I. Jugoslovenski Svesokolski Slet.
i.
Imade nešto kobnoga i tragičnoga u torne ako se čovek u trenutcima radosti, sreče i veselja samo uzvisi, samo uz-oholi, — isto tako kao kada bi se u časovima nesreče i poraza samo ponizio i samo spustio glavu dole.
Što god se zbiva, što god se dešava i što god bude, imalo je svoje pre i imače svoje posle. Vreme ne postoji sem u slaboj prestavi čovečije duše, i danas to je samo posljedica od jučer i uzrok od onoga što se zove sutra.
Kada bi današnje veliko, radosno i divno bilo poklonom, bilo milostinjom, bilo zaslugom nečega izvan nas, efektom tu-dega rada, posljedicom stranog napora, zaslugom drugoga, kada bi mi danas bili slični iznenadnom sretnom nasljedniku strica iz Amerike, ili posedniku velikog i dobivenog loza, lutnje, srečke, — kada bi to bilo, — a ja to ni malo ne tvrdim, i daleko je od mene i pomisao na to, — ali pitam, kada bi sve tako bilo, i kada bi to neko mogao da pokaže i da dokaže, ja pitam da li bi to bilo lepo, plemenito, uzvišeno i sretno, i da !i bi ko pristao na to ?! Čak možda je u sljedstvu korisno, pametno i dobro, da ispitamo odmah sami kako stojimo sa sumom od danas u vezi sa sumom od jučer, da bi znali naše, to je prvo, — a posle da pomislimo na sumu za ono što mora da bude, a to je sutra. Pa kada utvrdimo da je ovo danas sve naše, da je zaista plod našeg sejanja i muke naše, da se čak opet u sljedstvu zapitamo onda je li to baš sve što smo mogli i koliko smo mogli, ili je to tek jedan deo rada naše snage a ne rad naše snage cele!
Imade jedno dobro- merilo za ovo ocenjivanje, to je lični osečaj i lično znanje i lična samosvest o trudu, naporu i radu, ono što je božanski osečaj odmora posle čovečanskog umora, imade to zaista, i može neko da na taj način svrši pitanja svoga problema. Ali je to način pojedinačni i nema objektivnu vrednost analise.
Od samosvesti dakle traži se dokaz. To je mera, i bez mere nije nikada bilo dokaza. Kako i što da se meri ? Kako
Sokolski Glasnik	1	®
da se izmeri Slet Ljubljanski kao vrhunac uspeha što ga je Ju-goslovensko Sokolstvo moglo da postigne, kako da se meri Sokolstvo u opče?
Može neko da se lako seti pa da kaže: naše Jugoslo-vensko Sokolstvo može lepo da se izmeri uporedjenjem. Rakovim? Prema drugim Sokolstvima jer to je srodno. Prvo. prema slavne prošlosti Sokolstvu Češkom, onda poljskom, te bugarskom. Da se nešto uporedjenjem meri treba bar da je jedno od dvoje poznato, n. p. jedna je količina poznata, drugu tražimo, metnemo ih jednu pored druge, lo je prosto i lako.
I onda znamo jednu vrednost t. j. za koliko je razlika izmedu obojih na dole ili na gore. Mera koju dobijemo je zato relativna. Jer je to samo količinom izražen jedan odnošaj. Prava vrednost, unutrašnja vrednost, ostaje i dalje nepoznata.
Ne govorim o apsolutnoj vrednosti, to treba da se označi i da se podvuče, nego govorim o prosečno pravoj vrednosti, o unutrašnjoj vrednosti kako se to danas govori na-okolo. Što je unutrašnja vrednost? To je izraz relacija unutar jednog užeg okvira, n. pr. kod ovoga slučaja ta je relacija Sokolstva prema drugim snagama unutar našeg naroda i naše jugoslovenske države. Pa i to je samo jedno upoređivanje! Is-tina, ali je uporedivanje slično, uporedjivanje organa u jednoj individui koja je živa.
To nisu samo merenja dužom ili popreko, nego to je uporedenje važnih funkcija, spojenih energija, dakle približno može se reči pravih vrednosti. Čak to bi moglo da dade i apsolutnu vrednost, i što ovde fali pa da to i bude, to je krat-koča trajanja Jugoslov. Sokolstva, a i suviše je jaka bližina posmatranja, nema distancije.
11.
Potražimo srodne i najsrodnije stvari za uporedenje sa Sokolstvom unutar našeg jugoslov. naroda. Koje su to? Ako Sokolstvo označimo bitno slavenskim, onda u našem narodu nema ništa drugo što bi se sa Sokolstvom dalo i iz daleka uporediti, prosto ga nema. Dakle u koliko je jugoslovensko Sokolstvo slavensko u toliko je u našem narodu jedinstveno i bez uporedenja. Ova konstatacija mora da se podvuče: u jednom slavenskom narodu postoji — recimo u kratko pri-
lično jaka organizacija slavenska, — i ta je u torne narodu jedna i jedina. Po torne dakle Jugoslovensko Sokolstvo ima odmah jednu apsolutnu vrednost, jer je neosporno i formalno
logično i biološki logično, da jedan slavenski narod — pa ma kako siromah bio inače — mora imati u sebi jednu forma-ciju energije bitno slavensku. Beležimo dakle na račun me-
renja Jugoslov. Sokolstva to da je ono zaista slavensko, da je u jugoslov. narodu jedina organizacija slavenska, — a ostavljamo, po strani za ovaj mah sporedno pitanje koliko je Jugoslov. Sokolstvo slavensko, da !i je moglo i dali može biti još slaven-skije nego što je bilo i nego što jeste, i da !i je ono i fukci-jonalno slavensko t. j. da li je to samo po imenu i po dva tri spoljašnja gesla, ili je i u biti, i u potrebnoj-dubljini, aktivnosti i živosti to.
Ima li u Sokolstvu još nešto sem Slavenstva i ako se sa Sokolstva razume se samo ad hoc skine impregnacija slavenska da li još što ostaje? Ostaje druga bitna karakteristika Sokolstva a to je da je ono svenarodno, da obuhvata, da grli, da shvata, da oseča, da voli, da hoče, samo narod ceo, narod ničim i ni sa kim nepodeljen! I ovo je važno da se podvuče pre nego što potražimo u tome pravcu nešto što bi u takovom izrazu bilojSokolstvu slično, moglo da se uporedi. Čak ja mislim da je svenarodni i celonarodni tip Jugoslovenskog Sokolstva nešto što takodjer po malo spada i u apsolutnu vrednost Sokolstva, — bar delimično. Pa i to valja zapamtiti i odmah na dobro upisati Sokolstvu, tamo gde mu je zapisano i Sla-venstvo,
Da li sem Jugoslov. Sokolstva ima privatne svenarodne organizacije u jugoslov. narodu? Ima ih, ali su stalno ili pretežno stručne, ili pretežno staleške, ili političke, manje ili više, i u uporedjenju sa Sokolstvom apsolutno nove i apsolutno male. Unutrašnja vrednost Jugoslov. Sokolstva je bitno u tome, da je Sokolstvo organizacija, da je društvo, celog, nerazdeljenog naroda. Ja mislim da smo tu kod iezgre stvari. A osobito stoga što je Jugoslov. Sokolstvo kao svenarodna organizacija pro-velo i još jače provodi, učvrščuje i razvija integralno jugoslo-vensko jedinstvo, jedinstvo i ujedinjenje bez resta, jedinstvo i ujedinjenje bez mogućnosti slučaja da se podje nazad, da se razjedinjuje. To je ono, što je tako lepo i tako lapidarno ka-zano rečima: Ko je Soko taj i Jugosloven!
Kao svenarodna i jugoslovenska organizacija Jugoslov. Sokolstvo ima i apsolutnu vrednost, i specifično unutrašnju, kažimo lokalnu vrednost unutar jugoslov. naroda, tako veliku vrednost te vrste, da nema skoro uporedjenja, da nema skoro ni takmaca ni premca.
I opet moram da kažem da u ovaj mah ostavljam po strani — za sada sporedno — pitanje koje glasi: a koliko je Jugoslov. Sokolstvo zaista svenarodno, koliko je moglo da
niveliše postojeće i strašne plemenske, verske i staleške razlike, i šta je u tome pravcu do sada učinilo. O tome po tome, i drugi put.
стр. 278.
соколски ГЈ1АСНИК
БРОЈ 9.
Ima li u Sokolstvu još nešto osim Slavenstva, i osim njegove sve i celonarodnosti, i ako se to oboje sa Sokolstva skine da li onda još nešto preostaje? Zaista još preostaje, samo je sve što sada.preostaje prema onome što smo oduzeli apso-lutno neznatno, nespecifično, srednje, i možda baš zato samo i neznatno, i nespecifično, i srednje, zato samo što je lišeno Slavenstva i sve celonarodnosti. Može odmah da se kaže formula o Sokolstvu : bez Slovenstva i bez sve celonarodnosti ne može da bude Sokolstva, nema ga bez toga. 1 to je vrlo važan zaključak. Jer Slavenstvo i svecelonarodnost nisu integumenti Sokolstva, nego to mu je krv i srce, i bez toga je svako pa i naše Jugoslovensko Sokolstvo mrtvo, pusto i prazna igra.
