L>avo
Fašistička je policija zaplijenila hrvatske napise s vijenaca na lijesu dra. Andrije Stangera.
Zar je pozicija Italije u Julij-skoj Krajini tako nesigurna, da boji i slavenske riječi na posmrtnim vijencima?

Slovenski književnik France Bevk aretiran je i osudjen na tri godine konfinacije, ni kriv ni dužan.
Hoće li se naći neico internacionalno udruženje književnika, da digne svoj glas u obranu Bevka?
GUŠILO SAVEZA JUGOSIOVENSKIH EMIGRANATA U JULIJSKE KRAJINE
■

DR. ANDRIJA ŠTANCER, POZDRAVIO JE GODINE 1914,
KAO NAČELNIK VOLOSKOC I OPATIJE, TALIJANSKOG MINISTRA VANJSKIH POSLOVA DI SAN GIULIANA HRVATSKIM JEZIKOM I POKAZAO MU JE ČIJA JE ISTRA
DVADESET GODINA KASNIJE TALIJANSKA POLICIJA SKIDA S VIJENACA NA LIJESU
DRA STANGERA NAPISE NA HRVATSKOM JEZIKU
Umro je još jedan od onih, koji su doista bili glavni faktori i vodje u našem nacionalnom pokretu u Istri u najsudbonosnijim godinama istarske historije Jedni od tih umiru u izagnanstvu, a drugi u domovini, i ne bi se zapravo moglo reći da li je veća tragedija prvih ili drugih. Zar nije tragičan i bolan onaj period staračkog života, u godinama kad se očekuje smrt, što ga je proživio dr. Stanger poslije rata u Opatiji? Ostati tako sam i gledali kako se sve ruši, kako propada ona zgrada, koja je bila krvlju gradjena i u koju su bile uzidane najveće i nablistavije nade. . Otkako je izišao iz kuće općine Volosko — Opatija, koju je podigao i iz koje je četvrt vijeka upravljao općinom, da je prepusti uzurpatorima — njegov je život bio sav u bolu i tuzi, sav na udaru sve crnjih i sve težih dogodjaja.
Ime dra Stangera ući će u historiju istarskog nacionalnog pokreta, jer je on ponio na ledjima znatan dio onog historijskog zbivanja u Liburniji, naročito od 1890 do 1918.
Nije bila samo prazna manifestacija to, da je 1914 u Opatiji, kao načelnik, na našem jeziku pozdravio talijanskog ministra vanjskih poslova Di San Giuliana. Ne, taj je Stangerov pozdrav bio sintetički izraz čitavog jednog razvoja i stanja stvari, jedne volje, jednog osjećanja i jedne svijesti, koja je sazrela do najvišeg stepena.
Tuga njegovog sprovoda (u kojem je učestvovalo mnogu naroda, bez obzira na moguće šikane policije, koja pazi ko polazi ovakve sprovode) — bila je potencirana jednim tešlcim dogodjajem. Dr. Stanger je na posljednjem putu u vječni mir bio mrtav teško uvrijedjen, a njegovi su bili gnibo pogodjeni u bolnu dušu. S vijenaca su bile od policijskih organa poskidane trake s napisima u hrvatskom jeziku. Bili su to napisi, kojima se rodbina nježnim riječima oprašta od svog pokojnika, napisi bez traga neke političke misli. Intimnost najintimnija ... Ah i to je bilo na putu fašističkoj policiji, jer su to bi-la naša, slavenska slova. Kad su učesnici na sprovodu s lijesom ušli u crkvu pred crkvom je ostao voz s vijencima. K vozu je došao komesar policije, s karabinjerima i detektivima. i om su skinuli vrpce s hrvatskim napisima . Vrpce su zaplijenjene i odnesene u policiju, a dr Stanger je pokopan — bez tih posljednjih pozdrava napisanih na vijencima, ali tat je dogodjaj njegovu uspomenu još dubite zapisao u srca naroda.
Donosimo u nastavku opis života i rada dra Stangera iz pera našeg književnika Viktora Cara Emina____________
Niie slavio m jedne godišnjice: ni ^z^e-sete. n- sedamdesete, ni osamdesetu naš An. diić! To mu ie ime ostalo u narodu los cd djetinstva. od majke koia ga le tako od nulla zvala. O njemu se malo pisalo. Ja sam mu jednom u dječjem »Mladom nrvatu« domo sliku. Poslije ću reći kojom ie to zgodom bilo. Inače se slabo sjećam, da sam o njemu što čitao.
Ipak ie : on u slavnoj Pleiadi naših istarskih odabranika imao svoje časno mjesto, u vezi s velikim dužnostima, kojima ie savršeno udovoljio. Bio ie više godina narodnim poslanikom u pokrajinskom saboru u Poreču ; kao takva zapala ga i čast istarskog potkapetana Uz Spinčića, Laginju i Mandiča bio e Dr. Stanger jedan od naših naj-ugledniijh i najvažnijih prvaka. Kao pravnik uživao ie liiep Klas. pa se često tražio njegov savjet naročito u krupnijim i zamršenijim narodnim stvarima.
Ali njegovo ie ime povezano j s jednom drugom narodnom čašću. Cijeli četvrt vijeka bio je dr. Andrija Stanger načelnikom op čine Volcsko-Opatija.
A što je bila ta volosko-opatijska opći-nag Pedali zemlie: u dužini malo više od dva kilometara, u širim nekoliko stotina metara. Jedna tačka — a'’	s® |e
naročito prije tn četiri decenija skupljalo na njoi i oko nje sve. što je onda u Evropi nešto značilo! Carevi i kraljevi, knezovi i fiiagnati. aristokrati i plutokrati ministri i diplomati, industrijalci ; veletrgovci, velikani znanja i unreća sve se to vrtjelo na onoj uvijek zelenoj tački naše istarske zemlje i Provodilo dane i noći u raskošnim vilama i Paviljonima izmedju plavetila mora i gustog lovora.	, r, ...
U to vrijeme usidrio se Pjed Opatijom i ona i neki austrijski nadvojvoda koji Je nase autohtone liude u onom kraju u svojoj atavističkoj mržnji na slavenstvo nazivao pre-
A ni druga
šte, iz zemlje Saske i Pruske, nisu na nas gledala inače nego kao na neke troglodite.
A općina? Ona ie bila u rukama nekolicine nesvijesnih ignormanih izrodića, koji sebe nisu nikada smatrali Talijamma, ali su zato poturički i bjesomučno udarili na sve, što je bilo u ma bilo kojoj vezi s našim narodnim pokretom u Istri. Činili su oni to kao pravi i vjerni sluznici austrotaljanske koterije, koja je u ono doba vedrila i oblačila na kotarskoj vlasti na sudu i u svim uredima. Podupirali su ih i neki Nijemci i Madžari, što su baš u ono vrijeme poplavili Opatiju i spremali se da jednog dana pomoću c. k. Austrotalijana i njihovih trapanata zavladaju ne samo općinom, već i čitavom onom krajinom, od Volcskoga do Mošćenica. a ustreba li i dalje.
Protiv toga se tudjinskog plana digao dr Andrija Stanger.
Rodio se u Voloskom. Otac mu, brodovlasnik. dao tri sina na more a njega jedinoga na više nauke.
Kako već spomenuli, u ono su vrijeme u Voloskom vodili glavnu riječ činovnici. A;n-bijenat niemačko-taliianski, alj i gospodski.
U samom mjestu od domaćih, bile su dvije tri uglednije porodice, koje su se takodjer pretočile u taj ambijenat. Naši bilj su po moru, ali ni za njih ne bi se bilo moglo reći. da su već tada u narodnom pogledu bili baš sasvim svijesni. Mladi doktor Stanger ! otmjenošću svojom i prirodjenom finoćom imao je širom otvoren pristup u ono gospodsko kolo i ne treba da vam napominjem. j;( kakvim bj ga zanosom bili primili u svoja društva. Ali ie dr. Stanger volio ostati po strani. Njegovo čisto i zdravo slavensko srce pokazalo mu je odmah, da medju onim tudjim ljudima nema što da traži i naznačilo mu put. kojim mora da udari.
Neko je vrijeme proveo u Trstu, u dobroj školi braće Boštijana, kojima je‘— kao i prof. Matku Mandiču -r- pomagao oko »Naše Sloge«. Pun zanosa i najljepše volje da pridonese i on nešto našem preporodu i onoj našoj vanredno lijepoj istarskoj, hrvatskoj misli, koja ie već onda bila jugoslavenska i uopće slavjanska ...
Tek što je u Voloskom otvorio svoju od vjetničku kancelariju, okupiše se oko njega svi naši svijesniji. Nije ih bilo mnogo; ali su zaslužili, da im se imena spomenu. To su braća Stangeri. Tomičići, Perčiči Pošćići, Rajčići i još neki iz Voloskoga:	Flamini
Jurkoviči. Tomašiči iz Opatije. Sve satni pomorci. većim dijelom kapetani, ljudi od oka pameti poštenja. S njima je dr. Andrija zapodjenuo borbu, koja je vec krajem osamdesetih godina zabilježila svoje prve, znatne uspjehe. Kod idućih općinskih izbora. u oktobru 1893. imali su naši većinu ali oni od »istarskog partida« (kako rekoh, nisu imali ohritza. da se zovu Talijani!) prema poznatom su receptu »osar tutto« poništili toliko naših glasova, koliko je trebalo, da iz-idje njihova »većina«.
Carska je vlast, iako preko srca, proglasila tai izbor ništetnim. ali da dade vremena svojim štićenicima da pojačaju svoje redo-ve pustila ie. da do ponovnog izbora pro-teče puna jedna godina i po. I spremali su se svim silama svojini i carsko kraljevskim. Mobilizirah su sve doseljene Nijemce: od kelnera do »Kurvorstehera«. od sudbenog poslužnika do tasta c. k. komesara. U one dane desila se u Opatiji i nadvojvotkin.ia Štefanija. I k njoi su otišli, da bi svojim »uzvišenim« ugledom uticala na izbornke...
Ali ni dr. Stanger Rije ostao skrštenih ruku. Nije bilo u općini izbornika, o kome nije vodio brige. Za jedan glas trebala je prokura iz Chicaga, i dobio ju U Americi bio jedar, glas koji bi mojiao da odluči! Neka čovjek dodje doma — i došao je. Došao je u iutro. a birao poslije podne. Bilo je to u ponedjeljak 4 marta 1895. U tai dan i sutrašnji biralo trfcć<* ti'elo. Sve mobilizirano: i muško i ženske staro i mlado i ono naimladje: djeca: A uokolo sve bijelo od snijega I mi smo bili svi bijeli od njega, ali ko je zato hajao?
»— Hodilo se kao po najvećih parke-tih« - pisala je »Naša Sloga« u one dane. A kočije jure sve jeona za drugom i nose nemoćne i bolesne — niko ne će da izostane. Borba — kao d2 nam ide svima za glavu A on naš Andrić cijelo vrijeme medju svojima i sve ih bodri i hrabri: mirno, ozbiljno kao uvijek,
Prv! dan izbora svršio ie za nas nepovoljno: protivnici inali šest glasova više.
gospoda, što*' s uC o n a m o1 "sli a^'i la :' iz Beča Pe- Te'noći skupili se u hotelu »Štefaniji« i Pi-
vom i šampanjcem davili su već unaprijed svoju pobjedu.
Naši niti jedu rmi piju, već se u noći spremaju za sutrašnju odlučnu bitku.
Drugi dan: utorak. Opet snijeg, kočije, nevidjeno komešanje — ali i pobjeda naša: 143 protiv 127. Što je onda bilo. to se neda izreći. Telefoni brzoiavi. u Kastvu našem dobrom, starom Kastvu. pucnjava, uveče i rasvjeta, sve uz prkos snijegu i zimi. A ulicama opatijskim i voloskim jedan sam poklik: Živio Stanger! A tamo dolje, na voloskom gatu, stari Rinaldo, kome je otac ili djed došao iz Italije i koji se sasvim asimilirao s nama. taj ubogi, sijedi Rinaldo, »kl cimi poteže«, na glas. da su naši pobie-dili pada koljenima u snijeg i hvali Bogu: »koji nas je izbavio od sužanjstva i odveo u obećanu zemlju.«
I tako je dr. Andrija Stanger postao prvim gradjaninom Voloskoga i Opatije. I dok su njegovi drugovi: Spinčić. Laginia, Mandič i Trinajstič radili — a i on s njima — oko općeg dobra našeg istarskog seljaka. Stanger ie na onom svom istaknutom položaju privlaču pažnju kulturnoga svijeta ne na sebe, nego na cijeli onaj naš kraj i na njegov čisto jugoslovenski karakter. A posljedica toga bila je, da je ne samo mnogi tudjinac promijenio o nama svoje pogriješim mišljenje već da se je našlo i nemalo umnih stranaca koji su svoje znanje svoje ime i svoj položaj stavili na raspolaganje dtu Stangern i pustili, da ih on vodi i da im daje direktive, kojima se u prvom redu ima da zahvaii reorganizacija, nevidjeni napredak i sjajan uzlet onoga našeg svjetskog lječilišta.
A1-; on je uz to i još kako budno pazio, da ne bi to svjetsko lječilište izgubilo išta na svome stoljetnom karakteru hrvatskom, jugoslavenskom. Nije volio buke — ta i na dan one naše prve velike i odlučne pobjede pala je riječ, »da se preveć ne kliče...«, a potekla je zacijelo od njega. Unatoč tome u nacionalnim pitanjima bio ie nepopustljiv, upravo tvrd Sve za Fjepo lice Voloskoga i Opatije ali hrvatski obraz tih dvaju mjesta ni za što na svijetu. To je bila njegova lozinka, i on joj je ostao vjeran do kraja.
Nikoga nije mrzio, ali svoje je volio najviše. Takav je eto bio naš Andrić. Uvijek tih i skroman povučen u sebe i u svoj neprekidni rad. dok ga nije jedna zgoda trgla iz te tišine i prenijela mu ime Evropom. Bilo je to 14 aprila 1914. Toga dana stigao je u Opatiju talijanski ministar inostranih djela, markiz de San Giuliano, da se poraz-govori « austrijskim kolegom, grofom Berch-toldom. Tom zgodom skupilo se u Opatiji oko 200 novinara — sa sviju strana svijeta. Došli su i mnogi grofovi i baruni, ministri i diplomati, da onaj diplomatski sastanak uveličaju što više. I svi su htjeli da prisustvuju dočeku. Bilo ih ie kao mravi. A predstavnika vlasti? Od onih najnižih pa do najviših? Na stotine! 1 svi u gala-uniformi — svi u zlatu i pod perjanicama bijelim. Došao i on načelnik, prvi gradjanin, fin, otmen — kavalir. Na njemu je. da talijanskom ministru izrazj dobrodošlicu. Veliki dogadjaji. što su već sazrijevali, upućivali su sami od sebe, da ta dobrodošlica bude što toplija, iskrenija i srdačniia. I bila je. Pozdravne riječi dra Andrije Stangera bile su u onom momentu iskrene i srdačne, to iskrenije i srdačnije .što ih je izrekao u milom jeziku majke svoje ... San Giuliano odgovorio ie na to. da mu hrvatski jezik nije nepoznat on da je u mladosti učio ruski. što ga podsjeća na naš govor. A Talijani. umjesto da našemu načelniku iskažu jedno lijepo priznanje, graknuli su na ni svi: sve njihove novine, od prvih pa do naj-zakutnijih donosile su nekoliko dana same prostačke ispade protiv dra Stangera, tako da se za njih onai sastanak ministara pretvorio u jednu pustu aferu — u »aferu Stanger«.
