojaškega generala.
NAPADNUT OD LOPOVA SVRŠIO* U ZATVORU
Ob rov, oktobra 1937. čudnovata nesreča desila se prve dane ovog mje seca našem seljaku Ciglar Franji zvanom Tončakov. On je vozio sa konjima drva u Trst i na povratku u blizini sela Pužani napala su ga trojica ljudi da mu oduzmu novac. Ali novaca nisu mogli kod njega naći jer on je za svaku sigurnost novac sakrio u postavu šešira Kada su ova trojica vidjela da nema novaca, uzeli su mu konje i kola, te ih odveli izvan ceste stranputicom u pravcu Slavnika. Siromah Ciglar dozivao je u pomoć, ali u gluho doba noći nitko mu se nije odazvao, pa je Ciglar uz ži votnu opasnost odlučio da se upusti i borbu, te je potrčao za njima. Nakon što su se od glavne ceste odalečili oko jedan kilometar, pustili su konje i kola te pobjegli, čim je Ciglar došao do svojih konja, skrenuo je prema Materiji da cijelu stvar prijavi karabinjerima, ali siromah Ciglar tekar sada kod karabi njera je nastradao. Misleći da ih on laže, jer se siromah od straha nije mogao snaći, oni ne samo da nisu išli u potjeru za lopovima, nego su njega zatvorili. Drugog jutra otpremili su konje i -kola kući, a njegovoj ženi poručili da joj je muž zatvoren te da neka poduzme korake preko advokata da ga oslobodi. Odveli su ga u Bistricu u zatvor i tek nakon velikih intervencija pustili ga.
»Dcmfe Alighieri« ob obletnici fašizma
Trst, oktobra 1937 (Agis). — Nacionalna organizacija »Dante Alighieri^: katere djelovanje je zlasti živahno v naših krajih, je določila, da bo ob obletnici fašistične revolucije podelila otrokom v obmejnih provincah številne denarne nagrade Te nagrade so namenjene predvsem onim otrokom, ki so se dobro izkazali v zadnjem letu v učenju italijanščine. Namen le »človekoljubnem akcije, ki se omejuje predvsem na province Trsta, Gorice, Reke,' Zadra, Pule, je jasen.
»Etnografska karta Julijske Krajine, Beneške Slovenije in Zadrske pokrajine«, ki
jo je izdal Publicistični odsek, prikazuje slovensko in hrvatsko ozemlje, ki je bilo priključeno Italiji z rapalskim dogovororu leta 1920 in z dogovorom leta 1924. pole? tega pa tudi ozemlje (Beneško Slovenijo h'
Rezijo), ki je že leta 1866 pripadalo Italiji-
Karta je v merilu 1:300.000.
Na karti so označene poleg državnik meja še meje pokrajin sodnih okrajev h' občin ob koncu leta 1936 Imena občin, kjer je sedež sodišča, so izpisana Imeni1 mest, s sčdežem pretekture so izpisana z velikimi črkami. Imena ostaiili .občin so označena s primernimi okrajšavami. Raz* laga kratic je v spodnjem levem delu kat' te. Tam so navedem tudi italijanski nazivi za posaniezne občine.
Površina posainejpiili“obcTnTé''p^barva-t t na v sedmih različnih nifansab. od bele do intenzivno rdeče barve po odstotku slo* I venskih in tirvatskih prebivalcev, kakor kaže razlaga na desnem zgornjem delu karte-Kot podlaga so služili podatki italijanske«-* uradnega štetja od decembra 192) Le Pr* občinah, za katere so bili podatki preočitno napačni, so se za rektitikacijo vpoštevalj podatki iz leta 1910. Take so se popravili podatki za večji del občin v puljski in zadrski pokrajini ter za nekatere občine v roški in tržaški pokrajini.
Na ta način je prikazano razmerie inf* slovenskimi in hrvatskimi prebivalci na en* ter italijanskimi, furlanskimi, nemškimi i" drugimi prebivalci na drugi strani. S kar*« pa je poleg tega. razvidno tudi absolutn*1 število celotnega prebivalstva in absolutu? število prebivalcev različnih narodnoS11 y posameznih občinah. Sedež vsake občin* e namreč označen s kvadratom, čigar vO' likost predstavlja absolutno število celo1' nega prebivalstva občine koncem 1921. Z** priinjerjavo služita kvadrata na desni strani karte, ki ustrezata 100. odnosno 10.00° prebivalcev. Del kvadrata, ki je pobarva" rdečo barvo, predstavlja število Slovencev in Hrvatov, beli del število italjjaiiOv furlanov. del poševno črtkan od oesn*
proti levi, število Nemcev, del poševi*0 crtkan od leve proti desni (v občini ^ snievica) Romune, vodoravno črtkani del (v Trstu in na Reki) pa prebivalce razni11 * narodnosti.
Pripomba: Karta ]e že dotiskana. Dr*!' stva jo prejmejo že prihodnji teden, uaJ' kasneje na samem kongresu.	L. C-

ravnoteže između odgovarajućih suprotnih polova, usled čega nastupa reakcija u vidu potresa, — (kao što su potresi usled padanja gvozdenih meteorita i meteorskog ka-’henja; zemljotresi usled erupcij« vulkana; poiresi atmosfere usled gromova, praćenth grndjuvinom, ili vatra i drugih meteoroloških pojava), ti potresi ne dolaze ni da izazovu katastrofe, ni da nanesu štete, šteta, laž, nepravda, nasilje, haos, smrt i druga zla, dela su, vlasništva, izuzeci, privilegiji i monopoli isključivo čovečanstva.
III
Da bi čovečanstva moglo da ostvari na-govešteno »Carstvo Božije na zemlji*, i da živi uravnoteženim i smirenim životom, kojim živi celokupna priroda, ono neizbežno mora da odgovori sledečim uslovima;
1 — a) da svoju društvenu hierarhija saobrozi sa hijerarhijom, koja vlada u sklopu svezdanih sistema, što znači da, — kao što su u Um sistemima od Proviđenja najteže, najznačajnije i 'najodgovornije funkcije poterene zvezdanim sistemima i telimo, koji su najveći po svetlosti, najjači po energiji i najdublji
_ _	po toploti, — najteže, naj-
Ako u prirodi ipak dolazi do poremećaja' važnije i najodgovornije funkcije poveri
onim kolektivima i ljudima, koji su najveći po duhu, najjači po volji i najdublji po ose danju; i
b)	da ostale, sporednije društvene funkcije, poveri onima, čije pozitivne sposobnosti, sa gledišta opštih interesa kolektiva i celoknpnog čovečanstva, najidše odgovaraju težini, značaju i odgovornosti odnosnih funkcija;
2. — da svoje zakone saobrazi sa pri-
rodnim zakonima, a svoj život sa životom
prirode, što znači, da se svi članovi poje-
dinih zajednica, bez izuzetka, ugledaju na pćele-radilice, od kojih svaka doprinosi svoj maksimum za održavanje, snabdevanje 1 unapređenje svoga uređenog doma. ali koje se. i solidarno i energično obračunavaju sa trutovima, koji su shvatili, da se smisao života i njegov zadatak i cilj sastoje u neradu, neumerenost i pljački tuđe muke; »
.3 — da se sloboda svakog pojedinca 1 svakoga kolektiva kreće isključivo u gra ivicama dužnosti, a njegove dužnosti u granicama. njegovih odgovornosti tako.
