KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 80 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Avgusta 1931.
PATENTNI SPIS BR. 8251
Margalit Andor es Odon, Budapest, Mađarska,
Postupak za spravljanje proizvoljno velikih kamenih ploča i drugog obličja proizvoljnih osobina površina, koje su otporne prema hemiskim, mehaničkim i vremenskim ulicajima, u strukturi su zbijene i pored male jačine zidova su velike čvrstine.
Prijava od 14. maja 1930.	Važi od 1. januara 1931.
Pod nazivom cementnih ploča, mramornog mozaika, granitoida i t. si. poznate ploče napravljene od mešavine cementa i drugih surogata spravljaju se obično presevanjem i nabijanjem od eventualno odgovarajući obojene, vlažne zemljaste mešavine. Njena površina nosi krrakter mešavine, od koje je napravljena. One se posle stvrdnjavanja često obrađuju mehaničkim sredstvima n. pr. poliraju se, glačaju se. Čvrstina i gustina tih ploča zavisi od pritiska upotrebljenog pri njihovom spravljanju. Njihove su dimenzije stalno ograničene.
Veće ploče se po pravilu nabijaju u kalupima i njihova se površina naknadno obrađuje. Ne uzimajući u obzir skupoću spravljanja ove ploče imaju još i taj nedostatak, da njihova debljina mora srazmer-no velika da bude, da bi se mogla naknadno da obrađuje. Pošto je time uslov-Ijena velika težina, to se i dimenzije ovih ploča moraju prilično ograničiti.
Ovaj pronalazak omogućava izradu tankih ploča bez upotrebe alata za presevanje i nabijanje, dakle srazmerno lakih ka menastih ploča proizvoljno velikih dimenzija, čije površine ne potrebuju nikakve naknadne obrade. Osobina njenih površina je uslovljena osobinom površine upotre-bljenoga kalupa za njeno spravljanje. Ploče su i kod najvećih dimenzija odn. 4—5 m jedinstvene strukture, dakle ravnomerne
su strukture, te su i ravnomerne čvrstine i gustine i pri tome su na ivicama i ćo-škovima nepovređene. One se mogu gvožđem armirati u cilju povećanja čvrstine na poznati način i mogu se upotrebiti za najraznovrsnije građevinske konstrukcije i zanatske ciljeve.
One mogu n. pr. služiti kao oplata za davanje oblika betonskim telima, kao i gvozdenobelonskim telima, čime se omogućavaju monolitni oblici. Isto tako mogu se upotrebiti i kao obloge zidova i podova.
Bitnost pronalaska sastoji se u tome, da se žitka mešavina brzovozujućeg cementa (n. pr. bauksit cementa) i čistih surogata za obrazovanje betona n. pr. peska, šljunka, tucanika (otprilike u srazmeri 1:2—1:3), uz odgovarajući dodatak vode lije, štrca, udara ili duva u takve kalupe, čije pcdloge za livenje i bočnih zidova površine imaju osobine površina ploča ili obličnih predmeta i pri tome se sastoje od čvrstog materijala, koji ne upija i ne propušta tečnost, i kod vezivanja cementa, kako u hemiskom, tako i u elektrolitnom pogledu ostaje indiferentan, pri čemu su bočni zidovi kalupa sa osnovnom pločom za vodu nepropust-Ijivo spojeni. Ploča ili oblik se pri tome ponajviše posle stvrdnjavanja uklanjaju iz kalupa. Ogledi su dokazali, da nije dovoljno podlogu livenja i bočne zidove okvira kalupa izraditi od materijala, koji imaju
Din. 30.
gornje fizičke osobine, nego da je neophodna za vodu nepropusiljiva veza zidova kalupa sa podlogom, jer ma i najmanje probijanje vode ili cementne tečnosti dovodi u opasnost kvalitet kamenastih ploča iid. Radi postizanja za vodu neprobojnog zaptivanja između zidova kalupa i podloge livenja dovoljno je lepljenje ili izoliranje gumenim zaptivačem.
Kao materijal za podlogu livenja odgovara naročito staklo, uglađeni metal, tvrda guma, dok za bočne zidove dolazi u obzir naročito gvožđe i staklo.
Kod jednog daljeg oblika izvođenja postupka iziivaju se na ploči pre njenog stvrdnjavanja mestimično rebra, koja je dobro gvožđem armirati tako, da ploča pri najmanjoj jačini (5 mm) zida ima naročitu vrednost čvrstine.
