MESARSKI LIST Stručni list za mesarski i kobasičarski obrt. Iidaja: Konzorcij Mesarski List, Št. Vid nad Ljubljano. — Predstavnik i odgovorni urednik Grudnik Rudolf, Dravlje 103 (Tel. 22-89). Tiskarna „Slovenija" v Ljubljani. Predstavnik Albert Kolman. Ljubljana, Celovška cesta 61. Izlazi mjesečno. - Uprava Dravlje 103, p. Št.Vid nad Ljubljano. Tel. 22-89. Oglasi po cjeniku. — Pretplata za čitavu godinu 30 Din. Osnivanje savesa mesarskih udruženja Dravske banovine. 7. j ima sastali su se mesari iz čitave Dravske banovine kao i mnogo njih iz Savske banovine n nameri da osnuju Savez. Ova misao, pokretana već mnogo meseci, ostvarena je napokon usprkos dugotrajnog razmatranja, koje je dakako i bilo potrebno iz razloga, što su u ovako važnim slučajevima kao i osvrtanjem na današnje teške prilike zaključci od sudbonosnog uticaja na svu organizaciju. Mesari, koji su se sastali, imali su sve ovo u vidu te su raspravljali o tome celo veče 6. juna kao i ceo dan 7. juna. Skupštinu je otvorio pretsednik pri-pravljalnog odbora g. Dimnik Jakob iz D. M. u Polju, vodio pak je skupštinu g. Zajc Franc iz Ljubljane. Prisustvovali su skupštini g. Šink, zastupnik Kralj, banske uprave, zastupnik TOl Komore, zastupnik grada, zastupnici raznih obrtničkih organizacija kao i zastupnici mesarskih obrtnika iz Savske banovine, to jest pretsednik Udruženja mesarskih obrtnika u Zagrebu g. Mokrovič Milan te sekretar Kavrić Slavko . (zastupali su 400 zagrebačkih mesara). Na skupštinu je došao i zastupnik Saveza hrvatskih obrtnika g. Ivančič Ivan. Zbor je sa oduševljenjem predao brzojavku Njegovom Veličanstvu Kralju kao i g. ministru trgovine. U veoma opširnom izveštaju gosp. ^Vindischer Josipa ml. iz Novog mesta izneta su bila sva najvažnija pitanja mesarskog zanatstva tako u privrednom kao i u smislu organizacije. Naročito je iznio i ocrtao teške poslenice seljačkog klanja, koje nikako ne može koristiti seljacima u onom raz-meru koliko ono šteti seoskog mesara je protivno obrtnom zakonu. — Zakupnik Banske uprave obečao je svu Nunoć mesarima. Svoja stanovišta su Pneli i zastupnik grada, TOI komore kao i g. Mokrovič. G. Žan Ivo iznio je mnoge činjenice kobnog uticaja seljačkog klanja na mesarski stalež, °Pnrezivanje mesara, maksimiranje Cena mesarskih proizvoda, inspekciju Fada kao i javne nabavke. Cene me-^rskih proizvoda neka bi se maksi-lrale sporazumno sa udruženjima te osvrtanjem na sadašnje kritično privredno stanje. Kod mesarskog naraštaja neka se onemogući svaki uticaj stranačkih radničkih organizacija, nego se ova pitanja rešavaju sporazumno sa TOl komorom. Radničkom komorom i roditeljima. U principu neka se uposluje na svaka dva pomoćnika po jedan šegrt. Resolucija, sastavljena iz predloga g. Žana, bila je primljena sa nekim izmenama, predlaganim od sekretara zagrebačkih mesara, g. Kavrića. Nakon primljenja resolucije priredili su mesari malu zabavu. Na dan 7. juna posetili su delegati klaonicu i velesajam. U podne pak su se sastali na skupštinu kojoj su prisustvovali delegati udruženja iz Ljubljane, Maribora, Celja, Kamnika, Kočevja, Litije, Novog mesta i Škofje Loke. Izveštaj o radu pripremnog odbora iznio je g. Pirc. Primljena su bila pravila novog saveza, koja su od Kraljevske banske uprave već odobrena. Odbor saveza sastoji se iz sviju načelnika pojedinih udruženja te trojice