1 o ie ona zgoda što sam je unio bio u »Mladi Hrvat« neka mladji pamte... I u vrijeme rata ostao je Stanger — na veliku sreću svoga nareda — na Čelu svoje rodje-ne općine. Kada Ju ie pak predao novim gospodarima ja ne znam, kakav je ono bio dan: da li ie nebo bilo mutno ili vedro; bio sam tada daleko Ali meni se ipak čini kao da gledam hašega sijedoga prijatelja kako izlazi iz monumentalnoga Doma, što ga ie sam podigao, i malo pognut bita prema svome ognjištu na koje će se sasvim po vući i---------The rest is silence!
Viktor Car Enrn.
TUŽNA VOLOSKA ZVONA
Jedno, ono najkrupnije, zvonilo nam je u dan naše kratkotrajne radosti — 30 oktobra 1918, kad srno u nepreglednoj povorci nagrnuli svi u volosku luku, da pozdravimo našu trobojnicu, što se onoga dana prvi put zavijorila na krmi naših ladja. Otada je zvonilo jedino na našu tugu; katkada samo, a najčešće s ona dva druga, tanja. Zvonila su ta zvona za našim Šimom Kurelićem, za starim Tomićićem, za Maticom Trinajstićem i za tolikim drugim, što ih je smrt ugrabila u ropstvu.
Njihov bolni glas uvukao se nekamo duboko u moju dušu, i kad mi god misao padne na ona dva voloslca zvonika, u ušima mi zazvuči brujanje onih naših zvona.
Tako bijaše i u prošli četvrtak, kad su na vječni počinak odnijeli i njega, našega Andrića Stangera
Nisam bio blizu, ali one naša stara zvona duboko su u meni kucala. I sve sam vidio: i kako se pokunjeni narod kupi pred kućom žalosti, u mrtvačka kota i lijes u njima i ime pokojnikovo na njemu i vijence i njihove agente, kako strijeljaju uokolo očima, da vide, ko je sve došao na sprovod i kako naprežu uši, ne bi li uhvatili kakvo slovo, kakav uzdah ...I vidim krst, kako ga neko diže i kako se povorka pomalo za njim pomiče. I kola... Nikakav vanjski znak ne pokazuje, da se u njima voze smrtni ostaci čovjeka Poštenjaka, koji je dvadeset i pet godina upravljao općinom, i svojim marom i poštenjem digao jedan zaboravljeni kraj na stjecište svjetskog, glasa. Ni najmanjeg znaka, da se u njima vozi odličnik, kome su carevi i kraljevi, grofovi i magnali, ministri i mogućnici Evrope s udivljenjem stiskali čestitu desnicu. Od novih gospodara tu su samo agenti, koji se šuljaju kroz povorku, ne bi li što navrebali.
Ali srce naroda, šio ide spuštene glave za crnitn kolima puno je uspomene na blagog načelnika, velikog Poštenjaka, Andrića Stangera.
Pomiče se povorka, zvona kucaju, ja im slušam brujanje, ali ne čujem ono naše drevno;
»Pomiluj mene Bože, po velikom milosr-dju tvojem .. .<
Tudjinska riječ prati velikog Poštenjaka, koji je za života upravo neizmjerno volio onu svoju milu, rodjenu, hrvatsku ...
Povorka je stala. Vidim, kako ga nose u crkvu svete Ane. Župna crkva puna, ostali svijet vani i tu na ljutoj »iramuntani« čekati će, dok se unulri sve svrši da pokojnika isprati do groblja, gdje će ga u svom blagom, miru primiti sjene njegovih milih, i pozdraviti starodrevno zvonce so crkvice sv. Roka i svojim raspucanim glasom zaželjeli mu, da mu bude laka ona njegova draga rodjena gruda. .
Ja sam sve to gledam sa svog kutiia, s ove strane pod Trsatom, ali sve nisam vidio. Tek poslije sam doznao, kako su pred ulaz u crkvu svete Ane njihove vlasti naredile, da se vijenci poskidaju sa lijesa i tu pred crkvom iz njih potrgaju svi trakovi, sve vrpce, na kojima stoji kakav nedužni hrvatski natpis: »Zbogom.: ili »Posljednji pozdrav* ili »M 11 o m c stricu*... N j i h o v i agenti bacili su se na te neboge vijence kao hijene, a kako su dva tri vijenca ipak nekako našla mjesta u crkvi, agenti su ušli unutra i tu pred zaprepaštenim narodom izvršili onu surovu, divlju zapovijed svojih pretpostavljenih.
I kad se u našoj Istri ne bi dogadjale strahote, kojima u civilizovanom svijetu nigdje ravnih nemu, već bi ovo samo divliašlvo opravdalo riječi, što ih je prije desetak godina talijanski poslanik T r ev e s izrekao našem tadašnjem poslaniku u rimskom parlamentu, dru Uliksu S t a n g e r u, pokojnikovu nećaku:
— A ma što sto vi jedanput Bogu sagriješili, te vas je strpao vod vlast mojih Talijana?... — V, C. E
SMJEROVI NAŠE
PROPAGANDE
Najjače sredstvo ovakve borbe, kao što je naša je propaganda. Upoznati čim više ljudi, i čim više ljudskih skupina, sa nekom idejom, je isto što i bitku no pola do-inh. A ni najuzvišenije ideje ne mogu doči do ostvarenja, ako one obuzimlju samo ogra ničem dio ljudi.
Naša osnovna ideja: poboljšanje prilika našega naroda u Julijskoj Krajini i konačno oslobodjenje najvitalnijeg i najkulturnijeg di-jela. jugoslavenskog naroda, neće moči da dodje do ostvarenja, ako ta ideja ne proime sve slojeve našega naroda ovdje Dobro smišljena i taktična propaganda u svim klasama i u svim smjerovima mora da bude o-snovna naša ideja.
Ta propaganda, uz naše posebno, ima i jedno veliko opće jugoslavensko značenje i opravdanje. Jer i borbi za konačno duhovno ujedinjenje Jugoslavena možemo mnogo U-me doprinijeti, kao što su za vrijeme ovoga rata Jugoslaveni iz Julijske Krajine doprinijeli, kao dobrovoljci, političkom ujedinjenju Jugoslavije.
Poznato je da jedan narod postaje tek onda i duševno ujedinjen i nedjeljiv, kada njime zavlada jedna opća ideja, koja kreće stremljenje čitavoga naroda u jednom jedinom pravcu. Tako je njemački narod ujedinila duhovna ideja o otporu prema Napoleonu; madiarski nacionalizam je postao kao reakcija germanizatorstva Josipa IL. a : Ilirski pokret, kao knjiievno-nacionalni po-In-rt, postao je radi madžarizatorskih tenđen čija Pešte
Jedan Talijan je negdje napisao da se , Italija duhovno ujedinila tele ovoga rala, kada je jedna jedinstvena ideja obuhvatila cio talijanski narod.
A ideja koja moče, i mora. da obuhvati cio Jugoslavenski narod, to je ideja o pomoći našem narodu pod Italijom. Ta se ideja već u nekim krajevima ustalila, u neke prodire polako, a u nekima je obuhvatila tek neke krugove. Ali ta ideja, ne ograničena ni plemenski, ni vjerski ni partijski, moie da proime cio narod. Jer ni jedna društvena skupina, ni jedan dio našega naroda, ne moie da usvoji tu ideju kao ' specifično ideju svojega plemena ni kao ideju svoje društvene skupine.
Jer to je ideja opće nacionalna i opće ljudska, a jedino takova ideja moie doprinijeti čvršćem duhovnom jedinstvu.
U Julijskoj Krajini Sivi preko 600 hiljada Jugoslavena. I ti Jugoslaveni ne osjećaju više plemenski, kao što osječaju neki ljudi ovdje. Jer ideja samoobrane, i spoznaja da imaju jednu nacionalnu drSavu iza sebe, utrnula je u tamošnjim ljudima nekadašnje plemenske tradicije. A i Talijani tamo ne dijele narod na Hrvale i Slovence i Srbe. Sve zajedno oni nazivlju: sporchi jugoslavi-*. Radi toga cijeli naš narod ovdje mora da osjeti onaj dio naroda tamo kao opću nacionalnu i jedinstvenu skupinu, koja stremi, ne pojedinom plemenu, već cijeloj Jugoslaviji.
Poslije rata počelo se društvo diferenci-
IX1. t0rl n.a.s’ kao i u ostalom svijetu, po društvenim klasama. Te klase imaju i svoje ideologije: od desničarskih starijih, pa do najnovijih klasno Ijeviiarskih. Pa. i na to moramo računati u toj našoj propagandi. Ta naša propaganda treba da bude pristupačna svima klasama. A mi imamo i bazu za tu ideološku apercepciju. Naš narod u Julijskoj Krajini je radni narod. Većina seljaka nešto radnika. Seljak je silni vlasnik I laj narod — ta radna klasa našega naroda —
;ie i ekonomski izrabljivana do maksimuma. Usiin svih nacionalnih i političkih sloboda, r. en jt i svih općih ljudskih prava. Ekonomski je iskorištavan do skrajnosti. Sistemom zakupljivanja poreza, sistemom visokih nameta i taksa na svoje proizvode i sistemom zabrana udruživanja i na ekonomsko] bazi, lišen je i najpotrebnijega za život. Uništenjem. zadruga, štedionica i posujilnica predat je u ruke gradskim zelenašima na milost i nemilost. To stanje je poznato, i to izaziva reakciju, ako ne za sada konkretnu, a ono se. u dušama stvara jedan otpor i želja za zbacivanjem tog jarma. A sve grupe ljudi, ne samo u Jugoslaviji, već svugdje, koje imaju ii svojim programima emancipaciju radnoga naroda, smatraju i ovakav problem dio svoga posebnoga, a i općega, problema. Radi toga će i te grupacije akceptirati našu propagandu na osnovu svoje posebne ideologije.
U Julijskoj Krajini je narod po vjeri ka-Inlirki, osim Peroja i nešto u Trstu. A fašistička brutalnost i želja za nacionalnom je-dinstvenošču, bori se svima sredstvima i protiv našeg jezika u crkvi. Uz poznate ispade protiv svećenika i viših crkvenih dostojanstvenika (slučgj pok. Sedeja), idu svakidašnji sitni i nepoznati ispadi u pojedinim crkvama i selima. To narod revoltira i u toj opravdanoj reakciji narod obično ne dijeli Tilijana-svećenika od Talijana-fašiste. I narod se odalečuje od crkve. Osim toga djeca ne mogu da slušaju vjeronauk u svome jeziku. To sve skupa dovodi polako do potpunog izumrča vjerskog života jedne ogromno grupe ljudi: grupe od preko 600 hiljada duša.
Taj falcai mora da zabrine svakoga iskrenoga vjernika. I svaki pravi katolik će reagirali na to. A katolici, kao vjerska organizacija, imaju u Jugoslaviji dobru organizaciju i proširenu iter- pu. Radi toga bi i s tog stanovišta naša propaganda imala uspjeha.
A kod svih ljudi, pa makar ne pripadali ni jednoj stranci ni grupi, postoji osjećaj za bolove i patnje ostalih ljudi, i kod svih ljudi se probudjujc revolt kada vide da se na jednoj grupi naroda vrši nepravda i najbar-barskije nasilje. Zato (c naša propaganda,
ŠEST NAŠIH FANTOV PREO SPECIJALNI TRIBUNALOM I pisatelj frange bevk -
PO ŠTIRIMESEČNEM PREISKOVALNEM ZAPORU V GORICI PREPELJANI V RIM
Gorica, februarja 1934 (A g is). Dne 26. januarja t. 1. so šest naših fantov doma iz Rihemberka, ki so bili aretirani dne 25. septembra pr. L, prepeljali iz goriških zaporov v Rim, kjer bodo sojeni pred posebnim sodiščem.
Aretiranci so: Križman Andrej, star 31 let, po domače Mihotov iz Cve-troš, najstarejši in edini doma živeči sin matere vdove, stare nad 60 let, katero je sinova usoda zelo potrla. Ker je bil on edina delovna moč pri hiši, trpi poleg drugega tudi gospodarstvo veliko škodo;
Birsa Viktor, star 27 let, po domače Janezov iz Birsov, tudi edini doma živeči sin, ki je moral sam skrbeti in delati na velikem posestvu na katerem živi poleg staršev, starih nad 70 let tudi stric star 88 let znan kot najstarejši v rihemberški fari;
Sever Andrej, star 30 let, po domače Barlinajev iz Podgrada, ima doma poleg nekaj starejšega brata, ki
gospodari na posestvu tudi staro mater, bolehno in ki jo je ta dogodek zelo pobil;
P i š č a n c !.. star 26 let po domače Ogradnikov iz Cvetroš, po polUicu čevljar, ki je navadno delal v Postojni, a je bil vsled krize malo pred aretacijo reduciran nakar je prišel domov;
Dalje sta prepeljana v Rim tudi mlajša fanta Č e b r o n po domače Po-cudancov in Pečenko po domače Ivančkov oba iz Polja, ki sta baje osumljena, da sta prepevala slovenske pesmi.
Prvi štirje so baje osumljeni, da so prirejali izlete na Čaven, da so zažigali pretečeno poletje kresove in streljali ter prepevali slovenske pesmi.
Ves čas, kar so bili zaprti, so domači in vsi Rihemberčani pričakovali, da bodo pred goriškim sodiščem oproščeni ker so vsi prepričani, da so nedolžni. Vest, da so jih prepeljali v Rim, je vse, zlasti pa domače zelo potrla.
TRI NOVE SCONFINACI JE
Gorica februara 1934. Gorička pre-I godina. Kozlar voga Franca iz Volč lektura konfinirala je trojicu naših ljudi i kod Tolmina 5 godina iLebena Stanka to: Satlera Branka iz Tolmina na 51 takodjer iz Volč na 5 godina.
DEVEDESET ARETACIJA ZBOG ARNALDOVIH STABALA
U ZGONIKU, SALEŽU I OKOLICI
KONFINIRAN
Konlinacijska komisija v Gorici ga je ob’ sodila na tri leta. — Njegovo prisilno bivališče še ni znano. — Čemu ga preganjajo?
Trst. februara 1934. — Radi Arnaldo-vih stabala bilo je zatvoreno oko 90 naših ljudi iz Zgonika, Saleža i susjednih sela. Ispustili su sve osim zvonara Živica. Na
zemljištu, gdje su bila počupana stabla na-
---—
šli su jedno pismo pisano sa tri rukopisa. Pismo je potpisano riječju »župnik«. Jedan rukopis sličan je rukopisu Živica, pa su ga radi toga i pridržali u zatvoru.
