KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 38 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Novembra 1931.
PATENTNI SPIS BR.8371
Dr. Ing. Schlesinger Georg, Scharlottenburg, Nemačka.
Sprava za namotavanje šupljih tela od oplatnog drvela.
Prijava od 3. septembra 1930.	Važi od 1. marta 1931.
Traženo pravo prvenstva od 7. septembra 1929. (Nemačka).
Kod izrade šupljih tela namotavanjem oplatnog drvela (furnira) na doboš, polazilo se od toga, što se puštalo da traka sa podužnim vlaknima nailazi na okrećući se doboš za namotavanje pod što jačim naponom. Napon namotavajuće se trake od furnira trebao je dakle da proizvede potreban pritisak, da se pojedini slojevi trake tako presuju među sobom, da se postiže dobar spoj pojedinih slojeva furnira tutkalom stavljenim između istih, u datom slučaju sa zajednički namotavajućim se furnirom, čiji je pravac vlakana paralelan sa osovinom doboša.
Ali dovoljan napon trake od furnira praktično se ne može postići, jer vlakna drvela ne leže dovoljno tačno u podužnom pravcu trake. Uvek prema odraslosti stabla i usled nepravilnosti u razviću drveta ne leže sva vlakna paralelno i ne uvek duž osovine. Stoga je neizbežno, da pri velikim naponima na istezanje trake ne nastupi eepanje iste u kosom pravcu. Time što se mesto pritvrđivanja trake postavlja po mogućstvu uza samo mesto nailaženja na doboš, mogu se doduše smanjiti prelomi, ali ni na koji način se ne mogu sigurno sprečiti.
Prema pronalasku polazi se od zamisli, da se izazove isto ili slično dejstvo kod postupka namotavanja na doboš, kao što to nastupa kod izrade običnih ravnih drvenih ukrštenih ploča hidrauličnim presevanjem, i. j. da se međusobni pritisak iz-
među slojeva drveta ne izvodi podužnim naponom trake, nego presevanjem koje deluje poprečno na slojeve. To se prema pronalasku postiže vrlo jednostavnim sredstvom, dakle čeličnom trakom, koja obuhvata doboš za namotavanje, čime se omogućava način delovanje, da prednji kraj drvene trake bude na dobošu pritvrđen i po tom. da se jako zategnuta i usled toga sa velikim pritiskom u radijalnom pravcu na doboš delujuća čelična traka dovede do nailaženja na isti. U drvenoj traci istina postoji još uvek naprezanje na istezanje, ali više ne u tolikoj meri, da bi nas dovodilo u brigu ili da bi kao dosada meglo da dovede do kidanja Pošto se drvena traka uvede jednom između doboša i čelične trake, trenje površina između doboša i drvene trake deluje u toj meri, da se time bez opasnog opterećenja mesta pritvrđivanja drvene trake, ista dalje kreće. Pošto u ostalom kod nailaženja prvog sloja drvene trake podužnih vlakana vodimo računa samo o tome, da istu glatko namotamo na doboš i pošto je naročito snažno presevanje potrebno tek onda, kada treba tutkalisafi drugi sloj furnira, to se napon čelične trake može regulisati i tako, da ispočetka radt čuvanja mesta pritvrđivanja deluje srazmerno malim pritiskom na doboš odn. na drvenu traku t. zv. furnir. U kritičnom vremenu t. j. kada drugi sloj turnirske trake tutkalisanje nailazi na prvi, traka već leži tako čvrsto na dobošu usled
Din. 25.
dejstva površina, da i kod upotrebe najvećeg u obzir dolazećeg pritiska čelične trake mesto pritvrđivanja pa time i položaj trake na dobošu nedolazi više u opasnost.