članova iz Ljubljane i okoline ovako: pretsednik Dimnik Jakob iz D. M. u Polju, prvi potpretsednik Zajc Franc iz Ljubljane, drugi potpretsednik Re-beuschegg Franc iz Celja, tajnik Žan Ivo iz Ljubljane, blagajnik Toni Jo- sip iz Ljubljane, odbornici pak načelnici ostalih udruženja. Revizori: Fiedler iz Maribora, Urbas Miroslav i Dolinšek Pavel iz Ljubljane. Od velike je važnosti ova skupština naših mesara, koji su usvojili skoro sve, što je najvažnije za mesarski stalež. Ipak bismo im bili dužni još nekih napomena, to jest, da u svome radu usvoje mnogošta iz organizacije nemačkih mesara, čijih udruženja imadu skoro isključivu merodavnu reč naročitu u sadašnje doba. Nećemo im pak odricati priznanja na veoma presudnom radu kod osnivanja, što se vidi čak iz toga, što su zagrebački mesari, čijih skupština prošlog meseca nije bila skoro nikako pose-ćena (od skoro tristo članova učestvovalo je na skupštini samo 65 članova), slali svoje zastupnike. Preporučamo svim udruženjima, koja još nisu osnovala saveza, da se obrate ovome novom savezu za informacije u svim detajl ima te će sigurno moći na osnovu njegovih pravila osnovati saveze, koji će biti dosta jaki za uticanje na poboljšanju današnjeg gazdinskog stanja ne samo mesara nego i sviju onih zanatlija, koji se bave ikakvom preradom mesa i nuzproizvoda. Mi pak čestitamo1 našim mesarimo ka uspešnom zaključenju skupštine te im želimo još uspešniji rad u savezu te na poboljšanju sadašnjih svojih prilika. Uspesi konferencija. Mi, koji nemamo tako visokih zastupnika i pretstavnika, koji bi hteli samo konferisati, nego samo rade za spas državljanina, smo već prestali gledati i čekati na veliko jaje nego rešavamo krizu po svoje. Dočekali smo ugovor držtva male antante o saradnji odnosno o izmeni dobara, proizvedenih od pojedinih članova male antante. Došli smo prije na zelenu granu i raditi ćemo medjusobno svakako mnogo bolje kao velika antanta. Nećemo se potući, jer smo mnogo skromniji, miroljubiviji te zadovoljni sa mnogo manje zlata i ratnih sprava. Mi smo maleni te radje živimo i radimo u miru, svakako samo zbog toga, što smo samo mala antanta. Samo smo imali jednu konferenciju i na ovoj smo usvojili Kriza traje dalje. Konferiše se svuda a najčešće konferencije održavaju zastupnici velikih država — rez realnih uspeha — sa mnogo raznih ugovora o miru, nemiru, životu i smrti, o zlatu, srebru i papiru. Ne osvrnu se gospoda na živežne namirnice, koje bacaju u more, lože s njima lokomotive, jer je ugalj možda skuplji. Kriza nas ne ostavlja. Ograničavamo se i štedimo na svim stranama te i čekamo da nam velike države i državnici ispeku najbolji hleb iz najboljeg brašna. Eh, da nije kvasac proizveden od karteliranih tvornica, išlo bi. Ah, taj kvasac! I šećer nam je skup te je karteliziran. Šta bi bilo, da karteliziramo i krize a samo tamo, gde se održavaju bezuspešne konferencije. sve ono, što je dobro za nas. Nismo sastavili četvorni pakt te čekali, kad će se naš sused odlučiti, da ga odbaci i traži drugoga. Nego smo samo rekli: druže, ti imaš to, ja to a on opet ono, što svi svaki za sebe nemamo. Pak ćeš ti dati meni, što ja trebam, ja tebi, što ti trebaš a on nama, što nas dvojica trebamo od njega. — Bilo sretno. Nismo se potukli. Šta ćemo. Maleni smo i nemamo svega. Morati ćemo čekati i na ono, što će učiniti velika