FAŠISTIČKA STABLA NA LIŽNJANŠTINI POSJEČENA
Brojne aretacije i terorisanje pučanstva
Pula, februara 1934. — U noći 29 januara neko je posjekao stabla, koja je fašistička milicija zasadila pred godinu dana na cesti prama Šišanu. Posječeno je nekih desetak stabalaca. Ta su stabla imala neki fašistički smisao, jer sve što ovdje učini fašistička vlast prestavlja u najmanju ruku »historijski spomenik«... Kad je opaženo, da su ta stabla posječena policijske vlasti počele su bijesnom istragom i aretacijama. Pučanstvo je Ližnjana pod najvećim policijskim terorom, a u prvom redu
Kakor poročajo ljubljanski časopisi, je bil naš rojak in pisatelj France Bevk aretiran 27. januarja v Gorici. Pred kratkem smo poročali, da je pod stalnim policijskim nadzorstvom, ki si ga je nakopal z nedolžnim kulturnim delom. Sicer se je za njega zavzel znani futuristični italijanski pisatelj Mari-netti, kateremu so ob priliki kongresa Pen-klubov ostro očitali fašistično nasilje napram tujerodnim pisateljem. Na žalost pa je bilo politično nadzorstvo ukinjeno za kratek čas, nakar so ga še strožje nadzirali kot prej, ga končno aretirali in zaprli in, kakor javljajo iz Gorice, obsodili na triletno konfinacijo,
(Agis)
»Jutro« od 8. ÌI. piše:
Kakor je »Jutro« poročalo v nedeljski
venskim osjećajima. Mnogi su odmah	n 90rici liv^Ì s'ovens^‘
pušteni iz zatvora, a ima ih, koji još čeka-AFn"^ ®evk Pređzadnjo soboto iu u zatvoru, a da se nežna za njihovu	Pk. Iia. SonÌko. .Prefekturo,
sudbinu. Do sada se nežna, da li su krivce d 1 a
su pogodjeni oni, koji se ističu svojim sla-1
ulovili, ali znanfo, da je fašističkim vlastima u ovakvim slučajevima glavno jedno: da bar nekoga pogode, pa bio on kriv ili ne. Možda je stvar s tim stablima i ude šena od strane fašističkih organa, da bi bilo povoda za terorisanje.
JUGOSLAVENSKI DRŽAVLJANIN OSAM MJESECI U TALIJANSKOM ZATVORU SA ŽENOM I DJETETOM
Radi jedne riječi, koja je uvrijedila milicijonera
Zagreb, februara 1934. — Oyih dana prošao ie kroz Zagreb Nikola Dragič iz Bijele Crkve u Banatu. On je bio u Francuskoj na radu. Vraćao se u Jugoslaviju sa ženom i djetetom kroz Italiju. U Veroni je čekao vlak u iednoi gostioni. U gostioni su se gosti potukli i došli su milicioneri, koji su nastupili prama gostima vrlo oštro, pa i prama onima, koji nisu za tučnjavu bili
ništa krivi. I Dragiča su izmlatili, zato jer ie rekao da je takav postupak »svinjarija«. On ie tu riječ rekao na njemačkom jeziku i neko ie to čuo i rastumačio milicionerima. Bio ie odveden u zatvor i odležao je osam mjeseci zajedno sa ženom i sedamnaest mjesečnim djetetom. I nakon tih osam mjeseci prebačeni su iscrpljeni u Austriju, odakle su došli u domovinu.
POSLEDICE FASISTOVSKEGA GOSPODARSTVA
Ponekod nimajo kaj rubiti za kritje davkov
Gorica, 2 februarja 1934. (Agis) — Prišel je kmet iz goriške okolice in je pripovedoval o neznosnem položaju, v katerem žive. Zgleda, da bo ta položaj baš v tem letu dosegel višek. Fašizem se ie pričel tega zavedati. Dejstvo, da so ponekod davki ne dajo sploh izterjati, ga je prisililo ktemu. Dokler so lahko odgnali živinče iz hleva, zarubili pohištvo in drugo, so že še dobili, kar jim je šlo in pripadalo po pravici, ki so si jo sami ustvarili. Danes je to že nemogoče, saj kmet nima ničesar več in tudi če mu vzamejo še to, kar ima, mu prihodnjič gotovo ne bode mogli ničesar več. Celo politični pritisk je v nekaterih krajih na zunaj manjši, kar je tudi posledica težkega gospodarskega položaja. V zadnjem času so morali odpustiti celo vrsto stalno plačanih detektivov, denunciantov in tudi
no. Storili so to pod krinko premestitve. Vendar pa uganjajo teror na načine, znane iz prvih let fašističnega četovanja po naši deželi še dalje.
Vprašali smo kmeta.
— Kaj pa cerkev, tudi ona je začela s svoje strani...
— Da, da, je odgovoril. Oba Rima sta se zvezala proti nam. No, ko je začel naš župnik pridignuti po italijansko, je imel prazno cerkev. Zdaj šele vidimo, kaj misli »večni« Rim in božji namestnik v njem. Odpirajo se nam oči. •
— Ali nas bodo uničili ali ne, in kdaj bo konec — smo še vprašali.
— E ja, kar tako pa tudi ne gre! Saj nas niso do zdaj. Zdaj pa še manj. Bolj nas niso mogli potlačiti, pa še žlvinvo in bomo. Sila ni nikoli večna, pa četudi pri-
sti čim uvjerljivije i smišljenije.
Mi, dakle, imamo mnogo tačaka sa kojih možemo operirati, t mnogo pravaca po kojima možemo upraviti tu propagandu. To sve moramo iskoristiti. Jer mi ovdje ne propagiramo samo ideje jedne opće ideologije, ni ideje jedne klase, ni ideje jedne partije. Mi možemo lično da budemo bilo kojeg uvjerenja, ali kao zastupnici našega naroda u kada bi imala za bazu samo humanost, ima- Julijskoj Krajini, mi smo duini i pozvani da U	Ali tu propagandu treba prove- upotrebimo sva sredstva kako bi lom narodu
milice. Da so odpustili precej milice je zna- baja iz večnega Rima.
Iseljenje Nijemaca iz Južnog Tirola
Fantazija ili stvarnost?
Veliki londonski list »Daily Telegraph« od 3. o. mj. javlja iz Božena da ie u njemačkim krugovima u Južnom Tirolu raširena vijest da su izmedju Rima i Berlina u toku pregovori od najvećeg značaja, za sudbinu dvije stotine hiljada Niemaca iz Južnog Tirola. G. Hitler ie, tvrdi se, pred-
ložio da se onim Nijemcima koji danas žU ve pod Italijom a koji žele da se isele, dozvoli da se isele na njemačku teritoriju A oni Nijemci koji bi ostali pod Italijom morali bi se pomiriti sa sudbinom da budu italijanizirani.
pomogli. A pomoći ćemo nm barem za sada
tako da svijet upoznamo s iijime, s njeno-1 u ' .—'»'.v""«;' 0"".—“.‘''"‘'-iJe mso sme-vim stanjem i njegovim trpljenjem. Jer jedi- Ik^i- ocl ,	spis; sodijo med nai-
no ono što se pozna s onim se može .sii-|;,, l1:,!,;an1e ,,. °_vei]sk? kniis:c. V njih opeva
na
nato aretiran. Sedaj smo izvedeli. da je bil postavljen pred tako zvano konfinacijsko komisijo, ki ji predseduje go-riški prefekt. V dosedanjih primerih je bilo postopanje te komisije precej počasno, v primeru Franceta Bevka pa se je komisiji nenavadno mudilo: v teku šestih dni ie bila Bevkova zadeva rešena. Brez večjega zaslišanja in v popolni tajnosti je bil pisatelj Bevk obsojen na triletno konfina-cijo. Kateri kraj mu bo notranje ministarstvo določilo za triletno prisilno bivališče, še ni znano.
Že vest o aretaciji Franceta Bevka j c zaprepastila našo javnost, zlasti še slovenske literarne kroge. Znano je. da se jo Bevk skrbno izogibal vsega, kar bi bilo moglo dati italijanskim oblastem je najmanjši povod za preganjanje. Dejstvo, da ga niso postavili ne pred izredno ne pred redno sodišče, najbolj dokazuje, da tudi zdaj ni zakrivil ničesar, kar bi ga moglo obremenjevati pred zakonitim sodiščem. Jasno je da je ukrep prefekture in obsodba konfinacijske komisije samo politična šikana nasproti nedolžnemu državljanu, ki ni ne pred Italijo in nc pred ostalim svetom zakrivil nič drugega nego to, da je — slovenski pisatelj. Že to, da France Bevk I živi v Gorici in piše slovenske knjige, ie talijanske šoviniste bodlo v oči. Mislili so, (da to skromno dejstvo, ki se zaradi njega ne bi čutil noben narod na svetu ogroženega. pomeni utrditev moralnega položaja tiste bezpravne raje. ki ji hočelo vzeti zavest, jezik in rolo ime in ki bi hoteli, da I ie sploh ne bi bilo na svetu.
Kakšnega drugega razloga za konfina-cijo Franceta Bevka, kj se načelno ni bavil s politiko ne moremo najti ne mi in ne — italijanski krogi. Zaradi tega bo postopanje z italijanskim državljanom, ki je slovenski pisatelj, in kot tak konfinacijo vreden »hudodelec« odmevalo tudi preko italijanskih in jugoslovanskih meja. Če imajo medna-rodne pisateljske združbe še kak pomeni in kakšno besedo pred svetovno javnostjo jih mora opozoriti na se značilni primer pisatelja Franceta Bevka!
DJ;a,n?e ,Re'l*' seveda ni preganjan prvič. Pred leti je bil šini mesece zaprt. Potem se je naselil v Trstu, odkoder so ga brez povoda izgnali. Vrnil se je v Gorico, kjer J 7-V3,5 pocl Policjskim nadzorstvom la in”1!?- oblskavati nobenega javnega loka-a m kinematografa. Vzlic tej nič kai znosni situaciji je pisatelj Bevk neumorno dc-a,J . 2 leposlovnim stvarjanjem služi kruh sebi m svoji rodbini. Vse je kazalo, da so zadnje leto omilili postopanje ž njim. zato
nao» Jn*°VeiSu aretaclia, in zdanja konfi-nacna tem bolj osupnila vse, ki poznajo Bevkovo popolno politično nedolžnost.
6 nevk j,e naiplodovitejši slovenski sodobni pripovednik, avtor velikega števila Knjig ,n sodelavec vseh naših revij, (ki mu Po ljubeznivosti soriške policije niso sme-
osjećati.
ÌUSl^LtU£L&eì,0Lt "a!e*a nsroda
To hl bile, u glavnom, smjernice za našu rleSdencJ. brez"'dsTin^solStva.0 AH jeTe
propagandu ovdje, a propaganda u Evropi več bi spadala u jedno posebno poglavlje Jer i la druga propaganda je vrlo potrebna
da ugotovlja zgodovino te zemiie in njenega prebivalstva, zadosten mzlog
s*:«	si
goslavn*
TONE PERUŠKO
nejo vzlic vsemu zanikanju in nasilju?/
OBMEJNE UTRDBE
REŠKA LADJEDELNICA DELA ZA ITALIJANSKO VOJNO MORNARICO, f
CESTA SV. LUCIJA—IDRIJA PODMI-NIRANA.
, Idrija, februarja 1934. (Agis) — Stara državna cesta, ki pelje iz Sv. Lucije čez Slap, Sp. Tribušo in čez Želin v Idrijo, je od Sv. Lucije do Želina, to je razdalja kakih 24 km, podmiriirana nič manj kot 25 krat.
VOJAŠKA CESTA IDRIJA—SV. LUCIJA.
Idrija, februarja 1934. (Agis) — O novi, povsem vojaški cesti, ki pelje iz Idrije po nenaseljeni Kanomeljski dolini čez Sp. Tribušo v Sv. Lucijo, smo že večkrat poročali. Cesto ki je namenjena le vojaškemu prometu, so gradili z veliko naglico in bo kmalu končana.
Reka, 25 januarja. (Agis) — Tukajšnja’ ladjedelnica, ki je že davno prej reducirala polovico delavstva radi krize, je prišla v zadnjem času v nove težkoče tako, da se jo je resno mislilo popolnoma zapreti. Na intervencijo podtajnika fašistične stranke Marpicati-ja, ki je bil prej nekaj let pokrajinski tajnik fašistične stranke na Reki. pa je italiiansko ministarstvo mornarice poslalo reški ladjedelnici ponudbo za gradnjo dveh ladij. Na ta način skušajo omogočiti nadaljnji obrat te ladejcdelnicc, čeprav v manjšem obsegu.
ISTARSKO PUČANSTVO U STRAHU PRED RATOM
u povodu novih strogih odredaba o ratnim zonama
Pula, februara 1934.	— Već tjedan
dana u Istri vlada raspoloženje panike. U naša sela ne dolazi štampa, iz koje bi se moglo stanje stvari upoznati točno, a nema ni ljudi, koji bi narod upućivali. I sve se kod nas naslućuje, glasovi se šire strelovitom brzinom, a pogotovo crni glasovi. Tako je ovih dana ponovno Istra zaokupljena jednom crnom misli: bit će rata. O ničemu se ne govori nego o tome. Razumniji nastoje, da djeluju svojim tumačenjem stvari, ali mase se teško stišavaju, kad se jednom uzbune.
Misao o ratu ne širi se samo zato, jer naš seljak vidi oko sebe samo oružje, same ratne gradnje, nego i zato, jer je ovih dana puljski prefekt po mnogim općinama dao izlijepiti velike plakate, u kojima se tumače zakoni od 1933 i 1931 o ratnim zonama. Ti su plakati izvješeni po Labinštini, Barbanu, Boljunu, Kanfanaru, Vodnjanu, Lanišću, puljskoj općini, Rovinju, Roču, Svetvinčentini, Plominštini, na otocima Lošinju i Cresu itd.
U prefektovim oglasima govori se o tome, da su zemljišta u tim općinama podvrgnuta zakonu o ratnim zonama i da se na njima ne smiju obavljati nikakvi radovi bilo kakve gradjevne naravi, ako se prije ne dobije dozvola od viših vojničkih vlasti. Naročito se govori o podzemnim jamama, koje pripadaju sve vojsci, da ih ona može iskoristiti što slobodnije u svoje svrhe. Nikome nije dozvoljeno, da ruje pod zemljom...
Osim toga kaže se u tim proglasima, da vojska može da poruši sve zgrade i sve naprave, koje se nalaze na tim zemljištima, ako ona nadje za potrebno u svoje svrhe.
Ko bi se ogriješio o te zakone može da bude kažnjen visokom globom ili zatvorom. Prema tom zakonu ne smije se u spomenutim zonama graditi u bregovima ili na poljima niti neka mala kućica za gospo-
darske poslove, ili pak »dvor« za ovce, jer je i to zabranjeno tim zakonima o ratnim zonama.
Ti proglasi djelovali su na pučanstvo u Istri i o ničemu se ne govori ovih dana nego o ratu.
KONCENTRACIJA »PREMILITARA« NA PAZINŠTINI.
Pazin, februara 1934! — Prošle nedjelje svi članovi predvojničkih tečajeva u Pazinu, Pićnu, Cerovlju, Draguću i ostalim selima morali su da se sakupe u Pazinu, u svrhu pokusne mobilizacije. U Pazin je došao da inspicira premilitare konzul milicije Martini iz Pule. U teatru Littorio održao im je govor, u kojem im je rekao, neka se spremaju, da prošire granice Italije onako kako Duce želi..,.
»VELIKA SKRB« FAŠISTIČNE VLADE.
S v. Lucija, februarja 1934. (Agis) — V Sp. Tribuši je letos samo šest mladeničev, ki so dolžni obiskovati predvojaške vaje. Tečaj pa se kljub majhnemu številu vpisanih vrši redno vsako nedeljo. Vodja tega tečaja pa mora vsako nedeljo priti iz Sv. Lucije v Tribušo. Iz tega je razvidno koliko važnost polaga fašizem v te predvojaške tečaje, za katere vse žrtvuje.
KRONIKA IZ SVETOVNE VOJNE.