Pošto je doboš za namotavanje obuhvaćen čvrsto stoječem trakom, koja se dakle ne okreće sa njim, to ni zagrevanje spolja ne čini nikakve teškoće. Na čeličnoj traci, koja iznutra može bili polirana, mogu se upotrebiti grejne sprave proizroljne vrste, koje se mogu pogoniti elektrikom, parom ili gasom, da bi se čelična traka održala stalno na uvek celishodnoj temperaturi, koja će btti između 80 i 200°C uvek prema vrsti tufkala i drveta. Gvozdeni doboš za namotavanje može se poznatim sredstvima, koja iznutra deluju, držati na istoj temperaturi, na kojoj je i spoljašnja čelična traka, da za vreme namotavanja tru-pac koji se obrađuje dobija u takvoj meri toplotu sa obe strane, koja u željenom kratkom vremenu omogućava namotavanje i vezivanje tutkalom (kod srednjih trocilin-darnih omotača dovoljno je 1,5 do 5 minuta).
Dok kod izrade običnih ravnih drvenih ukrštenih ploča ostaju pod presom slojevi ukrštenog drveta na miru, dotle kod nove sprave se vrši ravnomerno delujuće pre-sovanje, ma da se slojevi ukrštenog drveta kreću i spajaju ispod čelične trake, koja, vrši pritisak. Pri tome delujući radijalni presujuci pritisak trake ima za posledicu trenje u tangencijalnom pravcu i od početka spajanja drvenih slojeva počinje utrljavanje tutkala, jer kod nailaženja na doboš dolazi do izražaja relativno kretanje drvenih vlakana slojeva koji se spajaju. Primenjeno presovanje čelične trake na nailazeće drvo može biti tako jako, da se može opazili primetno stiskanje istoga, dakle opaziće se slinjenje drvenih slojeva, koje potiče od sušenja pod pritiskom. Utrljavanjem tutkala ne vrši se samo dobro vezivanje, nego i utiskivanje istoga u pore drvenih slojeva, koji se imaju spojiti.
Primenjeni površinski pritisci čelične ploče mogu varirati između 3 i 20 kg/cm! prema vrsti, jačini itd. obložnog drveta (furnira), prema vrsti upotrebljenog tutkala i prema željenoj pločici spolja.
Prilikom namotavanja ne vrši se samo izvesno sabijanje, nego naročito i nabora-vanje drveta pod ogrevnom toplotom, koje i ako je na vazduhu potpuno suvo, sadrži uvek izvesnu vlagu, kojoj još pridolazi i vlaga tutkala. Usahnjavanje se koleba uvek prema stepenu vlažnosti između 5 i 50'/,,. Doboš obuhvatajuća čelična traka, da bi mogla da sleduje usahnjavanju, tako se napreže ili mehaničkim ili hidrauličkim vaz-
dušnim pritiskom, da pritisak presovania i onda osfaje konstantan, kada se spoljaš nji prečnik prste na drvenog omotača smanji za više milimetara. Usled usahnjavanja nastaje pak i znatan unutarnji napon u drvenom telu, pošto iznutra grejani omotač doboša ne popušta i on vuče namotavani drveni omotač odgovarajući snažnim pritiskom prema dobošu za namotavanje. Ova okolnost služi samo vezi spoja ukrštenog drveta.
Da bi se gotov omotač mogao brzo i bez oštećenja skinuti sa doboša, izvodi se ovaj poslednji od više delova na taj način, da se njegovi pojedini delovi mogu brzo primicati i opet odmicati; pri tome doboš može samo jednostrano da naleže, dakle može biti viseći, da bi se sa slobodne strane mogao gotov trupac nesmetano da da skine. Na strani za skidanje može se upotrebiti potporno ležište, koje se lako dovodi do potrebnog položaja i opet se može udešavaii, da bi se sprečilo savijanje jednostrano naležućeg tela. doboša.
Time što se podužni furnir tek na samom dobošu stavlja u napeto stanje, dok se istovremeno radijalno presovanje na doboš vrši ka unutrašnjosti, to sva drvena vlakna dolaze odmah pod pritisak. Iz toga pak izlazi tek sasvim nova mogućnost, da se izrađuju pravi konusni omotači namo tavanjem.
