KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 10 (2)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1940
BR. 16271
Dr. Apfelbeck Hugo, Karlsbad, Češko-Moravski - Protektorat.
Postupak i uređaj za briketiranje kamenog uglja bez i-li sa neznatnim dodatkom ve-
zujućih sretstava.
Prijava od 30 marta 1938.
Važi od 1 aprila 1940.
Poznati su već razni postupci za briketiranje kamenog uglja bez vezjujučih sredstava ili sa tako malom količinom, da se sastav briketa bitno ne razlikuje od sastava upotrebljenog kamenog uglja. Ovi poznati postupci primenjuju temperature, kod kojih se fizička i/ili hemijska osobina kamenog uglja menja. Nije se mogao plastici cilj, da se dobije briket sa osobinam& prvobitnog kamenog uglja.
Već je predložen postupak za izradu briketa kamenog uglja bez dodataka stranih vezujućih sredstava, kod kojeg se vrši briketiranje bez povećavanja temperature. Kod tog postupka se radi pak pod visokim pritiskom od 4000—5000 atm. Usled pojava koje ti tako visoki pritisci prouz-rokuju na presovane oblike, nije se postupak mogao praktički primeniti.
Sada se pokazalo, da se mogu izraditi briketi, koji udovoljavaju svim praktičkim uslovima, iz kamenog uglja sa osobinama slepljivanja bez vezujućih sredstava, ili iz slabo slepljujućeg kamenog uglja ili iz neslepljujućeg, uz dodatak neznatno vezu-ćeg sredstva bez upotrebe štetnih temperatura ili štetnih visokih pritisaka.
Pronalazak se sastoji u postupku za briketiranje kamenog uglja sa sposobnošću za slepljivanje bez vezujućih sredstava ili kamenog uglja bez ili sa slabom sposobnošću za slepljivanje sa manjim dodatkom vezujućih sredstava, kod kojih se sušeni ugljen sa sadržinom od približno l°/o vode primenjuje u veličini zrna od najviše 3 mm i sa sadržinom od približno 75% zrna od 0—1 mm, pri čemu od ovih 30—50% predstavljaju sitna zrna od
0—0.2 mm, a taj se ugalj pri 50—100° ili nešto višim temperaturama presuje u brikete sa prstenastim presama sa valjicima, pod pritiskom presevanja od 1500—2500 atm.
Mere postupka već su po sebi poznate. Naročito je poznato, da se ugalj briketira u dobro sušenom stanju ili da se kod bri-ketiranja izbegavaju zrna uglja sa veličinom iznad 3 mm, ili da se mešavina za briketiranje podvrgava dejstvu temperature, koja odgovara predležećem postupku i da se mešavina u tom stanju dovodi u presu. Konačno je poznata primena prstenastih presa sa valjcima za briketiranje kamenog uglja i da se pri tome primenjuje pritisak kao što je ovde slučaj.
Prijavilac je ispitivao razne brikete i došao do osvedočenja, da kao razlog tro-šnosti briketa dolaze u obzir broj, veličina i raspodela vazdušnih mehurića, zatvorenih u gotovom briketu. Na osnovu ovog saznanja je prijavioc sebi stavio u zadatak, da u upotrebljenom materijalu zatvoreni vaz-duh otkloni. Sada se pokazalo, da se može dospeti do upotrebljivog briketa, ako se upotrebi ugalj od približno 3 mm, veličine zrna a pri tome upotrebe pritisci do 4.500 atm. Ali, ako se je išlo sa veličinom zrna Spod 0,5 mm, to se kod mikroskopskog ispitivanja pokazalo, da se vazdušni mehurići zadovoljavajući uklanjaju samo: u spoljnjem sloju, a u unutrašnjosti se mogu naći i dalje. Ni ti briketi nisu stoga doveli do željenog rezultata. Razlog za ovu pojavu prema gledištu prijavioca, može se tražiti u tome, što istina, kod presevanja briketa uspeva da se zatvoreni vazduh iz-
9
Din 5.—
goni iz spoljnih slojeva, ali da se pri tome obrazuje kompaktni sloj, koji sprečava o-dilaženje vazduha, koji se nalazi u unutrašnjosti materije.
Prijavioc je sada predložio, da se za briketiranje smeša materijal različite veličine zrna. On je ovo učinio u smatranju, da sitnozrni materijal velikim delom ispu-njuje međuprostor između grobozrnog materijala i da grubozrni materijal pritisak, vršen na spoljnju površinu briketiranog materijala prenosi do u unutrašnjost i da pri tome vazduhu zatvorenom u unutrašnjosti omogućava, da izađe u atmosferu.
Da bi se mogao postići uspeh prema o-vom pronalasku potrebno je pak u smislu ovog pronalaska sve mere primeniti u kombinaciji.
Mlevenje vrši se celishođno po sušenju. Ako se pak u potpunosti ili delimič-no upotrebljava kameni ugalj. koji je već fino samleven, onda se isti može naknadno sušiti na približno 1% vode.
Pošto — kao što je već spomenuto — prema pronalasku otpada svaka sadržina vezujućih sredstava kod slepljujućeg se kamenog uglja, dovoljno je kod mršavog ug-Ija dodavanje na pr. 1—3% smole za izradu čvrstog briketa u odnosu na inače
potrebnu sadržinu smole, koja iznosi bar
6%.
Kod izrade briketa prema pronalasku važno je, da vazduh, odnosno gasovi, koji se nalaze u uglju, mogu odlaziti. Presova-nje na prstenastim presama sa valjcima pruža gasovima slobodne međuprostore za odilaženje na strani, gde se ugalj dovodi, suprotno drugim presama.
Na presama sa valjcima, koji leže jedan uz drugi, postupak prema pronalasku ne može se izvesti, pošto se na ovima ne može postići pritisak od 1500—2500 atm.
Patentni zahtev:
Postupak za briketiranje slepljujućeg se kamenog uglja bez vezujućih sredstava ili neslepljujućeg ili slabo slepljujućeg se kamenog uglja sa malim dodatkom vezujućih sredstava, naznačen time, što se upo-trebljuje na približno 1% sadržine vode osušeni kameni ugalj u veličini zrna od najviše 3 mm i sa sadržinom od približno 75% zrna od 0—1 mm, među ovim približno 30—50% sitnog zrna od 0—0.2 mm, i presuje se pri 50—100° ili malo višoj temperaturi sa 1500—2500 atm. pritiska na prstenastim presama sa valjcima.