KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 42 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JULA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13402
Akciova společnost dfive Škodovy zavody v Plzni, Praha, Č. S. R.
Merilo brzine.
Prijava od 28 aprila 1936.
Važi od 1 februara 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 3 aprila 1936. (Č. S. R.)
Za vatrena oružja (topove) manjeg kalibra, koja su namenjena za gađanje nisko letečih i brzo pojavljujućih se vazduš-nih vozila, potrebno je da se za nišanjenje rneri što je moguće manji broj elemenata leta vazdušnog vozila, da bi se bilo u mogućnosti da se paljba trenutno započne. Kao potrebni elementi ostaju visina i brzina vazdušnog vozila. Pravac leta može biti eliminisan konstruktivnim rasporedom nišanske naprave (sprave) i nije neophodno potrebno, da se isti meri. Za merenje visine su određena optička visinska merila poznate konstrukcije. Za merenje brzine siuže različita merila brzine i t. si., koja su najvećim delom veoma komplkovana, tako, da je određivanje brzine obično zametno i dugotrajno.
Tole nasuprot se merilom brzine po ovom pronalasku radi veoma brzo i sa velikom tačnošću, što se omogućuje time, što bitni deo merila brzine obrazuje sistem obrtnih lenjira, odnosno krakova u kombinaciji sa jednim vodoravnim lenjirom, koji zajedno obrazuje jedan trougao. Jedna ka-teta ovog trougla daje traženu brzinu, dok je druga višestruki iznos merenog vremena u zavisnosti od poznate visine. Time se odstranjuje upotreba do sada poznatih različitih prenosa i diferencijala, usled čega se otklanjaju i mrtvi hodovi, tako, da je zajemčeno brzo i tačno merenje.
Predmet ovog pronalaska je pokazan šematički na si. 1. Merilo brzine se sastoji iz kotura 1 stalnog prečnika. Ovaj kotur posmatra nišandžija, koji svoje oko 6 prislanja uz okularnu školjku 2. Sa krakom,
na kojem se nalazi školjka 2 je čvrsto vezano ogledalo 3, koje služi samo za pre-lamanje linije posmatranja, da bi nišap-džija mogao lakše posmatrati kotur 1 pri različitim terenskim uglovima.
Školjka 2, ogledalo 3 i kotur 1 su utvrđeni na dvokrakoj poluzi 4, koja se može obrtati oko sredine 5. Krak poluge 4, na kojem se nalazi školjka 2, ima nepromen-Ijivu dužinu, isto tako i krak 4’, tako, da kotur 1 ostaje uvek podjednako udaljen od oka 6, i to za iznos koji je jednak sumi dužine kraka 4’ i kraka 4, na kojem se nalazi školjka 2. Ova je dužina u daljem obeležena kao k.
Kotur 1 se polugom paralelograma 7, 7’ stalno održava u vodoravnoj liniji, ako je glava 8 na nosaču pravilno postavljena. Za ispravno podešavanje glave služi libela 9. Glava se može obrtati oko čepa 10. Obrtanjem glave i obrtnim pomeranjem poluge 4 oko tačke 5 može kroz sredinu kotura 1, koja je obeležena ukrsnim koncem, kao što pokazuje si. 2, biti nišanjen pokretni vazdušni cilj (meta). Položaj kraka 4’ poluge 4 koji vezuje kotur 1 sa obrtnom o-som 5, daje terenski ugao r vazdušnog cilja u trenutku vizranja, i to u odnosu na vodoravnu ravan.
Kad se utvrdi vreme t koje je proteklo od nalaženja cilja u sredini kotura do trenutka, kada cilj prolazi kroz ivicu kotura 1, to se može iz poznatih vrednosti, t.j. iz poluprečnka kotura 1, rastojanja sredine kotura 1 od oka (dužine k) merenog vremena i najzad poznate visine H vazdušnog vozila iznaći brzina vozila na osnovu slič-
Din. 15.-
nosti trouglova, kao što to iztazi iz sl. 3. Iz odnosa
r_______v. t .	H.r
k ■ sin t	H J v - t . k . sin t
Računanje se po ovoj jednačni izvodi direktno na napravi grafičkim putem. Podešavanjem prve jednačine se dobija obrazac
r	H
v . sin t =	,	. —-—
k	t
u kojem član -y- određuje razmeru i konstantan je, i koji će u sledečem biti označen sa X tako, da je
H
v . sin t == —-— . X
Ako se stavi H = cos e to se dobija da je
v . sin t —	. cos s............(a)
Grafičko ostvarenje ove jednačine je pokazano na sl. 4, iz koje se vidi, da obe Strane gore navedene jednačine (a) daju visinu trougla, koja je određena obema katetama i funkcijom uglova koji postaju deobom temenog ugla osnovnog trougla vertikalom, koja se upravlja prema osnovi, t.j. visinom.