Kod namotavanja konusnih omotača dolazi samo idealno prav izrasli i vlaknoviti podužni furnir u luku sa strane na doboš i taj podužni furnir se tada samo u najre-đim slučajevima pušta da pravo nailazi na konusni doboš. U tome ležeća opasnost otpada potpuno, kada prema pronalasku posle uglavljivanja na konusno skrojenu ili od kružno segmentnih i bitno podužnog pravca vlakana sastavljenu traku tek na samom valjku počne da deluje naprezanje jer se uglavljivanjem pod kočećom pri'r snom trakom odmah vrši pritisak na drva koji za nešto jednostrano napregnuta drvena vlakna stalno čuva od kidanja. Stoga se mogu tek sada upotrebili konusno skrojene trake furnira, čije se spojnice prirodno mnogo lakše kidaju no kod traka od po-dužnih vlakana.
Ako se za obrazovanje konusnog omotača potrebni prsten iseče tz cela od jedne furnirske ploče, — bilo da je spravljena pp vlaknima ili da je skrojena — to takav prsten pokazuje vlakna odn. pravac vlakana, koji je u odnosu na jedan prečnik upravljen čas podužan, čas poprečan. Ako uglavimo dakle u doboš za namotavanje poprečno presečeno mesto sa podužno ležečim vlaknima, tada se može na samom početku rada vršiti jako vučenje, a da se
ne moramo bojati otkidanja delova prste-novu. Kod daljeg namotavanja ne postoji više opasnost usled sigurnog glatkog na-leganja na omotač doboša. Pošto vlakna takvog prstena kod namotavanja dolaze jedna prema drugima da leže pod ugiom od 90°, to bez daljega nastaje telo od ukr-štenoga drveta u obliku konusnog omotača, a da pri tome nije potrebno umetanje naročitog poprečnog sloja. Radi postizanja dejstva ukrštenog drveta nije u ostalom potrebno, da vlakna leže tačno ukrštena pod ugiom od 90°, jer isto dejstvo nastupa i kod drugih ukrsnih uglova n. pr. kod 609. Dakle kod izvođenja sprave za namotava-nje mora se na to obratiti pažnja.
Predmet pronalaska je primera radi prestavljen na nacrtu.
Sl. 1 je izgled sa strane šeme celokup* nog postrojenja.
SI. 2 je doboš za namotavanje u poduž-nom preseku prema liniji A—B—C na si. 2a.
Sl. 2a je presek doboša po paralelnoj liniji D—E—F—G na si. 2.
SI. 3—7 pokazuju pojedinosti.
SI. 8 pokazuje sprave za zagrevanje i regulisanje napona trake za pritiskivanje.
Postrojenje na sl. 1 odgovara zadatku da se ukrštena drva namotavaju od dva sloja trake sa podužnim pravcem vlakana i od umetnog sloja trake obrazovane sa poprečnim slojem vlakana. Iz ovoga dalje izlazi, da obe vrste drveta na poznati način izrađene imamo u obliku dužih t. zv. beskonačnih traka pri čemu se traka i sa podužnim pravcem vlakana nalazi na ma-gacinskom dobošu 2, a traka 3 sa vlaknima poprečnog pravca na magacinskom dobošu
4.	Traka 1 prelazi preko stolne površine 5 ka dobošu za namotavanje 6. Vodeći par valjaka 7, koji se najcelishodnije okreće ručnom spravom za okretanje (krivajom ili t. si.), i razdvojni nož 8 smešteni su između magacinskih doboša i doboša za namotavanje.
Traka 3 sa poprečnim vlaknima ide kroz par valjaka 10 pored noža za sečenje 11, pri čemu su delovi tako smešteni, da traka 3 nailazi na traku 1 tako, da nož 11 otse-čeni deo 3’ ležeći na traci 1 prolazi kroz vodeće valjke 7 i ispod noža 8.
