KOB...
ču se jeka sa mora daleka,
Crni glasi, nose ih talasi:
»Više nije zv'jezde najsjajnije.
Koja s'jaše sve obzorje naše« ...
Zajauka duša mladog puka,
Kao guja kad grmi oluja;
Stenju gore, plače Jadran More.
A Topola, do juče ohola,
Sagla glavu u zemlju i travu! ...
Šumadija, sablja demiskija:
Pogreb sprema!... Od bola nijema!..
I bez suza — ranjena Meduza:
Ćuti, čeka pravdu bez leleka,
Svjesna noći, ali i svemoći.
Koja klija iz njenih ćelija! ...
Sa Lovćena, u crno zav'jena,
Ko da su se vile pomamile:
Piste, plaču, u oblake skaču.
A Cetinje, kroz suze proklinje
Krunolomce, Jude i lakomce.
Što iz pizme, ispod tudje čizme.
Krv proHše, obraz ocrniše .. .
Kaludjeri otvorili dveri:
Bogu služe, nariču i tuže.
Zan'jemile glave od Države:
Od serdara, pa do djenerala,
Od vezira do arhipastira.
Sve je na tle palo, zajecalo ...
Na Dedinje, kukavice sinje,
Krila svile, dvore ocrnile!...
A Marija ciči kao zmija:
»Šta će Majka s tri Čeda nejaka.
Na Balkanu, vječitom vulkanu.
Bez zaštite Muža — rukodrža.
Pregaoca, Oca, ratoborca?« ...
»Ne guši se, Mama, u suzama.
112 Mićun M. Pavićević: Kob.
Moga Baba ne pob'jedi Švaba,
Madžar ljuti, ni Turčin okruti;
Iza plota pogibe od skota;
Al' Država, Njegova tvrdjava,
Stoji jaka ko grom iz oblaka;
Milioni, i ako su bolni,
U nesreći, uv'jek su najveći!...
Nemoj, Mati, za Tatom plakati:
Brekće snaga u Tvog Sina draga,
On će rasti i brzo dorasti
Do alata, do sablje od zlata.
Do mundira i carskog porfira,
I na presto, na Očevo mesto,
Skoro sjesti i kolo zavesti:
Sreće, mira i narodnog pira« ...
»Blago meni. Diko i Mladiko!
Sve što reče, neka Ti se steče.«
»Amin Bože!« — kliknuše velmože,
I puk cio, što se okupio
Na Oplencu, na molitvu Svecu ...
Dusi vodja, sve od Karadjordja,
Kroz oblake lete i prijete:
»Petre, sine, čuvaj naše čine:
Od krvnika i od izdajnika.
Od zlotvora in od Ijudomora...
Brani, Sine, carske tvorevine:
Mačem, radom, ljubavlju i pravdom.
More r'jeka od pamtivijeka
Krve naše lismo i prolismo.
Dok se nije stvorilo zdanije,
Iz kostura i granita sura,
Ljepše nije u sv'jet majstorije,
Ni od hrida još tvrdjega zida! ...
Krvca Tvoga Oca — Čudotvorca,
Neka bude pričešće za ljude.
Koji stoje na slavne razboje.
Od Marice do vrela Savice« ...
^ ^  , Mićun M. Pavićević.
Zagreb
na dan marseljske tragedije.