Kod varijante postupka se oblici n .pr-ploče već posle prvog stvrdnjavanja, dakle u pola vezanom stanju uklanjaju iz kalupa i željene površine, koje se nalaze u polu tvrdom stanju obrađuju se grebanjem, du-vanjem, četkanjem, nagrizanjem ili t. sL, čime se za izvesne svrhe dobijaju n. pr. za sokl naročito upotrebljivi građevinski elementi, pošto je takvim oblicima, lako davati površinsku obradu, dok su površine istih, kao što je već rečeno u polu vezanom stanju.
Postupak naročito odgovara za spravljanje kamenastih ploča iid., čija površina i bez naknadne obrade ima izgled glačanog mramora, granita ili sličnoga kamenja. Spravljanje ovih ploču itd. vrši se takođe u kalupima prema pronalasku. Njihovo izrađivanje razlikuje se ipak od izloženog postupka samo u tome, što uvođenju betonske mešavine prethodi mestimično nanošenje n. pr. prskanje aluminijumovim cementom produžene tečne boje, sitnog tucanika i aluminijevog cementa ili posipanje suve, brašneste mešavine boja.
Sada ćemo opisati nekoliko primera izvođenja sprave za spravljanje kamenastih ploča i više primera primene postupka uz objašnjenje nacrtima i to:
Sl. 1 do 3 pokazuju spravu za spravljanje četvrtastih kamenih ploča u osnovi, odn. u poprečnom i podužnom preseku.
SI. 4. je drugi oblik izvođenja okvira kalupa u osnovi i
SI. 5 je presek.
SI. 6 do 8 pokazuju spravu za spravljanje tankozidnih rebrastih ploča u osnovi, u poprečnom preseku i u podužnom preseku, i
SI. 9 do 14 pokazuju mogućnosti pri-mene pronalaska.
Na gvozdenoj ili gvozdenobetonskoj podlozi, koja je na donjoj sirani snabđevena rebrima 2, leži osnova livenja 3, koja je izvedena odgovarajući osobinama površine ploče, koju treba izraditi. Ona može biti uglađena, rapava, žljeboviia ili druge kakve osobine. Kod spravljanja oblika glatkih površina ona se celishodno izrađuje od stakla. Ali i drugi materijali dolaze u obzir, koji imaju u uvodu opisa pomenute fizičke osobine, t. j. ne upijaju i neprobojni su za vodu i pri vezivanju cementa indiferentno se drže u hemiskom ili elektrolilnom pogledu. Na podlogu livenja 3 se stavljaju od više delova složeni, dakle rasklopljivi bočni zidovi 4 okvira kalupa, koji određuju oblik i dimenzije tela, koje se lije. I njegov materijal mora takav biti, kao što je podloga livenja 3. Bočni zidovi 4 se slepljuju sa podlogom livenja pomoću makakvog zapii-vačkog sredstva (kit, guma), da bi se odi-laženje ili procurivanje vode ili cementnog mleka kroz spojnice pouzdano sprečilo. U okviru ležeća kamena ploča obeležena je sa 6. Rebra 2 podloge omogućavaju da se složi jedno na drugo više sprava, čime se potreba za prostorom za sprave van upotrebe i takođe i posle ulivanja mase u njih, dakle za vreme vezivanja betona smanjuje na najmanju meru.
SI. 2 pokazuje punim linijama nacrtanu kelupsku spravu 8 istu kao što je ispod nje prestavljena sprava isprekidanim linijama.
Posle vezivanja betona udaljava se lepak, a kalup, koji može da se sastoji od pojedinih štapova, rastavlja se i gotova kamena ploča se zatim malo odiže na uglovima, pri čemu vazduh struji pod ploču i time potpomaže potpuno odizanje ploče. Da bi se dizanje olakšalo ugrađuju se na četiri ugla ploče karike 9 još u mekanu masu. Ove karike pružaju dobre usluge i pri transportu, raspoređivanju, ugrađivanju it.d.
Oblik izvođenja po si. 4—5 je bitno identičan sa onim na sl. 1—3 sa tom razlikom, da se podloga sastoji od okvira od profi-lisanog gvožđa 8 i naleže na T gvožđu, koje je sa podlogm 8 spojeno ugaonicima 9 i vrtnjevima 10 tako, da se može opet rastaviti. Unutrašnji horizontalni kraci T gvozdenih ploča 7 nose osnovnu ploču 1, naročito je korisno, ako se umetne zapti-vačka traka 3. Okvir kalupa sastoji se od gvozdenih štapova 2, koji isto tako naležu uz posredovanje zaptivačkih traka 3 na osnovnoj ploči 1 i sa stojećim limom 7 gvožđa T su razrešljivo spojeni vrtnjevima 11.
