KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 32 (1)
“ j o ; I : ; ,
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 15 februara 1933.
PATENTNI SPIS BR. 9779
Sbciete Anonyme d’Etudes et de Constructions d'Appareils Mecaniques pour la Verrerie, Pariš, francuska.
Mašina za fabrikaciju boca, flakona i drugih šupljih predmeta od stakla.
Prijava od 28 januara 1932.	Važi od 1 jula 1932.
Traženo pravo prvenstva od 31 januara 1931 (Francuska).
Ovaj pronalazak se odnosi na fabrikaciju šupljih predmeta od stakla, naročito za fabrikaciju boca i flakona; staklo se u-zima aspiracijom, u primarnim kalupima, iz stakla koje se nalazi u sudu pritvrđenom uz peć za topljenje.
Mašina potrebna za pretvaranje u boce stakla usisanog u primarnim kalupima, tipa jfe mašine s mnogo kalupa koji su pravilno podeljen: na dva uporedna plato-a od kojih jedan nosi primame a drugi završne kalupe:.
Staklena masa iz primarnih kalupa prvoga plato-a prenosi se u završne kalupe drugoga plato-a gde joj se duvanjem daje definitivni oblik.
Sva ova tehnika poznata je odavna i predmet ovog pronalaska ima za cilj da poboljša taj sistem fabrikacije kombinujući sredstva koja uklanjaju izvesne teškoće i koja pružaju vrlo znatna preimućstva za fabrikaciju.
Prvo, korisno je za sistem uzimanja stakla putem aspiracije da se što je moguće manja površina stakla izloži spoljašnjoj atmosferi peći.
Prva originalna odlika pronalaska sastoji se u tome što je primarni kalup nepomičan za vreme aspiracije. U tu svrhu se plato koji nosi primarni kalup kreće na prekide rotacionim kretanjem, tako da bi se uzastopce svaki kalup mogao potopiti u staklo na određenoj tački i učiniti nepomičnim za vreme koje je dovoljno da se napuni staklom usisavanjem.
Mada je ovom praksom količina stakla izložena slobodnom vazduhu svedena na minimum, ipak je potrebno, da bi se izbeg-lo kvarenje toga stakla, ukloniti ga posle svake aspiracije. Prema ovom pronalasku za tu svrhu je predviđen točak s refrak-tornim lopaticama, čija su kretanja u kombinaciji sa mašinom, tako da se svaki primarni kalup javlja na obnovljenoj staklenoj površini budući da je prethodna površina odnesena ka unutrašnjosti peći u oblast koja se može zagrejati.
Treći elemenat kombinacije sastoji se u tome, što se platou koji nosi primarni kalup saopštava kretanje dizanja i spuštanja. Kretanje dizanja i spuštanja ima za cilj ne samo da svaki od primarnih kalupa pređe zidove suda koji sadrži staklo i da ih potopi u istopljeno staklo već i eliminuje teškoće, koje povlače za sobom nedovoljne dužine prvih oblika boca; ove boce treba preneti u završne kalupe, koji su raspoređeni na susednom platou. Zaista, spuštanje prvog oblika boce, što je posledica spuštanja platoa koji nosi primarne kalupe, dopušta tom obliku boce da bude neznatno duži od gotove boce; otuda proizlazi da se osnova prvog oblika boce zgnječi i spljošti na dnu završnog kalupa. Međutim poznato je, da se pod ovim uslovima, definitivno duvanje može ubrzati, odakle znatan dobitak u vremenu potrebnom za fabrikaciju dotičnog predmeta.
Primetimo sada da princip isprekidanog kretanja »platoa revolvera« tako poželje-
Dln. 25.
nog za uzimanje stakla putem aspiracije ne slaže se dobro, s dobivanjem kinetičnog kretanja za vreme stajanja platoa koji nose kalupe. Različni organi neophodno potrebni pri operacijama davanja oblika bocama stavljeni su u pokret. Kao što je pokazano, za dobivanje ovih kretanja utvrde se neravna tela na osovini oko koje se okreće svaki od ovih platoa; odatle tako-đe proizilazi da nijedan od ovih kretanja nije mogućno kad nema rotacije platoa oko neravnih tela, prema tome ni za vreme stajanja platoa. Dakle, ako se izvesna kretanja, strogo uzev, mogu izvršiti za vreme rotacije, postoje druga koja se moraju, po nužnosti, vršiti za vreme stajanja.
