KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
INDUSTMSKE SVOJINE
IZDAN 1 NOVEMBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14313
Radio Corporation of America, New Vork, U. S. A.
Radio-prijemno rasporedjenje vezivanja sa automatskim regulisanjem širine izdvojenog
opsega učestanosti.
Prijava od 24 novembra 1936.	Važi od 1 aprila 1938
Naznačeno pravo prvenstva od 25 novembra 1935 (L). S. A.).
Ovaj se pronalazak odnosi na radio-prijemno raspoređenje vezivanja sa automatskim regulisanjem širine primljenog opsega učestanosti. Ovakva raspoređenja vezivanja imaju tu svrhu da selektivitet radiio-prijemnika automatski prilagode dotičnim prilikama prijema.
Kod poznatih prijemnih raspoređenja sa automatskim regulisanjem širine izdvojenog opsega reguliše se širina primljenog opsega učestanosti u zavisnosti od amplitude nosačkog talasa primljenog signala, tako da se pri velikoj jačini primljenog signala sve modulacione učestanosti signala propuštaju sa po mogućstvu rav-nomernim pojačanjem; međutim pri prijemu slabih signala, radi povećanja selektivnosti, automatski se smanjuje širina propuštenog opsega učestanosti, pri čemu se prigušavaju najviše učestanosti tonova koje se dobijaju u modulaciji. Ovaj postupak za automatsko regulisanje širine opsega ima taj nedostatak, što pri prijemu nekog jakog otpravljanja može da smeta neki otpravljaš, koji je takođe jak a koji je u pogledu učestanosti u susedstvu sa prvim otpravljačem. S druge strane se pri prijemu nekog slabog otpravljača bez potrebe kvari reprodukcija kada se ne nalaze nikakvi susedni otpravljači koji smetaju.
Već je predlagano takođe da se regu-lisanje širine opsega preduzme u zavisnosti od amplitude nosačkih talasa kod signala sa susednim učestanostima. U tu se svrhu na pr. postavljaju dva naročita osci-laeiona kola u pojačivaču srednje uče-
stanosti, koja su intonirana na učestanost koja leži za 9 K Hz iznad odn. ispod proizvedene srednje učestanosti, a oba su kola vezana sa po jednim usmeračem pri čemu se zbir napona, proizvedenih od dva usme-rača, upotrebljava kao regulacioni napon za automatsko regulisanje širine opsega. Kada jedan od oba signala sa susednom učestanošću ima veliku jačinu, onda se proizvodi veliki regulacioni napon, a time se smanjuje širina opsega. Regulacioni napon, koji zavisi od amplitude nosačkih talasa kod signala sa susednom učestanošću, može se proizvesti i time, što se uz pojačivač niske učestanosti priključi neki filtar koji je intoniran na razliku u-čestanosti dvaju otpravljača sa susednim učestanostima (dakle u postojećim prilikama na učestanost od 9 K Hz) a čiji se izlazni napon dovodi u neki usmerač. Kada jedan od oba signala sa susednom učestanošću ima veliku jačinu, onda će signal niske učestanosti, koji proizvodi detektor, imati jaku komponentu sa učestanošću od 9 K Hz, tako da se u pomenuti ispravljač dovodi veliki napon pa se smanjuje širina opsega. Ovaj postupak za automatsko regulisanje širine opsega ima taj nedostatak, što se pri prijemu nekog jakog signala bez potrebe kvari reprodukcija u prisustvu susednih signala srednje jačine, međutim pri prijemu slabog signala sa susednim signalima srednje jačine može nastati smetnja.