Zato dakle i može nešto da u Sokolstvu — to je na oko paradoksno — preostane vredno i iza teoretskog izdelenja Slavenstva i svecelonarodnosti, može da preostane jer je bilo u biti vezano s time, i samo s time vezano može da preostane i da vredi, inače se drobi. Tako tek posmatrano dolazi se do drušveno obrazovne vrednosti Sokolstva, ili što se radije — bez prava razloga — govori: do narodno i državno obrazovne vrednosti Sokolstva. To je to što preostaje.
Ovaj rest mora da vredi ako mu je glavna materija vre-dila, i ako je Jugoslov. Sokolstvo pokazalo jedanputa prave kriterije svog Slavenstva i svoje svecelonarodnosti,Ijako to stoji, onda mora da vredi i narodno-državna obrazovna vrednost Sokolstva. Ovu potonju drugačije vezanu ili odeljenu nalazimo več i u više privatnih organizacija unutar jugoslov. naroda i jugoslov. države, i teško bi bilo još za sada iznositi neke mere za uporedjenje i baviti se kritikom, — ali što je izvan svake sumnje, i što Sokolstvu daje specifičnost bez uporedjenja. to integralna veza i spoj njegove i slavenske, i svecelonarodne, i narodno-državne obrazovne vrednosti, što je dakle sve to troje zaista jedno, i što tek zajedno daje normalnu i pravu funk-ciju Sokolstva!
Dolazimo tako do dva rezultata, prvo daje Jugoslovensko Sokolstvo jedna osobita vrednost u jugoslovenskom narodu, unutarnja i apsolutna vrednost, drugo da je Jugoslov. Sokolstvo u jugoslov. narodu jedna apsolutno vredna osobina. To nije igra reči, i kratkoča prostora smeta samo da se ovde duže zadržavam.
Učitnlo bi se Jugoslov. Sokolstvu mnogo krivo kada se ne bi htelo uočiti još nešto štojevrlo važno,čak možda prečudno. To je da je Jugoslov. Sokolstvo staro tek dve do tri
godine, da je dakle mlado, da je po torne tek na početku, da je u razvoju. Kao što je to iština tako je isto nesumnjivo da su pravci razvoja Jugcslov. Sokolstva određeni, jasni i čisti, da su smernice dobre i čvrste, da su ideološke strukture zgo-
tovljene. I ne samo to, nego je nesumnjivo da je Jugoslov. Sokolstvo, i za ovo kratko vreme svoga bitisanja, postiglo lepe, stvarne i vidne uspehe! I kogod Jugoslov. Sokolstvo hoće da ocenjuje — pa makar ko bio — ne sme to da s uma smetne, i kao što bi ludo bilo biti slep prema manama Jugosl. Sokolstva — a tih dabogme da ima, i još če prilično dugo da po-traju —, isto bi tako ludo bilo biti slep prema vrlinama Jugoslov. Sokolstvu, jer i tih zaista ima, i sve če ih više biti. Za ocenu Jugoslov. Sokolstva treba dakle zrelosti, treba ljubavi, treba mirnoče, inače je sve preuranjeno, ili bačeno onako u zrak.
III.
Nosilac Slavenstva u Sokolstvu je danas Savez Češko-slovačkog i Jugoslov. Sokolstva. U Ljubljani na I. Jugoslov. Svesokolskom Sletu taj se nosilac jako i vidno istakao i po-kazao, i nije bilo sokolskog dogadjaja gde on ne bi bio glavni činilac. Ali je još dvoje bilo preko potrebno: prvo se moralo održavati na Sletu sednicu Saveza Češko-slovačkog ijugoslo-venskog Sokolstva, pored pretežno spoljašnjeg zbivanja bilo je potrebno da'se nešto desi i unutri, — a drugo, sa Ljub-ljanskog Sleta morala se od strane toga Saveza ponovo is-taći ideja Saveza svih Slavenskih Sokolstava i pokazati se sa-kupljenim sokolskim legijonima i narodu. Sporedno je kod toga da su na Sletu bili u glavnom Jugosloveni i Česi, a tek u skroz neznatnim grupicama Poljaci i Rusi. Tvrdimo da se Sveslovenski Sokolski Savez ne treba da odlaže, to je jedino što tvrdimo. I bar do toga stanovišta morao se podiči Slet u Ljubljani. Znamo da je problem zamršen i skroz kompleksan, da če trebati obzira, truda i mnogo ijubavi i volje pa da problem taj bude i rešen. Ali više ne sme i ne može da se odlaže. Odgovornost nosi Češko jugoslovenski Savez i morače se truditi da se dostojnim svoga položaja pokaže.
Svecelonarodnost Sokolstva divno je na Sletu pokazana zajedničkim nastupom članova, vojnika i seljaka. Koliko god je sve to početno i još malobrojno ipak držimo, da je baš time ovaj Slet toliko okarakterisan, toliko ukrašen i toliko uz-višeno — nov, da mu do sada u celoj sokolskoj istoriji nema premca. Blago naraštaju koji je sretan da to doživi i vidi! Eto-
to je to što se čekalo i sto se tražilo, to je Novo Sokolstvo' Ne možemo a da ovom prilikom ne ispričamo jedan razgovor izmedju jednog brata Čeha i Jugoslovena. Razgovarali su o lepom uspehu Sleta. U to nailaze seljaci, članovi seljačkih sokola. Na to če brat Čeh: — gle, pa to su seljaci, — Jugo-sloven: — da, kako je to lepo, to su zaista naša brača seljaci, — Čeh : — baš pravi seljaci su to. — Jugosloven: — da to su seljaci sa Korduna, — Čeh (smeši se malko): — no znaš, možemo biti otvoreni, zar ne da su to članovi sokolski preobučeni u.seljačko odelo, — Jugosloven (ponosito): — mi se ne preoblačimo u Sokolstvu!
Češki legionari.	Snimak	K.	Kostića.
Pošto je i slavensko i svecelonarodno obeležje Sleta bilo i jasno i živo i snažno, sasvim je prirodno da je i narodno-državna obrazovna vrednost Sleta bila eminentno dobra. Jer to ide zajedno kao dvaputa dva četiri. Pa se ne moram ovde zadržavati. Ističem samo jedno: ovaj Slet je bio oso-bito odlikovan prisustvom Nj. V. Kralja i Kraljice, te celokupne državne vlade. To nije mala stvar, a ni ne dešava se svaki dan. 1 kao što je normalno i lepo da Jugoslovensko Sokolstvo voli i pomaže svoga Kralja i svoju državu, isto je tako normalno i lepo, da i država preko svojih odlučujučih faktora voli, hoče i pomaže Jugoslovensko Sokolstvo! Možda če ovaj Slet da bude povodom novoga, ljubaznijega, isprav-nijega i pravijega odnošenja!
. IV.
Ovaj veliki i sjajno uspeli Slet nije dar s neba, nije mi-lostinja spolja. Naš je to trud i naša je to muka. Našom sna-gom uspeli smo da dodjemo do naše sokolske pobede! Čast neka je i slava i hvala svakoj sokolskoj sestri i svakome so-kolskome bratu duž cele Jugoslavije! Pokolenja če da ocene tek sve ono što je bilo, i dostojno, i pravedno, i kako treba! A več mi sami moramo, u punom osečaju svoje svesti i svoje snage, da kažemo još ovo: ako če da se.meri, da se ispituje i da se traži, ko je baš najviše zaslužan, i ko je najviše do-prineo za ovaj Slet i našu sokolsku pobedu, onda največa zasluga ide našim sestrama i našoj brači u Sloveniji, oni su na-pred i ispred sviju!
Sve je to jedan put! Počinje u Zagrebu, ide preko No-vogsada, Maribora, Osijeka, do Ljubljane. Sve je to jedno kre-tanje ka jednom cilju! Ali još smo daleko od kraja i put je dalje otvoren pred nama. Za nama su same pobede. Pa kako je moguče drugačije nego da opet pobedjujemo. Zato: napred i zdravo!	Dr. Laza Popovič
Ante Brozovič:
Značenje ljubljanskog sleta.
Ljubljana, stara Emona, utihnula je od zvukova sokolskih fanfara, utihnula je od srdačnih sokolskih pozdrava: Zdravo i Na Zdar!
Oni dani za koje smo se toliko spremali, za kojima smo tako strepili, prošli su, njih je nestalo, da nestalo u godišnjem kalendariju, ali zato ostaju zlatnim pismenima zabilježeni u his-toriji sveopčeg — Slavenskog Sokolstva. Oni ostaju neizbrisivi u našem spomenu, u našim srcima.