Uostalom, to je razlog radi čega većini maišna ove vrste služi kao izvor energije komprimovan vazduh, izbegavajući tako opasnost kinetičkog kretanja. One mašine koje zadržavaju ovaj poslednji princip eliminovale su teškoću uklanjajući ustavljanja kalupa. Platoi se tada kreću roticio-nim kontinualnim kretanjem oko neravnih tela. Ova praksa pruža veliku nezgodu, što izlaže slobodnom vaduhu veliku površinu stakla u kojoj tragovi primarnih kalupa još pajačavaju kvarenje
Četvrti elemenat kombinacije, koji čini predmet ovog pronalaska, uklanja pome-nute teškoće.
Ovaj elemenat sastoji se u tome, što se svakom platou koji nosi kalupe doda jedno neravno telo koje se može kretati osci-latornim kretanjem, čija jelperioda u podesnom odnosu s periodom isprekidanog kretanja platoa. Ako se ova oscilacija vrši u suprotnom pravcu kretanja platoa, za vreme njihova stajanja, očevidno je da se u korist ovog kretanja, sve željene operacije mogu vršiti za vreme stajanja platoa koji nosi kalupe. Dovoljno je zatim, da se neravno telo dovede u položaj polaska za vreme naredne faze rotacije platoa da bi neravno telo moglo obnoviti istu akciju, koja se mora izvršiti za vreme svake periode stajanja platoa.
Što se tiče realizacije skupa glavnih e-lemenata čijom se kombinacijom postiže traženi cilj, treba pomenuti vezu dva platoa, što nose kalupe koja se veza vrši spomo-ću dva zupčast točka koji ulaze jedan u drugi i koji su namešteni iznad kalupa. O-vaj raspored, koji štiti zupce od neizbež-nog padanja ostataka od stakla, ima, pored toga, to preimućstvo, što se može vrlo praktično vezati s upravljačem vretena s lopaticama kace za staklo. Sinhronizam Jprolaza kalupa i lopatica na taj način se lako osigurava te veza s mašinom ne sadrži nikakav drugi organ. Ova veza se osi-
gurava ili prekida samom činjenicom stavljanja mašine u položaj za rad ili uklanjanjem iz tog položaja.
Najzad vrlo je korisno kad se mogu lako fabrikovati boce raznih tipova na mašini sa više kalupa. Kako težina jedne boce, pri ovom načinu fabrikacije, zavisi jedino od zapremine primarnog kalupa i kako su druge karakteristike tako isto izražene dimenzijama kalupa, mašina je tako isto načinjena da položaj kalupa sačinjava jedini važan faktor za regulisanje koji je potreban za dobivanje boca različnih tipova. Jedino prstenasti kalup može se posebno i lako regulisati s obzirom na visinu. Ova lakoća regulisanja omogućena je naročitim rasporedom upravljača tog prstenastog kalupa, koji, komibanovan s valjkastim kalupom, zahteva samo kretanje koje je tačno upravljeno u istom pravcu u kome se mora pomerati skup uređaja za proizvodnju boca različitih visina.
Radi uputa, pronalazak je pretstavljen slikama 1, 2, 3, 4 i 5 na priloženom crtežu.
Sl. 1 je vertikalni presek mašine kroz o-sovinu platoa koji nose kalupe i kroz osovinu kace za staklo.
SI. 2 je projekcija u ravni ove mašine.
SI. 3 je tako isto projekcija u ravni ali presek je takav da bi se pokazao opšti mehanizam upravljača.
SI. 4 predstavlja prvi oblik boce obešen o prstenasti kalup pre spuštanja na dno završnog kalupa.
SI. 5 predstavlja iste organe ali posle spuštanja platoa koji nosi primarne kalupe.