Srečna ili nesrečna budućnost čovečšš' siva zavisi i zavisiće — kao što je zavisi^1}, i njegova prošlost — od mere ispunjenja 1 neispunjenja tih neizbežnih uslova, koje ^ tegorički diktuje zakon opštega života. D0" Ide god čovečanstva te uslove 'ne bude u P* noj meri ispunilo, ono će bili osuđeno 1 stenje pod teretom mračne tiranije laži, n1*’ stlja j nepravde i da doživljaje i Pro!!],, Guje katastrofalne društvene potrese u revolucija i ratova, tih kolektivnih zloćH*’
Icoji na fintino*	I__0
ne donose istinske koristi nikome, stvarne štete svima. Ali. hlelo lo čovett? sivo tli ne I,telo, Novo Doba Će ipak d°6' jer je ono faza. kroz koju evolucija drnšt1' nog života mora proći. A ako su šumni ' nr.vtri.ee, mržnje i druge nevolje, —- {l i prirodne posledice, vladavine laži. ropska nepravde, — pritisle ćovečanstvo do Qr(l1>l ~ očajanja, kao nikad ranije, to je najP°u_M
datuji znak, koji pretskazuje. da će lami potres od neizbežne i srazmerne r>gi
Čije na taj pritisak izazvati utoliko skot^
nicnma. njegoviti odgovornosti talco, na se radini*	u «	„«.m ^
fa 7.T- ‘•»JS»« < i-»»	» A .“S ftiTXS” >
noeti svakoga pojedinca i svakoga kolektiva | istine", "slobodt i pravdi * posebice potpuno pokrivaju	*
Tr.IVO MOGOROVl*
KANALSKA dolina ^ KULTURNA KRONIKA I	POPLAVE V NAŠIH NASELBINAH V PREKMURJU
CiolnvSki rfnfcvnilc »F r e i e S t i lil m c n«
Celovški dnevnik »Freie Stimmen« je na obletnico koroškega plebiscita v posebni ilustrirani prilogi o mejnem ozemlju objavil tudi članek o Kanalski dolini. Ker bivajo že od nekdaj v tej dolini poleg Slovencev tudi Nemci in so nedvomno Slovenci starejši prebivalci vse doline, in ker je ta dolina skrajni severozapadni del ozemlja, ker biva naš rod pod Italijo, bo gotovo tuoi naše čitatelje zanimal popis krajev in ljudi. Zaradi tega hočemo podati skoro ves članek v slovenskem prevodu.
»Cez Podklošter in Meglarje pelje pot po ozki dolini Ziljice navzgor v Kanalsko dolino. To je podolžna dolinska zareza, ki vodi južno od Karnskih Alp proti zapadu do starega mejnega kraja Pontabelj. (V prejšnjih časih se je imenoval Windisch-Pontabbel (Slovenski Pontabelj) Op. prev-) Pri Trbižu je dolina še široka. Proti zapadu pa je dolina čimdalje ožja in bolj odljudna. Dno doline je pokrito z gruščem, strmo se dviga na jugu in na severu pred-gričje gora, pusti odseki doline ločijo v dolgih presledkih naselja. Podnebje je tukaj surovo. Dve reki tečeta skozi Kanalsko dolino, Vrtlinov potok proti vzhodu, Bela proti zapadu. Razvodje pri Zabnici (801 m) loči tok obeh rek, od katerih oddaja ena svojo vodo Črnemu morju, druga pa. Adri-ji. Popotniku pa se zdi dolinska zareza kot ena enota, kar je tudi nekdaj bila. preden se je odtok voda radi nagromadnega proda razcepil.
Popotnik se čudi. kako se morejo v tej revni dolini ljudje preživljati. Še bolj se bo čudil, ako najde na pr. v UKvah v poletnih mesecih v hišah le nekaj starih ljudi. Ne uoiina, temveč bogate planine na gorah, zlasti na severu na vzhodnih Karnskih Alpah, so podlaga kmetskega gospodarstva v Kanalski dolini. Na planinah preživlja kmet večji del, leta. Tja se preseli celo šolski učitelj. Nassield in drugi prehooi tvorijo za kmetsko prebivalstvo zvezo z Ziljsko dolino. Na jugu peljejo daleč znane doline v Julijske Alpe, katerih divje romantični grebeni so najbolj privlačna točka v krajinski sliki Kanalske doline.
Izmed dolin je najbolj znana slepa dolina Zajzcre, koje konec leži pod ispi-koin nao Policami, čigar stene se vzpenjajo v razdalji le 2 km od dna doline do višine 172-1 m in ki je največja gora v Kanalski aolim. Od Jezeiske doline pri Rablju pelje poi proti vzhodu preko Predila \ Soško dolino. Zapadne lulijske Alpe obkrožujejo Vi-šarje, središče Kanalske doline.^ Sem gor so romali k romarski cerkvi Slovenci in Nemci saj je tu ob skrajnem robu Kanalske, politje edinstvena točka v Evropi, kjer se stikajo slovanski, germanski in romanski element.
Dobro znani kraji ležijo na tem majhnem dolinskem ozemlju ki meri komaj 332 km*. Mimo Kukove, kjer so leta 1809 napravili zadnji poizkus zadržati prodirajoče Francoze, pridemo v Trbiž. Tu se stekajo tri važne prometne ceste v skupno cesto, ki peiie v notranjost Koroške. Iz dolin Til-nienta. Soče in Save prihajajo ceste, ki se združijo v Trbižu. Trbiž je prej cvetel radi svoje železne industrije. Preko Malega Tolmina m Mi zle vode pridemo v Rabelj, stari rudarski naselbini ob vznožju Kraljevške Špice, bogate na svinčenih in cinkovih rudah. Zabnice. nekdaj največja vas na Koroškem, leži na mestu nekdanje rimske stacije Larix. Ob vhodu v Zajzero je Ovčja vas. Preko Ukve pridemo do Naborje-ta. kjer je sedaj kmetsko sejmišče. Prej so tu odmevali udari kladiv za izdelovanje jekla. zvlečenega železa in pločevine. Preko Kuka in Sv. Katarine pelje pot mimo žveplenih kopeli v Lužicah in Kmetske Lipalje vasi do Pontablja, ki je danes združen s Pontebo v eno obično. Pontebanski most loči oba kraja. To so kraji Kanalske doline.