I sada, kada smo se odmorili od one silne vreve, od onog mnogog gledanja i oduševljenja, sada nam se u duši našoj strogo fiksirani redaju svi ti dogadaji kao prekrasne slike u kaleidoskopu. Sad tek imademo prilike da se dublje zamislimo u sve ono što smo doživjeli, vidjeli i culi, sad tek imademo stvaran pregled one velebne manifestacije narodne volje, koja je zadivila svakoga po svojoj moralnoj kvantiteti i kvali-
Pozdrav Sokolstva Ljubljani. Snimak K. Kostića, Zagreb.
teti. Ovo poslednje naročito podčrtavamo, jer bez ikakovog okolišanja smijemo reci, da je I. jugoslovenski svesokolski slet sakupio u Ljubljani sve one, bez razlike vjere, plemena i sta-leža, koji danas osjećaju za ovu našu državu, za naš narod i iskrenu sokolsku ideju. Ova upravo činjenica daje jugosloven-skom sletu ono veliko moralno značenje, koje se u prvom redu traži od sokolskih sletova, koji su u svakom pogledu nosi-ocem i propagatorom nacionalne misli. I ta nacijonalna mi-sao u sletske dane spontano je manifestirala za Jugoslaviju. Šta više ta je manifestacija biia još jača ona je manifestirala ne samo bratstvo triju plemena, več bratstvo Slavenstva, a po prisutnim reprezentantima ostalih evropskih naroda i bratstvo - čovečanstva. Tu smo evo gledali kako dolazi do realizacije jedan od temeljnih principa našeg Sokolstva. Pa kad uočimo samo ovu činjenicu, onda smjelo možemo tvrditi, da je naš jugoslovenski slet i u svojoj zamisli i u svojoj izvedbi bio triumf Sokolstva.
Sve narodne sile toga su se dana slile-u Ljubljanu. Jedni da pokažu sistem odgojivanja tijela, drugi da istaknu obrazo-vanje ;duha i duše, a svi zajedno da manifestiraju za svetost naših idejala, koji su u ove dane bili onaj nevidljivi motor koji je pokrenuo sve te sile i narodne mase, a mogao ih je pokre-nuti samo zato, jer je sokolska ideja još uvijek mlada, svježa i silna. Šta više od novosadskog sabora ovamo ona je podrnla-đena, jer se našla pred novim principima u novoj orijentaciji, koja je skroz oprečna onoj iz predratnih vremena.
Dok je u predratna vremena naše Sokolstvo bilo eie-menat revolucionarni, ono je sada elemenat koji stvara, radi i gradi. Kako je pako Sokolstvo eminentno narodna institucija, onda je jasno, da je taj njegov rad u prvom redu nami-jenjen narodu i državi. Zato i jugoslovenski slet posmatran s ove Strane bio je do sada najvelebnija manifestacija narodnog i državnog jedinstva. Šta više ne samo velebna manifestacija, več i podpuna, jer je u njoj bez razlike sudjelovao narod sviju triju plemena, pošto naše Jugoslovensko Sokolstvo i ako stoji na integralnom stanovištu ne traži bezuvjetnog prekida sa plemenskim tradicijama, a ne traži ga to više, kada se znade da nam je svima : Srbinu, Hrvatu i Slovencu jedan cilj uz jednu jaku neslomljivu volju. Naše jugoslovensko Sokolstvo tek po-
bija zastarjele nazore, koji očevidno škode narodnoj buduč-nosti. Sokolstvo, naše, ono koje se stvorilo iza novosadskog sabora, danas misli i radi ontfko, kako će’ to činiti generacije'
V.i’r-'-
koje će doči iza4nas, kojima če biti smješne ove sičušne zadevice plemenskih i vjerskih nastranosti, koje se još danas javljaiu u ljudi malog vidokruga i velike tjesnogrudosti. Stoga
jugoslovensko Sokolstvo danas i manifestira Z2 državu, jer si je svjesno toga, da u današnoj svojoj državi imade sve uslove za realizaciju svojiK ideala. I zato baš, jer je ljubljanski slet bio glasan protest protiv demagogije, ustali su mali, sičušni ljudi, zadojeni zadevicama kavanske politike, da umanje jak dojam sleta i da ga prikažu kao neki plemenski torzo. No zaludu dlanom sakrivati sunce, jer je ljubljanski slet pokazao da je naše Sokolstvo onaj dragovoljan pariamenat kulturnih masa, koje ne poznaju političkih spekulacija i licitacija, več samo jedan neodoljivi Čredo — raditi za državu, a u njoj za narod!
Napadaji iza uglova, pa prigovori da je jugoslovensko Sokolstvo protiv vjere ili protiv izvjesnog našeg plemena, danas su tek sažaljenja vrijedne geste. Ta baš jugoslovenski sveso-kolski slet pokazao je da su ti svi prigovori bez ikakove stvarne podloge, koji se iznose u javnost lih u tendencijozne svrhe, koje bi imale poslužiti bolesnim ambicijama pojedinaca dok Sokolstvo taj princip zabacuje prema onoj Tiršovoj: Pojedinac nista, cjelina sve!
Najsjajnije priznanje za upravo ovakav samoprijegoran rad primilo je Sokolstvo sa najvišeg mjesta, primilo ga od svog vladara. Manifest, koji je izdao kralj Aleksander jugoslo-venskom Sokolstvu, jest slična pojava koju smo vidjeli kod Francuza	i Čeha.	Poincare	god. 1914. pozdravlja francuske
gimnaste	kao buduče spasitelje Alzacije i	Lorene, a po svjet-
skom ratu Masaryk pozdravlja češke Sokolove kao oslobodi-telje domovine. Evo nasljedovanja. Kako Poincare i Masaryk, tako i kralj Aleksander uvida od kolike su važnosti narodne vježbačke organizacije. I mogao je to da učini mirna srca i čiste savjesti, jer se u sletske dane u tri maha uvjerio na svoje oči u koga može da se pouzdaje država i narod. Zato su i razumljive riječi njegovog manifesta, gdje upravo očinski apelira: »Sokoli recite i u buduče, da ste močni združeni vidjeli samo jedno lice, osječali svi s jednim srcem kao djeca jedne majke — naše velike domovine11. J ponosni smo na ove rj-ječi našeg	vladara,	jer nema	sumnje, da je	gledajuč onu snažnu
sokolsku	armiju,	došao do	spoznaje da	se u onim dušama
krije velika moralna snaga, koja je kadra da digne narod, pa
da kulturnim i duševnim jedinstvom pospješi u skoro dobanu-tarnju konsolidaciju države.
No još je jedna činjenica koja daje jugoslovenskom sletu svoje veliko značenje i pred kojom su se poklonili svi reprezentanti stranih naroda i u kojoj su vidjeli veliko znamenovanje Sokolstva. To je zajednički istup Sokolstva i vojske Ovaj nastup uvje-rio nas je, da su ove dvije ustanove najmočnije narodne organi-zacijei da Sokolstvo ispravnoslivača svoj visoki poziv, kadaideza time; da vrsta svoje čete uz voiničke bataljune. Sam slet jasno je pokazao kako je upravo narodna nužda da ove dvije organizacije udešavasju paralelno svoj hod. Ali taj složan istup oborio je i obo-strane prigovore. Oborio je onaj da se hoče militarizirati Sokolstvo, kako i onaj, koji se boji Sokolstva u vojsci, jer da bi trpila strategija. Vidovdanska rezolucija sokolsko^ novosadskog sabora baš na ovom sletu dobila je podpuno pravo, jer se evo u praksi pokazalo, da se zajedničkim radom Sokolstva i vojske znatno uvečava naša narodna otporna snaga i da baš taj zajednički istup našim neprijateljima uljeva u kosti onaj nužni rešpekt koji nam je potreban za poštivanje onih naših teko-vina, koje smo u krvi stekli za svoj trajnj mir i medjunarodni napredak.
Evo to si^ sve plodovi sokolskog rada U ovim činjeni cama leži veliko značenje jugoslovenskog svesokolskog sleta. No kako jedno izvire iz drugoga, to treba da uglavimo i po-sljednju činjenicu, a ta jest, da je jugoslavenski svesokolski slet našem narodu i našoj državi pribavio ogroman meduna-rodni ugled. Česi. Francuzi, Englezi, Belgijanci, pa i Talijani koji doduše nisu oficijelno prisustvovali, ostali su zapanjeni nad močju i svježinom naše organizacije. Slušao sam Francuze gdje gledajuč nastup i izvedbu naših Sokolova izgovaraju neprestano: „Par excellence“. Napokon i samo internacijonalno natjecanje te naš uspjeh u njemu, bjelodano su dokazali, da s ponosom možemo stupati u redovima svjetskih naroda pr-voga razreda.
