KRALJEVINA JUGOSLAVIJA1
(
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (5).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 jula 1934.
PATENTNI SPIS BR. 10995
1. G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Leverkusen—I. G. Werk, Nemačka.
Postupak za izradu proizvoda hloriranja.
Prijava od 16 novembra 1933.	Važi od 1 februara 1934.
Traženo pravo prvenstva od 28 januara 1933 (Nemačka).
Pri kloriranju ugljovodonika, naročito takvih sa više prstenova kao n.pr. naftalina i difenila i njihovih indiferentnih sup-stitucionih produkata, dobivaju se meša-vine, koje su sastavljene manje ili više od viskoznih ulja, voskova ili smola. Da bi se dobile te materije, radilo se do sada tako, da je prekidano sa kloriranjem čim je bilo postignuto željeno agregatno stanje, n.pr. jedna određena tačka kapanja.
Sada je ustanovljeno, da se mogu dobiti proizvodi promenjenih svojstava, ako se produži sa kloriranjem i produkti se, u datom slučaju po izduvavanju rastvorene hlorovodične kiseline pomoću vazduha i po dodavanju alkalno dejstvujućih materija, destiluju, a destilacija se prekine, kada je postignuto željeno svojstvo n.pr. određena tačka kapanja. U nekim slučajevima, može takode da bude potrebno, da se prvi delovi destilata odvoje.
Primer:
U 100 težinskih delova naftalina, uz upotrebu antimon-hlorida kao katalizatora, uvodi se kod 150—160°C hlor, dok tačka kapanja ne iznosi oko 100°, što se dešava po utrošku od oko 100 težinskih
delova hlora. Tečna masa se izduva vaz-duhom, doda joj se 3—5 težinskih delova natrijeve lužine od 33°Bć i meša se na 120—130° tako dugo, dok ne prestanu da izlaze kisele pare. Zatim se destiluje u va-kumu i destilovanje se prekida čim destilat ima željenu tačku kapanja, ili tačku zamućivanja od n.pr. 90°. Vosak dobiven kao destilat ima n.pr. mnogo finiju kri-staliničnu strukturu, nego neki produkt, hloriran do te tačke kapanja prema do-sadanjoj metodi.
Patentni zahtev:
1.	Postupak za izradu kloriranih ugljovodonika, a naročito onih sa više jezgra (prstenova), naznačen time, što se kloriranje vrši duže no što je potrebno za postizanje željenog agregatnog stanja; što se masa, u datom slučaju po sprovodenju vazduha i dodavanju alkalno dejstvujućih sredstava, destiluje, a destilovanje se prekida po postizanju željenog svojstva destilata.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se pri destilovanju prvi delovi odvajaju.
Din. 5.