Da bi se traka sa poprečnim vlaknima snabdela tutkalom na obe strane vodeći valjci 10 dobijaju ili korita za tutkalo 12 ili se predviđaju valjci 13 sa tutkalom iznad i ispod trake 3 tako, da se na njima nalazeći se tutkalisani filmovi 14 uz posredovanje vodećih valjaka 10 premazuje sa obe strane.
Oko doboša za namotavanje 6 obavije-na je čelična traka 17 kao organ za priti-
skivanje i njegov je ulazni kraj 18 pritvr-đen sto 5, dok je njegov drugi kraj vlač-nim polugama, koje deluju na njegove obe ivice i između sebe propuštaju furnirske trake 1 i 3, spojen sa polugom 20. Ova se poluga može obrtati u zglavku 21 i može se razno opterećavati n. pr. pomičnim 22. Na mesto tega može se upotrebiti vaz-dušna presa ili hidraulična presa kao organ za davanje napona.
Doboš za namotavanje 6 sastoji se od četiri ljuske 25a—d od četiri šine 26a—d preseka T ili preseka u vidu p* čurke, koji u radnom položaju prestavljenem na sl. 1 ispunjavaju dodirna mesta između ljuska tako, da Imamo neprekidnu cilindričnu po vršinu. Samo na šini 26a postoji mali prekid površine doboša, pošto se uspravni lim šine jednostrano širi kod 27 i pošto je prema uzanoj površini 28 na odgovarajućoj ivici ljuske 25a izveden tako, da se između ta oba kraja može da uglavi kraj trake 1, posle čega može da se izradi neprekinuta površina omotača.
Sredstvima prema si. 2 i 2a, koja ćemo još opisivati, stoje pak ljuske 25 i šine 26 u vezi sa spravom za udešavanje (regulisanje) napona, od koje je na sl. 1 dat samo ručni točak 30, tako, da se one iz nacrtanog položaja mogu unutra da kreću, pri čemu je to kretanje ljusaka 25 veće nego šina 26. Kretanjem delova unutra postaje namotani i vezani omotač od ukrštenog drveta slobodan za skidanje. Kod nacrtanoga oblika izvođenja može se napon čelične trake 17 ukloniti prvo jednostavnim odizanjem i utvrđivanjem tega 22. jedna žina 26a izvodi se celishodno tako, da 6na nije radijalno pokretna kao ostale šine, dakle ostaje u nacrtanom položaju. Time se za početak rada, dakle kada se štap 26a nalazi dole na mestu šine 26b, olakšava uvođenje furnirske trake 1 između delova 27 i 28 za utvrđivanje. Ako pokrećemo traku 1 malim obrtanjem vodećeg valjka 7 odgovarajući na desno, tada njen kraj stupa iznad u tome trenutku na levo upravljenoga lima 27 štapa 26a i kada se tada ostali delovi doboša 6 napolje krenu, tada će kraj trake biti čvrsto uglavljen između lima 27 i površine 28 na ljusci 25a.
Prema sl. 1 čelična traka 17 obuhvata doboš za namotavanje otprilike za 3/4 njegovoga obima, što je prema iskustvu u praksi sasvim dovoljno. Dalje obuhvatanje, da bi se u potrebnom slučaju dobio samo uzani prorez za uvođenje drvenih traka, prirodno je. da se može postići odgovarajući izvedenim sredstvima. N. pr. polugu 20 treba izvesti tako, da ona čvrsto naleže na izvesnom kraku, a da njen na-viče upravljeni kratki krak deluje više ili
manje daleko na traku 17 vođenu u naokolo. Položaj i oblik ugaone poluge koja opterećava, treba da su tako izabrani, da dejstvo na izvlačenje na kraju trake 17 bude tangencijalno upravljeno na doboš 6.