Kad sve to uočimo onda možemo biti ponosni na naše djelo, naglašujem naše, jer je za njega svoju ciglu doprineo svatko tko osječa i razumije što je to Sokolstvo. A bilo je tih na tisuče i tisuče, tako da se može smjelo tvrditi, da je srčika narodnog života u sletske dane osječala se jednom i jednim
glasom i jednim srcem manifestirala za opče narodne idejale, shvativ naš slet kao pravu narodnu olimpijadu. Pa kad se svega toga sjećamo, onda možemo da živimo u tvrdoj vjeri, da narod, koji šta takova izvede, kakav je bio I. jugoslovenski slet, može da s ponosom gleda u budučnost, jer priredbe kakav je bio naš slet dižu vrijednost, otpornost, i jakost naše rase, čiju bolju budućnost u najvećoj mjeri svojim silnim i muškim radom provodi Sokolstvo. Zato je i Sokolstvo baš ovim sletom išlo za time, da pokaže ne samo disciplinu i napredak sokolskih društava, već da manifestira onu veliku ideju koja je stvorila ovu državu, a to je ono što je na ovom sletu bilo najveće, najače i najveličanstvenije. Misao narodnog ujedinjenja bila nam je kroz sve dane sleta mišliu vodilicom, jer u jugoslo-venskom Sokolstvu gledamo zalog naše bolje budućnosti, a gledamo ga baš iz razloga prije spomenutih, naime, da Jugo-slovenstvo nije negacija Srbstva, Hrvatstva ili Slovenstva, več integracija. Bez progresa u tom pravcu nije moguče da bi prestali oni bojevi, koji nas potresaju. Zato je rad jugosloven-skog Sokolstva največa usluga koju ono daje državi, a naj-korisniji rad za boljitak naroda. Naš pak slet učvrstio je misao jugoslovensku, on ju je proširio i danas možemo da otvoreno kažemo, svjesni svoje snage: U sokolskom taboru je Jugoslavija !
Naše delo po zletu.
Nisem in nočem biti eden izmed tistih, ki v vsakem činu organizacije vidijo nekaj dobrega, lepega, sijajnega. Bolj nam koristi, če skušamo vedno podati čim objektivnejšo analizo in potem iz njenih rezultatov črpamo navodila za svoje nadaljne ukrepe. Odklanjam tedaj vsak neupravičen optimizem — in vendar: kakor da v sanjah gledam lepoto, tak je moj sveži spomin na naš zlet.
Gledali smo ga na dvojni način: eni so se divili njegovi zunanji sliki; drugi so v zamaknjenju gledali projekcijo dolgih, veselja in muke polnih naporov, projekcijo polnega življenja vsega sokolskega organizma.
Uspeh je bil odvisen od dveh pogojev: na eni strani od poštene sokolske priprave in discipline v najmanjših delih or-
ganizacije. Bratje in sestre iz vseh sokolskih gnezd domovine, ki ste za to oboje doprinesli sijajen dokaz, bodite nanj ponosni !
Na drugi strani je bil uspeh odvisen od dela in organi-zatorne sile centralnih organov. Vas, bratje, ki ste to zmogli, ki ste to zmogli v tako težkih razmerah, na lastno silo navezani, vas občudujemo!
Delo vsega sokolstva je bilo skozi daljšo dobo karakte-rizirano pozletnih pripravah. Tekma, proste vaje, gmotne pri-priprave, tisk, pogovori — vse je veljalo zletu.
Kakor da se je orjak uprl z vsemi svojimi močmi; strdile so se mišice, napele so se kite, nabrekle so žile; in — šlo je!
Zmagali smo!
Zlet je minul. Sokolsko življenje, ki so ga toliko časa uravnavale izredne, posebne razmere, se vrača v svoj redni, vsakdanji potek.
Do veljave prihajajo metode sokolskega dela, ki jih do-sedaj v preobilici nujnih zahtev nismo mogli uporabljati v polni meri; metode, ki so entuzijastu morda preenostavne, ki so pa ravno v svoji enostavnosti velike, gradeč sokolstvu v tihi skromnosti nerazrušljive temelje:
metode podrobnega vsakodnevnega dela, neposredne sokolske vzgoje v mirnem, nemotenem delovanju sokolskih društev.
„Sokola11 ne more stvoriti posamezen doživljaj, utis javnega nastopa, zlet. knjiga, predavanje itd. To*ga lahko pridobi za člana organizacije; značaj in mišljenje njegovo se potem šele oblikuje in lahko pričakujemo, da mu da tekom časa intenzivno soživljenje v društvu tiste lastnosti, ki karakterizirajo „Sokola11.
Zato ne sme iti naše stremljenje samo za tem, da pridobimo čim več članov, ki bodo samo po imenu Sokoli, temveč skrbeti moramo, da dobimo iz njih čim več takih, ki se v polnem obsegu udeležujejo sokolskega dela, vsestranske sokolske vzgoje. Nisem mnenja, da je „samo-telovadba“ že so kolstvo, jasno in izven diskusije mi je, da
vodi pot k sokolstvu skozi telovadnico*)
'*) Seveda s to besedo ni mišljena samo od sten obdana zgradba. Sokolski Glasnik	19
V njenem „večno pomlajujočem vrvenju" nastajajo so-ski značaji, tam se oblikujejo naši ljudje; v drugačno sokolstvo — nimam vere; nima je nikdo izmed tistih, ki so doživeli tekom dolge vrste let ta postanek svojega sokolstva.
Zato bodi po zletu naša prva skrb, da temu rednemu delu v telovadnicah, na telovadiščih, v teh sokolskih delavnicah, damo najboljšo podlago.
Če naj kratko in jasno označimo nalogo sokolskih društev, lahko rečemo: Mi hočemo sokolsko vzgojo članstva; telovadba, socijalno urejena, nam je glavno sredstvo in prilika; dobrodošla sa nam seve tudi druga pomožna sredstva.
Redna telovadba naj se vrši po pravilnih načrtih; zdaj ni nobene ovire več, da ne bi se vršila brez koncesij javnim nastopom in prehodnim potrebam, sistematično po zakonih „telesne in duševne" pedagogike, v ravni smeri proti končnemu cilju.
Sodobni nivo strokovne izobrazbe našega vaditeljstva ni tak, da bi moglo samostojno uravnati telovadbo na podlagi poznavanja človeškega telesa in duše in zakonov njihovega delovanja in razvoja. Zato moramo nuditi vaditeljstvu surogat mehaničnih sredstev: dobrih telovadnih načrtov.
V večini društev se je pač vršila dosedaj telovadba brez pregleda in sistema, v slubi časovnih potreb. Povsod naj se sedaj pomočjo in pod nadzorstvom žup uvedejo jasni, pregledni, vsestranski načrti za zimo in leto. Ne bo lahka ta naloga: povsod bo treba upoštevati razmere in posebnosti posameznih društev; običajne šablone bodo malo služile. In navzlic težko-čam — izpeljati moramo to stvar čimprej.
Delo kulturno-prosvetnih odsekov, teh glavnih pomočnikov telovadnice, imej predvsem ta cilj: da ustvari vez med raztresenimi duševnimi utisi telovadnice; rekel bi „filozofsko" vez in z njo svetovno naziranje sokolsko. V kolikor mi je pristopen splošni pregled, se mi zdi, da se malo, prav malo zavedamo te glavne naloge k.—p. odsekov; izgubljajo se često v male zabavne, dramatične, glazbene in znanstvene drobce brez stika z veliko sokolsko idejo. Bratje načelniki teh odsekov: Vaša prva dolžnost je, da razširite in utrdite sokolsko zavest članstva!
БРОЈ 9.
СОКОЛСКИ ГЈ1АСНИК
стр. 291.
Čas mirnega dela je tu ; dela, ki bodi vnaprej premišljeno tudi v k.-p odsekih; tudi tu si sestavimo na podlagi potreb sokolstva in krajevnih razmer načrt za daljšo dobo in ne ži-živimo od tega, kar nam slučaj prinese od časa do časa. Tudi tu se vprašajmo vnaprej: Kaj je naš namen in kako ga bomo dosegli ?
Zupe bodo morale društvom pomagati tukaj morda v še večjem obsegu nego pri sestavi in izpeljavi telovadnih načrtov.
Glavna ovira pri vsem našem delovanju bo vsekakor pomanjkanje dobrih vaditeljev — skrb, ki so jo morda ravno prečesti zleti bili potisnili preveč v ozadje Z vsemi močmi se moramo zdaj posvetiti vzgoji vaditeljstva! Saj je vsako širjenje sokolstva, ki ne gre vsporedno z množenjem in boljšanjem vaditeljstva, ki ni skoraj posledica rasti vaditeljstva, nezanesljivo in nestalno. Dobi vaditelji, to so nosilci sokolstva, vsak od njih je prorok naše vere, učitelj novih prorokov. Tu so dani zanesljivi pogoji za naš pospešeni razvoj!
Zato bodi posvečena naša največja briga voditeljstvu!
S tem pa prehajamo iz delokroga društva v naloge žup in Saveza. Hočem podrobnejše objasniti, kako si stvar predstavljam.
Organizacija vaditeljskih zborov je v marsičem še zelo pomanjkljiva; imamo še mnogo društev, kjer le-ti sploh še ne obstojajo in mnogo društev, kjer žive več ali manj papirnato življenje; posebno članice v večini društev niso še uredile tega najvažnejšega vprašanja sokolske organizacije. Tudi formalna stran organizacije vaditeljskih zborov je potrebna izpopolnitve.