Mašina je predstavljena (si. 1) na kolicima 1 s točkovima koja nose okvir 2 koji obuhvata organe opšteg upravljača mašine. Na gornjem delu ovog okvira, stub 3 prima plato koji nosi kalupe 21 a stub 4 prima plato što nosi kalupe 17. Stub 3 može se pomerati vertikalno, a stub 4 je utvrđen na okviru 2.
Električni motor 5 prenosi transmisijom na glavnu vertikalnu osovinu 12 kontinu-alno rotacione kretanje spomoću kotura-ča, kajiševa i zupčanika 6, 7, 8, 9, 10 i 11.
Na gornjem kraju osovine 12 nalazi se ručica 13 koja nosi koturić 14 koji se može uglaviti u žljebove 15 malteškog krsta 16 utvrđenog na platou koji nosi završne kalupe 17. Budući da je broj žljebova 15 (si. 3) jednak broju kalupa, šest u predstavljenom primeru, plato 17 izvršiće 1/6 obrta pri svakom pokretu ručice 13 u žljebovi-ma 15. Prema tome, za jedan obrt osovine 12, plato će izvršiti rotaciju od 1/6 o-brta i ostaće nepomičan za vreme koje proteče između dva uzastopna pokreta ko-turića 14. Položaj zaustavljanja kontroliše se zupčanikom sektora 18, koji se nalazi
na ručici 13, s naročitim alveolama 19 malteškog krsta 16.
Plato što nosi završne kalupe 17 nosi (slike 1 i 2) na svom gornjem delu zupčast točak 20 koji ulazi u sličan zupčasti točak 22, utvrđen tako isto na gornjem delu platoa što nosi primarne kalupe 21. Odatle izlazi da se pokreti, koje dobiva plato 17, potpuno prenose transmisijom na plato 21.
Iz prvog dela ovog opisa izlazi dakle da se platoi što nose kalupe kreću isprekidanim rotacionim kretanjem i da svi kalupi, koji se nalaze na odgovarajućim platoima idu i zaustavljaju se sukcesivno na istim položajima.
Stub 3, oko koga se okreće plato što nosi kalupe 21, može se pomerati vertikalno; za tu svrhu, on se kreće po okviru 2 i po gornjem nosaču 23 utvrđenom na okviru 2, u isti mah pomoću stubova 24 i stuba 4. Na donjem delu stuba 3 nalazi se koturić 25, koji se oslanja na put kotrljanja 54 zup-častog točka 11 gradeći ispust za zupčanik i koji može da diže i spušta u određenim vremenima i položajima, pomenuti stub pa prema tome i plato što nosi primarne kalupe 21. Zna se da ova osobina u onom što smo tamo rekli, predstavlja jedan eleme-nat razmatrane kombinacije. Napomenimo đa opruge 26 drže delimično u ravnoteži težinu platoa 21 što nosi kalupe i da koturić 27 izdržava reakciju pri, dizanju platoa 21.
Na stubovima 3 i 4 nalaze se odgovarajući koturovi sa zupčastim napravama 28 i 29 čiji se donji deo proširuje u zupčasti sektor koji ulazi u drugi sektor 30 (vidi si. 3) kojim se upravlja pomoću čitavog jednog sistema poluga i ručica 31, 33, 35. Ručice 35 sačinjavaju deo zupčastih točko-va 33 čije je rotacione kretanje tačno onako kao i osovine 12. Za tu svrhu zupčanici 33—34 u istom su odnosu. Lako je sada razumeti da se svaki kotur sa zupčastom napravom 28 i 29 kreće oscilatorhim kretanjem i da je dovoljno podesno spuštanje ručica 35 da se ova oscilacija izvrši u obrnutom pravcu od kretanja platoa 17 i 21 za vreme stajanja tih platoa a u obrnutom pravcu za vreme njihove rotacije.
Jedan nov elemenat te kombinacije sastoji se (vidi sl. 1 i 2) od osovine 36, sa dve lopate 37 na čijem je gornjem kraju utvrđen zupčasti točak 38, koji može da zahvata zupčasti točak 22 mašine.
Osovina 36 nalazi se u nosaču 39 koji je utvrđen na armaturi peći a lopate se po-meraju u staklu jedne kace 40 utvrđene za peć za topljenje sa kojom je u vezi.