Pod okolnostima stvorenim sl. 1 radi se na sledeči način:
Traka 17 je odignuta, obrazine odn. ljuske 25 doboša 6 skupljene su. Doboš 6 stoji tako, da se šina 26a nalazi dole. Onda se kraj trake 1, kao što je već objašnjeno dovodi u mesto za pritvrđivanje t. j. iznad lima 27, a delovi doboša se dovode u nacrtani položaj i poluga 20 sa tegom 32 se oslobođava tako, da traka 17 oba-vije doboš. Tada se doboš 6 stavi u obrtanje makakvim pogonom, pri čemu se mehanički pogonljivi valjci 10 za traku sa poprečnim vlaknima 3 privode tako, da nožem 11 odeljeni otsečak 3’ tek onda dođe na doboš, kada je traka sa podužnim vlaknima 1 već iednim slojem namotana na dobošu 6. Otsečak 3’ trake poprečnih vlakana ide onda zajedno sa drugim slojem trake podužnih vlakana 1 između doboša 6 i čelične trake 17 i nož 8 seče traku 1 neposredno iza otsečka 3’ ili sa izvesnim preklopnim dodatkom. Ako je potrebno izraditi cilindar od ukrštenog drveta sa više od tri, dakle od pet sedam, i t. d. slojeva drveta, tada nije drugo potrebno, no noževe 8 i 11 upravljati tako, da nož 8 seče toliki broj slojeva furnira odgovarajući dužine, dok nož 11 ima da odvoji na traci 3 poprečnih vlakana deo, koji je kraći za dužinu obima doboša.
Naročito, kada je reč o izradi šupljih tela, koja imaju šuplji sloj 3’ poprečnih vlakana može se upotrebiti i sprava jednostavnijeg oblika t. j. može se upotrebiti tako, da se namesto beskonačnih traka kao sa zalihe dodaju tačno otsečeni oisečci 3’ uvek rukom i u datom vremenu, na takođe tačno otsečenu traku 1 ili se između vodećih traka 7 dovode. Najzad takođe nije potreban ni magacinski doboš 2 za traku podužnih vlakana 1, jer se i ona može dr žati na gomili isečena na otsečke odgovarajuće dužine i rukom se može umetati. Bitno preimućstvo pronalaska, obrazovanje ukrštenog drveta sa nailaženjem na doboš za namotavanje, dakle pokretno obrađivanje materijala pritiskom površina i loplo-tom, postoji prirodno i ovde; isto tako se nova sprava može sa preimućstvom upotrebiti, kada je potrebno izraditi šuplja tela samo od više slojeva jedne turnirske trake sa podužnim pravcem vlakana. Čak i šuplja tela, koja se sastoje od trake poprečnih vlakana mogu se izrađivati novom spravom.
Noseća osovina 101 naieže viseći svojim
čepom 102 u prvoizvoljno izvodljivim ležištu 103. Osovina nosi pored ležišta zupčanik 104, koji može da pogoni kakav bio pogon na pr. elekromotor. Desni čeoni zid doboša 105 je svojom glavčinom 106 navučen na osovinu 101 i sa njorn je kod mesta 107 spojen na okretanje čepom i žljebom. Prema prestavi na nacrtu zupčanik 104 nije smešten neposredno na osovini, nego je smešten na glavčini 106, što nije od važnosti. Levi čeoni zid 1C8 doboša je svojom glavčinom 109 navučen na čeoni kraj osovine 101 i pritvrđen je čeonim vrtnjem 111. Osovina 101 je svojim prednjim dakle ulevo upravljenim delom snabdevena podužnim rupom 112, u kojoj počiva jedan spolja cilindriča navrtanj 113. U njega hvata vrianjsko vreteno 114, koje drži veza 115 između čeonog zida doboša 108, na kome se zidu nalazi rupa takve veličine, da kroz nju može da prođe vreteno 114, na čijem je spoljašnjem kraju name-šten ručni točak 30.