antanta. Dobro ćemo prihvatiti, za sve slabo ćemo za-blagodariti susede te ostaviti prema najboljim našim sposobnostima njima. Neka oni uživaju tvrde komade, kojim naši zubi nisu dosta čvrsti. Nadajmo se, da će stvoriti velika antanta barem nešto dobroga za nas mališane, koji ne možemo trošiti grdne pare za naše izaslanike, da bi slušali, šta je u stvari i na kraju zabeležiti -oo-. Sada su počeli konferisati u Londonu te će svakako učiniti mnogo dobroga za London, dok budu u njemu. Žalibože svi privrednici, stručnjaci mnogo sumnjaju u uspehe po rešenje krize. Da je moguće dati bankama 50% kamata, zanatliji 30% čiste zarade, fabrikama mehanizirane robote, koji će raditi besplatno i dati njima zaradu od bar 300%, trgovcima mušterije, koje će doneti samo pare a robu zaboraviti u dućanu, besposlene nahraniti sa najčišćim vazduhom, seljaku omogućiti bezbrižan život, onemogućiti padanje grada, poplave, zarazne stočne bolesti itsl., bila bi spasena sva naša nesretna zemaljska kugla, koja se još uvek kreće oko sunca unatoč najžešće krize. Bilo bi možda dobro, da zaposlimo naše bezposlene radnike, zanatlije i školovane ljudi sa utanačivanjem rase svakog pojedinca bar za 1000 godina unazad te bi onda sigurno pronašli neka naselja na našoj zemaljskoj kugli, gde još nema krize, jer bi one, koji nisu bili pre hiljadu godina ovde, gde su sada, jednostavno slali u njihovu praotaćbinu, gde možda ni trava raste. U Europi bi krize svakako nestalo a najsigurnije ne bi krize bilo u Americi, koje pre hiljadu godina još nikako nismo poznavali. Kriza bi se sa svim svojim slabim stranama otse-lila tamo negde u Aziju, gde je bojda nema. Odmah ne bi trebali nikakvih udruženja za zaštitu poverilaca pa ni za zaštitu dužnika. Ne bi imali prinudnih poravnanja, propasti banaka, fabrika i sličnih neprijatnih stvari, koje samo stvaraju živčano bolesne ljudi i lopove. Nego treba i nešto ozbiljnijeg. Morati će oni, koji ne konferišu nigde već samo. rade i slabo zaradjuju, početi raditi i u tom smeru, da se prestane sa većnim konferencijama, sa kojima se samo farba svet a ne učini ništa dobroga te počne malo čistiti i zahtevati rad, rad i opet rad a ne reči. Šta nama koristi sve udruživanje, kad ne možemo učiniti ono, što je nravski potrebno i što priroda traži od ljudi, to jest iskorišćavanje dobara u dobrobit naroda, zemlje i države? Dokle ćemo morati samo čitati i slušati, da je ova konferencija bila bezuspešna, što se delegati ove ili one države nisu složili sa drugima? Sve dotle, dok nećemo dati osetiti svim tim delegatima krizu života, krizu njihove »sposobnosti«, apsolutno nepoznavanje privrede i gazdinstva te ih baciti napolje kao učine pčele sa trutovima. Austrijski mesari. bili su protiv zabrane uvoza naših svinja. Kad je naime krajem maja Austrija iznenada zatvorila uvoz svinja iz Jugoslavije bez ikakvog ozbiljnog privrednog razloga, oni nisu raspolagali sa dobrom robom te su i poskočile cene domaćoj robi za 10 do čak 20% iako se domaća roba ne može usporediti sa jugoslovenskom. Ovaj slab korak prouzrokovati su austrijski seljaci, koji su mislili da će ovako spasiti svoju zemlju krize. Nikako ne bi čovek mislio da može neko biti ovako kratkovidan te misli sa smanjenjem zalihe robe postići rešenje krize. Osobito ne bi niko očekivao od naše susede, čije stočarstvo nije na tako zavidnoj