V vseh društvih mora započeti intenzivno, redno delo vaditeljskega zbora, naj bo ta še tako majhen. Saj je nivo že obstoječih vaditeljev in vaditeljic še vedno — razmeroma nizek. Bistvena sokolska lastnost je stremljenje za večnim izpopolnjevanjem, predvsem samega sebe. Zato naj vpeljejo vsa tista društva, kjer je to bilo dosedaj zanemarjeno, predvsem redno telovadbo za vaditeljski zbor; tej naj se pridružijo strokovni pogovori, predavanja, skrb za knjižnico in sl. Vsak vaditelj mora stremeti za. vednim izpopolnjevanjem ne samo v svoji telovadni izurjenosti, ampak tudi v svojem strokovnem znanju in v svoji splošni izobrazbi. S tem bomo šele mogli doseči to,
da ne bodo naši vaditelji samo „pred-telovadci" članstva, ampak njegovi sokolski vzgojitelji.
Za vaditeljski naraščaj pa naj vpeljejo vsa večja društva zase, manjša pa v sosednih skupinah vsakoletne primitvne vaditeljske kurze, ki naj podajo udeležencem vso za „društvenega" vaditelja potrebno tvarino. Hudo občutimo pomanjkanje primerne učne knjige. Vse, kar imamo, je strašno raztresene — niti dobri vaditelji nimajo pregleda — večinoma preobsežno ali pa prepičlo. Oba prevoda češke Piipr. ke zkouškam cviči-telskym“ ne zadovoljujeta niti po obsegu niti vsebinsko. Nujna potreba je, da
se izda učna knjiga, ki naj nudi začetniku v najkrajši obliki vso snov za društveni vaditeljski izpit, vštevši idejo, zgodovino, pregled literature, anatomijo itd., vse reducirano na ne-obhodno potrebni minimum, kot podlaga nadaljnega izobraževanja.
Začasno pa bi koristilo, ako bi se izdal nekak „Canon" člankov iz obstoječe in še pristopne literature, ki bi to knjigo nadomeščal; ta seznam bi moral biti deloma različen za slovenske, hrvaške in srbske brate radi faktične razlike dosedanje literature. — Zavedam se, da predlagam neko „reglementiranje", toda prepričan sem, da bi bratom in sestram, ki stoje na začetku vaditeljske poti, bilo to „reglementiranje11 dobrodošlo mesto dosedanje negotovosti.
Župni vaditeljski tečaji naj bi bili namenjeni predvsem na-daljni izobrazbi že obstoječega vaditeljstva; v šibkih župah, k' šele orjejo ledino, pač tudi začetnikom; savezni kurz pa naj skrbi za vzgojo naših najboljših strokovnjakov. Če je prinesel zlet tudi gmotnega uspeha, bo najplodonosnejše naložen del tega v potrebnih subvencijah takih kurzov, kakor je to storila tudi Č. O. S po zadnjem zlettu.
Druga skrb žup in saveza bodi posvečena izgradnji organizacije, vseh tistih vezi, ki peljejo od enega kolesa našega ogromnega stroja k drugemu in omogočajo naivečjo izrabo energije. Nebroj vprašanj se tu odpira. Ali ne bi koristila uvedba vmesne organizacije med župo in Savezom ? Ali je povsod izpeljana okrožna organizacija žup ? Ali je pravilno začrtano razmerje raznih društvenih organov, odsekov itd. do celote ? Po-
ložaj „podpornega" članstva? Članic? Ženskih vaditeljskih zborov?*) Pravilniki za enotno — v kolikor je seveda umestno — poslovanje v društvih? Itd.
Centralnim organom bo tudi poverjena briga za sokolski tisk. Če nam bodo gmotna sredstva dopuščala, moramo tu izpolniti nujne vrzeli. Sedanji list za naraščaj ne zadošča: velika je razlika med otrokom, doraščajočim dekletom in fantom, ki se že skoraj bliža članski starosti; ni isto čtivo za vse — če pa je v enem listu, ni to racijonelno. — Kakor suha zemlja dežja potrebujemo strokovnega lista; „Vestnik T. 0.“ je pač moral biti v toliki meri „vestnik", da drugega ni zmogel dovolj. Rabimo pa telovadni list, ki bo nudil vspodbude vsakdanjemu delu v telovadnici predvsem provincijalnih društev. Ali pa premoremo vse te žrtve?
Bratje in sestre! „Sveti fanatizem" naj premore vse žrtve! Zdaj gremo na delo za najvišjimi ideali sokolstva, z očmi uprtimi nemoteno v krajni cilj. Zato: Zavihajmo rokave!
SOKOLSTVO
СОКОЛСКА ЖУПА БЕОГРАД.
Соколско друштво у Старој Пазови приредило је на дан 25. јуна академију телесног вежбања и то у соколани која што се тиче удобностп може се одмах успоредити са сокованом у Земуву. У 9. час. у вече почело је вежбање овим редом: 1) мушка деца 23 на бр°ју У кратжим затворене боје панталонама и у белој кошуљи, боса, вежба на бројање а без издржања лаку комбинацију простих вежбд добро. 2) женска деца 14 да броју ау народној ношњи вежба уз му-зику 2 комбднацдје сддковитдх вежби са малим заставицама добро, 3) 2 оделења члавова вежбају ва разбоју п на вратвлу са промевом једну обавезну и једву слободну вежбу. Оба оделења вежбају врло добро. Првнетила се добра школа у једнакој извежбаности, у лепом држању тела, у доскоцима и у дисцвшгани самих вежбача. 4) иушиг подмладак 9 ua броју вежба уз музику а врло добро 2 комбинације вежбн са палицама. 5) женски подмладак после лепог наступања 8 на броју вежба 4 комбинације слеаеких простих вежби добро. — Од-дааак трчећнм кораком за завршну скупину па 3 мале клупе био је опет леп као н сама доиста на оригиналан начин изведена скупина. 6) женска деца 22 броју у белом оделу и боса вежба у два круга са луковима сликовпте вежбе уз соколску корачницу добро. 7) чла-
*) Ali so le ti povsod umestni ?
нови 8 на броју вежбају уз музнку 4 комбинадије Љубљанских про-стих вежби врло добро. 8) мушки подмладак (9) вежба уз музику 4 слетске просте вежбе и то одлично. На завршетак извео је једну лепу скуппну.
На овој академији први пут учествовала су почетва мушка и женска деца која су тек пре кратвог времена почела да вежбају. Према томе вежбање ове деде треба тако и посматрати. Главно је да увођењем вежбања деце друштво ће много добпти а то he се ви-дети најбоље у будућности. Веза односно хармонија између музике на клавиру и вежбача ииjе била добра што је неповољно и утицало на извођеше вежбп. Ово није кривицом госпођице која је свирала нити кривицом вежбача — већ због тога што госпођа која је вмала да свира нпје могла а нова, млада свнрачица добила ноте тек 1 дан пре самог вежбања. Посета на Академији б^ла је одлична што иде опет у корист пажае самога друштва и у корист благајне којој треба доста новаца, да помогне подмладак и чланство, за слет у ЈБубљани.
Узевши у обзир све прилике под којима се соколство у Старој Пазови разввја, целокупаи успех ове академије био је врло добар. Опажало се да у техничком правцу има напретка и личне иниција-тиве за стварање вежби, за наступаље (брат Ђ. Манојловвћ и сестра Јулија Јечмеи) а то је веома зиачајко. Само треба да се од почетних и скромвих нокушаја наставља и ствара дал>е,у корист самога дру-штва и општег соколског наиретка. То је потребно, то је непзбежно пошто ва соколским академијама почевши од одела, од избора и из-Boijeaa вежби, од оригинала у стварању све има да буде збиља ака-демскн одабрано и лепо.
Суштина Старо-Пазовачке соколске Академије пружила је ути-сак скроман али срдачан — тако рећи породично интпман јер пажња и душевна хармонија иубллке п вежбача у иоједивам тачкаиа веж-бања а варочито у дечијим била је искрева, пријјатна, топла и ира-вим уживањем за све. Ово се да тумачити с тога што је дошло много родитеља да виде своју децу а то је већ најбољи доказ да без веж-бан>а деце у соколским друштввма неможе да буде потребног успеха п вапретка — пошто без деце — зида се без темеља.
Старо-Пазовачко друштво впје бројем вежбача нарочито јако, али својим опште савесним и скроивим радом увек се одликовало међу друштвима Београдске жупе! А ова Академија опет је потвр-дпла да је тако! А то је главно ]
Само тако напред! — Увек је боље имати мање активвих али добрих, соколским радом васпитаних и створених чланова — него дугачке ступце веактиввих — на хартвји. Здраво!
БАНАТСКА СОКОЛСКА ЖУПА
Још о слету Банатске соколске жупе у Вршцу. На даа 24.
и 25. маја Банатска жупа одржада је свој II. шупски слет у Вршцу.
Да дотакнем само у кратко техничку страну слета ва самом веж-балишту пошто опширан извештај о другим стварима писаће други.
На дан 24. маја после подне бпла је жуиска утакмица у лакој атлетици. Бројно учешће утакмичара и нарочито на справама био је веома слаб. У лакој aiлетпци резултати били су бољи нарочито у бацању кугле и дискоса.