Za uklanjanje nedostataka napred o-pisanih postupaka već je predlagano jedno raspoređenje u kom se širina primlje-
Din. 15.
nog opsega učestanosti reguliše koliko u zavisnosti od amplitude nosačkog talasa signala koji treba da se primi, toliko i u zavisnosti amplitude nosačkog talasa signala sa susednom učestanošču, tako da širina primljenog opsega učestanosti raste pri porastu amplitude nosačkog talasa signala koji treba da se primi i pri opadanju amplitude nosačkog talasa signala sa susednom učestanošču. Dotično raspore-denje sadrži sredstva za proizvodnju re-gulacionog napona koji zavisi od amplitude nosačkog talasa signala koji treba da se primi i sredstva za proizvodnju regula-cionog napona koji zavisi uglavnom od amplitude nosačkih talasa signala sa susednom učestanošču. Ovaj drugi regulaci-oni napon upotrebljava se za regulisanje pojačanja nekog predpojačivača, dok prvo pomenuti regulacioni napon upravlja regulacionom čevlju koja reguliše širinu opsega pojačivača srednje učestanosti koji sledi iza pomenutog predpojačivača. Pri tome se prvo pomenuti regulacioni napon proizvodi usmeravanjem izlaznog napona pojačivača srednje učestanosti dok se drugo pomenuti regulacioni napon dobija usmeravanjem izlaznog napona nekog kanala koji je priključen uz izlazne spojke predpojačivača a koji jako ističe susedne učestanosti. Pri većoj amplitudi nosačkih talasa signala sa susednom učestanošču jako se smanjuje stepen pojačanja predpojačivača a time nastaje posrednim putem smanjenje širine opsega narednog pojačivača srednje učestanosti.
Opisano raspoređenje ima taj nedostatak što se znatnim smanjenjem stepena pojačanja u predpojačivaču a pri velikoj jačini signala sa susednim učestanostima jako ističe šuštanje cevi. Osim toga potrebna velika širina opsega predpojačivača daje povoda za pojavu ukrštene modulacije.
Ovaj se pronalazak odnosi na poboljšano raspoređenje za regulisanje širine opsega prema napred iznetom principu a u kom se raspoređenju izbegavaju pomenuti nedostaci.
Prema ovom pronalasku se u tu svrhu upotrebljavaju oba regulaciona napona za upravljanje najmanje jednom napravom za regulisanje širine opsega.
To se može izvesti na pr. time što se razlika od oba regulaciona napona dovodi najmanje u jednu regulacionu cev koja služi za podešavanje širine opsega.
Ovaj pronalazak je objašnjen podrobnije pomoću priloženog crteža na kom je pretstavljen jedan izveden primer.
Na crtežu je pretstavljen superhetero-đinski prijemnik u kom je primenjen ovaj
pronalazak. Oscilacije koje prima antena ! dovode sa u pojačivač visoke učestanosti, koji se intonira pomoću kondenzatora
2.	Oscilacije koje je pojačao pojačivač visoke učestanosti dovode se u mešačku cev
3,	u kojoj se proizvode oscilacije srednje učestanosti. Ove se oscilacije srednje učestanosti preko izdvajačkog filtra 4, 5, preko pojačivačke tevi 6 za srednju uče-
stanost, preko izdvajačkog filtra 8, 9, preko pojačivačke cevi 7 srednje učestanosti i preko izdvajačkog filtra 10, 11 do vode u detektor 13. Oscilacije niske učestanosti, koje proizvodi taj detektor 13, dovode se preko transformatora 12 u pojačivač niske uestanosti, koji nije nacrtan. Sa oscilacionim kolima 4 i 8 pojačivača srednje učestanosti vezane su otočno re-gulacione cevi 20 i 21, koje sačinjavaju po jedan promenljivi prigušivački otpor za ta oscilaciona kola. Kao regulacione cevi u-potrebljavaju se cevi sa dve rešetke, čije su obe rešetke međusobno vezane. Između tih rešetki i katodi dovodi se regulacioni napon za automatsko regulisanje širine opsega. Ukoliko je taj regulacioni napon pozitivniji u toliko je manji unutrašnji otpor regulacionih cevi. Zbog toga se, pri porastu regulacionog napona u pozitivnom smislu, jače prigušavaju kola 4 i 8, a time se uveličava širina propuštenog opsega učestanosti. Regulacioni napon koji se dovodi u cevi 20 i 21 proizvodi se razlikom dvaju regulacionih napona koje izdaju u-smerači 22 i 40 i to proizvodi usmerač 22 regulacioni napon koji zavisi od amplitude nosačkog talasa signala, koji treba da se primi, a usmerač 40 proizvodi regulacioni napon koji zavisi od amplitude no-sačkog talasa signala sa susednim učestanostima. Katode obaju usmerača su neposredno međusobno vezane, a napon koji se dovodi u regulacione cevi 20 i 21 oduzima se pomoću pomenljivih kontakta 31 i 31' sa jedne tačke izlaznog otpora 23 usmerača 22 i sa jedne tačke izlaznog otpora 33 usmerača 40 pa se preko sprevodnika 30 i 32 dovodi između katoda i rešetki regulacionih cevi. Izlazne otpore 23 i 33 premošćuju kondenzatori 25 i 42. Izlazni napon pojačivača srednje učestanosti dovodi se preko sprežnog kondenzatora 26, preko pojačivačke cevi 27 i preko transformatora 28, 24 u usmerač 22. U usmerač 40 dovodi se izlazni napon filtra koji se sestoji od o-scilacionih kola 43, 44 i 45, 46 i koji je intoniran na učestanost od 9 K Hz. Ovaj filtar je preko sprežnog kondenzatora 47 priključen uz izlazno kolo detektora 13.