Gorica, 31 januarja (Agis) — Mnogovrstno strelivo in orožje, ki je še sedaj raztreseno po vsem bivšem bojišču, se nikakor ni pokvarilo in uničilo. O tem nam pričajo še zmeraj številne nesreče zaradi vojnega streliva in orožjh. Tako se je zadnje dni januarja zgodila v Lečniku pri Gorici strašna nesreča. Neki železniški čuvaj je pri obdelovanju svojega vinograda rabil neko cev baje napolnjeno z želatino. Radi udarca se je ta cev razpočila, razmesarila železničarja, ubila njegovo ženo. ki se je slučajno mudila pri njem, težko ranila nje-.govo hčer in še nekaj drugih ljudi.
FINANSIJSKI TEROR V ITALIJI
Nove finančne operacije g. Benita Mussolinija
Trst. 3 februarja 1934. Italijanska vlada je danes izdala dekret, s katerim se izvedejo važne finančne operacije v italijanskem državnem življenju. 5% državne rentne obveznice bodo vzete iz prometa in se bodo nadomestile z novimi 3Jž% obveznicami. Italijanska vlada ie izjavila, da so do tega, sklepa prisilile nizke obrestne mere, ki danes vladajo v svetu. Ker bodo posestniki 5% obveznic prav za prav oškodovani, bodo zato udeleženi na premijah, ki se bodo
takrat žrebale in sicer razdeljeno na premije 600 milijonov lir. Za eno milijardo konvertiranih rent bo izplačanih 10 milijonov lir premij. Iz tega je razvidno, da bo konvertiranih rent za 6 milijard lir. Rente, ki bodo konvertirane so iz 1. 1917. 1918 in pa zadnje iz 1. 1926. Znižanje obresti pomeni za državno blagajno precejšnji dobiček. Ceni se. da bo vlada prihranila eno milijardo v vsakem finančnem letu.
SLOVENSKA NABOŽNA PESEM — ZLOČIN PROTI DRŽAVI
ZNAČILNE OBSODBE SODIŠČA V KOPRU.
Trst, 7. februarja.
Pred sodiščem v Kopru se je včeraj vršil proces proti skupini slovenskih deklet, ki so pri procesiji 1. oktobra lani prepevale slovenske nabožne pesmi. Dasi je župnik Širca bržkone pod pritiskom oblasti javno zahteval, naj med procesijo prepevajo italijansko oziroma latinsko, so nekatera dekleta iz bližnjih Cezarjev ubrala slovenske pesmi, zaradi česar so jih karabinjerji na zahtevo krajevnega učitelja Tul-lija in podeštata Pontinija aretirali m odvedli v koperske zapcie.
»Zločina« proti državi in naciji so bile obtožene 20-letna Uršula Bertokova iz Trsta, 27-letna Anton'ja Glavina, Antonija Hrovatinova, Ana Hrovatinova, Ivana Glavina in Olga Babudrova.
I
Uršulo Bertokovu so obtožili, da je organizirala slovensko petje slednja je pred sodniki izjavila, da ni vedela, da je župnik želel, naj med procesije pojejo italijansko.
Ostale pa so izjavile, da so pele na njeno pobudo. Zelo obremenilne izjave sta podala pred sodniki podeštai Pontmi in učitelj Tullio, ki vodi obenem domači laški cerkveni zbor.
Župnik Širca pa je skušal opravičiti obtoženke, češ da so prepevale slovensko pesem, ker je bila taka stara navada med prebivalstvom okrog Kopra.
Uršula Bertokova je bila obsojena na 3 mesece in 10 dni ječe. enako tudi Antonija Glavina. Ostalih 5 ob*oženk pa je sodišče pogojno obsodilo na zapòr po 2 meseca in 10 dni
MIMERSKI KAPELANI ZOVU MUSSOLINIJA U RAT
a papa govori O' miru, hoji mo ra proizlaziti iz ljudskih duša
Trst. februara 1934. — Poznato je, da je Mussolini uveo u miliciju svečenike. Pojedine legije milicije imaju svoje kapelane. Oni nose svećeničku mantiju, koja je iskićena fašističkim znakovima. Na širokom talijanskom svećeničkom šeširu nose iiktor-ski znak, snop sa sjekirom. Ima ih svega skupa 222, zajedno s kapelanima legija u Libiji. Od toga je oko stotinu njih bilo u prošlom ratu i nose mnoga odličja. U novembru lanjske godine bili su milicionerski kapelani primljeni u posebnu audijenciju od Mussolinija, koji im je održao plameni govor o zadaćama fašističkih svećenika. Vrhovni inspektor svih milicionerskih kapelana je Don Michelangelo Rubino. On je »konzole« milicije ... Medjutim svi mili-cionerski kapelani crkveno potpadaju pod biskupa Bartlomasija.
Dne 2 februara donio je rimski »Giornale d’ Italia« razgovor s Don Rubinom i njegovu sliku, na kojoj se lijepo vidi liktor-ski fašistički znak na svećeničkom šeširu. On je kazao u tom razgovoru, da su kapelani uvijek uz svoju miliciju, da s njome živu i učestvuju u svim njezinim manifestacijama, pa i u manevrima. Kapelani izvještavaju ispektora, kako su, naprimjer u prošlom mjesecu izvršili te i te religijozne akte i kako su bili s milicijom na — taktičkim vježbama.
Don Rubino je dao izraditi Jednu medalju, koju će za Uskrs kapelani podijeliti svim milicionerima. Na jednoj je strani Krist u susretu s jednim rimskim centari-jonom, a na drugoj strani križ kojemu sa strane stoje' četiri liktorska znaka, »koja dominiraju svijetom«, kako kaže Don Rubino.
Don Rubino je pokazao saradniku »Giornale d’ Italia« jednu muzičku partituru. To je pjesma, koju je 150 kapelana pjevalo, kad su posjetili Mussolinija. U toj pjesmi ovi su stihovi:
»Salve a te, invitto Duce salvator di nostra terra!
Regni pace, tuoni guerra ai tuoi cenni pronti siam; sprone e forza, guida e luce sei d’Italia ai nuovi Eroi,
Duce a noi. Duce a noi!«
Svakako, stihovi za — kapelane... pelani su to, koji se ne zgražaju pred
tom. jer pozivlju Mussolinija, da »zagrmi ratom« (tuoni guerra) a oni su spremni (pronti siam) da idu u rat predvodjeni od Ducea.
PAPA MEDJUTIM KAŽE:	»MIR MORA
BITI U NEPRESTANOM HTIJENJU ČOVJEČJIH DUŠA«
Dok milicionerski kapelani tako pozivaju Mussolinija na rat. Papa o ratu ipak drugačije govori. On je neki dan dao izjavu pariškom listu »I n t r a n s i g e a n t«, pa je medju ostalim rekao, da ljudi ne smiju zatvarati oči pred opasnostima, koje prijete svijetu i koje žele da unište kršćansku kulturu. Papa kaže:
- dovoljno ponavljati riječ mir i sporazumima i drugim dokumentima, mir mora biti u neprestanom htijenju ljudskih duša. Na svijetu je danas mnogo pretjeravanja, ali medju svim pretjeravanjima najviše uznemiruje ono, koje pod okriljem patriotizma — patriotizam sam je hvalevrijedan — draži narode tako,-da nacionalizam postavljaju iznad svih vrijednota. Taj nacionalizam je neprijatelj pravoga mira i prave sreće čovječanstva.«
Dokaz za takvo pretjeravanje vidi Papa i u pokušajima, koji se čine u nekojim državama, gdje se omladina silom milita-rizira.
Kako onda da se dovedu u sklad ove riječi s onima što se stvarno dogadja u Italiji? Zar Papa nema utjecaja na svoje svećenike? Zar su oni doista prisiljeni da propagiraju ideje, koje Papa ne odobrava? Zar se ne mora iz svega toga radiati sumnja, da Papa na Italiju ne primjenjuje svoje ideje o nacionalizmu i militarizmu, nego da se te riječi odnose na svaku drugu naciju, samo ne na Italiju? Jer - kad taKo ne bi bilo, onda bi crkva u Italiji drugačije nastupala prama fašizmu nego što nastupa.
BALILSKI KAPELANI U GORIČKO I
Gorica, februara 1934. — Pretsjednik organizacije balila u Rimu potvrdio je imenovanje nekoiih kapelana za organizaciju balila i postavljeni su; Padre Stefano Duse u Gorici, don Ernesto Galupin u Romansu don Giuseppe Viola u Koprivi, don Antonio Sartori u Tolminu, don Luka Anderwald u Ka- Solkanu. Oni će odgajati djecu u fašisti-ra- čkom duhu u crkvi.
GOLEMA VEĆINA TALIJANSKIH NADBISKUPA, BISKUPA I KLERA PREŠLA JE U TALIJANSKI FAŠISTIČKI TABOR

ZASLUŽENA KAZEN IZDAJICE
Ljubljana, 4 februarja 1934 (A g i s). Iz Gorice poročajo, da je bila pred tamkajšnjim sodiščem obsojena K. L a p a j n a, bivša občinska uradnica v Grahovem Pri Podbrdu na eno leto in 40 dni zapore ter 1.200 lir denarne kazni. Obdolžena je bila denarnih poneverb v škodo revnim nezakonskim materem zapeljanim večinoma od uniformiranih Lahonov. ki so dobivale mesečno podporo. Lapajna je zlezla v fašistov-ski tabor skupno s sestro, poročeno z bivšim obč. tajnikom in z dvema bratoma, a kljub temu ii ni nič pomagalo ker ie pač Slovenka. Njen podešta Buonassisl, ki je delal sporazumno ž njo, pa ni bil klican niti na odgovor. Postala so mu tla prevroča radi tega jo je odkuril. ko je spravil občino na rob propada in sam zlezel tudi v dolg. Upniki ga Pa sedaj lahko iščejo! Lapajna se od takega šefa m mogla nič dobrega naučiti. O zadevi je naš list že večkrat pisal in lani maja meseca tudi poročal da je bila Lapajnova obsojena na 3 in pol leta ječe. Kot izgleda ie obtoženka vložila priziv ter bila ponovno sojena. Odkar se ie brat. ki je bil podčastnik pri italijanski aviaciji smrtno ponesrečil, ie bila Lapajnova doma. kjer ie pričakala razsodbo.
SPECIALNI TRIBUNAL RADI
Trst, februara 1934. — Talijanski Specijalni tribunal radi ope-' živo. l’red sud dolaze optuženi antifašisti. Procesi . traju vrlo malo. Sve se obavlja u najvećoj brzini, a osude padaju bez preslušavanja svjedoka i bez obrambenih govora. U jedno Jutro, dne 2 o. m. obavljena su tri procesa J tri su čovjeka osudjena na 30 godina tamnice ukupno.	.
Prvi proces održan je proti Gennara Palette iz Torina, koji je bio optužen, da lc u Torinu i provinciji Reggio Emilia od 1931 do februara 1933, kad je bio uhapšen,
ponovno osnovao organizacije jedne raspuštene »antinacionalne« stranke i da je pripadao toj stranci. Osudjen je na 21 godinu zatvora...
Na 4 godine zatvora osudjen je Dino Sarđelli, koji je bio optužen, da je pripadao od decembra 1932 do marta 1933 u Bolonji tajnim antifašističkim udruženjima.
U trećem procesu osudjen je Domenico Dal Re, koji je bio optužen da je u Bardo-neehi 15 augusta lanjske godine naputio vojnike talijanske vojske, da se ne pokoravaju zakonima i da prekrše zakletvu, koju su dali, te da prebjegnu u inostranstvo, kamo su sobom poveli i konje. Del Re je osudjen na 5 godina zatvora.
Ove tri osude vrlo su interesantne, jer svaka kazuje nešto. Prvo, što vidimo iz tih osuda, je to da, u Italiji postoji antifa-šizam, da se osnivaju tajne organizacije, koje mogu da postoje i nekoliko godina, a da ih Vlasti ne otkriju. Drugo, da ni u talijanskoj vojsci nije baš sve najidealnije, kad ieJDal Re mogao da nagovori vojnike, da bježe u dezertere i da sobom vode čak i konje. Izgleda da su pobjegle čitave čete.
Slovenskim naročnikom in čitatelj*em !
Prosimo slovenske naročnike in čitatelje »Istre«, da nam oproste, ker v današnji številki razmerje med srbo-hrvatskim in slovenskim čtivom in članki ni tako kod običajno. Vzrok leži v tem, ker je pošiljka iz Ljubljane vsled tehničkih zaprek zakasnila. Skušali bomo to nadoknaditi takoj v pri hodnji številki »Istre«.
UREDNIŠTVO.
S svojimi osvojitvami oaz v Libiji ie Italija prodrla že globoko v osrčje Afrike, tako da sta Francija in Anglija vznemirjeni. Ker niso bile meje prej točno določene, nameravajo sedaj sklicati konferenco in se v tel stvari lepo mirno pogovoriti.
Čuveni francuski publicista Henry de Keriliis, urednik lista »Echo de Pariš« inače poznat po svojim simpatijama za fašizam, (nedavno je bio kod Mussolinija) napisao je članak pod naslovom »Fašizam i katolicizam«, u kojem na jednom mjestu kaže:
»Ne. ne valja to prešutjeti: golema većina nadbiskupa, biskupa i ostaloga klera prešla je u tabor fašizma. Od negdašnje pučke stranke, koja je bila demokratski orijentirana, a vodio ju je Don Sturzo nije preostalo ništa. Baš ništa. Zato ću vam po-
noviti. što sam rekao jednoga dana nekom francuskom demokratu: »Nemamo pravo da skrivamo prigodom svog povratka ono što smo saznali u Italiji. Gledajući Italiju s ove strane granice vidimo, da se crkva priklonila fanatičnom nacionalizmu Mussolinijeva režima. U Italiji postoji kler, koji je potpuno fašistički orijentiran pa stupa uporedo s crnim košuljama i balilama. sluša bojne trublje i bubnjeve, pozdravlja na rimsku. Ovaj kler sudjeluje u duhovnoj mobilizaciji, koja ide uporedo s vojničkom mobilizacijom Italije«.
—
se sprema na neki napad. Kršćanski će odgojno djelovati ta scenata POflojgvghyda ji_toj bandi j jedno dijete nosi golemu toljagu.
MUSSOLINIJEVA ITALIJA U VANJSKOJ POLITICI
DOŽIVLJAVA UDARAC ZA UDARCEM
BALKANSKI PAKT I ITALIJA
Već smo u jednom od posljednjih brojeva donijeli jedan objektivan članak praškog dnevnika »Narodni Listi«, u kojem se govorilo o porazima, koje doživljava Italija u posljednje vrijeme u vanjskoj politici. Naročito je njezina akcija na Balkanu doživjela veliki poraz.
Učvršćenje Male antante za Italiju je veliki udarac, pa je zato i reagirala Italija na posljednju konferenciju Male antante u Zagrebu paklenim mašinama na vlak, u kojem su imali da se dovezu gg. Beneš i Titulescu u Zagreb. Zato je i pokušala talijanska štampa da prikaže sastanak Male antante u Zagrebu kao neuspio.