U napravi prema sl. 1 se računanje izvodi pomoću luka 11 za računanje, čije je sredšte krivine identično sa obrtnom tač-kom 5 oba kraka 4 i 13. Na luku 11 je postavljena jedna skala, odgovarajući kojoj krak 13 luka može, podešavanjem skale u odnosu prema skazaljki 12 biti postavljen pod uglom e u odnosu na vertikalnu osu naprave. Na skali su nanesene visine H, koje su sračunate iz odnosa
H = cos e
Na kraku 13 je na razmeri naprave nanesena skala ^	| i direktno je obeleže-
na odgovarajućim vremenima t. Na kraku 4’ dvokrake poluge 4 je nanesena skala brzine v. Brzine su direktno nanesene i skala brzine je pravilna. Njihova razmera je data razmerom naprave, koja je zavisna od vrednosti r i k.
Za očitavanje brzine se upotrebljuje parlelogram, čiji se lenjir 14 uvek održava vodoravno polugama 15. Lenjir 14 može ziatim pomoću proizvoljnog podešavanja
poluga 15 biti podešen na odgovarajuću vrednost skale na kraku 13 odnosno 4’.
Merenje brzina se izvodi na taj način, što nišandžija tako nišani na vazdušno vozilo, da mu vazdušno vozilo prolazi kroz sredinu končanice (ukrsnog konca), zatim ostavlja napravu u miru i meri kakvim stop-časovnikom vreme t koje vazdušno vozilo potrebuje za prelaženje putanje od sredine kotura ka njegovom obimu, posle čega on po prethodnom podešavanju luka 11 na cilj upravljane visine na kraku 13 nalazi broj merenog vremena. Ka ovome on pomera lenjir 14 premeštanjem poluge 15 i na skali kraka 4 on očitava merenu brzinu v vazdušnog vozila.
Po merenju brzine on nišani ponova pomoću krsta kotura 1 i opisanil merenjem može on ponovo odrediti brzinu leta.
Navedeno izvođenje je samo jedan primer, ali ono može biti različito menjano odnosno poboljšano, n. pr. zamenjivanjem ugaone poluge 4 opruženim polugama i t. sl. a da se time ne izmeni suština pronalaska.
Patentni zahtevi:
1.	) Merilo brzine, koje određuje brzinu vazdušnog vozila pomoću poznate visine i vremena, naznačeno time, što ima sistem obrtnih krakova u kombinaciji sa vodoravnim lenjirom, koji zajedno obrazuju jedan trougao, čija jedna kateta daje traženu brzinu, dok je druga višestruki iznos vremena u zavisnosti od visine.
2.	) Merilo brzine po zahtevu 1, naznačeno time, što ima obrtno postavljenu dvokraku polugu (4), čiji je jedan krak izveden kao okularna školjka (2), a drugi je snabdeven skalom (4’) brzine i obrazujući jednu katetu trougla na svom kraju nosi kotur (1) za opažanje koji je obrtno postavljen, i koji se neprekidno održava u vodoravnom položaju, dok se druga kateta trougla obrazuje jednokrakom polugom (13), koja je na mestu (5) ležanja druge dvokrake poluge (4) postavljena obrtno i snabdevena je jednil lukom (11) sa visinskom obrtnom tačkom (5) obe poluge (4,13).
3.	) Merilo brzine po zahtevu 1 i 2, naznačeno time, što obrtno postavljena gla-
va (8) naprave nosi dva paralelograma, od kojih jedan (7, 7’) drži kotur (1) za po-smatranje u vodoravnom položaju, dok
drugi (15) obrazuje vodoravno postavljeni lenjir (14), koji obrazuje hipotenuzu tro-ugla.






3so?f $
Ad pat. br. 13402
ri_9.v
di-b