Na osovini 10 pomerljivo sedi konusno telo 117. Ono hvata jednim ili sa više poprečnih čepova 118 umetnutih kao glavati vrtnjevi u radialne šupljine navrtnja 113’, i sprečava ga da se obrće po njegovom vrtnjastom vretenu 114. Pomenuti čepovi 118 prolaze kroz podužne proreze 119 o-sovine 101 i obrazuju time isiovremeno vodicu za konusno telo 117 tako, da se isto ne može da obrće na osovini 101.
Pojedine obrazine odn. ljuske 25, od kojih po sl. 1 služe četiri zajedno šinama 26 za obrazovanje dobošnog oblika, prestavljene su prema si. 2 i 2a kao pljošte savijena čelična tela, koja su pritvrđena na naročitim nosečim telima 125. Šuplji prostor između Ijusak 25 i nosačkih teia 125 služi za prijem električnih grejnih namotaja ili drugih nosača toplote, kao gas, para itd. U datom slučaju mogu i štapovi 26 biti snabdeveni grejnim namotajima ako prelaz toplote sa ljusaka ne bi bio dovoljan. Ta četiri noseća tela 125 su smeštena kao o-brazine utega. One su izvedene po si. 2a u preseku k3o T ili u vidu pečurke i sa unutrašnjim površinama njihovih limova 127 naležu na konusnom telu 117.
Prema unutarnjoj ivici ili unutarnjoj površin imaju ovi limovi 127 u preseku use-čene podužne žljebove 127’ Toblika u koje hvataju glavati čepovi 128 inače uvrćeni u konusnom telu 117, čime se obrazuje po-dužna vodica kao u obrazinama utege između nosača ljusaka 125 i konusnog tela 117.
Na njihovim čeonim krajevima se nosači ljusaka i 25 i njihovi limasti produžetci 126 vode u radijalnim žljebovima 130 čeonog zida doboša 105 i lo8, pri čemu je
rjihovo najveće kretanje prema spolja o-graničeno vrinjevima i udešavalačkim prutom 13l osiguranog trupca 132.
Kao šio se iz donje polovine si. 2 vidi, šine 26, koje se nalaze između svake dve ljuske, vode se na njihovim čeonim stranema u radijalnim žljebovima 135 čeonih vidova doboša 105 i 108. Oni se spiralnim oprugama pritvrđuju iako. da stalno teže, da se kreću unutra. Spiralne su opruge u unutrašnjosti doboša na polugama 137, koje se na desnom kraju drže u rupama naročitog kotura 139 pritvrđenog na osovini 101. Usled takvog rasporeda leže štapovi sa njihovim zakošenim kracima na unutrašnjosti doboša uvek odgovarajućim zakošenim ivica krakova ljusaka 125 i sle-duju njihovom kretanju i unutra i napolje.
Drugojače naleže samo jedan pečurka sti štap, koji je na slici obeležen sa 26 a i koji služi za pritvrđivanje turnirske trake, koja treba da se namota. Rl. 2a pokazuje desno dole, da se lim toga štapa 26a može obrtati oko dva čeona čepa 140 i to po si. 2 u delovima 105 i 108, pri čemu se pomoću štapa 26a na si. 2 a prestavljenog i kroz čeoni zid doboša 105 odn.108 spro-vedenog vrtnja 141 sa skonusnim vrhom na poznat način može obrtati oko čepa 140 i time udesiti tako, kao što je to potrebno za svaki pojedini furnir koji dolazi u obradi između površina 27 i 48.
Udešavanje delova vrši se razume se dok osovina 101 miruje okretanjem ručnog točka 30, koji pokreće u šupljini 112 osovine 101 ležeći navrtanj 113 podužno, i na tom kretanju uzima učešća konusni deo 117, što ima za posledicu, da se samo u radijalnom pravcu pomerljivi nosači ljusaka 125 i 126 uvek prema pravcu okretanja tačka 20 uvlače ili izvlače.