На дан 25 наја у 3'/s часа после подне почело је јавно веж-бање и то овнм редом: мушка деца (220) вежбе са палицама, женска деца вежбе са малим заставицама, реалка у Вршцу (400) мупгкарци и девоЈке скуппвске проств вджбе, чланови (140) 3 саетава простих вежби Љубљанских, женски подмладак (84) просте вежбе Љубљаиске, мушки подмладак (31) Вршачког Сокола скупине са палицама, два оделења члаиова Руса (из Беле Цркве) на разбоју и на вратилу, мушки подмладак (140) просте вежбе Љубљанске, војници (82) из Вел. Бечкерека вежбе са пушкон, 1 одељење Београдске жупе (чла-нова) и 1 оделен>е Банаватске жупе на разбоју и на вратилу са про-меном, чланице (92) свих б простих вежби Љубљанских, чланови (16) Вршачког Сокола просте вежбе уз Словеначку химну „Напреј“-
Извођење појединих тачака вежбааа било је добро. Најлепшом тачком биле се скупинске просте вежбе реалке које заслуже чести-тање и скупине са палпцама Вршачког мушког подмлатка и то с тога што су биле вежбе лаке, укусне и сретно комбиноване. За то све остале заједничке вежбе Љубљанског слета како дечије'(осим застави-ца) тако подмлатка, чланова и чланица страдале су несложношћу и нису бпле лепе само због тога што својим тешкпм. п складно неизвод-љивпм иомбивацијама uucy за почетнике teh за лапредне, окретне п одабраве вежбаче које почетна Банатска жупа стварво још неможе ни имати као што их немају ни многе друге HaBie жупе. Према томе резултат није нп могао бити бољи узевши у обзир целокупно тех-ничко стање младе Баватске жупе која поред најбоље воље тако, тешке просте вежбе није могла успешно савладати. Овде се вајбол>е осведочпло да са лаким вежбама постпгне се много више успеха и то још са много мање труда и главобоље него са тешким заједничким веагбама ноје прсшисује ЈБубљанскп слет. Алп то је сада само једно горко пскуотво за будуће.
Једво ва што треба упозорити је, да у распореду вежбан.а биле су застуиљеие већаном саме заједничке вежбе. Ради разноврс,-ности и много већег успеха непзбежио је да се на соколским вежба-лиштвма вцде жпве дечпје игре са лоптом и осталдм сиравама или без ових. штафета, трчање, скокови, надвлачење, вијаче, различности т. д. д. за подмладаи, вежбање у лакој атлетицп и на снравама (школа) по одељењима за чланове п греде, лепо корачање, стројеве и друге згодве вежбе за члацпце. Без ових врсти вежбаи>а по одељењима слика соколског вежбалишта није потпуна и даје утисак једиостав-ности која иде на штету свестраног вежбања и развпјања тела. Ес-татика пак вма да се такмичи са корисношћу вежби. Заједничке-вежбе биле су извсфене уз музику Jtojoj je доста сметао јак ветар.
Само вежбалиште које се налаза на згодиом месту било је су-впше велико. С тога требало је да буде ограничено ради наступања заставидама да се не би губио леп утисак далеким, скоро недо-гледним разилажењем појединих, иначе малих колона вежбача. Ду-готрајно и без икаквих депих слика наступање ве утиче повол>но на гледаоде ни ва вежбаче. Коначне мете колона исто тико требале су да буду тачно одмерене и оаначене засхавицама да ве би водвици (односно воднице) колона лутали по вежбалишту. Сваки вежбач, сваки водник чим отупи на вежбалиште мора да зна евоје место, свој значај, cboj задатак.
Наступања за заједничке вежбе биле су једноотавне и скоро сва једнака и дуго су трајала већ због наведених претходаих разлога.
Веза између зборишта вежбача и вежбалишта била је добра — ту је владала осведочеНа већ дисциплина и школа брата Миленка Свободе вз Беле Цркве. Тако и треба — тачка за тачком без пре-кида. Веза између вежбача и вође слета није била добра. Заустав-љан>е вежбача, размак, окрети и т. д. све се вршило на команду која због велпке удаљености вежбача није се добро чула а коју уз то још ветар са стране развосио ^алеко од вежбалишта.
Најбоља и најосведоченија веза вежбача са начелпичком три-бином је помоћу трубе и заставице. Али уз то сва пажња, свако око вежбајућих мора бвти концентрисано и упрто ка начелппку који управља вежбањем. Све то разуме се мора бити по претходном до-говору п објашњењу и практичвом покушају. Резултат пак иора бити одличан.
Равнање, потиљак, корачање и у главноме она дивна, свеопа соколска дпсдпплина, ред, лепота — једном речју живот којим со-колско вежбалпште нма да ври, да аадобија ,душу и срде гледалада, да одушевљава и саме вежбаче тако да налазе највеће задовољство у извођен>у вежби — све то недостајало је у доота великој мери. — А одавде биће потребно да се полази, да се ударп темељ који ће до-привети прави успех свим жупским слетовима.
Али целокупан успех слета Банатке жупе ипак добар je а збиља ван очекивања позкавалаца општих, тешких прилнка у овој младој, почетној жупи.
Неоспорно је да вајвећу заслугу за успех у техничком правду има вредан и заузимљив начелаик Вршачког Сокола који је за кратко време учинио много и све за Вршац — а тиме и за жупски слет.
А тих неколико речи у којима су изиета опажааа у техничком недостатку на вежбалишту нека служи за будуће управл>ањз.
Јер дужност и потреба палаже упозорити па све то да се други пут не би понављало. Дужност пак браће техиичког одбора жупе биће — да тако не буде. Таквом напретку братске Банатске жупе „Здраво“ — и до виђен.а у Белој Цркви !
Мпрослав Војиновпћ.
SOKOLSKA ŽUPA ŠIBENIK
Sokolska župa u Šibeniku i ako nije imala svih potrebitih preduveta, održala je ipak 26. jula o. g. u Šibeniku svoj slet s javnom vežbom. Uzme li se u obzir duševno raspoloženje večine naroda posle rata i talijanske okupacije, proračunano širenje razvratnosti i nepouzdanja u svoje narodno bič§ po Talljanima preko svojih pouzdanika, a naših izroda, onda nastojanje nekih demagoga i strančara, da i medju sokolstvo uvuku nered, razvratnost, nesklad i borbu vere, imena i staleža, župni je slet i javna veežba prilično dobro ispala. S nestašice spremnih prednjaka, koje radi predstoječeg I. Jugosl. sve-sokol. sleta u Ljubljani nismo mogli dobiti ni od splitske župe ni od Jugosl. sokol, saveza, izostao je neophodno potrebiti prednjačkl tečaj župe. Tako je večina naših društava ostalo i 4>ez ijednog prednjaka, bez kojih je nemoguče u sokol, društvima provadjati telesno vežbanje. Zato su mogla vežbati samo društva u Šibeniku i Drnišu. Šibenski je sokol prlredio 13. jula prilično uspelo javnu vežbu, a 28. jula akademiju sokol, vežba. I ova je zadovoljila opčinstvo. Drniš je takodjer držao svoju javnu vežbu s uspehom, a na 6. avgusta akademiju. Dolaskom zauzetnog i požrtvovnog brata Belottia u Tisno, ono se sokol, društvo nenadano pojavilo na poprištu vež-banja, te se još, uz mar uprave, kroz dva meseca svojim posebnim nastu-pima na sletu istaklo, a stegom zadivilo. I tišnjanski je Sokol obavio svoju vežbu. Posle sleta prva če briga uprave biti prednjački tečaj. Pomanjkanje prednjaka i novčanih srestava župe nisu dopuštali da se od ono malo prednjaka šibenskog i drniškog sokola koji nisu mogli zadovoljit ni potrebama svojih društava, šalju po onima okolice da vežbaju ili kod vežbajučih da vide tok i izvedbu vežba, te moguče pogreške isprave, a nedostatke ispune. Ipak na dan sleta, kod zajedničkih pokusnih vežba, lako su uklonjene neke male inačice i svladana glazba u ovim teškim Murnikovim vežbama članstva, pod kojom su gosti prvi put vežbali. Prama okolnostima slet je i javna vežba ispala mnogo bolje nego smo očekivali. Jutrom 26. jula u 8 sati pri-čekao je šibenski sokol sa svojim dorastom i decom obojega spola, te oda-slanici Biograda i Krapna, braču sokolove s otoka i primorja. Došla su sokol, društva s barjacima iz Murtera, Betine, Tisnoga i Vodica u okičenim ladjama s jugoslavenskim trobojama, vučeni od parobroda. Velika povorka sokolova — sokolica iz Tisnoga u narodnoj nošnji dorasta, dece i naroda s glazbom i s barjacima krene na Gradju da pričeka sokolove iz Dr-niša i Dubrave. Prvi su pošli u autima, drugi peške, Doček je bio srdačan Nepregledna povorka krene na Poljanu kralja Petra Vel. gdje se je pred sokol, zgradom razišla. — U 17 ‘/s sati započela je javna vežba na Poljani kralja Petra Vel. ukusno okičenoj. Vežbanje je teklo dobro i oduševljeno. Sokolovi, m. i ž. dorast i mališi obojega spola svih triju sudeiujučih društava : Šibenika, Drniša i Tisnoga prožeti svešču, ljubavlju i odgovornošču uložili su osobitu pomnju da ljubljanske vežbe, i one posebnih nastupa, što bolje izvedu i mi smo s njima zadovoljni, a vežbači mogu biti mirni da su pohvalno ispunili svoju sokolsku dužnost i opravdati pouzdanje, koje su prijatelji sokolstva i njihovi starešine u njih polagali. Jedan odeo momčadi ratne mornarice izveo je posebnu tačku .Vežbe veslima lepo i tačno.