Od 7667 prebivalcev leta 1910. je bilo Po uradnem štetju 21.19% Slovencev, 74.81% Nemcev in 3.8% drugih in tujcev. Jezikovna karta nam predočuje, da bivajo v Kanalski dolini drug poleg drugega Slovenci in Nemci, medtem ko je italijanski element pred 1919. začenjal šele onstran državne meje.«
SMRTNA KOSA
Trst, okt. 1937. 7. tega meseca je podlegel zavratni bolezni v svojem rojstnem kraju Sv. Križu pri Trstu poštni Uradnik Karlo Košuta, svak slikarja Alberta Sirka in odvetnika dr. Josipa Sedmaka v Skoplju. Kmalu po nastopu fašističnega režima je bil odpuščen iz službe. Po sedmih letih so ga zopet sprejeli, toda poslali so ga najprej ' Aleksandrijo, nato v Milan. Toda ozra na novem službenom mestu mu ni prijalo. Obolel je na pljučih. Julija meseca je moral vzeti dopust, iskal je zdraha v domačem kraju, toda bilo je ze Prepozno Kljub domači negi je podlegel zavratni 'bolezni, komaj 48 let star. I t. m. so ga pokopali v domači zemlju Za njem žaluje njegova družina, za PJem bodo žalovali pa vsi oni naši ro-takl ki iim je bil v daljnjih krajih ne Pričakovani in čestokrat celo neznan dobrotnik. __________
VOJAKI SO UBEŽALI
Trst, oktobra 1937. (Agis) Neki tukajš-regiment ic dobil nalog za odhod v bPa Širijo se vesti, da je več vojakov ^bežalo v kompletni opremi in izginuo-
ODJEK DUKIĆEVA JUBILEJA U ČEHOSLOVAfČKOJ
Prvu vijest o 70-godišnjici Ante Du-kića donio je praški dnevnik »N a-rodni Stre d«, koji je ujedno otisnuo svečarevu jubilarnu pjesmu »Pomirenje s Bogom« u prijevodu Jana Hudeca. »Lužickosrbsky Vestnik«, mjesečnik Društva prijatelja Lužice u Pragu, pozdravlja Dukića kao vjernog prijatelja Lužice. Praški ilustrovani tjednik »Pestry Tyden« donosi bilješku sveuč. prof. Josipa Pate. Bilješku donosi i praški dnevnik »Narodni Politika«. Prager Presse« ima izvadak iz Lovrićeva članka što je izašao u »Obzoru«. »Slovenska Brazda«, kulturni mjesečnik u Nitri, donosi velik članak o životu i radu jubilarca iz pera dra Vojtjeha Mierke, poznatog i zaslužnog prevodioca mnogobrojnih radova iz naše književnosti.
Mierka je osim toga za Dukićevu 70-godišnjicu preveo i uredio malu antologiju »Vybor z prac A. Dukića« koja je ovih dana izašla nakladom
B.	Fidlera u Nitri kao XI. svezak »Ju-hoslovanske knižnice«. Ovaj ukusno opremljeni svezak sadrži rukopisni ulomak svečareve pjesme »Sreća«, ulomke iz »Dnevnika jednog magarca«, čakavsku božičnu pjesmu »Maria služnička«, izbirak aforizama iz »Pogleda na život i svijet«, pjesme »Hram«, »Dijete«, »Noć«, »Moram«, »Posljednja iskra«, »Zavjet«, »Mrtvi razgovori«, te opširan prikaz o životu i radu autora.
Devnik »A-Z e t« (Praha—Bratislava) piše takodjer o Dukićevim radovima, a za spomenuti » Vybor« kaže da je vrlo brižljivo preveden i da njime dobiva naročito slovačka školska mladež djelo, koje vrši kulturnu uzajamnost izme-dju čehoslovačke i južnih Slavena.
Dukićeva proslava na zagrebačkom radiu
Povodom dvostrukog jubileja Ante Dukića književni saradnik zagrebačke radiostanice Andrija Gerašić prikazao je u subotu naveče kratkim potezima život svečara, i pročitao zatim neke ulomke iz njegova »Dnevnika jednog magarca«, pa izbirak aforizama o ženama iz »Pogleda na život i svijet« i konačno recitirao njegovu pjesmu »Zavjet« iz zbirke »Od osvita do sutona«. Poslije toga je profesor Muzičke akademije Lav Vrbanič otpjevao svečarevu pjesmu »Hram«, koju je uglazbio Ivan Matetić Ronjgov.
sedmimi leti. Prva društvena prireditev Pevski zbor društva »Tabor« je za- 16 julija 1931 je postavila temelje. V Trpel »Slovansko pesem«. Tovariš podpred- novem, v Zeljarski ulici, v nekaki klet* sednik L. Božič je zbranim obnovil |	(Konec na 4. strani)
Listovi o jubileju Ante Dukića
U prošlom broju smo citirali neke listove koji su pisali o Anti Dukiću prigodom njegove sedamdesetgodišnjice, a radi pomanjkanja prostora smo nekoje samo spomenuli. Da nadopunimo našu kulturnu kroniku, nadodajemo danas da su, uz već spomenute listove, o Dukiću pisali 1 ovi :
Nova Riječ, koja kaže da je Du-kić najviše prevodjen književnik u državi; u splitskom »Jadranskom Dnevniku« piše toplo o Dukiću Jakov Tomasović; Jugoslovenski Lloyd napominje da je Dukićevo ime steklo naročitog priznanja i u stranom svijetu; Narodno Kolo donosi opširan i topao feljton, à Slovenski Narod, uz sliku donosi nekoliko odličnih zapažanja i kaže da je Dukić »neustrašiv mož« i »da je storil več, nego je mož storiti dolžan in da je na svetu vedno več njegovih somišljenikov, zaenkrat še potisnjenih ob stran, toda ne več dolgo«.
NOVA ŠTEVILKA ČASOPISA »MISEL IN DELO«
Pravkar je izšla nova 9—10 številka časopisa »Misel in delo« z sledečo vsebino:
f T. G. Masarvk — Dr. I. Lah:	In
memoriam T. G. Masaryk — L. Čermelj: Julijska Krajina. — Obzornik; Dobrovoljce g. Ivan Gosar (J. A.) — v pričakovanju reakcij (Dr. B. Vrčon) — Notranjepolitični pregled (Verko) — Ob 301et-nici ustanovitve tržaškega akad. društva »Balkan« (L. č.) — II. Vseslovanski pedološki kongres (G g.) — Vzgoja kopaškega naraščaja (H.) — o razširjenju nameščenskega pokojninskega zavarovanja (—drjk) — V tednu Rdečega križa (Dr. I. Lah). — Poročila: Masaryk in Hitler v Steedovem gledanju (Verko) — Zadružni zbornik ob lOOletnici Mihe Vošnjaka (B) _ E. Lilek: Kritične pripombe k obravnavam češke in nemške zgodovine, II. in III. del (L. C.) — »Naši pogledi« (S ). — »Naš rod« 1936-37 (In ko) — Dr. V. Murko: Davčne oprostitve in davčne olajšave (B ) — Ante Dukić : Vzgljadi na žizn i mir, prevel N. Fedo-rov (Inko). — Drobtine.