Spravom se mogu izrađivati i šuplja tela, koja nisu kružnog preseka. Presek može biti i uglast, ali se samo mora paziti na to da bude dovoljno popustljiva čelična traka, koja obuhvata doboš, te da i na po. vršinama naleže sa dovoljnim pritiskom.
Sprava se dalje može upotrebiti i za izradu konusnih tela ili omotača, U tom slučaju dobija u preseku kružan ili čak i ugaoni doboš za namotavanje konusni oblik, a čelična traka 17 treba takođe da se odgovarajući izvede. Za izradu konusnih tela od ukrštanog drveta, može se postupiti pri tome, odgovarajućim postupkom, kao što je to za cilindrična tela opisano, t. j., mogu se beskonačne bitno sa vlaknima podužnog pravca izrađivati po staroj prijavi Sch. 85962, i primeniti i pored toga uvoditi trake sa poprečnim vlaknima, ili se mogu upotrebiti pojedini otsečci odgovarajućih dužina i oblika.
Tako po si. 3 od obične turnirske trake
151	mogu se šfancovanjem dobiti delovi trake 152 sa podužnim vlaknima ili delovi trake 153 sa poprečnim vlaknima, koji se zatim pod naponskom čeličnom Irakom 17 ujednačuju na dobošu 6. Celishodno se pak može i tako postupiti, da se od trake
152	dobijene Ijuštenjem i sečenjem štan-cuje, kao što prstenje ili delovi prstenja, kao što je na si. 4 pokazani trakasti ise-čak 154 s/4 dužine kruga. Kada kod takve trake trećina (kao što je to na slici 4 označeno isprekidanim linijama) obrazuje jedan sloj za namotavanje, dobija se od takve spojene trake troslojno konusno telo, čiji se zamišljeni konusni vrh poklapa sa sedi-štem prstenastog isečka 154a, i dalje se ima preimućstvo, da se od jednog jedinog dela trake postiže odličan ukršteni spoj, jer posle namotavanja padaju jedno na drugo mesta, koja su obeležena isprekidanim linijama. Kod linije 154 pojavljuje se pravac podušnih vlakana, kod linije 154b naprotiv poprečni pravac vlakana tako, da se vlakna ukrštaju pod pravim uglom posle namotavanja. Razume se da isto važi i za druge isprekidane linije.
Kao što je to gore već opisano prilikom objašnjavanja izrade cilindričnih šupljih tela, može se namotaji i šuplje konusno telo od jedne krake, koja ima samo poprečni pravac vlakana, kao što je to na si. 5 prestavljeno u perspektivi. Po želji može se kod namotavanja takve trake namotavati zajedno još i traka od vlakana podužnog pravca ili otsečaka takve trake.
SI. 6 pokazuje šematičkijednostavnu spravu za izradu traka po si. 5.
Na otsečku stabla 156 deluje Ijušteći nož 157, koji naleže prema stablu tako, da se njegova sečica u produženju sasvim ili približno poklapa sa vrhom konusa.
Prema si. 7 otsečak stabla 156 naleže između dva izmeštena čeona ležišta 158, 156 tako, da se time postiže izrada beskonačne konusne turnirske trake.
Na si. 8 predstavljena sprava za reguli-sanje odn. za postepeno udešavanje napona pritisne čelične trake 17 sastoji se od hidraulične ili pneumatične prese, koja deluje na polugu 20 i u tome odstupa od si. 1, gde se za isti cilj upotrebljava pomoćni teg 22. Ova presa se izvodi od dva cilindra 160, 161 jedno za drugo ukopčana, čiji klipovi 162, 163 sede na zajedničkoj klipnjači 164, koja deluje na polugu 20. U cilindar 161 se dovodi pritisna tečnost na ulazni otvor 165, čiji se pritisak može re-gulisati, a cilindru 160 se dovodi pritisna tečnost na drugi ulazni otvor 166, čiji se pritisak može n. pr. udesiti na viši napon. Ovo se može vršiti ventilima, koji se ude-
šavaju rukom ili automatski. Time je omogućeno regulisanje napona pritisne celične trake 17 n. pr. postepeno tako, da kod prvog nailaženja furnira sa podužnim vlaknima napon bude još srazmerno mali i da postepeno jako ojačava kod pridolaženja furnira sa poprečnim vlaknima.
