KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPPAVA ZA ZAŠTITU KLASA 21 (9)
INDUSTRISKE SVOJ'NE
IZDAN 1 JUNA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 15336
International Standard Electric Corporation, Delavvare, U. S. A.
Termojonske cevi sa razredjenošću.
Prijava od 20 januara 1936.	Važi od 1 decembra 1936
Naznačeno pravo prvenstva od 8 februara 1935 (Engleska).
Ovaj se pronalazak odnosi na uređaje električnih kola u kojima se upotrebljavaju termojonske cevi sa razredenošču. Njegov se predmet sastoji u smanjenju izohličavanja, koje potice od toga što zavisnost između napona upravljajuče rešetke i anodne struje nije linearna.
Prema ovom pronalasku odašiljanje elektrona sa jedne elektrode cevi prinu-đava se da se menja prema promeni napona dovedenog rešetki u cilju smanjenja struje koja teče prema anodi.
Jednostavnosti radi pronalazak će biti opisan u primeni na termojonsku cev sa razredenošću, koja normalno ima tri elektrode. Četvrta elektroda predviđa se bilo između upravljajuće rešetke i anode bilo iza anode, u odnosu na upravljajuću rešetku. U prvom slučaju čvrsta elektroda mora da bude izbušena otvorima kroz koje elektroni sa katode mogu dospeti do anode i najradije se izvodi u obliku rešetkaste elektrode. U drugom slučaju čvrsta elektroda ima oblik neizbušene ploče, ali anoda mora da bude snabdevena otvorima kroz koje bi elektroni mogli oa prođu, do čvrste elektrode.
Način na koji se pronalazak ima izvesti biće opisan u vezi sa jednim izvođenjem, naime sa onim u kojem je anoda izbušena a četvrta elektroda u odnosu na upravljajuću rešetku nalazi se iza anode, a moći će se bolje razumeti iz sledećeg o-pisa u vezi sa priloženim crtežima u kojima sl 1 pokazuje uslovnu šemu veza radi potpunijeg objašnjenja. Slike 2 i 3 pokazuju krive, koje olakšavaju razumevanje
pronalaska, dok slike 4 i 5 pokazuju šemc veza prema ovom pronalasku.
Obraćajući se sad slici 1 vidimo da termojonska cev sa razredenošću ima ka-todu c, upravljajuću rešetku g, izbušenu anodu a i četvrtu elektrodu d. Upravlja-juća rešetka g priključena je katodi c preko baterije za prednapon b1, anoda a spojena je sa katodom c preko kola opterećenja Ra i baterije b2, dok je čvrsta elektroda d priključena negde u sredini baterije b2.
Slika 2 pokazuje niz krivih linija koje prikazuju promenu struje koja teče u kolu anode pri promeni potenciala na spoljnoj elektrodi. Svaka je kriva udeležena pri stalnoj vrednnosti napona na u-pravljajućoj rešetki (Ec), koja je na njoj označena. Anodne struje u miliamperima pokazane su kao ordinate a napon u voltima na spoljnoj elektrodi kao apscise. Krive su zabeležene na sledeči način. Otpor opterećenja Ra učinjen je prvom jednakim nuli, anodni napon udešen je na 130 volta a napon rešetke na — 8, pri čemu je potencial spoljne elektrode jednak nuli. Vrednost anodne struje bude zabeležena, zatim se Ra da vrednost približno jednaka normalnoj impedansi cevi a potensial baterije b2 penje dotle dok se anodna struja ne vrati na malo čas zabeležena vrednost. Potrebno je zabeležiti da za koju bilo posebnu vrednost napona rešetke pri povećanju potenciala na spoljnoj elektrodi anodna struja prvo opada. Ovo potiče od elektrona koji bivaju pri-vlačeni ka spoljnoj elektrodi kroz otvore
Din. 15.—
u anodi. Kada se potencial na spoljnoj elektrodi poveća, elektroni — koji udaraju u nju — povećavaju sekundarno odašiljanje elektrona a sekundarni elektroni bivaju privlačeni ka anodi povećavajući struju anode. U koliko se potencial na spoljnoj elektrodi i dalje povećava težnja sekundarnih elektrona da teku od spoljne elektrode ka anodi smanjivaće se i uopšte će iščeznuti kada se potencial spoljne elektrode približi potencialu anode. Anodna struja teži prema tome da o-pada pri većim vrednostima potenciala spoljne elektrode
Ako potencial četvrte elektrode đ bude utvrđen na 60 volta tada će se a-nodna struja pri promeni potenciala rešetke menjati prema liniji AAk Razmaci presečnih tačaka na ovoj liniji sa linijama promene anodne struje prema potencialu rešetke, zabeleženim, za podjednake priraštaje potenciala rešetke, nisu jednaki. Potrebno je zabeležiti da su sve krive sa si. 2 bile uzete sa cevi u kojoj je anoda bila izbušena bez ikakvog reda. Priraštaji na liniji AA1 između raznih krivih promene anode struje prema potencialu rešetke mogu biti učinjeni približnije jednakim na taj način što se otvori u anodi rasporede na izvesan način, ali ovaj je pronalazak nezavisan od toga.