visini. Pa i da bi Austriji bilo uspelo održati zabranu uvoza, bila bi oštećena, jer ne bi primila iz Mad-jarske kao i ne iz Rumunije robu ni u ceni pa i ne u kvalitetu onakvu, koju kon-sumenti trebaju da nisu oštećeni u svojoj tražbini. Kad netko nešto kupi, nije mu svejedno, dali dobije za Din 100 6 kg mesa od neke stare svinje ili najbolje svinjsko meso. On će u slučaju kad mu se prodaje slaba roba, radije odustati od kupnje nego uživati slabo meso. Nije ni ono ratno doba, kad su u industrijskim pokrajinama svi gladovali te krišom došli do kg mesa, makar od pola crknute krave ili od svinjske prababice. I to je bilo samo u centralnim državama. Naprotiv je u državama pobediocima bilo dosta živežnih namirnica gde se nije platilo za kg pasula sedam kruna, nego se ga najčešće dobivalo skoro badava. Danas ima svugde dovoljno pa i previše živežnih namirnica te gladuju samo bcsposelni nikako pak toliko, koliko se gladovalo u centralnim državama, gde se za novac nije moglo kupiti baš ništa, nego si za perine, duhan i slične vrednote primio kriomčarski nekoliko brašna i masti. I to si dobio samo kod onog seljaka, koji je znao vešte zakriti brašno i mast pred rekvizitorima. Dakle su možda austrijski seljaci pomislili na ona sretna vremena, kojih, nadajmo se barem, neće biti više. Austrijski mesari su znali vrlo dobro, da neće ovaj postupak njihovih seljaka uspeti, jer nije bio opravdan. Naša država opet može svoje industrijske potrebe kriti iz drugih država, koje vrlo rado iskoriste ovakve slučajeve. Mogla je biti čak veoma stroga. Kao pak je kod nas već običaj. ne pravi naša vlada nikad nekih neprilika susedima te je samo pokazala svojoj susedi, da mora postupiti malo drukčije, kad je zabranila uvoz austrijskih industrijskih proizvoda. Trajao je ovaj spor samo nekoliko dana i nije nanio većih šteta. Samo su naši izvoznici dali nama Jugoslovenima nešto najbolje robe za poslasticu te smo se mogli uveriti o poštenoj reklami za našu stoku, ne samo čitati u novinama o dobrom svinjskom i govedjem mesu, koje dolazi iz Jugoslavije. Na ljubljanskem velesejmu priredjenom od 3. do 15. juna, bilo je izloženih vanredno mnogo mesarskih potrepština. Izmed ju raznih izlagača mesarskih potrepština pokazala se osobito naša domaća tvrtka Grudnik d. z o. z., Dravlje 103. Izložila je mimo drugih svih mesarskih potrepština cei u seriju rema (veša-lica) i kuka te razni alat iz nehrdjajućeg čelika. Sve su to izraci domaćih ruku. Naročitu pažnju pobudila je tvrtka Grudnik sa svojim najnovijim strojem za sečenje mesa (Wolf). Ovaj je stroj nadmašio u kvalitetu i izradi sve inostrane strojeve ove vrsti, kojih je bilo vrlo mnogo raznih tipa i veličina. Ovaj novi Grud-nik-Wolf jeste unutra i vani svetio kalaj-san, ima promer ploče 10 cm, snabdeven je krogljičnim ležištem te ovako konstruiran, da ga se može upotrebiti za ručni i motorski pogon. Montiran može biti na stalku ili na stenskom nosiocu ili bez svega za na sto. Wolf ima osam raznih ploča te par noževa. Upotrebljiv je za svaki manji kao i veći obrat. Za jedan sat sme-Ije pod motorskim pogonom 220 kg mesa ili 100 kg prata. Zauzima vrlo mali prostor te upotrebi samo jedan Ks, dok na ručni pogon može njim sasma lako raditi jedan jedini čovek, jednom rečju, to jest Wolf, koji nadmašuje sve inostrane i domaće. Najzanimljivije pak je to, što su cene