Opozarjamo naše čitatelje in emigrantska društva zlasti na studiju dr. Lava Čermelja o Julijski Krajini, katero ilustrirajo statistične tabele in grafikoni.
Dol. Lendava, okt. 1937. Naše naselbine B e n i c o, Pince in P e teso v c i pri Dol. Lendavi so hudo prizadele letošnje poplave, zlasti Benico. Ker ležijo ta sela med reko Muro, ki ni regulirana in potokom Lendavo, ki ima tu slabe nasipe, je nadloga poplav v tej nižini že tako huda in ponavljajoča sa v zadnjih letih, da tukajšnji kolonisti emigranti bodo prisiljeni misliti na izselitev, ako ne pride pravočasno pomoč. Nezadostujejo tu več podpore, — treba je nujno urediti nasipe in izčistiti odvodne jarke. Ko bi se merodajne oblasti zavzele takoj za regulacijo naših voda. bi bili ti naši ljudje tukaj rešeni, — tako pa z obupom gledajo brez moči v bodočnost...
Ker imajo malo upanja, da bi dosegli z lahkoto kar jim je za obstoj potrebno, hočejo s tem informirati javnost o njihovem bednem položaju, morda bodo prej tako dosegli to kar v prvi vrsti prosijo, namreč ureditev tokov voda, ki so tu neurejeni in ki grozijo uničiti tukajšnje naselbine.
V ilustracijo navedenega se navajajo točnejši podatki: približno 100 družin v teh treh selih šteje okoli 400 duš.
Zemlje pride na družino od 8—9 oralov. Vsa ta zemlja je bila letos — zlasti 3 avgusta — več ali manj pod vodo. Na mnogih krajih šb bila tudi dvorišča pod vodo in ponekad je prišla voda v stanovanja. Ena slabša hiša se je vsled poplav celo porušila! Voda je mnogo pridelka uničila. Prizadeti so najbolj krompir, otava, fižol, buče in delno koruza, žito, ki je’ bilo početo na njivah, je voda precej pokvarila ali celo odnesla. Najbolj je prizadeta vas Benica, ki ima najmanj 150.000 din. škode samo na pridelkih. Vsled pomanjkanja sena bodo morali del živine prodati, ostala bo vsled slabe krme oslabela. Ker pa nadloga nikdar ne pride sama, smo dobili vsled stalnih mlakuž silno mnogo komarjev in stem — malarijo! Dosedaj je več kot polovica ljudi že obolelo za to boleznijo. Pojavlja se tudi bolezen pri živini in to od časa poplav sem.
Iz navedenih razlogov je naš kolonist emigrant izpostavljen ponovnemu begu, kar se že opaža često, posebno pri odrasli mladini, katera naj bi bila glavni stebe' naših naselbin.
SLAVNOSTNA OTVORITEV „TABOROVEGA” PRENOČIŠČA
Ljubljana, okt. 1937. — Društvo »Tabor« v Ljubljani je v nedeljo 24 t. m. ob 11 uri svečano otvorilo prenovljeno in izpopolnjeno stavbo prvega emigrantskega doma v Jugoslaviji. Trud sedmih let je poplačan z uspehom. Stavba, zunaj in znotraj dovršena, je v zgornji veliki spalnici sprejela zastopnike oblasti in društev ter pozdravila mnoge člane in prijatelje društva. Gospoda bana je zastopal g. ban. svetnik Zorn Anton, gospoda župana in občinski svet g. dr. Josip Kamušič, magistrat g. mag. svetnik S v e t el Herbert, izseljenski urad ravnatelj g. Fink, Zvezo emigrantskih društev g. dr. L. Čermelj, društvo »Soča« g. dr. D. Puc, Primorsko akademsko starešinstvo gg. dr. J. Prodan in dr. Božič L. dalje zastopniki Kluba jugoslovanskih akademikov, »Jutra«, »Slovenca«, »ženskega sveta« in društva »Tabor« iz Kamnika.
dogodke sedmih let, ko so pridni odborniki in člani-delavci zbirali opeko za opeko, da je stavba lahko rastla in končno vendar le dorastla. Zgrajena je trdnjava brez cementnega oklepa, brez jeklenih plošč in topov. Njen oklep so vsa naša srca, njeni temelji žulji rok, ki so gradile. V ljubezni je bila grajena, v ljubezni do najbednejših vzdrževana, v ljubezni bo oskrbovana in čuvana v bodočnost. Vsaka opeka na njoj, vsaka žlica malte, vsak gib slehernega Izmed delavcev, je bil narejen z mislijo in vero, da je položen majhen kamenček k zgradbi boljše, nove, bodoče družbe. To pesem so pele lopate, peli so jo krampi, pele so jo žlice zidarjev, kladiva mizarjev, kleparjev in krovcev, to pesem smo peli vsi, ki smo na kateri koli način pomagali, tako tisti, ki so podpirali, darovali, kakor tudi oni, ki tega niso mogli, pa so imeli dobro in lepo besedo. Začelo se je zelo skromno pred

NIKOLA ŽIC, ZAGREB :
IZ GRADE ZA ZBORNIK O ISTRI
Lindar. A. a) Postojala je malena crkva iz 11. stoljeća. Sadašnja velika crkva ima na tabernakuiu zabilježenu godinu 1774. Sagradjena je u romanskom slogu.
b) Kapela sv. Sebastijana i sv. Katarine postojala je već u X. stoljeću, a sagradjena je u gotskom slogu.
B. Nepoznati autor: Slika, koja pret-stavlja Crkvu: naslikana je u fresco-telmici, a stara je 400—500 godina. Nalazi se u crkvi sv. Katarine. Bila je već više puta fotografirana.
D. Od starih odijela ne postoji ništa, puk se nosi gradjanski.
Josip Vanik, župnik
Lošinj Mali. A. B. C. Pitanja o arhitek-turi, slikarstvu i vajarstvu su neispunjena.
D. a) Zensko i muško odijelo je bilo narodno. Fotografija pok. bake potpisanog od obitelji Kozulić pokazuje nošnju, koja je prestala prije 60 godina. Bluzu su zvali »palaketa«. Djevojke su nosile na glavi »bcndicu«, t. j. bijelu opremu od musolina.
b) glasbala: od tih vrijedi spomenuti »misnjice«, t. j. frulu na mjehuru od vola ili na koži od janjca.