Ako bi četvrta elektroda, međutim, bila priključena ka bateriji b2 preko kalema tl spregnutog kao što je pokazano na si. 4 sa primarnim namotajem t transformatora u kolu anode, potencial elektrode d mogao bi biti prinuđen da opa da pri povećanju anodne struje i vrednosti anodne struje pri raznim naponima rešetke ležale bi duž linije slične liniji BB1 na si. 2. Nagib ove linije zavisiće od početnog napona dovedenog četvrtoj e-lektrodi d. Pošto na slici 2 krivo promene anodne struje u zavisnosti od nappna rešetke skreću napolje idući s leva na desno, otsečci između krivih na liniji BB- približnije su jednaki nego otsečci na liniji AA1 a prema tome je zavisnost između napona rešetke i anodne struje pod radnim okolnostima učinjena približnijom linearnoj a stoga je i izobličavanje u pojačavanju smanjeno. Kalem P u kolu četvrte elektrode može da bude spregnut sa primarnim namotajem t, transformatora čiji je sekundarni namotaj t2 priključen opterećenju Ra.
Zavisnost između napona rešetke i struje anode približnija linearnoj može da bude obezbedena takode i pomoću uređaja pokazanog na si. 5, na kojoj je jedna impe-dansa Z uključena između četvrte elektrode d i izvora potenciala b2, koji se njoj
dovodi. Da bi objasnili rad ovog uređaja pozivamo se na si. 3. Ova slika pokazuje skup krivih linija od kojih svaka daje zavisnost između napona dovedenih četvrtoj elektrodi d, kao apscisa, i struja koje teku u kolu spoljne elektrode, kao ordinata, za posebnu vrednost napona na upravlja jućoj rešetki (Ec), koji je uz krivu označen. Sa impedansom u kolu spoljne elektrode, potencial koji se njoj dovodi menjaće se sa strujom u kolu. Pri Z=50.000 oma, anodnom naponu na njegovoj normalnoj vrednosti od 180 V. i 60 volta početnog napona na spoljnoj elektrodi menjaće se pri promeni napona rešetke po krivoj CC, ako je napon na u-pravljajućoj rešetki — 8 volta. Na osnovu ove linije odrede se vrednosti potenciala na spoljnoj elektrodi za razne vrednosti potenciala upravljajuće rešetke pa se zatim označe na raznim krivim promene napona rešetke prema anodnoj struji na si. 2. Kriva koja vezuje ove vrednosti pokazana je na si. 2 kao kriva CC' i iz ovoga je jasno da se pri podesnom izboru im-pedanse Z otsečci ove krive između raznih krivih linija napona rešetke prema anodnoj struji, mogu učiniti skoro jedna-kim i da se na taj način može obezbediti približno linearna zavisnost između napona upravljajuće rešetke i anodne struje.
Opisani uređaji za smanjenje izobli-čavanja mogu biti primenjeni u termi jonskim cevima sa razredenošću, koje između katode i anode imaju veći broj rešetki.
Patentni zahtevi:
1.	Uređaj za smanjenje izobličavanja koje potiče od toga što odnos između potenciala na upravljajućoj rešetki i struje u anodnom kolu termojonske cevi sa razredenošću nije linearan, naznačen time, što se odašiljanje sekundarnih elektrona sa jedne elektrode cevi primorava ga se menja u zavisnosti od napona dovedenog upravljajućoj rešetki na takav način, da se stoga menja struja koja teče prema anodi.
2.	Uređaj prema zahtevu 1, naznačen time, što je predviđena dopunska elektroda, uključena u kolo koje primorava njen potencial da se smanjuje pri povećanju napona upravljajuće rešetke.
3.	Uređaj prema zahtevu 2, naznačen time, što je pomenuta dopunska elektroda ukl jučena u kolo spregnuto sa anodnim kolom.
4.	Uređaj prema zahtevu 2, naznačen time, što je u kolo dopunske elektrode uključena impedansa takve veličine da primorava potencial pomenute elektrode da se menja na željeni način.


I







"BBTOSST'