Daljnji udarac za talijansku politiku u ovom dijelu Evrope je Balkanski pakt stvoren ovog tjedna u Beogradu, kojemu su već pristupile Jugoslavija, Grčka, Turska i Rumunjska, a kojemu će možda i doskora pristupiti j Bugarska, mada Italija nagovara Bugarsku, da ne pristupi. Ovih dana fašistička štampa napada bijesno taj novi pakt i to je znak da je boli ta nova mediunarod-na stvarnost na Balkanu, gdje je ona imala svoje specijalne namjere. Balkanski pakt vezuje balkanske države u obranu baš protiv one politike, koju je Italija kanila provesti na Balkanu, protiv revizije ugovora
o miru. i osim toga stvara taj pakt bedem protiv svih eventualnih oružanih napadala na Balkan, Balkanske države branit će jedna drugu. I Bugarsku će one braniti, jer će Bugarska potpisati jedan pakt o nenapadanju s Jugoslavijom i bit će tako u vezi s Balkanskim paktom, i ako formalno nije ušla u ni.
Italiju najviše boli, što nemože na Balkanu više da diže jednu državu protiv druge, a to je bila njezina diplomacija do nedavna. Grčka vidi, da je u njezinom interesu, da se veže s Jugoslavijom i da prestane očijukati s Italijom. Ona i Turska vode danas novu politiku. I Turska je vezana danas čvrsto na Jugoslaviju i Rumunjsku, i ona se bori protiv revizije ugovora o miru, za mir i Drušvo naroda. Turska je velika prijateljica Rusije, pa to daje naročito značenje i Balkanskom paktu.
Situacija, dakle u svakom slučaju povoljna za one, koji žele mir, a nepovoljna za Italiju, koju su svi napustili. Pokušat ćemo, da u ovo nekoliko izvadaka iz strane štampe što objektivnije prikažemo općenitu medjunarodnu situaciju Italije, a čitatelji će sami doći do zaključka, da nije nimalo ružičasta.
OČAJNA INTERNACIONALNA SITUACIJA ITALIJE
Porazan neuspjeh talijanske vanjske politike
Švicarski njemački list »Neue Ztiricher Zeitung«, koji izlazi u Zurichu, bavi se u uvodnom članku bilansom talijanske vanjske politike* u prošloj godini. Pisac, poznati švicarski publicista W i 1 i a m Martin dolazi u svojim interesantnim i dokumentovanim tvrdnjama do zaključka da prošla godina znači za Italiju u vanjskopolitičkom pogledu seriju neuspjeha, koja po svoj prilici ni u novoj godini neće biti prekinuta, nego će se nastavljati.
U pitanjima medjunarodne politike kričanje se nesmije zamjeniti sa uspjehom. Od Grandieva pada talijanska vanjska politika je postigla samo malo istinskih uspjeha.	,
ČETVORNI PAKT
koji je sa Mussolinijeve volje podredjen okviru Društva Naroda, Njemačka je otklonila i nije ga ratificirala. Diskretni savjeti, koje je Duce bezbroj puta davao njemačkoj vladi naročito u pitanju progona Židova i glede politike Njemačke prema Austriji ostali su potpuno bezuspješni i Berlin se na nje nije ni najmanje ostvrtao Naprotiv, Mussolinijevi savjeti izazvali su u Berlinu samo neraspoloženje i Hitlerova okolina nije baš ništa sakrivala, da su Nijemcima takovi savjeti sa strane Rima potpuno nepotrebni. Njemačka je istupila iz Društva Naroda, a da o tome prije nije obavijestila rimsku vladu. Mussolini je bio radi toga veoma ogorčen.	,	„
Napokon je zbliženje IztnedJu Jugoslavije i Bugarsko do temelja poremetilo glavni oslon rimske balkanske politike, a da i ne spominjemo privredne Male Antante, koja se stvara.
To je veoma mnogo dosta neugodnih neprijatnosti. Mussolini je pokušavao sve te neuspjehe sakriti talijanskome narodu time, što je pokušavao postići novi uspjeh tobože na povoljnijem terenu. Otuda dolazi njegov
PREDLOG O REFORMI DRUŠTVA NARODA
Njemačka je istupila iz Društva Naroda. Italija je htjela da bude mudrija te je želila da Društvu Naroda nametne svoju volju. Ništa nije opasnije u diplomaciji nego pokušaj da se isili neki uspjeh' pod kakvu cijenu. Kada je Ebree na-vjestio svoje planove pred vrhovnim fašističkim vijećem, onda je svak stavljao pitanje kakve konkretne ciljeve ima JVlussolini u tome. Inozemni diplomati su po svojoj službenoj znatiželjnosti jedan za drugim dolazili pred Mussolinija i postavljali mu to pitanje.
Na najveće iznenadjenje morali su utvrditi, da to ni sam Mussolini nije znao i da o tome nije htio ni da raspravlja.
Takodje se pokazalo da je veoma slabo upućen u tehničkim i* juridičkimpreduslovi-ma za reviziju pakta Društva Naroda, o svojim predlozima se izražavao do skrajnosti nesigurno i netačno.
U državi, gdje je štampa tako uniformirana kao što je u Italiji, može se lako zaključiti o namjerama vlade iz pisanja listova. Poslije dugotrajne šutnje fašistička štampa je tek ovih dana počela namigivati, kakvi su zapravo
TALIJANSKI CILJEVI
Iz toga se vidi, da bi Mussolini htio izmijeniti p,iKt Društva Naroda u njegovim trima bitnim tačkama. U prvom redu traži da se pakt potpuno odijeli od versailleskog ugovora o miru da se brišu odredbe o sankcijama i da se uredi položaj manjih država po nekom hijerarhijskom sistemu. Teško je prosuditi daleko-sežnost takovih predloga dok se nezna
ništa odredjena. Prvi zahtjev bi bio potpuno nevažan ako se radi samo o odvajanju Društva Naroda od versailleskog ugovora o miru. Medjutim može lako da znači potpunu izmjenu ugovora o miru ako se radi o tome, da se sve odredbe versailleskog ugovora, koje se pozivlju na Društvo Naroda, jednostavno brišu. Ukidanje sankcija pretpostavljalo bi umanjivanje značenja Društva Naroda. Kakvo značenje bi imala ideja hijerarhije država potpuno je nejasno, dok se nezna na osnovi koga kriterija bi ta hijerarhija bila izradjena, te kakva su prava namjenjena s jedne strane privilegova-nim, a s druge strane drugorazrednim državama.
Samo površno prosudjivanj« tih triju Mussolinijevih zahtjeva dovodi do rezultata, da se ni iz tehničkih, ni iz političkih razloga nedadu ostvariti.
Tehnički je to neprovedivo jer na to ne bi pristali svi članovi Savjeta Društva Naroda, a politički ne iz jednostavnog razloga, što bi se ukidanju sankcije oprla ne samo Francuska, nego i sve manje države, uključivši i engleske dominione. Baš u tom pogledu su se jasno pokazali ODNOSI ENGLESKE PREMA ITALIJI Britanska vlada je oficijelno izjavila, da neće dozvoliti nikakvo slabljenje Društva Naroda. Ako se misli na reformu Društva Naroda, onda je to moguće samo u cilju ojačanja njegova autoriteta i njegova prestiža. Engleska javnost zauzima u tom pogledu potpuno odredjeno stanovište. Dominioni su još odlučniji. Jedino se kolebaju pretsjednik vlade i ministar vanjskih posala. Macdonald već odavna nije imao naročitih simpatija prema Društvu Naroda, sadašnji ministar Simon na čijim ramenima je u sadašnjoj krizi veliki dio odgovornosti, na-ginje kompromisu, koji nebi štetio ugledu Mussolinija te bi mu dali za sve druge neuspjehe neku zadovoljštinu. Po načinu tih kompromisa i zadovoljština Društvo Nairda bi moglo kliknuti:	Oslobo-
dite me takovih prijatelja, a ,od neprijatelja ću se sam braniti.
Komunike o razgovorima izmedju Simona i Mussolinija u Rimu daje naslutiti. da je pitanje revizije Društva Naroda odgodjeno za bolja vremena. Samo talijanska štampa mora da tješi talijansku javnost, da je to odgodjeiHe za kratko vrijeme. Sudbina talijanskih prijedloga je više ili manje već zapečaćena.
Moguće, ali je malo vjerovatno, da će Italija radi toga stupiti iz Društva Naroda. S kim bi u tom slučaju Italija pošla? Odgovor se nameće sam po sebi. U takovom slučaju dolazi u obzir samo savez sa Njemačkom.
Takav savez mora se oslanjati samo na pretpostavci, da saveznici imaju zajedničke interese i zajedničkoga protivnika. Kakvi su zajednički jnteresi Italije i Njemačke? Zar Austrija?
Posljednjeg septembra prošle godine Mussolini je izjavio austrijskom kancelaru, da će talijanske čete umarširati u Tirol onog dana. kada hitlerovske čete predju austrijsku granicu, i Zar da to bude temelj buduće saradnje izmedju Italije i Njemačke? Činjenica je da talijanska vlada na najveća ogorčenje Berlina podupire salanji austrijski protunje-mački režim. Ili možda to može učvrstiti prijateljstvo izmedju Rima i Berlina?
Njemačka danas ima samo jednog istinskog neprijatelja, a to je Rusija. Hitler je prilikom nedavnih razgovora sa jednim stranim diplomatom namignuo na mogućnost podjele Ukrajine izmedju Njemačke i
Poljske. U Berlinu se javno raspravlja o mogućnosti rješenja problema koridora diobom zemljišta na štetu Rusije. Da li bi se Italija mogla pridružiti takovoj politici? Prije rata Italija je bila u mnogo povoljnijem položaju. U slučaju konflikta sa Francuskom, mogla se osloniti na Austriju, a u slučaju konflikta sa Austrijom mogla se osloniti na Francusku. Danas više nema tog pogodnog položaja.
DANAS SE NALAZI U KL1JEŠTIMA IZMEDJU FRANCUSKE I JUGOSLAVIJE
U slučaju kakva konflikta sa sviju strana je opkoljena, pak joj je takodier otsječen i suhozemni put za opskrbljivanje živežom i potrebnim surovinama.
Francuska, koja drži u posjedu zapadnu stranu Sredozemnoga mora može joj lako da zatvori svaki dovoz po mora. Italija koja nema .dovoljno ni petroulja, ni dovoljno žita, a da ne govorimo o bezbrojnim drugim potrebama u tom pogledu Je potpuno ovisna o opskrbljivanju sa strane Rusije.
Ako proigra prijateljstvo Rusije, a ne postigne prijateljstvo Francuske, onda sama sebe osudjuje na smrt od gladi i studeni.
Kako stvari stoje, danas nemože se mislih na to, da bj se Francuska upuštala u neku proturusku politiku. Osim toga je Italija svojom dugačkom i lako pristupačnom obalom upućena na prijateljstvo Engleske. Istina je, da je Engleska u oitanjima, koja nisu bitna često kolebljiva, ali u načelnim pitanjima je uvijek odlučna, Jedan od njenih principa je, da se ne upušta u nikakve pustolovine na kontinentu. Pod takovim okolnostima je teško razumljivo, što zapravo Mussolini hoće svojom ofenzivom protiv Društva Naroda?
Ako uistinu hoće reviziju, onda se zaletio.
Ako je to samo sredstvo za postizavanje drugih ciljeva, onda je još teže pogoditi, što hoće. Najvjerojatnije je, da je sve to samo krinka, pod kojom hoče da prikrije svoje unutrašnje teškoće i odvrati pozornost na stvari izvan Italije,
SITUACIJA U ALBANIJI ZA ITALIJU iJEVIŠE FOlLJi
PREGOVORI S ITALIJOM JOŠ NISU ZAVRŠENI. - TRGOVINSKI SPORAZUM SA JUGOSLAVIJOM UČINIO JE NAJBOLJI UTISAK U ALBANSKIM PRIVREDNIM
KRUGOVIMA.
Već godinu dana izmedju Albanije i Italije vlada napet odnošaj. Raznovrsni pokušaji, sa obje strane, da dodje do normalnog raspleta u talijansko-albanskim odnosima ostali su dosada besplodni. Ti odnosi su još uvijek u zategnutosti.
Pritisnuta velikim talijanskim zahtjevima, s jedne i presijom svojih nacionalista sa druge strane, albanska vlada prišla je najradikalnijim mjerama u cilju materijalne emancipacije od Italije.
Najglavnije pitanje, pitanje budžeta, omogućavanje Albaniji da opstane bez italijanske finansijske pomoći, polako se privodi riješenju.
Poslije nekol'ko uzastopnih redukcija, koje ipak nisu mogle da pruže željene rezultate, pošto se nije računalo sa oslabljenom platežnom moći naroda, prešlo se najzad stvaranju novog budžeta, koji će svesti državne rashode na 18 miliuna zlatnih franaka i tako ih dovesti u ravnotežu sa stvarnim državnim prihodka.
Ali. da bi se ovo postiglo, moraju se podnijeti još dosta velike žrtve. Ovim posljednjim, kao i ran jim redukcijama biće osjetno pogodjeno činovništvo i vojska. Istina je da su i vojni i činovnički kadar bili suviše veliki za stvarne potrebe Albanije. ali nagle i osjetne redukcije stvaraju uvijek velike teškoće, bez obzira da li su opravdane, potrebne ili ne.
Sa druge strane mnogobrojni »instruktori« svedeni su na znatno manju mjeru. Veliki broj italijanskih oficira otpušten je iz albanske državne službe i antiitalij'anska struja, okuražena posljednjim dogadjajima, znatno ie ojačala. I sada se. poslije dugog ćutanja, polako počinje da uzima i u ozbiljne političke kombinacije i ona.
Tako se ovih dana u obavještenlm političkim krugovima u Tirani uporno tvrdi da će današnja vlada podnjeti ostavku i da će novu vladu obrazovati kakav izrazitiji pretstavnik balkanske orijentacije albanske spoljne politike.
U svakom slučaju izgledi su da će buduća albanska vlada imati čisto nacionalistički karakter i da ce imati zadatak da privede kraju nacionalno djelo koje ie čudnim okolnostima počela ona vlada koja ie smatrala i koja se smatra za rrjmanje nacionalnu Jer ne treba zaboravit; Ua ie sa malim izmjenama ovo g- tovo is:a ona vlada koja je pretprošle godine vc. ila proces protiv najizrazitijih albni-kih nacionalista..
U Beogradu nedavno postignuti dopunski trgovinski sporazum, uz raniji trgovinski ugovor, proizveo je najbolji utisak *« cHelol Albaniji,
Dolazak dvojice delegata beogradske Izvozne banke gg. Ljubomira Mihailoviča i Ljubomira Saračevića. koj; su došli da traže odobrenje za stvaranje filijale !zvo:..e banke u Tirani, još više je pojačao ovaj utisak. Ovome ie znatno doprinjeo i istovremeni dolazak direktora beogradskog Privilegovanog društva za izvoz g. Milana Najdanovića, koji je za vrijeme svoga trodnevnog boravka u Tirani stupio u dodir sa tamošnjim zvaničnim krugovima u cilju osnivanja Albanskog povlašćenog društva za izvoz. G. Najdanović je istovremeno kupio oko 18 vagona maslina, veće količine koža i tako se govori, izvjesne količine soli. Otvaranje filijale naše banke i ovi trgovinski poslovi ohrabrili su onvred-nike u Albaniji i unijeli im nove nade da će oni otsađa moči lakše da nadju prodju svojim produktima i podigli su duh nacionalnome elementu.
Nacionaliziranje italijanskih škola u Albaniji, otpuštanje velikog broja »instruktora« i italijanskih oficira, obustavljanje daljeg davanja zajma od 10 miliuna zlatnih franaka godišnje od strane Italije, nov trgovinski ugovor sa Jugoslavijom
—,.sye su	činjenice koj,e govore o novou*
političkom pravcu u Albaniji.
«SOLINI NIJE STVARNO NIŠTA POSTIM...