Ambrož Haračić. profesor
Lošinj Veliki. A. a) Župnu crkvu je sagradio god. 1774. graditelj Berengo u baroknom slogu.
b) Crkva Majke Božje (narod kaže »Go-•jpe«), prije župna crkva: slog bizantinski. Sagradio ju je puk god. 1730. (Natpis u crkvi glasi: »Virgini Deiparae comuni omnium subsidio 1730.«). Sagradjena je oko god. 1730. Graditelj: Paolo Veronese. (Slikar Paolo Veronese živio je od 1528. do 1588.!)
b) Crkva sv. Nikole, najstarija župna crkva (slog?), sagradjena je oko 1250.
d)	Crkva sv. Ivana na brijegu.
e)	Crkvica sv. Petra i Pavla iz godine 1729. (Na vrhu pročelja je velika kugla od gusarskih topova).
f)	Kapelica Majke Božje ođ. zdravlja.
Druge arhitektonske zanimljivosti:
g)	Gotički oltar u crkvi sv. Nikole.
h)	Kaštel, dosta sačuvan, iz god. 1445, vlasništvo općine.
i)	Stari zdenac.
i) Ruševine »grčkog« samostana na školjići »Palacioli«. (Op. Na razglednicama su reproducirane unutrašnjost i vanjština župne crkve, dva oltara, vanjština Crkve Majke Božje. Kaštel.)
B. a) Tizia n; Adolorata, uljena slika na platnu (god.?) ).
b) Vi va rini (koji?):	La lege della
fede’ (izmedju pape. Genove i Mletaka), sv. .lerolim. sv. Auguštin i dr-: uljena slika na drvu. 1475.
c)	Tiepolo:	Zadnja večera; uljena
slika na drvu(?), donešena iz duždeve palače u Mlecima (?) (god.?)
Liberale Go s a: sv. Grgur, Spolet.; uljena slika na platnu (god?).
e)	Pietro il Vecchio: Apoteoza odvjetnika: uljena slika na platnu (Odvjetnici su sv Antun opat i sv. Grgur) (god.?).
f)	Don G. Mu solo: Slike križnog puta; uljene slike na platnu (god.?).
g)	L a c t a n t i u s Q u i r e n u s: sv. Ivan Krstitelj, ulj. slika na platnu (god.?).
h)	Hajes; Sv. Josip, uljena slika na platnu (god.?).
i)	Palma il Giovane: Majka Božja. sv. Petar i sv. Ivan Krstitelj (god.?).
(Op, Sve nabrojene slike nalaze se u župnoj crkvi; slike od d)—i) možda nisu od osobite umjetničke vrijednosti) (A što Palma Giovane?).
j)	Nepoznati autor: Portret Marka Petrine, prvog župnika malološinjske crkve sv. Martina iz god. 1632.. još s bradom. (Slika je po svoj prilici bez umjetničke vrijednosti.) U sakristiji župne crkve.
k)	Nepoznat; autor: Tri portreta pradjedova Don Antuna Petrine u nošnji kapetana mletačkih brodova iz 18. stoljeća; u kuT ćf đon A. Petrine.
C.	Salvia ti- Majka Božja s djetićem: kamen (god.?): u župnoj crkvi. (Op. Kaže se, da su Francuzi za nju nudjali toliko zlata, koliko teži.)
NB. Sve slike i kipovi, spomenuti pod A a)—i) i B, valjda potječu iz Mletaka iza propasti Mletačke republike.
D.	a) Slike narodnih odijela imaju neke talijanske kuće.
b) Starinska biončana posudica za tu-čenje Inka; u kući don A Petrine. Tamo se nalazi takodjer:
b)	rodovno stablo iz god. 1578, kada je prvi član njihove rodbine došao iz Petrinje u Vel. Lošinj,
c)	jedan starinski crkveni štap, iskićen,
d)	jedan starinski mač iskićen na koricama i
e)	prsten, koji imade straga dva roščića, valjda da se okrene i služi za obranu.
(Op. Mnogo je starina odnešeno za bečki muzej, a dosta ih Je odnio nadvojvoda Stjepan.)
Fop Ant. Fabijanić, duh. pomoćnik
) Ođ istog umjetnika čuva muzej »Pra-đo« u Madridu sliku Mater dolorosa iz god. 1548. i drugu istog naslova iz godine 1544. Gl. Oskar Fische!, Klassiker der Kunst, Tizian, 1911.
se je pričela uresničevati naša misel. Samo za 11 postelj je bilo prostora. Kaplja v morje! Pozneje je mestni magistrat odstopil parcelo na Dolenjski cesti, ob Jesihovem štradonu. Radi močvirja in preodaljenosti so gradbo odsvetovali. Toda misel, hotenje, volja ni več zamrla. Poleti 1. 1932 je tedanji odbor kupil parcelo, na kateri stoji stavba. V jeseni istega leta pa so že začele lopate svojo pesem. Po dveh mesecih je že stala pritlična stavba, ki je takoj bila predana svojemu namenu.
v jesenskem dežju in blatu se člani in odborniki nišo strašili dela. Tako je bilo ravno pred petimi leti postavljeno prvo emigrantsko zavetišče v Ljubljani, skromno po obsegu, a vse naše; delano brezplačno od članstva in odbora ter podprto z materijalno in moralno pomočjo javnosti, oblasti in posameznikov.
že prvo leto je našlo zavetišča nad 50 rojakov, katerim je bila razdeljena hrana v 14.000 porcijah (kosila in večerje). V naraščajočem valu emigracije, je rastel tudi naval na prenočišče. Najvišje je stalo število prenočevalcev v dobi abesinske vojne. Pod to nujnostjo je tedanji odbor v jeseni 1935 zvišal stavbo v eno nadstropje, tako da izkazuje statistika za to leto 21.622 prenočnin in 32.000 porcij hrane. Prenočevalo je vedno nad 100 ljudi, še več pa jih je prejemalo hrano. V letu 1936/37 je opaziti spet vpad, čeprav je število prenočnin (20.190) in porcij (15.126) še vedno veliko. Sliko sedemletnega truda bodo ponazorile še bolje številke v zvezi z gradnjo in opremo prenočišča. V letih od 1932 do 1937 izkazuje blagajniška knjiga din. 221.083.45 izdatkov 244.838.08.
Podpredsednik Božič je nato zahvaljujoč se vsem dobrotnikom in podpornikom posameznikom, društvom, ustanovam, podjetjem, oblastem, vsem ki so podprli društveno delo z besedo ali z dejanjem, prosil, da vsi ostanejo tudi v bodoče zvesti društvu. Mnogo še manjka v zavetišču, posebno glede notranje opreme, še veliko truda in skrbi čaka. Na to pa je zaključil v odsekanih stavkih: »Naš dom stoji. Ponos društvu, celotni emigraciji in narodu onstran meje. Danes samo eno željo! Naj vrši svoje naloge kot so mu začrtane. Varuje naj rojake pred propastjo telesno in duševno, vzgaja naj jih v zveste sinove svojega naroda v sužnosti in v plemenite člane človeške družbe«. «
Vidni uspeh emigracije je v imenu
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
SLUŽBENE OBAVIJESTI SAVEZA
NA VSE EMIGRANTSKE EDINICE !