Sprava po si. 6—8 služi za spravljanje tankozidnih rebrastih ploča.
Na obimu osnovne ploče 1 pritvrđeni su bočni zidovi okvira kalupa, obrazovani od ploča 2, 2a pomoću vrlnjeva 12. Za vodu zapliveno zatvaranje postiže se tačnim pri-lagođenjem bočnih zidova 2, 2a, delimično podmazivanjem konsistentnom mašću.
Po tom se tanka ploča pravi na opisani način eventualno sa gvozdenim umetkom (mreža od žice) 8. Pre vezivanja se bočna rebra 7 ili srednja rebra 5, 6, korisno u obadva glavna pravca idući prilivaju ili se pak prilivaju sve Iri vrste rebara 5, 6, 7.
U tom se cilju na betonski sloj, koji je izliven do izvesne jačine, pre vezivanja postavljaju kazete 3 na odgovarajućem međusobnom odstojanju i od zidova okvira 2, 2a. Ove su napravljene od tankog gvozdenog lima ili od drugih limenih ploča, koje ne upijaju. Izlivanjem međuprostora između kazeta, kao i između kazeta i bočnih zidova 2, 2a, masom prema pronalasku dobijaju se pojačavalačka rebra, koja se celishodno snabdevaju gvozdenim umetci-ma 10, 11.
Kazele se po pravilu otklanjaju, ali one mogu ostati i u betonskom telu na pr. ako su od nasmoljenog plovučca.
Na opisani način mogu se spravljati ploče jačine 5—6 mm., koje usled gvozdene armature imaju sasvim naročitu čvrstinu, ma da su sasvim male težine.
SI. 9, 10 i 10a prestavljaju spravljanje gvozdenobetonskih stubova uz upotrebu ploča od veslačkog kamena kao oplata izrađenih postupkom prema ovom pronalasku, pri čemu ploče obrazuju oblogu površina stubova.
Ovozdeno-betonsko rebro, koje se sastoji od na poznati način u osnovnoj ploči 2 ukotvljenih gvozdenih štapova i ove ve-zujućih žica i od samo unutra strčećih spojki 4, omotava se na uobičajeni način oblogom sa sviju sirana od kamenih ploča 1 prema pronalasku (si. 10 i 10a), pri čemu đve duže i dve kraće, na prvima u-pravno stojeće ploče 1 daju zatvorenu oplatu, koja stalno omotava betonski stub.
Ploče imaju unutra strčeče gvozdene u-metke tako, da se umetci 3, 4 ne spajaju samo među sobom, nego i sa umetcima u pločama. Oplatne ploče 1 drže se ili među sobom spojenim paralelnim gvozdenim uiegama 7 uz umetunje profilnog gvož-đa 6 (si. 10a) ili ukrštenim spojem 5 (si. 10).
Posle ispunjavanja i vezivanja betona 8 udaljavaju se gvozdene utege 7 odnosno ukršteni spojevi 5. Gotovi stub je oplaćen pločama 1.
I gvozneno-betonski zidovi mogu biti na sličan način kamenim pločama, koje se
mogu prati, dakle sa higienskim pločama obloženi.
Gvozdenobetonski zid se na pr. oblaže mramoru ili granitu sličnim pločama. Njihovo pritvrđenje vrši se kod spravljanja u betoniranim van zida strčećrm kukama, karikama i t. d., koje se među sobom i sa umetcima u zidu spajaju. Može se o-blaganje betonskih i zidova od opeka vršiti i uz umetanje sloja za izolaciju toplote ili t. si. po potrebi kako iznutra, tako i spolja. Izolacioni sloj može biti kao i o-bično pluta, šljaka, infuzorialni silikati, pepeo, vazduh ili t. si.
Kamene ploče mogu se služiti i kao o-bloga podova ili prostora. U tome se cilju raspoređuju ploče odgovarajuće boje i strukture, glatke ili rapave na uobičajeni način na betonskoj ili kamenog naboja podlozi, na koje se celishodno rasprostire sloj cementnog maltera.