'članstvo je vežbalo još na preči i ručama, a dorast na kozliču. Javna je vežba završila zajedničkim skupinama sokolova, momčadi ratne mornarice, doraste i dece. I vežbači sokol, društava i čuvari Jadrana bili su od opčinstva počaščeni čestim i burnim odobravanjem i pljeskanjem. Za uspeh ovih vežba uz načelnike i prednjake sudelujučih društava ide osobito priznanje i župnog načelnika brata A. Fulgosia, koji se je najviše istakao oko pripreme za ovaj slet. Bratska društva u Drnišu zaslužuju osobitu zahvalnost. Ona nisu žalila ni dangube, ni truda, ni troška da sletu pristupe u što večem broju i sa što više vežbača i tako doprinesu uspehu sleta. Prvi je nastupio s preko 120 a drugi 80 vežbača raznih stepena. Vladali su se baš sokolski! — Ovaj I. župski slet posle 7-godišnjeg progonstva jamči nam, da če sokolstvo župe u buduče još bolje pokazat svojom svešču, rodoljubnim i sokolskim radom, da se ideji osnivača i vodja sokolskih nije izneverilo. U to če se rešit po-hlepnog nametnika i ono šest sokolskih društava, što još stenju pod nasiljem talijanske okupacije. Osim osobitih žrtava uspeh ovog sleta treba više cenit i radi ljubljanskih vežba članstva, koje zahtevaju duga vežbanja, pomnje, samopouzdanja i prisutnosti duha. Okretati se i čekati da drugi izvede kretnju, radi svoje nesigurnosti, nemoguče je, jer smete i više, a vreme ne čeka. Pokreti ili izmene stavova prelaze često, da tako rečemo, zaobljeno iz jednoga u drugi, ali ipak moraju imati stanoviti izražaj, a neki i osobiti ostri utisak. Malim medjudobnim prelazima, ne posvečuje se uvek dužna pažnja, a ipak su oni jedna osobitost ovih vežba, a fali im kadikad skladnost i istaknutost. Pravilno držanje udova moralo bi se na vreme ispravljati Red je bio uzoran, stupanje večine pravilno i lepo. Ipak bi više pomnje tre-balo posvečivati koračanju. Oštri su zakretaji kod pojedinaca nenaravni. Ovo treba paziti osobito kod dorasta, jer je nepravilno poskakivanje i naklanjanje smešno. Lepota je i u pokrivanju kod svake kretnje i okreta. Koračnica za mušku i žensku decu morala bi biti u bržem tempu, jer je nenaravno i gle-daoce naganja na smeh, kad dete od 6—8 god., da udovolji tempu glazbe, mora da starački koraca. Nestašica je strunjača, što je osetio i jedan vežbač, a i asistencija neka je po propisu, da se izbegnu moguče nesreče. Svi članovi povorke morali bi biti uvežbani u redovnim vežbama. Ne uvežbani ne bi smeli nositi odoru i stupati u povorku, a mladji, koji ne če da vež-baju, ni biti izvršujuči članovi. Vežbači šibenskog sokola zadojeni ljubavlju k sokolstvu i redu držali su jednu veliku kušnju, jer ih nije mogla da smete potišti i od vežbanja odvrati ni nemar. ni neshvačanje drugih članova, koji svojim ponašanjem ruše ono glavno sokolsko načelo „Jednaka prava, ali jednake i dužnosti“. Ovo se načelo pogazilo i na dan sleta, jer smo opazili veliki nerazmer izmedju članova prava i dužnosti. Šibenski je sokol u po-vorci i na vežbama nastupio u vrlo sitnim brojem članova. Mi se u sokolskim društvima ovakovlm nemarom, nedisciplinom ili prkosom ne možemo sprijateljiti. Po broju se članova ne ceni sokolsko društvo. Sokolstvo i na-rodnu stvar unaprediti če samo svesni, čestiti, disciplinovani, snošljivi i ra-dini sokolovi. Oni su ponos i štit naše g državnog i narodnog jedinstva — dlka Jugoslavije. Samo ovakovih nek je u sokolu, pa bili oni malobrojni. -Ovakovi čine društvo sokolom, čestitost, ljubav, svesnost i radinost privlače
dobre i kreposne, a zalutale svraćaju na put. Novčani uspeh sleta nije bio baš povoljan. Neogradjeno zemljište dalo je prigode hiljadama glava, da bez ikakva stida i grizodušja besplatno gledaju uspeh teška i ustrajna rada naših sokolova. Bilo je i dobrostojećih i inteligencije. Ne če biti uzmanjkalo u ovom smeru ni agitacije. Drugi če se put morati zaprečit ova neskladnost i bezdušnost. Posle javne vežbe pozdravio je okupljene sokolove župni starešina brat Triva. Istaknuo je dužnost i svrhu istih kao provodiča zdravog uzgoja duše i tela, narodnog i državnog jedinstva i pionira sveslavenskog bratstva. Preporučio je ljubav, snošljivost i rad u društvu i narodu. I sokolovi ove župe neka budu narodu luč u ovo doba veštački upriličenih smutnja nepoverenja i raspirivanja strasti. Zahvalio je sokolskim društvima na radu za prisustvovanje sletu i javnoj vežbi, te podupiranju župske uprave u na-stojanju oko sokolskog i narodnog osveštenja i napretka. Spomenuo je naše jedinstvo, našeg Kralja, Jugoslaviju, Jugoslavenski sokolski savez i Slet u Ljubljani. Prisutni su oduševljeno pozdravljali spomenute. Sa sleta je poslan pozdrav kralju Aleksandru i Jugoslavenskom sokolskom jsavezu. U divnoj noči, koja uveličava ovakova narodna slavlja, a pruža je ovaj biser Jugoslavije, rastanak je sa sokolskom bračom na kopnu, a osobito na moru, bio pre krasan, dirljiv, a oduševljenje i zadovoljstvo veliko. Na 6. avgusta slavio je šibenski sokol posvetu i razviče svog novog društvenog barjaka. — Zdravo!
СОКОЛСКА ЖУПА ШТИП,
Соколско друштво Штип. Културно просветни одбор приредио је дне 29. јула позоришну представу „Зона Занфирова". Глумци, које је припремао неуморни раденик на просветном и Соколском пољу у Македонији, професор брат Илић, одиграли су своје улоге изнад сваког очекивања. Декорације је приредио сликар-дилетант брат Караџић. Представа је изазвала велико одобравање код публике. Чист приход је био намењен за сиромашне чланове друштва, који су ишли на слет у Љубљану.
Соколско друштво Струмица, поновно је реорганизовано и отпочело радом.
СОКОЛСКА ЖУПА ШАБАЦ.
Соколско друштво у Срем. Митровици приредило је 18. јуна о. г. јаван час уз братско суделовање соколског друштва и Руског Сокола из Београда у укупном броју од 150 чланова-ца. Задњих дана пред јаван час радило се и припремало све што је потребно да се браћа београђани што свечаније дочекају и, да се митровачки Соко покаже достојним посете Сокола из миле нам престонице. У том је дошао и дан јавног часа.
У 7 часова кренусмо се у поворци из соколане на жељезничку станицу, да дочекамо први пут у слободи браћу Соколе из Беграда. Дочеку је присуствовало и много грађанства. Иза 8 часова улази воз у станицу са браћом Соколима који бивају поздрављени са „Здраво!“
На знак трубе заједно се сврстасмо, да брат Ђока Малетић, старе-шина митровачког Сокола, поздрави наше гостеса овим речима: „Жељни братске љубави чамили смо и једни и други преко пет сто и више година у ропству, док нису коначно раскидани окови, који нас тако немилосрдно стезаху и недозвољаваху да деца једне мајке живе животом браће рођене. И Митровица, најстарији град Срема, данас дочекује своју једнокрвну браћу из Београда, да заједничким радом у братској слози и љубави изградимо и подигнемо све оно, што нам туђински интереси ранијих година и стољећа не дозвољаваху. У то име браћо — из белог града Београда — желим вам добродошлицу и поздрављам вас са братским Здраво!“ После поздрава кренусмо у у град, са заставом Соколског друштва из Београда и војне музике Дунавске Дивизије на челу велике поворке. Поздрављани од грађана по градским улицама, дођосмо на Саву, где је још пре неколико го-дина постојао кинески зид што нас је вековима раздвајао. И градске улице су тог дана имале свечан и необичан изглед, као да су и саме знале, да Митровицу посећују вековима очекивана браћа. Пола часа касније почеле су заједничке пробе вежби, а после тога било је рас-поређивање гостију грађанима на ручак.