Neposredno od saveznega vodstva v Beogradu boste prejeli nekaj izvodov etnografskih kart, ki jih Je izdal Publicistični odsek v Ljubljani. En izvod karte Vam poklanja savezni direktorij, ostale izvode pa skušajte prodati v svojem območju po Din 5.— (pet) vsaki izvod.
Nadaljnje izvode naročajte pri Publicističnemu odseku v Ljubljani: Dvorakova, 6-11. Pri naročilu navedite, koliko slovenskih in hrvatskih kart želite. Po potrebi Vam stavimo tudi karte z nemškim, francoskim ali angleškim tekstom na razpolago.
Karte računamo po Din 5.— (pet) pod pogojem, da naročite najmanj pet kart. Pri manjšem naročilu moramo zaračunati po-vojnino in poštnino.
Pričakujemo, da bo Vaše društvo prodalo čimpreje gotovo število kart v Vašem kraju, in sicer ne samo med svojimi člani, temveč tudi pri drugih osebah in organizacijah.
Za karte, ki Vam jih Je poslal savezni direktorij neposredno iz Beograda, smo obremenili Vaš račun, le omenjena karta za Vaše društvo Je brezplačna.
Pomen našim žrtvama na Mirogoju
Društvo »Istra« uredit će na lijevom ulazu u arkadama Mirogoja simbolički grob u spomen našim žrtvama na Sve Svete.
Skrećemo pažnju svim članovima na ovaj pomen, te ih umoljavamo da u što većem broju prisustvuju.
NAŠ ZASTOPNIK V CELJU Naš zastopnik za Celje, Šmarje pri Jelšah, Gornji Grad in Slovenjgradec je g. Bradač Drago, Mariborska cesta 1. — G. Bradač ima pravico da inkasira naročnino, da zbira nove naročnike, te zbira in inkasira oglase za naš list.
Obenem je g. Bradač naš dopisnik za Celje in okolico.
»Soče« pozdravil g. dr. Dinko Puc, predsednik. Sporočil in izročil je dar svojega društva 2.000 din kot priznanje za dovršeno delo. Podpredsednik Božič se je bratskemu društvu za dar v imenu »Tabora« iskreno zahvalil in povabil zastopnike, da si ogledajo stavbo. Pevski zbor je zapel himno naše bolesti: Trčeljevo »Naše gorice« in s tem je bil dopoldanski program končan.
Popoldne ob 3 uri je imelo članstvo »Tabora« intimni prijateljski sestanek in je ob petju in radio-glazbi popoldne lepo minilo.	____
Iz društva »Istra«
« !
u Novom Sadu
PAŽNJA SVIM ČLANOVIMA I ČLANICAMA
SOCIJALNI OTS.IEK kao svake tako 1 ove godine priprema akciiu za zimsku pomoč svojim siromašnim članovima.
Pozivaju se članovl-ce, koji su siromašnog i nesredjenog stanja, da se prijave pret-sjedniku društva g. Mohoroviću u njegovoj kancelariji od 8—14 sati svakog dana (Novi Sad, Kralja Petra I ul. br. 25, Slročadskl sto) a po podne od 17 do 19 sati u društvenoj kancelariji. Narodni Spomendom Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Prljavu treba podnijeti najdalje do 15 novembra 1937 god. Jer poslije isteka toga roka neće se uzimati u obzir naknadne prijave. S toga svaki član kome je potrebna zimska pomoć, a koji je redovan član našega društva ima pravo na zimsku pomoć za sebe 1 svoju porodicu: u namirnicama, odijelu, obući i gotovom novcu.
Prljavu može predati svaki član porodice ako dokaže da je starješina obitelji redovan član društva »Istra« u Novom Sadu 1 da je udovoljio članskim dužnostima, bar za prvo polugodište 1937 god.
POZIVAJU SE ČLANOVI DUŽNICI za pozajmice da svoje dugovanje društvenoj blagajni isplate najdalje do 15 novembra 1937 god. Zajam koli je dat beskamatno članovima, trebao bi biti već odavna vraćen društvenoj blagajni, radi davanja zajma drugim članovima, kojima je takodjer potrebna pomoć u novcu. Nije pravo da se zajmom koriste samo izvjesni a drug) ne, pošto smo u društvu svi Jednakopravni — bez povlašćenih.
S toga svaki onaj član koji je dobio zajam treba da misli i na ostale svoje siromašne drugove, koji takodjer željno očekuju od društva novčanu pomoć, naročito sada kada treba da si svaki nabavi potrebne životne namirnice za zimu. Pošto je novac koji je dat na zajam društvena imovina, kojom ima-de svaki redovan i ispravan član prava da
se koristi, molimo članove dužnike da taj zajam vrate najdalje do gore označenog roka.
♦
NOVE JEDNOOBRAZNE LEGITIMACIJE poslao nam je Savez za sve članove našeg društva.
Pošto su legitimacije registrirane kod Saveza, pozivamo članove-ce da svaki svoju legitimaciju preuzme u društvenoj kancelariji. Primjećujemo, da svaki član koji posjeduje ovu novu legitimaciju uživa pogodnosti kod svih urduženta učlanjenih u Savezu pa i kod vlasti prilikom traženja dozvole boravka 1 plave karte zanimanja.
S toga ne zaboravite doći po svoju legitimaciju, koja Vas čeka i stoji svega 2 (dva) dinara.
*
« POZIVAJU SE ČLANOVI, KOJI NISU JOŠ PRETPLATNICI LISTA »ISTRA« da se odmah pretplate, jer je to jedini list u Jugoslaviji, koji nam donosi vijesti iz naših rodnih krajeva. U listu možete naći s-e ono Sto se đo-gadja u toku jedne sedmice preko kod naše kuće. Isto tako pozivamo i one članove koji I su pretplatnici lista »Istra«, a koji su sa pret-L platom zaostali da je odmah plate i to iz-1 ravno ili preko uprave lašeg društva, jer se I list Izdržava jedino od pretplate.
Pretplata na list »Istra« stoji samo Din 4.— mjesečno, a tu svoticu može svako da žrtvuje za svoj l,st. Novi pretplatnici, koji se na list pretplate putem našeg društva, dobivaju besplatno Jadranski kalendar za 1937. godinu.
*
REDOVNA GODIŠNJA SKUPŠTINA Prosvjetnog 1 potpornog društva »Istra« održati će se u prvoj polovici mjesecu januara 1938 godine.