Dalja primena ovih ploča je upotreba istih kao materijal za pokrivanje krova.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za spravljanje proizvoljno velikih kamenastih ploča i drugog obličja proizvoljnih površinskih osobina, koje su otporne prema hemijskim, mehaničkim i vremenskim uticajima, a u strukturi su zbijene i pri maloj debljini su velike čvrstoće, naznačen time, što se tečna mešavina brzo vezućeg cementa, poglavito aluminijum cementa i čistih betonsko obrazujućih surogata (krupno-zrni pesak, šljunak, tucanik i t. d.) u cilju otvrdnjavanja dovodi, na pr. lije, štrca, u kalupsku spravu tako sastavljenu, da ne propušta vodu, čije sa betonom u dodir dolazaće površine ne upijaju i ne propuštaju vodu i pri vezivanju cementa odnose se neutralno prema hemijskim i elek-trolitnim uticajima i oblikovan predmet se tek posle stvrdnjavanja uklanja iz kalupa.
2.	Oblik izvođenja postupka po zahtevu 1, naznačen time, što se oblikovano komade već posle prvog očvršćavanja, dakle u pola vazanom stanju uklanja iz kalupa i željene se površine oblikovanih komada, koji se nalaze u pola čvrsti m stanju obrađuju grebanjem, duvanjem, četkanjem, na-grizanjem ili t. si.
3.	Sprava za izvođenje postupka po zahtevu 1 i 2, naznačena time, što se sastoji od čvrste, krute podloge, na njoj naležeće podloge za livenje i na njoj smeštenog višedelnog okvira kalupa.
4.	Sprava po zahtevu 3, naznačena time, što podloga za livenje i bočni zidovi o-kvira kalupa imaju odgovarajuće osobine površina tela (ploče i t. d.), koje treba napraviti, na pr. dđimično su ili sasvim sjaj-
ne, nagrižene, ižljebljene, snabdevene u-zorcima ili imaju druge kakve artikulisane površinske osobine.
5.	Sprava po zahtevima 3—4, naznačena time, što su podloga za livenje i bočni zidovi okvira kalupa od stakla, kaučuka, e-bonita, celuloida, poliranog gvožđa, metala i t. sl.
6.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se rastavljivi okvir kalupa lepi na podlogu za livenje.
7.	Sprava po zahtevu 5, naznačena time, što se podloga najmanje na dve ivice prema jednoj strani snabdeva strčećim rebrima, koja omogućavaju slaganje jedna na drugu više sprava.
8.	Sprava po zahtevima 5 i 7, naznačena time, što se na podlozi ugrađuje podloga za livenje u okviru od profilisanog gvožđa uz umetanje elemenata za zaptivanje tako, da se može ponovo rastaviti.
9.	Postupak po zahtevima 1 i 6 za izrađivanje tankozidih ploča velikih površinskih dimenzija, naznačen time, što se na pločama nameštaju pojačavalačka rebra.
10.	Postupak po zahtevima 1—6 i 9, naznačen time, što se u betonu ugrađuju gvozdeni delovi, koji strče iz oblika, koji se gradi, i koji olakšavaju posle otvrdnja-
vanja oblika njegovo uklanjanje iz kalupa njegov transport i njegovo pritvrđivanje prilikom ugrađivanja.
11.	Postupak za izradu ploča sličnih mramoru, granitu ili drugom kamenu visoke vrednosti, po zahtevima 1—6 i 9—10, naznačena time, da se na podlogu za livenje prvo nanosi mešavina boje sa brzovezuju-ćim cementom, poglavito aluminijskim cementom, suvo ili vlažno u tankom sloju i po tom se smesa po 1, zahtevu umeće u kalup.
12.	Postupak za izradu betonskih i gvoz-deno-betonskih stubova, zidova, nosača, stepenica i t. d. uz upotrebu kamenastih ploča, napravljenih po ranije opisanim patentnim zahievima, naznačen time, da ploče kod iivenja ili nabijanja betona služe kao oplata.
13.	Postupak za spravljanje oplate površina uz upotrebu ploča izrađanih prema postupku u napred navedenim zahtevima, naznačen time, što se ploče spajaju među sobom i sa predmetom, koji se oblaže, uz posredovanje gvozdenih umetaka ugrađenih u pločama.
14.	Postupak po zahtevu 13, naznačen time, što se oplata vrši uz umetanje izo--lacionog sloja protiv toplote.
* a' 1
11 I •
/Idpatent broj 8251.
Adpatent broj8251.
Fig.?.
Fig. 13.