To kaže u jednom članku švicarskog lista »Der Bund« ugledni publicista Ludwig Bauer. On analizuje veliki neuspjeh fašističke politike prama Njemačkoj i Austriji, pa kaže i ovo:
»Mussolini nije stvarno postigao ništa, nego je još i povećao opasnosti za Italiju i ostali svijet.
A isto tako nije postigao dosada ništa ni svojom jiropagandom o reformi Društva naroda Možemo da vjerujemo, da ie i njegov pokusni balon pušten jednim člankom n turinskoj »Štampi« već pao na zemlju. Tim je balonom on predlagao, posredstvom
generala Mariettia. da Društvo naroda sačuva sasvim savjetodavnu funkciju i da garancija o granicama država bude ukinuta. To je baš ono. što je manjkalo da se ohrabre napadaji ! da se kaos, koil postoji učini nepodnosivim.
Prijateljski ugovor talijansko-rumunjski neće biti obnovljen. G. Titulescu, koga toliko mrze u Rimu. dolazi u Ženevu ipak kao ministar vanjskih poslova Rumunjske.
Sovjeti objavljuju jednim intervievom. koji ie dao Staljin, da je Rusija pripravna da saradjuje u Društvu naroda u organizaciji mira.
Slavni pakt u četvero ne funkcionira više, a talijanski predlog da bi se našao neki fiktivni rezultat sasvim formalne naravi u konferenciji za razoružanje, koji bi stvarno omogućavao ponovno materijalno naoružanje Njemačke, a ujedno i simultanu redukciju oružja u ostalim državama, taj predlog bit će takodjer odbijen od Engleske, kojoj je u prvom redu bio i namje-njen.
Neuspjela ie Mussolinijeva namjera da Englesku povede sa sobom i da joj diktira.
Neuspio je i pokušaj da se razbije Mala antanta, kao i napori da se Njemačka de-zinteresira u Austriji. A napokon i sve ono što je bilo objekt diplomatske virtuoznosti, tako slavne Mussolinijeve politike.
On se danas nalazi u škripcu. Ne može u jedan mah da zadovolji Njemačku, da se bori za austrijsku nezavisnost, da uznemiruje Francuze i da u isto vrijeme u sarad-nji sa Francuzima suzdržava Njemačku u njezinom »Drang nađi Osten«. U stvari fašistički diplomatski realizam nema ipak toliko uspjeha, koliko ih ima demokracija tako difamirana od fašizma«.
Talijanskc-rumunjski sporazum nije obnovljen
U vrijeme, kad je sazrijevao balkanski Pakt i malo prije nego što će ovaj biti zaključen i potpisan, odigrao se je u kom-lleksu evropske medjunarodnc politike jedan vrlo važan dogadjaj, na koji se pozornost evropske javnosti nije dovoljno svratila zbog drugih snažnih istovremenih do-Rodjaja. ali na koji naša javnost mora biti Posebice i naročito upozorena. Mi to danas činimo ovim člankom, u kojemu se, naime, bavimo ugasnućem talijansko-ru-niunjskog ugovora o prijateljstvu. Na 18. januara o. g. istekao je taj ugovor, a da nije zamijenjen nikakvim drugim. Bio je sklopljen 16 septembra 1926 za Avarescu-ove vlade i imao je sva obilježja jedne specijalne politike zbližavanja prema Italiji. Već je onda taj ugovor bio slabo Primljen u drugim dvjema državama Male Antante, a i u samoj Rumunjskoj nije bio simpatičan, jer je zatajio čak i u svim financijskim i ekonomskim izglecdma, koji su s njim ondje bili spojeni. Unatoč tome "govor je mogao da posluži u izvjesne političke svrhe, ali samo dotle, dok mu se nije suprotstavio sve jači pritisak i od strane same Male Antante i od strane francuske. Kad je 16 jantara 1932 istekao rok tom ugovoru bila mu je produžena valjanost na 6 mjeseci. Takovo produženje "slijedilo je još 3 ruta, a onda je ugovor automatski prestao da važi, jer se od strane Rumunjske nije ispostavda volja da bude dalje produžen i jer Italija u nazočju evolucije rumunjske vanjske politike nije više našla shodnim ni mogućim, da urgira dahije produženje, tim manje što je po srijedi postojala i želja Italije, da se ugovoru, ako slučajno bud produžen, formuli-še i klauzula o rumunjskoj neutralnosti. Pri tom je nadošao i organizacijoni savezni statut Male Atante, koji predvidja, da vanjska politika pojedine od tih saveznih dr-Žava, a naročito zaključenje bilo kojeg ugovora vanjsko-političkog značaja ima biti u ovisnosti tog statuta t. j. da može "slijediti jedino privolom stalnog savjeta Male Antante. To je bio uzrok, što nakon Isteka posljednjeg produženog roka dne 18 januara o g. nije izmedju Italije i Rumunjske došlo do novog utanačenja i što ie važnost rumunjsko-talijanskog ugovora o prijateljstvu i arbitraži konačno prestala!
NEKAJ KRAŠKEGA DROBIŽA
Še zmerom naletim na kakšno zanimivo mrvico iz starih časov. Človek morda živi leta in leta v svojih krajih in najsi ie pozoren, se mu marsikatera redkost odkrije šele drugod in čisto slučajno iz ust starejših domačih. Taka je tudi naslednja pesmica. Ni ficer nič posebnega. Kakor kaže začetek, le osnova od drugod in je le vsebina nova. fudi nima svoje melodije ker se poje po faktu veselega štajerskega plesa. Vendar je ta rahla zabavljica na nerodno Devinko in nehvaležnega Zanuta že sama na sebi "esela in razveseljiva, tem bolj, ker ie takega narodnega blaga zlasti s Krasa zelo, zelo malo zbranega. Nekaj drobcev ie še, morda so bolj krajevno zanimivi, a bi ne bilo brez koristi, ko bi jih zbrali. Če ne drugega, bi vsaj videli, kako si naši ljudje seboj zabavljajo.
Po hribih ie veter v dolinah je sneh. na placi v Devini je dosti deklet.
Nobena ni lepša ku Šamplčeva hči, kupla je robček.
zarobla ga ni. poslala Zanutu zahvalu ju ni.
em je iz Mavhinj na Krasu, nedaleč ”ina Iz tistega kraja je še nekaj po-drobčkanih. večkrat bolj na slepo n brez smiselne zveze skovanih stva-torej ne kažejo posebnih darovitosti - ali tistih, ki so jih sestavljali, a ih vsaj nekaj malega odraža, kako se tekatere vasi med seboj rade, lo se-5 velja za velike ljude, to je treba po-^ašt nunci so že toliko modri m re-sprevidijo kako stoje stvari in se i zasmehovanja in izzivanja ne spu-dladi pa šolarji, pastirji, ti čutijo po-lilnejši ponos in so do dna srca uza-adi objestnih tovarišev iz sosednjih ato branijo svoje in se r0.^a,u, „i®" i je treba pomisliti, da pride do ta-adov na vaški meji kjer trčijo drug gega in ie včasih povod zato njiva.
NAŠA KULTURNA KRONIKA
NOVI ISTARSKI ROMAN VIKTORA CARA EMINA U »NOVOSTIMA«
U zagrebačkom dnevniku »Novosti« počeo je 19 jan. da izlazi u nastavcima novi roman Viktora Cara Emina pod naslovom »Medju dva ognjišta«. »Novosti« pišu o toni novom romanu našega pisca:
»Pisac je ovaj svoj roman napisao u posljednjoj godini svog boravka u Istri, u vrijeme, kad je na svojoj koži najviše osjećao, kako je tamo nepoželjan. Gledajući oko sebe sama raskopana ognjišta uzeo je za središte svoje radnje jednu razmetnutu porodicu. Muž na jednoj strani, žena na drugoj, dijete kod majčinih roditelja, kojemu sve onako sitnu pune glavu svakojakim pričama, uvjeravajući ga, da će se otac imati vratiti. Ta uvjeravanja prešla su dječaku tako u krv i u svaki njegov živac, da je i poslije, pošto je razabrao žalosnu istinu, postao prožet istim onim uvjerenjem i već svoj mladi život udesio tako, da on bude veza koja će jednog dana privući rastavljene roditelje u jedan novi dom, što će ga on za njih da sagradi.
»I kao dječak i poslije kao mladić, nailazi na teške zapreke, koje ga medjutim ne mogu da skrenu s puta, kojim je udario.
»Oko tog glavnog lica nanizao je pisac razna druga, domaća i tudja, a kako je osjećao, da je to posljednja stvar, što ie piše u svom rodjenom kraju, prenio je u tu svoju radnju u živim opisima mnogu ljepotu svoga kraja kao i mnoga osjećanja.
»Roman je pisan živo, ljupkim stilom, onako kako to već Emin znade pisati. Kad se roman primi u ruke, ne može čovjek da ga pusti iz ruku. U njemu su živi ljudi, a naša je lijepa i izgubljena Liburnija iznesena nekim toplim osjećajem koji dočarava čitatelju onaj lijepi kraj, tako, da se čini čovjeku da šeće njegovom sunčanom obalom«.
Peter Podreka, pesnik Beneških Slovencev
V	ljubljanskem dnevniku »Jutru« z dne 19. jan. je priobčil naš rojak A. Gaberšček nekaj zanimivih razkritij o prigodniškem pesniku iz Beneške Slovenije Petru Podreki. Njegova znamenita pesmica »Slavjanka« se glasi :
Jas nisem Taljanka, pa luđi ne bom. sem zvesta Slavjanka in ljubim svoj dom.
Hči matere Slave, kreposti nje znam, slavjanske zastave nikoli ne izdam.
Saftmoj’ga poroda
pa mora bit’, mora bit’ svobodi naroda —: slavjanski ščit!
Le Tebi bom zvesta, predragi moj dom, a tujcu nevesta nikoli ne bom!
Lepa in ginljiva je njegova pesem »Slovenija ino njena hčerka na Beneškem«.
V	tej tuži beneška slovenščina materi Sloveniji, da se vse sestrice ob Dravi, Savi in Soči pripravljajo kako jo ovenčajo, ali
Beneška Slovenija ječi v okovih in žuljih... Ko Ti bodo sestrice dajale vezila v preslavni spomin, bom jaz milotinke glasila pod vrbo, potem pa — pogin. In takrat mamka Slovenija položi na mojo gomilo cipresovo tužno vozilo in kani iz očesa — solzo. — Na to pa jo mamka Slovenija takole obodri:
Ne misli tak hčerka slovenska
ne obupaj na lastni prihod:
Naj pride še sila peklenska,
ne uniči slovenski zarod!
ODGOVOR JACINTU
Dragi moj Iacinto.
Prija petnajst dan odgovorija san ti na po, sad ču drugo po. Znaš kako je stara Austro-Ugarska bila podiljena na dvi polovine: na Austriju i Ugarsku, a Ugarsku na dvi polovine na Madiarsku s Hrvatskon i na Riku, Madjarska jopet na dvi na Ma-djarsku užu i na Hrvatsku, a Hrvatska isto na dvi: na Hrvatsku i na Slavoniju, a Hrvatska jopet na dvi Gornju i Dolimi a Slavonija na dvi: na Slavoniju i Srijem, i kako je Istra bila podiljena na dvi polovine na Istru i na Boduliju, a Istra u užen smislu na Istru i Liburniju, a Istra u još užem smislu na Vlašiju i Nevlašiju, a Vlašija na dva dila: na naše i na Prikodražane, a Prikodražani na dva dila: na specijaliste za vole i na Specijaliste za ovce. a naši na aršinalote i nearšinalote, a nearšinaloti na dva dila na Prikodražane (uno gori je bila glavna granica draga od Lima, sad je draga od Budane) i na Bubance. a Bubanci na dva dila na Bubance u užem smislu i na Proštinare, a Proštinari na Proštinare u užem smislu aliti japleničare i na Krničare. — i tako naprid. — vidiš, radi svega tega, po odgovora san ti posla zadnji put, a po ti šaljem danas.
Tj mi pišeš tri stvari. Prvo me pitaš ča ćemo z gradon, drugo me zoveš k sebi a treto me pitaš ča mislin za niku knjigu. Ja ću ti odgovarati po redu.
Ča ćemo z gradon? Ta ti je uvako. Je bija u mojem selu jedan dobar čovik (misliš da ni, ma je u mojem selu i dobrih ljudi) ki je ima granicu na zemlji s nikon famejom od trih jako porednih i ljutih brati. Jenega dana nastala ie tamo u polju smutnja radi granic. Tri poredni su izubijali stivami, stukli z gršči, rasprikidali i raskrvavili unega dobrega. Doša ie doma, komoč živ, krvav i rasprikidan i kad ga je žena ugledala, on je prvi reka: »Niš, niš, muč, lipo mi je pošlo, fala Bogu«. — »Lipo, ča ti je s pameti«, mu govori žena. »Ča ni lipo, kad san uvode. Unakovi, kakoni su. mogli su me ubiti. Ne ću ja njih poiti drugi put na njihovu njivu iskati«.
Da dojden tamo? Prvo i tamo ie grad. Drugo ja. san dva lita živija uko tega grada, dani i noći provodija na delu u subotu večer san tuka na vratih grada da mi opru, ma nisu oprli. Za to san svaku subotu biža i po dvi noći i nediljni dan provodija u Ljubljanici i Vrabču. Ma, ako imaš veliki sto (mora biti dosta velik, zaš vodin trinajst od njih sobon) ja ću dojti. A pak je još jena stvari. U latinskem jeziku je jena besida ka dosta valja. Zove se vo-catio. A rimski car, ki se je uvuda nikada razbija i po blatu panonsken mislija na uli-ke, ke su mlade, daju čuda lit plod, pak postanu šuplje i nestaje ih (za se je Mar-
ko ti car, kako uni Paron Marko Cresan ča je nikad po burah dela bravure z bra-ceron) je govorija da valja se smiriti i držati se une vokacije u kojoj se najdeš. Istina da čovik više od jedan najde vokaciju na ku nj prija mislija. ma kako more ti jadan čovik, ki je kako trstika, ča se na vitru klati, kako more on znati, zašto je zvan?
A knjiga ni.
Orajt, Iacinto. Grcajmo i đržmo se na vitru.	Tvoj
Mate Balota.
»DESETI BRAT« V NOVI DRAMATIZACIJI FERDA DELAKA
Jurčičev najbolj popularni roman »Deseti brat« živi že skoraj 70 let med nami, a se še vedno preraja na odru ter stopa pred nas v novi luči. Letos je »Deseti brat« šel v novi Delakovi predelavi in režiji z največjim uspehom na odru mariborskega gledališča, sedaj pa je — o priliki DOletnice Jurčičevega rojstva — izdala založba Naš oder Ljubljana, Gajeva ul. 8, Delakovo dramatizacijo v posebni knjigi in tako brez dvoma ugodila mnogim našim odrom, ki pogrešajo dobrih domačih ljudskih iger. Dramatizator, popularni režiser Ferdo Delak, je dejanje navezal na osrednjo osebo, na desetega brata, ki stopa tako močno v ospredje, da se nam približa še celo bolj kot v romanu. Zato tudi dejanje ni več raztegnjeno, vse bistveno je povdarjeno, kompozicija je logična, nič ni prisiljenega ter je prav za prav iz romantičnega dela postalo realistično. Dejanje se razvija z filmsko naglico, kar moramo priredbi šteti samo v dobro. Založba Naš oder pa je odrom tudi olajšala plačilo avtorskih tantijem na ta način, da dobi vsak oder, ki hoče »Desetega brata« vprizo-riti 15 izvodov knjige in potrdilo, da je za dobo enega leta prost vseh autorskih tantijem za Din 300. Odri emigrantskih organizacij pa imajo še 50 Din popusta. Delo se dobi izključeno le Din popusta. Delo se dobi izključno le ulica 8 in ga najtopleje priporočama Posamezni izvod stane Din 20.—.