S toga već sada umoljavamo gg. pročelnike 1 članove upraia svih sekcila da materijal potreban za skupštinski izvleštaj, pripreme blagovremeno, jer ć<, nova uprava matice društva »Istra« koja bude izab.una primiti na sebe dužnost i rad oko pripremanja proslave jubileja — desetogođišnllce od osnivanja društva »Istra« u Novom Sadu
UPRAVA NOGOMETNOG SPORT. KLUBA »ISTRA« u Novom S du izvještava, da je S. K. »Istra« postao prvak ii razrednih klubova u Novom Sa 'u. čestitamo našim dragim članovlma-sportaši ma na pož' tvovanju 1 uspjehu sa željom da se u proljeće plasiraju u prvi razred. — A. M.
f MARIJA PRELAC
Nakon kratke i teške bolesti dne 14. o. mj. umrla je u bolnici u Puli sestra naših članova Marija Prelac u 32. godini svoga života daleko od svih svojih. Pokojnica je kćerka Jure pre!ca starijeg, iz Tinjana kome su fašisti kao našem narodnjaku dne 21. marta 1921. godine demolirali cijelu kuću.
Našim članovima i ostaloj porodici iskreno saučešće a pok. Mariji neka je laka Istarska gruda.
ISTRA SE MIJENJA
7. RAZGOVORI S TONOM PROŠTINAROM
Cijele noći nisam spavao, i u zoru, da ne budem uznemirivan, popeo sam se na pod u malu našu štalicu i legao u sijeno. U mladosti sam mnogo volio volove i ovo ležanje u sijenu proživlju-jem kao neko vraćanje u kontakt sa svojim prvobitnim životom. Mutno se sjećam, da sam jedanput u svojoj sedamnaestoj godini htio da se slikam sa bićem u ruci ispred jednog para lijepih zapregnutih volova. Kao neki sveti obred Izgledalo mi je ono izlaženje za burnih tamnih kišovitih noći sa feralom u ruci, prekoračivanje dvorišta i ulaženje u štalu da se volovi nakrme. Tri stotine godina su svi moji ustajali tako noću i odlazili u štalu, a meni je eto ostalo samo zadovoljstvo da se poslije mnogo godina opet jedanput valjam na sijenu, što ga je otac pokosio na našoj livadi. A i ta livada uz lokvu, gdje sam se toliko puta valjao u vlažnoj mirisnoj travi je sve rjeđe u mome sjećanju. Dvaput sam već bio u našem selu, ali te livade nisam vidio. Ne znam da li je na njoj još kamenica, koju je u živcu kamenu izdubio moj otac dok je čuvao volove i na kojoj sam ja nekada hvatao kosove. Blijede slike djetinjstva i mladosti, a ovdje :a sijenu ne mogu ipak da zasp’ n, uznemirava me neprestano šuštanje miševa. Gledam kroz prpzor u polutamno dvorište. I dvorište je drugačije. Nekad je cijelo bilo samo jedna velika rudina, sad je nestalo zemlje i trave i dvorište je kamenito. Nekad sam sam bio u tome dvorištu i kao dijete gospodar svih njegovih kuteva i njegovih tajni, sad je tu preko dana dvadesetero djece, tudjeg roda, radnička djeca što stanuju u ružnim zgradama, novim, ali bez reda nabacanim, u tom nekad velikom pustom dvorištu. Ove nove kuće kao da guše dah, kao da ne puštaju zrak. Još nemirniji silazim iz štale, ulazim u kuću i lijegam u stari krevet. Majka zatvara »barkunade« da me svijetlo ne probudi i naredjuje tišinu. Hvata me san i u snu još osjećam kako je sigurno i toplo biti tako pod okriljem majke, ove divne, mile, smežu-rane seljakinje, koja mi je sto i jedan put već rekla, da bi više voljela da umre ona nego ja. Mati! Najljepša riječ od svih.
Slavno se spava pod domaćim krovom, na istom starom krevetu, na kome smo spavali prije trideset godina. Probudio me jedan živ glas dolje u kuhinji. Taj živ glas mi onako sanjivom izgleda nekako poznat, kao rodbinski, kao glas seljaka dobrog prijatelja, koji dolazi u kuću sa nekim pravom, pa mo-
■ že da govori samodopadno, glasno 1 fa-I mìlljarno 1 kao gospodar. Znam da sani I nekad često slušao taj glas a opet mi ! sad dolazi nekako iz daljina. Mozak mi počinje da radi. Oho, je li moguće, da, to je Tone Proštinar1 čiji glas čujem opet poslije tačno petnaest godina. Silazim dolje brzo 1 rukujem se s njime.
— Zar se nećemo poljubiti, pita on.
— Hoćemo. — I ml se ljubimo.
On je visok, okrugla puna lica, širokih ramena, trbuh mu se malo izbočio. živ je kao nekad , oči mu se sjaju, u kretnjama mu je neka radost, nije ni posijedio ni oćelavio, samo su mu ramena malo više pognuta nego prije. Smije se isprekidanim, kratkim, veselim smijehom, samo i u tome smijehu, u kretnjama, u govoru uvijek dolazi do izražaja neki poseban njegov osjećaj superiornosti. Eto to je onaj isti Tone Pro-štinar, »japleničarski« sin, koji je bio odličan đak mostarske, pazinske i br-njenske gimnazije, koji zna kako izgledaju zatvori u Italiji, čehoslovačkoj, Jugoslaviji i Sibiriji, vod pobuna i skitali-ca po evropsko-azijskom kopnu od pariške Seine do Jenisejske rijeke, dobar prijatelj i dobar drug, uvijek jednako samodopadan i superioran, čovjek koji je vjerovao da privlači žene, a vječito je bio igračka u njihovim rukama. Istranin sa kamena, koji je vječito tražio polugu sa kojom bi dignuo i preokrenuo globus i sada sjedi tu samnom za stolom, još uvijek sa velikim nadama i ambicijama i jede punim ustima za dva domaće makarune.
čudnovate snage ima u tim istarskim ličnostima. Eto Mate Vlačić prije četiri sto godina pokušao je da se bori protiv cijeloga svijeta, protiv Rima, protiv njemačkog cara, protiv njemačkih knezova, protiv mekušaca, birokrata i karijerista u okovima tadašnjeg njemačkog protestantizma. Ovaj Tone Proštinar, krhak uza svu svoju glomaznost je htio da se bori kao neki Herkul, protiv svjetskog kapitalizma i protiv Staljina, u isto vrijeme, pa se jedva izvukao iz Sibirije i sad je u priličnoj nedoumici što da radi sa sobom, ali kao onaj, koji je iskusio najgore, mirno sve podnosi, nada se, ima opet velike planove, jede sistematski i s apetitom (češka škola), i smije se.