sviju inostranih kao i domaćih Wol-fova sa pločom od 8 cm bile od Din 2000 do 2600, dok je Grudnik-Wolf sa pločom od 10 cm, dakle znatno veći i teži, osim toga kalajsan te sa krogljičnim ležištem, što svi drugi nemaju, sa još osam ploča ukupno stajao Din 2200. U tome primeru vidimo dakle dobar razvoj i napredak domaće industrije. Sprava za hladjenje bilo je većih i manjih takodje mnogo kao još nikad dosad na ijednoj izložbi u Jugoslaviji. Naročitu pažnju pobudila je tvrtka Alfa, Zagreb, koja je imala baš pravu spravu za hladjenje za mesarsku radnju, postavljenu u paviljonu G. Ova je tvrtka montirala u našoj državi baš priličan broj sprava za hladjenje, koje su dobro uspele. Ovogodišnju izložbu posetio je rekordan broj mesara, što moramo bojda pripisivati činjenici, da su održavali osnivačku skupštinu saveza mesarskih zanatlija Dravske banovine, na kojoj je učestvovao i veći broj mesara iz susedne Savske banovine. Iz ovog razloga jeste i interesova-nje za mesarske strojeve i sprave za hladjenje poraslo iako sada nije sezona ni za jedno ni za drugo. Ovako je velesajam bio zaključen sa zadovoljstvom. Savremeni uslovl. Htio se Pavao osigurati za slučaj nesreće i pozove agenta. »Jeste li automobilista?« »Nisam.« »Jeste li motociklista?« »Nisam.« »Jeste li vazduboplovac?« »Nisam.« »Ondak žalim. Riziko za pešca ne možemo nositi.« CA o 2. T3 GO o q- ^ o. -13 < o «2. 1“ 3 N 3. Q) 3, ll. 2 ^ st 3x 0 cr 01 (A n’ 01 M m "S c O c .—-CQ -t D, O 3 3 0) -• (3_ T3 3 '75' 3. “ S pr oo V) O rr Q) 5- ^ cr. ca g- s^. K 2 a. c c 3“ O« 3 N< C oo< Pr r-t* (D 2 a.3 ^ ° 3 o- n< Jo “ 5 o — -a » i 2. 3 ^ K g.° V) D) r^t* O O rf S" X- S 3 Ul I/) GU < 9 Ul 3 O 09 O O 01 Ul o rt š N 09 v;. V • .; 01 O) o. •efusjsnuj eseu llB^so i sn>joci bz ^nduBpaf aipnjBivi i^iuafjD ; gpnuod 3;fBA3?qB2 peuio>| !>{bas bz nfpuejeB nund oiuafBp a; , ■ • UilH>SKI?I I ed a VJŠn 3 Z žd 3AA ^nois v iiiom e|elu9|eui 69i|oqreu z; ns ipoAZiojd isBy ;>1D|Q aDljaiJS UIOijiBUI BS 'JUO OUIBS i(|oq[BU ns ja| ‘aAazou i ajeseui aAO>joiQ ouibs epnAS ajizBJj OJB2 i JIOICEAi ■<---------« uio^jbui uio^s^aAS UIOJBUZOd BS 'lUO OUIBS HS IA3Z0U I IJBSBUI iJiuaAnDlB^ fmmmm - *m *v naPnnssa - naia *j ifiv«i ‘M^S “ U9W00 U0P tfJOqJ0A U!0IIB 0!S j9>)JBUJSU9nBJp8/\ 9U!0 4------•f 3>|J0!N 9!P ^!jB0qs^!|Bno u|0 isj „iHVlS-MOia11 0^N J0Q gg -D 'AS ‘BUBf|qnfl VAOONllia BijpjAi afiupjaflBu iub/\ jpnu BpoAZ|oid musaui i BS3U1 afUB.IlABZ BZ JjdBJ iue)iseqoi| § iJesaN I jozod C4 n « s Z o N « o Uf Z -J 4 ef * EK v yyi p jSŽ i«« ® O ro _> ‘E ro L. ra -c .E ro N °-| O -o »n > 2 V O ‘cr n 3 C/3 4^ 'o. oo D te id a: os O N a UJ a a z: o a. UJ H >N < Q£ H O • — f — TRŽIŠTE KOŽE. Cene kože znatno su se oporavile u jt.1® zemljama i zbog toga i kod nas. 1Su pak naše cene dostigle cena u ino-*nstvu jer nije naše tržište oživelo od .as*n potrošača kože nego od izvoza u °stranstvo, to jest u Madžarsku i Fran-'Usku. , Govedje kože I. vrsti bez soli Din 8 marnske Dm 6—7. Na poslednjoj a£bi u Zagrebu dostigle su cenu Din 9.50. j Celeče kože I. vrsti bez soli s glavom au?in nogu Din 13, bodo Din 14, bez gla-e kratkih nogu pak Din 16—17. Janjeće kože Din 12—15. Njihove cene hU u poslednje vreme znatno poskočile. ,°ba od 70—75 kg (100 komada) Din 12 a 13 po komadu, od 90—100 kg (100 ko-ađa) Din 14—15 po komadu, dobro sor-,ltana. Jareće kože su poskupile