Kada jedan od oba signala sa susednom učestanošču ima veliku jačinu, onda će izlazni napon detektora 13 dobiti jaku
komponentu sa učestanošću od 9 K Hz. Ova se komponenta pomoću filtra 43, 44, 45, 46 dovodi u usmerač 40 pa prouzrokuje opadanje napona dovedenog u regula-cione cevi 20 i 21. Međutim porast amplitude nosačkog talasa, koji treba da se primi, izazvaće porast regulacionog napona. Prema tome širina propuštenog opsega učestanosti reguliše se tako da širina opsega raste sa porastom amplitude nosačkog talasa signala, koji treba da se primi, i sa opadanjem amplitude nosačkog talasa susednih signala.
'Napon koji nastaje u otporu 23 može se upotrebiti za automatsko reguHsanje jačine zvuka kada se taj napon na inače poznati način dovodi u jednu ili više poja-čivačkih cevi.
Patentni zahtevi:
1)	Radio-prdjemno raspoređenje vezivanje sa automotskim regulisanjem širine izdvojenog opsega, u kom se raspoređe-nju širina primljenog opsega učestanosti reguliše koliko u zavisnosti od amplitude nosačkog talasa signala koji treba da se primi, toliko i u zavisnosti od amplitude nosačkih talasa signala sa susednom učestanošću tako da širina primljenog opsega učestanosti raste pri porastu amplitude nosačkog talasa signala, koji treba da se primi, i pri opadanju amplitude nosačkih talasa signala sa susednom učestanošću, pri čem ovo raspoređenje sadrži sredstva
za proizvodnju regulacionog napona koji zavisi od amplitude nosačkih talasa signala sa susednom učestanošću, naznačeno time, što se oba regulaciona napona upotrebljavaju za upravljanje najmanje jednom napravom za regulisanje širine opsega.
2)	Radio-prijemno raspoređenje prema zahtevu 1, naznačeno time, što se razlika obaju regulacionih napona dovodi u regulacionu cev koja služi za podešavanje širine opsega.
3)	Radio-prijemno raspoređenje prema zahtevu 2, naznačeno time, što oba regulaciona napona proizvodi po jedan usmerač od kojih se u jedan usmerač dovodi napon uzet sa pojačivača srednje učestanosti a u drugi usmerač dovodi se izlazni napon filtra koji je privezan uz deo niske učestanosti i koji je intoniran na razliku učestanosti dvaju susednih otpravljača.
4)	Radio-prijemno raspoređenje prema zahtevu 3, naznačeno time, što su dve podjednake elektrode (na pr. katode) obaju usmerača neposredno međusobno vezane i što se napon doveden u regulacione cevi uzima sa jedne tačke izlaznog otpora jednog usmerača i sa jedne tačke izlaznog otpora drugog usmerača.
5)	Radio-prijemno raspoređenje prema zahtevima 2, 3 ili 4, naznačeno time, što su regulacione cevi, kao promenljivi prigušiački otpori, otočno vezane sa jednim od oscilacionih kola pojačivača srednje učestanosti.
Ađ pat. br 14313
J