PROF. JOSIP DEMARIN UREDNIK »NAPRETKA«.
Poznata pedagoška revija »Napredak« obnavlja se i dobiva novo uredništvo. Ta revija, koja ie najstarija naša revija te vrsti, jer izlazi već sedamđesetišestu godinu, proširuje svoje djelovanje i kad se provede zamišljena organizacija rada. njezina će se pozicija još i ojačati. Da bi se to postiglo, da bi se toj staroj solidnoj reviji dalo novog elana, predana je redakcija poznatim pedagoškim piscima dru Čajkov-cu. prof. Josipu Demarinu i dru Patakiju. Naš zemljak Josip Demarin. profesor učiteljske škole u Zagrebu i upravnik Istarskog internata, dobiva ovim izborom za urednika »Napretka« rijetko i odlično priznanje za svoj naučni pedagoški rad. Dobar glas. koji je i ranije uživao kao pedagoški pisac, naročito se afirmirao knjigom, koju ie nedavno objavio i koja je bila od cjelokupne kritike primljena s priznanjem. Reviju izdaje Hrv. pedagoško književni zbor. i to daje izboru naročito značenje.
ki so jo obrali »tujci« in ki bi po vsi pravici pripadala domačinom. In da take porogljive zbadljivke zlagajo skupno in jih potem zi-baje se ra kakšnem hrastiću mečejo črez ograde nasprotnikom 'v obraz. Kako mladina iz sosednih Vižovelj zabavlja — navajam kolikor mogoče pogovoru — na ta način: Mauhenci, kauhenci. konja kovaju, zlodja olupeju, sirk kupeju,
Te. še precej ostre obsodbe jim oni z Mavhinj ne ostanejo dolžni. Zato jim po svoje očitajo:
Vižouci, fižulouci. po naši poti hodeju če jin ni zadosti, pej še po mosti.
Blizu tam je Vojščica. Iznad brestovske doline se lepo razgleduje črez Kras Proti morju. Nad pobočjem in nad samo skrito vasjo je bila svoj čas bela cerkev in zraven velikanska lipa. Cerkev je vojna razsula, lipo pa oklestila pa še stoji in jo je na daleč videti. Tja, pravijo, je peljal na pomlad gospod nune Vojščičane in jim pokazal črez brestovsko dolino Mavhinje. kjer se je vse razkošno belilo kakor v snegu: črešnje v cvetju. Njive pod vasjo so bile kakor pogrnjene z nežno snežno odejo: Pogledajte kako so Mavhinjci ppdni! — Tako je dejal in že učil vojščiški gospod nune. To je bilo včasih. Bilo je lepo. prelepo za Človeka, ki ve kaj je pomlad na Krasu in skoraj ne vem. zakaj sem sliko uvrstil med besede, ki so bolj lahke, in pesmice, ki pravzaprav nitj pesmice niso. le bolj otroške igrače in zabava, a kljub temu za otroka pravi, živi svet ki si ga je sam ustvaril.
Vendar si sam sebi odpustim, ker mislim da ljudje za dvemi. tremi stavki ne bodo zaslutili lepote in da velikega greha najbrže nisem storil. In če sem ga. pa naj bo, ni pomoči. Torej grem lahko dalje k tistim lahkim pastirskim pesmicam.
Tam na Voiščici so imeli lepe mogočne zvonove in otrokom se je zdelo', da prepevalo njih počasni, doneči zvoki — treba ie govoriti počasi poudarjati in barvati glasove kakor zvon — nekaj takega kakor:
Tri kotle, tri poune,
tri babe Vojščičke so boune.
Otrok si pripoveduje marsikaj in si tudi mora. Na paši mora sanjati in prepevati ter po svoje urejati svet. Če ie zvon bolj vesel, poje tudi drugače:
Tri pure, tri race, tri bele gosi so skupaj čebljale tri cele noči.
Da te tri pure in tako dalje niso bile prave pure in podobno, niti ne omenjam. Zato tudi menim, da sta vsaj ti dve domislici preveč prebrisani za kakšnega kraškega hlapčiča in bo dosti bolj mogoče, da sta se porodili v že izkušeni glavi bogsigavedi katerega nonota. ki je kaj takega slišal in pravil pozornim mlajšim: Vidiš, tako pojejo vojščiški zvonovi.
Ta pa. ki bo zdaj prišla na vrsto, je čisto gotovo pristen, nepotvorjen otroški izdelek, ki posnema' sopihanje težko otovorjenega vlaka.
Cofo. rofo, peljen teško do Sežane,
Buh pomagaj do Ljubljane.
Kakor ie videti ne v Rim ali kam tja dol. In to pesmico še zmerom pojejo ali pravzaprav izvajajo naši fantiči na paši in jo bodo še, ker je čisto njihova lastnina, ne tuje. v šoli vsiljeno blago. Pa se pri nji tudi razživijo, kakor da bi v resnici vlačili neznanska bremena vkreber, sopihajo in z rokami posnemajo gibe jeklenih vzvodov pri lokomotivi.
Zato se je treba popolnoma vživeti v dušo vlaka, za vsako reber in klanec teči in peti drugaše počasi in drugače močno, zdaj utrujeno in izmučeno in skoraj že na koncu, zdaj živahno in razigrano, kakor, da je teža že odpadla in je treba samo dirjati in veličastno zavoziti na postajo. Tukaj so otroci pravi mojstri.
Bolj čudna in zmešana pa bo ta-le:
Bilom 'bilom bombolir, greni kravu na kvartir.
Kaj si kosu za kosilo?
Dva galoba, ni obilo.
Du t je dan?
Žapan z Gloga.
Kaj s mu dan?
En bukau
Glog je kal nad vasjo, župan tistega kraja je po vsi priliki urh, žablji poglavar. Kako je prišel do tistih dveh golobov in kako in komu jih je podaril, na koga meri, odkod vse to znešeno in kaj naj pomeni — to je zavito v skrivnost, ki pa niti mene posebno ne mika, da bi jo poslušal razvozljati. Mislim, da je večina kar tako na slepo na-me-tana da se le približno ujema v rimah. To so otroške poskušnje, ki pa se zeo trdovratno drže in imajo za mlade vedno svoj čar, morda prav zato, ker so tako čudne in nesmislene, Italijani pravijo tem skoraj docela brezzveznim otroškim tvorbam v narečju, ki spremljajo igre in so njih bistveni del, filastrocca. Nabral! so jih med svojim prebivalstvom v Trstu in po Istri, jih postavili v čitanke šolske koledarje, zimbaldone in kaj vem kako vso to šaro imenujejo, in danes se jih morajo učiti naši. slovenski in hrvaški otroci, ki so jim te stvari, ki so vzete iz drugačnih razine«, že po svojem značaju tuje, še bolj pa radi nerazumljivega narečja. Za Italijane same pa im ta način šolskega pouka precejšen pomen, ker poživi zanimanje za domače kraje, ki jih prav takt znane pisane malenkosti najbolj približajo. Za otroka, tud! našega so take kopice čudnih besed živ, resničen svet kakor njegove igre, pri katerih jih sklada, in včasih se dobijo v takem drobižu tudi lepe stvarce in celo strupeno duhovite zbadljivke kakor ona, da v sosednji vasi celo zlodeja olupijo in s tem denarjem kupijo koruzo. Vsak kraj jih ima svojo rešto, ker so otroci povsod živahni in po svoje gledajo in poslušajo svet in hočejo tudi sami nekaj napraviti. Zmerom bodo ostale na vasi in po ogradah, po poteh in na zibajočih se hrastičih, kjer jih bodo prepevali poleg drugih domačih in včasih tudi italijanskih AH z italijanskimi je pač križ. Naši otroci jih nekaj časa rešetajo, potem pa tujih kar zmanjka skozi rešeto in ostanejo samo naše. Je že tako, vsega je samo rešeto krivo, ki jih drža*' ne zna	L. I
aiLiJUNi ZA njemačke MAMI NAŠA EMIGRACIJA U JUŽNOJ AMERICI
U ljubljanskom tjedniku »Pohod« izišao je članak, kojim se zagovara koncentracija svih cvih organizacija, koie se bave takozvanim narodno-obrambenim radom. »Pohod« kriti-kuie rad tih organizacija i upozorava na onu akciju, koju u tom pravcu provode Nijemci. Ečadi interesantnih podataka prenosimo taj dio članka: Nemci ki so. kar se tiče organizacije, gotovo na višku, seveda niso čakali IS let, da so združili svoje narodno obrambne organizacije. Najprominentnejši narodno obrambni društvi »Deutscher Schulverein« in »Siidmark« (ki je slavila 1. 1930 svojo 50-letnico obstanka), sta se združili že leta 1919. torej eno leto po prevratu, v eno enotno narodno obrambno organizacijo, ki deki
Pretsjednik Saveza emigranata iz Julijske Krajine u Jugoslaviji Dr. Čok pozdravlja našu braću u Americi
Kako smo već javili i kako je bilo istaknuto na posljednjem kongresu emigracije u Ljubljani, u Buenos Airesu je počeo da izlazi list pod naslovom »Novi list«, koji se bavi u prvom redu propagandom našeg problema med ju tamošnjim našim iseljenicima. »Novj list« donosi vijesti iz Julijske Krajine, donosi članke, u kojima se o našim stvarima piše i uopće s te strane zaslužuje punu pažnju. Urednik »Novog lista« je dr. Viktor Kjuder, bivši član redakcije »Edinosti« u Trstu i istaknuti radnik u našim tršćanskim organizacijama. Njegova je ličnost garancija da će list uspjeti i da će ostati na isprav-
I » sifh i«
Ta organizacija ima okoli 1500 kraiev ?đrav pretsjednika emigrantski,/ udrilženi ki pridno nabirajo denar v'narodnov obrani-|'//“'h'skejrajine y Jugoslaviji bratom , v bne svrhe Letno se nabere v našem de-
narju skoro
5 miliiciiov Din.
kateri denar se povečini uporabi ob naši severni meji in seveda tudi preko nje. Takšen milijonski promet ima organizacija ki deluie v prvi vrsti proti našim mejam, in to za meio. ki v celoti meri le IleLaj, sto kilometrov medtem ko mi v naši državi, katere meje merijo več tisoč kilometrov in ki sp nacionalno skrajno ogrožene, nimamo niti ene organizacije, ki bi nabrala vsaj 1 milijon Din na leto v narodno obrambne svrbe.
Če še vrhu tega pomislimo, da, zamore to mala Avstrija in da ima Nemčija še svoje narodno obrambne organizacije, kakor »Ost-mark«, »Verein fiir das Deutschtum im Aus-lande«. »Deutscher Bund« itd., potem nas mora pač biti sram našega nesmotrenega narodno obrambnega dela.
V	primeri z Avstriin bi mi morali imeti narodno obrambno organizacijo, katere letni budget bi moral znašati najmanj
15 milijonov Din.
Seveda o tem še dolgo ne moremo misliti, dokler vlada takšna nedisciplina, samoljubje in razcepljenost v narodno obrambnem delu »Deutscher Schulverein Siidmark« poseduje okoli 400 knjižnic. Samo knjižnice vržejo letno čez 400.000 Din posojnine. to je toliko, kolikor znaša polovico budgeta naše CM družbe.
V	knjižnicah so Nemci ustvarili posebne strokovne oddelke za nemštvo v inozemstvu in ima tozadevna literatura
že okoli 3000 zvezkov.
Prirejajo se posebni kurzi za strokovno vodenie knjižnic ter se k tem kurzom pritegnejo kmečki sinovi in dekleta, da vodijo na deželi te knjižnice.
Prirejajo se številna predavanja s ski-optičnirai in kinematografskimi slikami, ki prikazujejo nemško manlšino v inozemstvu.
Zalagajo se trajno publikacije, ki obravnavajo narodno obrambna vprašanja in se te oublikaciie izdajalo v velikanski nakladi večkrat do Dol milijona izvodov.
Tako se ie izdal v millionski nakladi zemiievid vseh »neosvoboienih« nemških dežel in razširil do celi Evropi.
Vsako leto se nakupi na stotine oralov slo venske zemlje.
Na slovenskem Koroškem ie že pokupljenih več tisoč oralov zemlie. na katero se ie naselilo 2000 lindi iz Reicha in ni še dolgo tega. odkar se ie na Štajerskem ob naši meii kupilo od strani »Sudmarke« 1894 oralov zemlie in naselilo 41 družin Iz Reicha s 170 člani Podpiralo se seveda tudi trgovci, obrtniki, društva v inozemsvu. Največ pažnje pa se posveča mladinskim organizacijam, da se že mladina vzgaja v ljubezni do narodno obrambnega dela. in da potem, ko doraste, sama prevzame vodstvo krajevnih organi zacii. kurzov knjižnic Ud.
Seveda se še vsako leto zidalo nemške šole na naši meii. druge se zopet izdatno podpiralo z učili, zidalo se otroški vrtci, podpirajo se telovadna društva, požarne hrambe, kuharske šole itd Zidajo se na meji v zapuščenih vaseh ceste itd Kratkomalo ni možno našteti vsega podrobnega dela, ki ga vrši ta organizacija.
Potrebno ie tudi povdariti izdatno moralno In materialno pomoč, ki io v prvi vrsti nudi akademska omladina.
Južni Ameriki.« U tom članku govori dr. čok o našem problemu općenito, a u uvodu kaže na naslov naše emigracije u Americi ovo što prenosimo:
»Z velikim veseljem sem pozdravil prvo številko »Novega lista«, ko mi je prispela preko širokega Oceana v roke. sem. v ponosno prestolnico velike Jugoslavije. Vesel sem bil, ker sem iz njega spoznal voljo in
sposobnost naših izseljencev v Buenos Ai resu in Južni Ameriki, da hočejo ohraniti gojiti skupnost, ono skupnost, v kateri bo do posamezniki našli pomoč in podporo, da bodo lahko vztrajali v današnjih težkih časih. Poleg drugega pa jim ima ta skupnost in glasilo »Nov; List« poslužiti kot veza med novo in staro domovino, da ne zamrejo, temveč da ostanejo žive vse vezi krvi. jezi' ka in skupnosti najrazličnejših moralnih materijalnih interesov, ki naj vzajemno koristijo onim. ki so se preselili v novo do^ movino, in onim, ki so ostali v stari domo vini. Organizacija naših izseljencev je PO' temtakem neobhedno potrebno sredstvo za čuvanje naših vzajemnili interesov tu in onstran Oceana. Lastno glasilo je v organiza ciji najučinkovitejši in zato najpotrebnejši faktor. Iz tega stališča najiskreneje po zdravljam »Novi I^ist«, želeč mu obilo uspeha v njegovem delu na korist in prospeh vsem. katerim je namenjen. Preko »Novega Lista« pozdravljam vse naše izseljence Južni Ainerki, želeč jim srečen božič veselo Novo leto, z iskreno željo, da bi jim novo leto in sploh bližnja bodočnost prinesla, njim kakor nam. in celemu svetu, reši tev iz težkih razmer, v katere je človeštvo prišlo.«
MASI EMIGRANTI U KARLOVCU
Socijalni rad — Dva predavanja u novoj organizaciji
Skoro u svakom mjestancu u Jugoslaviji naiđe čovjek na izbjeglice iz Julijske Krajine. Osobito mnogo ih ima po većim gradovima i industrijskim centrima. U zadnjih par godina opaža se među emigrantima veća aktivnost usprkos ekonomskoj krizi, koja je emigrante i te kako pogodila. Društveni je život oživio i sa svih se krajeva javljaju nova emigrantska društva.