Grejanje čelične trake može se prema izvođenju na si. 8 vršiti na pr. polaganjem gornjeg jastuka 167 oko iste (17), koji se preko udešljivog otpora 168 priključuje na mrežu 169.
Patentni zahtevi:
1.	Sprava za izradu šupljih tela od ukr-štenih drvenih ploča odn. sa spojenim slojevima obložnoga drveta (furnira), koja radi sa dobošem za namotavanje, naznačena time, da je doboš za namotavanje obuhvaćen pritisnom trakom (17), koja može jako da se zategne ali ne uzima učešća u obrtanju.
2.	Sprava po zahtevu 1, naznačena time, što je pritisna čelična traka (17), koja o buhvata doboš za namotavanje, izvedena kao nosač spoljašnjeg grejanja odn. kao spoljašnje grejno telo.
3.	Sprava po zahtevu 1, naznačena time, da se kod izrade konusnih šupljih tela jednim jedinim kružnim isečkom, koji ipak daje više slojeva za namotavanje, izrađuje konično šuplje telo.
4.	Sprava po zahtevu 1, naznačena time, da se doboš za namotavanje obrazuje od više segmenata, koji se mogu unutrašnjim i radijalno pomerljivim konusom pomerati unutra i napolje.
5.	Sprava po zahtevu 1, naznačena time, da je doboš za namotavanje izrađen od više segmentnih ljusaka (obrazina) (25) i od štapova odn. šina (26) preseka T ili pe-čurkastog preseka, koji su umetnuti u dodirnim mestima ljusaka (25) i koji su štapovi oen. šine radialno opružni i u razapetom položaju ljusaka ispunjavaju dodirna mesta između između njih tako, da dobijemo neprekidnu površinu omotača doboša za namotavanje.
6.	Sprava po zahtevu 1, naznačena time, da se štapovi, koji ispunjavaju dodirne spojnice segmentnih ljusaka vode u vodećim žljebovima čeonih zidova doboša za namotavanje, koji su kraći od radijalneg puta segmentne ljuske prema unutra tako, da u unutražnjem položaju segmentnih ljusaka vodeće letve strče između njih iznad obima površina omotača.
7.	Sprava po zahtevu 1, naznačena time, da su u šupljem prostoru između segmentnih ljusaka (25) i njihovih nosečih tela (125) smeštene grejne sprave.
8.	Sprava po zahtevu 1, naznačena time, da je pritisna čelična traka (17) spojena sa jednostavnom ili višestrukom presom n. pr. hidrauličnom presom, čiji se presu-jući pritisak može regulisati, a naročito se može regulisati postepeno, n. pr. upravljačkim ventilima.
9.	Sprava po zahtevu 1, naznačena time, da se pritisna traka (17) može udešljivo zagrevati grejnim nosačem, koji obuhvata istu pritisnu traku (17), kao što je to n. pr. električni grejni jastuk.
Adpatent broj <$37/.

f
:	f
■ \

3*
X %
•> •>-
■	:y%
\ K
V*- X l.K
i' V 5
! |

I

* >


/
Fig. 3.
Fig. 4.
Adpatent broj837f.
VT •	f—
Fig. 5.



• 'oć












.










- V '	'"j
' - -..............
;■










,