najznatnije . Ceni. Komad stoji čak Din 25—-27. Ina-cene Din 17—20 po komadu. ,, Ovčije kože je malo. Cene su Din 7 1 8 po kg prema kvalitetu, t Posije kože kupuju u neznatnim kolibama opančari za Din 8—10 po kg pre-819 kvalitetu. TRŽIŠTE CREVA. „ trgovina crevima je slaba tu i u ino-fanstvu a zaliha velika. Jeftino prodam jadan Wolf, jedan stroj za punjenje kobaca od 30 litara, jedan stroj za zatvaranje °Dzervi, banju za mešanje mesa (grand), .Jansmisiju 40, 50 i 60 m/m, i 20 m, bačve I ade) iz tvrdog drva za solenje mesa, jadan motor na surovo ulje i jedan stroj-'rcaljku za brzo solenje šunke (butina). Milan Benotić, mesar, Koprivnica. Suha tanka govedja creva (Bandel-darm) Din 0.50—0.55 po m, soljena ravna debela creva (Schaidendarm) široka Din 3 do 3.50 po m, soljena ravna debela creva (Schaidendarm) srednja Din 1.20—1.30 po m, soljena ravna debela creva (Schaidendarm), uska Din 1 po m. Svinjska creva original Din 0.10 po m, svinjska creva sortirana uska Din 0.30 do 0.40 po m, svinjska creva sortirana srednja Din 0.20—0.25. Konjska creva ekstra široka Din 5 po m, konjska creva široka Din 4 po m, konjska creva srednja Din 2 po m, konjska creva uska Din 0.75 po m. Ovčija creva saitling 16/18 Din 3 komad, 18/20 Din 6 komad, 20/22 Din 10 komad, preko 20 Din 13 komad. TRŽIŠTE LOJA. Netopljena roba Din 3—3.50 po kg, topljena pak Din 6.50—7 po kg. Robe je malo, tražnja slaba. Svetsko poznate ASTRA- UREĐAJE za HLAĐENJE dobavlja u svim veličinama počam od 600 do 250.000 kal. na sat sa kompresorima stojeće ili ležeće konstrukcije sa ili bez automatike za punjenje amonijakom, ugljičnom kiselinom, etil- ili metilkloridom uz solidne cijene i povoljne platežne uvjete ALFA d.d., ZAGREB DUKUANINOVA 28. iiiiiiiiimmiminiiiiimiiiiimiiiminimiiiiiimiiimiiiiimmiimiiniiii Jugoslovanska specijalna radiona za popravak mesarskih i kobasičarskih strojeva i novi STROJEVI U RAZNIM DIMENZIJAMA Stalno skladište svih strojeva. - Transmisije - Svakovrsne reme za vješanje mesa i kobasica. - Kuke za sušenje mesa od svake veličine. - Brušenje svakovrsnih noževa i ploča. - Montaže. FRANJO TRBUHA ZAGREB, MAKS1MIRSKA C. BROJ 11 35-god praksa kod specijalne tvornice FRIEDRICH I HflflGfl, Wien.—Narudžbe i popravci izvan Zagreba bit će brzo otpremljeni. Solidna radnja i umjerene cijene ffllillllllllllllllllillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllllllHIIllIllIlllIIIIHllillltllltliHillllTIIIIllllllilllllJlIF iiiiiiiimiiiimiiiiiiiimiiiiiimiiiiiiiiiiiiimin Ako želite imati prima i tačno sortirana creva onda se izvolite obratiti na: »JUGOCRIJEVO« ZAGREB, Klaoničkaul.9 TELEFON 60-91 Brzojavni naslov: 3UGOCRI3EVO Tražite cijenik! Brza i solidna podvorba! Širite „Mesarski list"! German itter, cronenberg sPecijalna tvornica mesarskih testera (pila) ^Tadjujemo mesarske testere svih veličina naj-boljeg kvaliteta, obične, poniklane kao i nehrdja-juće. TRAŽITE CENIK! NEMACKA -./i,:-,*;"":' -/..s V- 1» (D e ra M 10 E > >N O 1/1 to m .£ c (0 n N « > N ® 10 >N X O (o e E > > & 61 >N >N o o c c 3 Jđ b. m E 3 | >55 10 IM n c 0) S£ N 10 a to c (0 » o a 3 TJ O S* 0» > « W O g E I E S a t: 3 O *: n 0) ^ — m Šl ,s -o | ^ 2 ^ E e raco S3 w ” E « E so O- E ■■X M O S E S g > =o m >n C/3 C/5 a/ c3 a QJ C/5 a/ cd N 3 N JO ° ta ^ axi g o-° > !0 -2 ;o-o 4, 3 .-P 2" (/) •— ta 13 '1 £ tu 5 tu w ^55 to Jf xo -b