Jedno od najmladjih društava u emigraciji je svakako društvo »Istra—Trst—Gorica« u Karlovcu, koje se osnovalo u augustu prošle godine: na čelu društva stoji agilan predsjednik Marijan Frletič. Novoosnovano društvo ima sve uslove za napredak, jer je baš Karlovac grad, u kojem naši ljudi nisu besposleni.
Društvo uživa među građanstvom velike simpatije, a sa svima društvima u gradu stoji u prijateljskoj vezi, osobito sa slovenskim potporno-prosvjetnim društvom »Triglav«, u kojem je i većina emigranata učlanjeno. Na inicijativu naših emigranata obavlja se svakog Božića slovenska pjevana
misa, koju obavlja franjevac Duka Bence tić. župnik kod franjevaca i njegov prvi pozdrav kod propovjedi ide našoj porobljenoj braći u Istri. Fra Duka Bencetić pomaže naše emigrante također materijalno, gdjegod je moguće.
Socijalni otsjek društva brine se za nezaposlene emigrante, koji prolaze kroz Karlovac. Novčanih potpora nitko ne dobiva, već se svaki član sekcije obaveže, da će novodošlog emigranta uzdržati jedan dan.
U zadnje vrijeme održavaju se na sastancima predavanja. Prvo predavanje bilo je održano dne 29 januara. Za to predavanje bila su pozvana dva predavača iz Zagreba. i to Jože Vidmar, koji je držao predavanje »Koroški plebiscit« i R. Udovič sa predavanjem: »Kulturni i ekonomski razvitak u Julijskoj Krajini od 1848 g. dalje«. Predavanje bilo je dobro posjećeno i nadamo se, da će na slijedećim sastancima i predavanjima prisustvovati ioš više emigranata i naših prijatelja. — Ru.
PETLETNICA „ORJEMA" V KOČEVJU
Občni zbor naše organizacije
Prosvetno društvo »Onem« v Kočevju ima svoj 5 redni občni zbor v nedeljo 18 februarja t. 1, ob 14 urj pri g. Beljanu (pritličje, levo) s sledečim dnevnim redom: 1 Nagovor tov. predsednika, 2. Čitanje zapisnika zadnjega občnega zbora. 3 Predavanje saveznega delegata. 4 Poročila odbornikov. 5 Poročila nadzorstva, 6 Volitve, 7 Določitev članarine. 8 Slučajnosti.
Odbor prosi direktorij Zveze emigrantskih organizacij, vse v Zvezi včlanjene organizacije in vse iokalne nacionalne orga-
bilo in, da po možnosti pošljejo na prvi ju bilejni občni zbor našega društva svoje za stopnike.
Ker se radi materijalnih in tehničkih težkoč proslava petletnice obstoja našega društva ne n.ore i: vršiti boli svečano, bo ta občni zbor obenem skromna proslava petletnega obstoja našega društva.
Vse člane in vse emigrante, ki še niso organizirani in ki prebivajo na področju kočevskega sreza pa vabimo, da se občne-
nizacije, da smatrajo to obvestilo kot va-ga zbora polnoštevilno udeieže. — Odbor.
ZABAVA „ISTRE” U ZAGREBU
USPJELA IE IZNAD SVAKOG OČEKIVANJA.
nović, Zagrebački magazin, Ivančič Stanko, tisk»-
Društvo »Istra« u Zagrebu priredilo je subotu 3 o. m. svoju godišnju zabavu u prostorijama »Kola« s programom, koji smo objavili u prošlom broju. Ta je zabava uspjela iznad svakog očekivanja u svakom pogledu Nikada nije bilo toliko emigranata u Zagrebu na okupu i nikada raspoloženje niie bilo bolje. Zabavni odbor, koji je priredio sve za zabavu, imao je zadovoljštinu za svoj veliki trud. Orkestar omladinske sekcije, koji se pokazao vrlo spretnim i na visini pod odličnim vodstvom, neumorno je svirao i imao ie kome. Do ranog jutra dvorana je bila tako puna. da je kretanje bilo upravo teško. Druge godine trebat će da se uzme veća dvorana. Prije plesa, u koncert-
, ,	tv .	—, .	, a . , nom dijelu, nastupila ie gdja Kundić i obra-
Univerze na Dunaiti. v Gradcu m Inomostu dcva]a je prisutne lijepim melodijama otpje-™siiinin vcakn letn na mele ekskurziip vi- I vanjIT1 kultiviranim i ugodnim glasom. Za
pošillalo vsako leto na meje ekskurzije vi sokošclcev, ki trajajo do več tednov. Te ekskurzije vodijo nacionalistični vseučiliški profesorji, ki na licu mesta na mejah pro-učujeio narodnostne razmere in navdušujejo akademsko omladino za velenemške težnje. Tako le lansko leto imela dunajska univerza ekskurzijo v Burgenland. graška na štajerski meii in Inomoška na Koroškem ....
Seveda je to možno le v Avstriji, kjer je
ra Buck, Bata, Željko Vižintin, Lord, Ignac Breznikar, Škerl Zoran, Požai Ivan, Marcelja Roman, tvornica Frank, Krčadinac, braća Zenić, Donko-
vić, Jakov Licul, braća Škarica,
99 % akademske omladine nacionalistične, o
čemur seveda pri nas ne moremo govoriti. Tehniki iz Graza so poleti šli na naso se-
vrijeme plesa bila je tombola, bili su stolovi. oko kojih se sjedilo i — ostalo... Buffet je bio odličan u — istarskom duhu... U pokrainim orostorijama pievalo se iz punog grla istarske napjeve. Sve u svemu, zabava ie bila u znaku raspoloženja, ali i na visini, koju traži naša ideja i situacija u našoj zemlji.
DRUŠTVO »ISTRA« ZAHVALJUJE
Plesno i zabavno veče, kojj Je UruStvo »Istra« u Zagrebu priredilo dne 8 o. mj. vrlo je dobro
uspjefo i u moralnom i u materijalnom pogledu. Ovim se putem najljepše zahvaljujemo svima koii su doprinijeli dobrom uspjehu a u prvom redu
verno mejo i„ ^lali cesto v neki siromašni zabavnom^dboru^kojMe
vasi. Denar .le seveda dala s - s, I općo zadovoljstvo i veselje. Uvelike su doprinijelo tu se ni sramoval kopati poleg nemškega mnogo gospodje, da jo butfet bio dobro snnbdje-študenta nemški univerzitetni profesor. Ka- ven-
ko lepi vzgledi za našo akademsko omla- da,//«'re^vid “Z^a dino! Organizacija ima tildi svoje domove, nrne^, Jelka Raiem-Laglnja, Marija Zuglia, Mar-svoi diiaškl dom V Grazu. kjer se sprejema Čae Mabulja, Marčelja, Bralulič, Slavica Uoijev-predvsem nemška mladina iz inozemstva, I *e«k,.Marg,ta Ceh, Nadica Mihoviiovié. Miloš Ma-
veliki meri iz Jugoslavije.
Molimo sva društva
da ndiu izvole što prije Poslati obračun za kalendare »Soča«, koie smo im poslali % molbom da ih raspačaju. — Uprava.
-n.ouj, Miauu »»vam;», Vladimir Cernì», Zadnik Dragutin, Tranfić, Žunić August, PenIĆ Ivan, Lučić Josip, Fma Lenassi, Cvitanović, Despot i drugi.
Zahvaljujemo takodjer 1 ouima, koji su poslali ili na blagajni izručili dobrovoljne doprinose.
U buffctu i rasprodajom tombolo marljivo su bilo zauzete: gospodje Terezina Dobrila, gospođjl-co Nevenka Bukma?, Ška'jer Vesna, Zora Nabergoj, Zlata Marić, Ruža i Marija Kocijančič, Mimica Fister, Jelka Defar i Milica Kocijančič, kojima so ovime najljepše zahvaljujemo.
Svako priznanje članovima, koji su bili zaposleni točenjem i raznašanjem pića 1 izdavanjem blokova: gg. Cargu, Raccu Hreščaku, Nussdor-feru, Bresniku, Doblanoviću i Bančiću.
Dvoranu su lijepo uresili Ljubo Cargo i Orno bori Josip.
Zahvaljujemo akademičarima i omladincima, koji su pomagali kod blagajno i kontrolo.
Konačno najljepša hvala svima, koji su došli na zabavu i time pomogli svrsi, u koju Je bila zabava upriličena.
Darovi društvu »Istra« u Zagrebu
Prigodom pravoslavnog i katoličkog Božića sjetila su se naša braća sa dalekog juga iz Dojrana istarskih izbjeglica te su društyu »Istra« u Zagrebu poslali lijepu svoticu od 323 dinara. Ovaj nam je doprinos tim miliji što je došao iz krajeva gdje su prilike slične našima i što svjedoči da i tamošnje naselenje i službenici sučustvu s nama.
Darovali su slijedeći: 50 din. N. N., po 20 din. N. N., Alojz, Adam Vukičević, N. N., N. N., po 10 din. N. N., N. N., N. N., N. N., N. N., N. N„ žand. kaplar Sabolek Tomo, sveštenik Mirko Simonovič, žand. narednik Nikola Aralica, N. N„ liko, Mita 8 din. N. N„ po 5 din. N. N., N. N„ Boro Ristič, pom. potpred. f. k. Djorde Malović N. N., po 4 din. N. N„ N. N„ po 3 din!
GLAVNA SKUPŠTINA »ISTRE« U ZAGREBU
POZIV
NA XII REDOVITU GODIŠNJU GLAVNO SKUPŠTINU »ISTRE« UDRUŽENJA EMIGRANATA JUGOSLOVENA IZ JULIJSKE KRAJINE,
koja će se obdržavati u nedjelju dne 18 februara 1934 u 9 sati ujutro u prostorijama Hrvatskog pjevačkog društva »Kolo« u Zagrebu sa slijedećim dnevnim redoms
1)	Pozdrav pretsjednika;
2)	izvještaj tajnika;
3)	izvještaj omladinske sekcije;
4)	izvještaj socijalnog otsjeka;
5)	Izvještaj sekcije za medjusobnu pomo#
6)	izvještaj blagajnika;
7)	izvještaj nadzornog odbora;
8)	Razrješnica upravnom i nadzornom odboru;
9)	biranje novog upravnog i nadzornog odbora;
10)	promjena pravila;
11)	slučajnosti.
Na. temelju društvenih pravila pravo glasa imadu članovi, koji nisu u zaostatku sa članarinom više od 3 mjeseca, tj. koji su uplatili članarinu do konca novembra
1933.
Eventualni predloži imaju se dostaviti “P„ra:™ 05|buru najkasnije 3 dana prije
glavne skupštine.
Pretsjednik: Ivan Stari s. r.
Za odbor
Tajnik:
Ante Iveša s. r.
IZ ISTRE, TRSTA, GORICE I ZADRA U ZEMUNU
Udruzenie Jugoslavena iz Istre Trsta, uonce i Zadra u Zemunu održat će svoju drugu glavnu skupštinu u nedelju 11 febru-ara 1934 u 15 sati » narodnom domu Kralja A!e,isandia (restauracija) sa slijedećim dnevnim redom: Pozdrav pretsiednika Izvještaj tajnika. Izvještaj blagajnika, Izvještaj nadzornog odbora, J^azrešnica staroj upravi. Izbor nove uprave Eventualjie.
Pozivaju se svi članovi i nečlanovi, da po mogućnosti izvole prisustvovati u čim većem broju.
Skupština će se održati tačno u 15 sati. Ako u to vrijeme ne bude prisutan dovoljan broj ćlanova. skupština će se održati pola sata kasnije bez obzira na broj članova.
SEJA DIREKTORIJA SAVEZA JUGOSLO-VENSKIH EMIGRANTSKIH UDRUŽENI V JUGOSLAVIJI.
VABILO
V smislu 12. člena zveznega pravilnika akbcuje zvezni presednik sejo zveznega direktorija v nedeljo 18. februarja ob 10 uri dopoldne v Ljubljani. v prostorih organizacije Branibora-Šelenburgova ul. 7, u, s sledečim dnetnim redom:
1.	Poročilo predsednika o delu vodstva
ter o politici?’ situaciji v poslednjem tromesečju.	1
2.	Poročila zveznih odsekov o delova-nzu v zadnjem tromesečju.
3.	Reševanje raznih tekočih organizacij, skih in situacijskih zadev.
4.	Slučajnosti.
Ako bi kateri izmed članov direktorija bil zadrzan. se naproša, da javi ovoj zadržek čim pr e j zveznemu vodstvu, ker mora vodstvo ločno znati, ako bo sejo sklepčna.
Z bratskimi emigrantskim! pozdravi
Predsednik:
_________ Dr. I. M. ČOK.
ŠIRENJE NAŠE EMIGRANTSKE ORGANIZACIJE Iz Emigrantskog udruženja »Istra« u Sušaku Osnutak podružnice u Cernik—Čavlima
- U nedelju dne 4 II o g. osnovana ie u Cernik—Čavlima podružnica Emigrantskog udruženja »Istra« u Sušaku. Na sastanak došao je iz Sušaka potpretsjednik i tajnik sa petnaest omladinaca, članova Omladinskog otsjeka » stre« kojj su napravili tom prigodom izlet u Cernik.
U FOND „ISTRE”
„ Pv,a rubrika naslavlja pod devizom :
s« i ov»
oodin*
ova nova imena plemenitih
D
D
D
doviin ,bi	Mazila svakog tjedna
aoiido u normalnom formatu Biljeiimo darovatelja :
fàbarié Zora, Kastav . . netnč Franjo, Meiica . .
r- Prudan Ivan, Novi Sad i rosv. i polp. druMvo »IrsU Gorica-Reka«, Skoplje za prodane blokove . .
Vodopivec Zora, Maribor '
Herman Cole, Sv. Rok ivo A. Strk, viši savj. ban.
uprave, Split..............
Zidar Frančišek, Osijek . \
Filipčič Anion, Ma Vas
20.—
20-
30.—
D
D
D
100.—
15.—
10.—
Oeblcr, * Miiiiiov. Vatovae, brad» Oross, imbro"bor društva »Istre« najtoplije zahvaljuje|[/ prošlom bruir ohi,,Jr™ ' i Mišo Berger, Antuu Fiego, Josip Kliman, Naći- na darovima i na bratskom sjećanju I ;	' OD»no .
UKUPNO
D
D
D
D
D
D
D
25.— 20.-5.— 10.-10 — 25.— 50.-
tjodna u potok. — Uredništvo i uprava nalaze se n Zagrebm Masarykova-nliea 28., II. — Broj dokovnog raduna 36.789 — Promini ^ 7TT godino. 25. dinar«: za .Inoz-mstvo dvostruko; ^a*meriku_ Z^.r^na^godlnu. -	.^.aaiuponenlku - Vlasnik. 1 i^avaè: KONZOHOlj »ISTRA« Masa'jkova *u°U50 dlnara
»Istra« Izlazi svakog dinara:
D 29 779 35 D 30.109.3S
&r8dnlk:""lve'MihoTlfovIšrjukićeva ul."^ - Ca uredn.štvo