Naši razgovori otegli su se na tri dana. Mi smo uvijek dugo razgovarali o intimnim ličnim stvarima, o smislu života, o narodnim i socijalnim pitanjima. I sad pretresamo sva ta pitanja. Njemu izgleda kao neka čudnovata i nerazumljiva pojava, da se on, čovjek bez
strasti i potpuno racionalan neprestano guši i gubi i stradava, a ja sa svim svojim strastima i nerazumnim pogledima na život ipak plivam, kako tako. I njemu, koji je još prije deset godina htio da promijeni cijeli svijet, postaje sada, kao nekom osjetljivom petoškolcu, pomalo jasno, kako je teško ne samo promijeniti svijet, nego ga i razumijeti. Pa ne samo razumijeti svijet, nego i razumijeti sebe i shvatiti logiku života i sudbine svojih najbližih.
Izašli smo poslije podne iz kuće i legli smo u visoku travu na groblju u sjenu pod crkvenim zidom. Uvijek smo voljeli ovako do ležimo u travi na groblju u nedjelju po podne, na mjestu nekako svečanom i tako neobično svečano tihom. Tone vodi riječ. On je uvijek vodio riječ i ja sam uvijek u razgovorima s njime samo stavljao primjedbe. Eto sad on već nekoliko tjedana samo razgovara sa starcima seljacima i u njegovoj glavi je pomalo stvoren čitav sistem agrarne historije Istre. Tu historiju hoće on da obradi u obliku romana o životu zadnjih generacija naših seljaka u Istri a taj roman hoće da plasira na svjetsko tržište. Baš mi priča jake utiske iz razgovora sa nekim slijepim starcem, koji bi mogao da traži da mu se poveća mirovina, koju dobiva za sina poginulog u ratu. Dvije ideje starčeve su ga osobito oduševile:
— Sta će meni povećanje mirovine, kad mogu i sa ovom da živim a mogu da živim i bez nje.
— Da je meni teško, pa da ne mogu živjeti, šta moraju oni to ni da znadu!
Tone se čudi onom miru sa kojim narod prima i uži vi java se u novo stanje. Kako ljudi tu primaju sa lakoćom talijanska imena i prisilne promjene vlastitih prezimena. Kako narod prelazi lako preko svega, primajući sve i ne predajući se ipak. I njegov praktičan razum odmah pronalazi da su metode borbe za samoodržanje našega naroda i našega jezika u Istri, po kojima je postupala naša gradska inteligencija, bile neprirodne i vještačke, nešto što se naturalo narodu, a nisu polazile od osnova psihologije naroda. I da bi svaki napor za samoodržanje morao da pođe od te psihologije naroda. Ali ni on ne zna, kakav napor bi trebalo izvršiti i koji način rada primijeniti.
Ali je čudnovato, kako ovaj buntovnik, koji je raskrstio sa crkvom i vjerom još prije dvadeset godina, žali što nemamo više naših svećenika po selima. Jer narodu su kao udžbenici materinskog jezika ostali samo molitvenici: Oče budi volja tvoja. Vratili smo se tako opet u Dobrilino vrijeme, od naših narodnih napora ostala je tabula rasa, inteligencija je odnesena kao pljeva, i treba početi od molitvenika i od Kačiča.
Tonine misli opet prelijetaju oceane i kontinente. Hoće da ide u Ameriku, da piše knjige, da saradjuje u velikim pokretima. Dižemo se iz trave i krećemo stazama pif-ko polja i pašnjaka. U lutanju po dragim pred jelima ja mu pokazujem na primjeru cjiobe polja proces osiromašenja seljaka. Evo cio ovaj kraj sa poljem, sjenokošama, šumama pripadao je nekad jednoj obitelji. Pojedine nove parcele sa novim zidovima i međašima nastajale su diobom braće i davanjem komada zemlje sestrama u miraz. Kolike su strašne promjene nastale u kretanju vlasništva zemlje samo zadnjih pedeset godina. I baš tih pedeset godina zadnjih izvršeno je više promjena nego u tri sto godina prije, na mjesto deset velikih obitelji propala nije stvorena nijedna nova velika, nego na stotine malih.
Spušta se veče. U daljini pjevaju pastirice. Pjevaju još uvijek kao i prije dvoglas. Preko polja i vinograda pjevanje, starinsko, hrvatsko, mladih pastirica dopire do nas kao neko blago nježno milovanje. Ja zastajem i slušam, pjesma me zanosi. I Tone sluša ali sa manje oduševljenja. On nije nikad ni zapjevao ni zaplesao. On je uvijek bio ozbiljan 1 uvijek se bavio problemima. A meni ovo pjevanje na otvorenom daleko od kuća, u polju gdje poznam svaki grm i svako drvo, svaku laz i puteljak, Izgleda kao neki iskonski glas koji me veže sa svima generacijama, što su po tim poljima, šumarcima, putovima radile, hodale i pjevale. Pjevaju nepoznate pastirice i njihovi glasovi tope se u meni i pretvaraju u veličanstvenu melodiju, u himnu, blagoslov. Kao da me stara baba što me u djetinjstvu vodila po tim putovima i pričala mi o mrtvacima koji su sa njom razgovarali tako s večeri u prvom mraku, preko ovih večernjih djevojačkih pjesama tamo sa drugoga svijeta umiruje, tetoši i blagoslivlja.
Patsirice idu nam ususret istim putem i kad dolaze bliže, njihovo pjevanje se naglo prekida .Prolaze stada ovaca mimo nas, izmičemo se u stranu. Miris ovaca zbijenih u krdo nas je zahvatio. Stado je prošlo, zvono na »pra-zu« zvecka, pastirice su se Udaljilo 1 opet zapjevale.
— Vidiš, Tone, mene opija 1 ovaj uii-ris ovaca.
— Znam, kaže Tone 1 više mi se o® smije ironično kao nekad.
Opet mi se javlja stara mi smo tu u polju, na širini, gospodari. Tu smo prisiljeni da radiiu°’ tu se možemo radovati, tu možemo naricati i pjevati. Stari brijestovi će na® šuštanjem lišća dočekivati a iza »koru? na« steri pokojni naši djedovi će bdip nad našom sudbinom. — ča ne, Ton» MIHO KRVAVAC
misao:	^
, suvereni
»Istra« Izlazi svakog tjedna n petak. — Broj ćekovnog ratu na 36.789. — Pretplata: za cijelu godinu 48.— din., za pola godine 24,—nm., za inozemstvo dvostruko, za Amerlkn 2 U01®?! na godina. — Oglasi se raćunatu po cjeniku. Jugoslovenske štampe d. d.. Zagreb Masarvsar.vkova 28a, II, broj telefona 67-80. — Za uredništvo odgovara IVAN STARI, Zvonim» rova ulica 48, ni. kat. — Tisak: stetajnlna — Vlasnik 1 IzdavaC: Konzorcij »Istra«, Makova ulica broj 28a. — Za tiskaru odgovara Rudolf Polanovlć, Zagreb. Ilica broj i*1*