По подне у 2 ч. збор је био пред соколаном, одакле се кре-нуло на вежбалиште у Народну башту. Вежбе су почеле у 4 ч. уз пратњу војне музике те су биле дивно и прецизно изведене, на опће дивљење публике. Деветка чланова београдског Сокола била је пред-метом силног оообравања. На самој организацији и изведби великог програма није било никаквих потешкоћа, једно оделење излази са вежбалишта, а друго већ наступа тако, да није било никаквог чекања. Вежбама је присуствовало преко пет хиљада гледалаца, међу којимв и велики број сељака из околине.
На вече је била заједннчка вечера, коју је приредио брат ста-решина у свом пространом дворишту. Само старији чланови нашег Сокола служили су београђане при вечери тако, да је тај чин братске љубави и пажње силно дирнуо наше госте. Весељу није било краја. Пало је и неколико здравица како од стране нашег старешине, тако и од браће београдског и руског Сокола. Све здравице су изречене у соколском духу, доказујући братску љубав нашег народа и да ће овај дан остати у трајној успомени и милом сећању. Игранка и пе-вање је потрајало до 9. ч. када је било време концерту, што смо га то вече приредили са војном музиком. И концерт је био одлично посећен, а у 1 час по поноћи испратисмо наше госте на станицу уз певање браће Руса и наших чланова.
Митровица је тога дана била сва предана Соколству. Ко је тога дана гледао нас Соколе, морао је и сам осегити жељу, да ускоро п он постане члан тога Сокола. Да је тај дан тако успео како у ма-материјалном, тако и моралном погледу, много су допринели и rpa-ђани Митровице и околних села, који су увек спремни дати доказа своје патриотске дужности. А шта смо ми Соколи Митровице учинили? Учинили смо много више, но што нека браћа још заражена верским
и националним егоизмом И могу мислити. Ми смо тај дан дали до-каза да смо озбиљно схватили своју свету дужност и задатак Сокол-ства у новој домовини, а тиме отпочели посао на изградњи заједничке државе утирући трновит и мучан пут великој идеји — идеји Словен-ства — великог и моћног.
•ј- Ђока Малетић, старешина Митровачког Сокола, кр. котар-
ски предстојник, жупанијски тајник и т. д. умро је 23. јула тек. год.
након кратке а тешке болести. Била му вечна успомена међу браћом Соколима.
SOKOLSKA ŽUPA BJELOVAR.
Sokolsko društvo Hercegovac održalo je 13. aprila o. g. prvu go-dišnju glavnu skupštinu u prisuču od 150 članova. Nakon pozdrava starje-šinc brata Vaclava Petra, izvjestio je o dosadanjem radu tajnik brat Marge-tinec. 'o tehničkom i kulturno-prosvjetnom radu načelnik brat Munzar, a o materijalnom stanju brat Herzeg. Društvo je osnovao i vodi brat Munzar. Rad je|počeo u martu prošle godine najprije sa malom djecom kojima su se kasnije priključila i druga djeca iz sela, pa uz rijetku požrtvovnost i že-Ijeznu volju brata Petra napredovalo je ovo društvo do zamjerne višine tako, da je 1. januara o. g. imalo 92 vježbajuća člana i to: 16 članova, 8 članica, 10 muškog naraštaja, 16 ženskog naraštaja, 19 muškog podmladka i 23 ženskog podmladka. Več u maju pr. god. imalo je društvo prvi javni istup s djecom u Trupinskom Gaju i sudjelovalo u vježbama na javnoj vježbi u Garešnici, Grubišnompolju te na akademiji u Grdjevcu. U Hercegovcu je priredilo probu u avgustu pr. god. u prisuču susjednih bratskih društava. U decembru pr. god. imalo je sokolsku akademiju. Mjesno češko pučanstvo živo se interesira i podupire Sokolsku ideju osim nekoliko domači hrvatski inteligenata. Ovo društvo moralno i materijalno podupiru najviše brača Vaclav Petar, Kulhavi i sestre supruge ovih, te brat Mrak. Prvi je dapače uz česte razne novčane podpore nedavno poklonio društvu 10.000 kruna za na-bavu sprava od kojih je najnužnije i naručeno. Temelj društvu podkapaju mjesni učitelj, učiteljica i župnik. Jmali smo načrt i troškovnik za izgradnju Narodnog Doma gotov, a u ovom bi bila i Sokolana. Zla savjest ovih ljudi nije mirovala, dok nije zakopala prve temelje udarene k izgradnji Narodnog Doma. Nabacuju se na društvo medju inim kojekakvim pogrdama kao da se njegovim djelovanjem širi nemoral, da su prvi njegovi osnivači natiaž-njaci i kulturni čoravci. Umjesto da ta naša domača inteligencija širi bratstvo, jednakost i slogu medju narodom, a oni eto raspiruju razdor i mržnju, te podkapaju prve temelje našem mladom društvu. O uvredama nabačenim na osnivače ovoga društva dalo bi se još mnogo toga navesti, ali radi pomanjkanja prostora u listu to ne činimo ovaj puta. Unatoč toga ostalo je naše mlado društvo na svojoj višini i radi neprestano na sokolskom polju i njegovom jedinstvu, i ako su to spomenuti nepritatelji Sokola htjeli osu-jetiti. Stanje naše blagajne iznaša do danas u gotovom Din. 8 468 —, osim toga je za sprave več poslano Din. 4.300'—. Samo ustrajnim radom, na-daino se boljem moralnom i materijalnom uspjehu.
БЕЛЕШКЕ
Dne 7. jula o. g. umro je naglom smrću Emil Geistlich, upravitelj tiskare „Politiki" u Pragu i vlasnik hotela „Baška". Taj hotel podigao je Geistlich na morskoj obali kraj samoga mjesta Baške. Sporazumno sa „Ku-pališnim društvom* u Baški pregnuo je zatim, da Baška postane čisto Sla-vensko k|u p a 1 i š t e. To mu je i zbilja pošlo 5a rukom. U Bašku od te go-dine dolazili su samo Slaveni: u prvom redu Cesi, pa Poljaci i Jugoslaveni. E. Geistlich bio je pobornik zbliženja Jugoslavena i Ceha, jer je bio tvrdo uvjeren, da jedino uzajamnim podupiranjem mogu osigurati sebi sretnu bu-dučnost i slobodu. Da tu svoju ideju provede nije zapuštao ni jedne prigode. Naš je narod ljubio kao svoj, a osobito mu je omilio naš „Sokol". Bio je ne samo član „Sokola", nego ga je i obilno podupirao i zauzimao se za njegov procvat i razvoj. — Kad je taj plemeti i neumorni radenik naš u muževnoj svoj dobi naglom smrču umro, priredio mu je „Sokol" u znak poštovanja sprovod i korporativno otpratio ga do vječnog počivališta. Geistlich je zaželio da bude sahranjen u našem grobištu. Sprovod bio je veličanstven: ne samo gradjani, nego Stranci, što ovdje na kupanju borave, otpratiše pokojnika do preranoga mu groba. Češki gostovi, koji se u Baški na kupanju i oporavku nalaze, sabraše izmtdju se iznos od 6 227 Din. i pokloniše tu svotu „Sokolu" u Baški na uspomenu Emila Geistlicha. „Sokol" baščanski gubi u Geistlichu svoga člana, savjetnika i dobrotvora.
Bila mu laka naša gruda!	a—a—
Sokolska lutrija. Sokolsko društvo u Bos. Samcu javlja, da je lu-trija za gradnju doma odgodjena do 8. novembra o. g. Odmah nakon vu-čenja objaviče se lista izvučenih dobitaka.
AGNEZIJA ZA TELOVADBO. — PRAŠNO OLJE ZA TELOVADNICE. — LEKAKNICE, OBVEZE, POVOJI.
Drogerija
CELJE 5.
Tražife
5amo DJEČJE BRAŠNO
SaCuSra
Vanredno jačajuće sredstvo za rekonvalescente i slabe liude svake dobi.
DOBIVA SE SVAGD3E.
KemiCka tvornlca ilveinih preparata „SALUBRA” D. D.
ZAGREB * NOVA GRADIŠKA
Narudžbe prima glavno zastupstvo za Jugoslavjju:
HRV. DION. PROMETNO DRUŠTVO VIROVITICA.
Gimnastičke i športske sprave Sprave za igre
g BAŠIN i DRUG Ц
LJUBLJANA, Pred Škofijo 19.
.3
Prva jugoslavenska tvornica, koja se bavi ^ izključivo izradjivanjem	^
Sokolskih i športskih sprava.
Dobavlja sve vrsti
^	vežbačih	sprava,
preuzima potpunu opremu	*
vežbaonica i Sokolana.
r2 Izvršuje sve u tu struku spadajuće	C'
popravke.
U
Na želju šalje načrte i proračune,
— podaje stručnjačke savete glede gradnje ^ i uredbe vežbaona i letnih vežbališta.
U
Cenike na zahtev šalje besplatno!