Dovoljno je da odnos između zupčastih točkova 22 i 38 bude takav da osovina s lopatama 36 učini 1/2 obrta za vreme dok
plato što nosi primarne kalupe 21 učini 1/6 obrta. Odatle izlazi, da će pn svakom uzastopnom potapanju primarnih kalupa svaka lopata prethodno očistiti staklenu površinu i omogućiti da se, pod dobrim u-slovima, usisa nova šarža stakla. Očevidno je, da će prema utvrđenom odnosu između zupčastih točkova 22 i 38. aparat za čišćenje moći imati jednu, dve, tri ili četiri lopate, a da se priroda uređaja ne promem.
Treba još napomenuti, da, ma kakva bila visina boce, koja ima da se proizvede, osnove primarnog kalupa 41 i završnog kalupa 42 uvek su na istoj ravni i da se prstenasti kalupi 43 mogu posebno pomerati vertikalno po osovini 44, na kojoj se mogu utvrditi ma u kojem položaju.
Iz ovog rasporeda izlazi da se boce ma koje visine mogu, u isti mah, fabrikovati na ovoj mašini, jer se to može, najvećim delom, regulisati dimenzfjama samih kalupa.
Rad prstenastog kalupa 43 i valjkastog kalupa 45 kao i regulisanje celine kom-binovani su da bi se uprostila rukovanja koja imaju da se izvrše za vreme promena fabrikacije. Dovoljno je pogledati slike 1 i 4 da bi se razumelo da se vertikalno kretanje osovine 46 prenosi preko podupirača 47 na valjkasti kalup 45 a na svaku polovinu prstenastog kalupa 43 preko poluga i oziba 48 i 49.
Pored ovog kretanja, koje neravno telo 28 predaje onom delu površine koji ide tamo-amo, na crtežu su naznačena samo kretanja otvaranja i zatvaranja kalupa koja se vrše kako za primarne 41 tako i za završne kalupe 42, pomoću žljebova zupčaste naprave 50 (vidi sl. 1 i 2) koturića 51, malih žljebova 52 i zaprežnih poluga 53. Ovo je učinjeno radi toga da bude što jasniji predmet pronalaska. Ventili, dovodi vazduha za duvanje, dovodi za vakum, organ za sečenje stakla, ekspulsioni aparat izostavljani su za ovu svrhu kao da ne u-laze u okvir pronalaska.
Lako je sada razumeti funkcionisanje mašine:
Uzmimo da mašina zauzima položaj nacrtan na si. 1. Primarni kalup 41 je u položaju aspiracije; staklo se unosi u kalup. Budući da je osovina 12 u kontinualnoj rotaciji kad je staklo primljeno u pomenutom kalupu, neravno telo 54, preko stuba 3, podiže plato 21 pa, prema tome, sve primarne kalupe 41. Koturić 14 izaziva tada rotaciju platoa 17, koji, zupčastim točkovi-ma 20 i 22 povlači za sobom plato 21. Nov primarni kalup javlja se iznad kace za staklo, u isto vreme kad lopata 37 čisti staklo, gde se vrši prethodno usisavanje. Prvi oblik boce 55, primitivno usisan, preme-
štan s mesta na mesto, oslobađa se svog primarnog kalupa 41 dejstvom neravnih tela 28, koja dejstvuju za vreme stajanja platoa 21; zatim ta boca dolazi u vezu s platoom što nosi završne kalupe 17, naj-pre u podignutom položaju (videti si. 4). Spuštanje platoa što nosi primarne kalupe 21 daće joj položaj i oblik 'označen si. 5. Prstenasti kalup 43 otvoriće se posle zatvaranja završnog Jcalupa i ostaviće potpuno bocu 55 u pomenutom završnom kalupu 42; plato što nosi primarne kalupe 21 diže se, tada se oslobađa prsten prvog oblika boce 55. Sva ova kretanja koja se mogu izvršiti samo za vreme stajanja platoa 17 i 21, očevidno su moguća ukoliko se tiče organa za davanje forme, jedino zahvaljujući oscilaciji neravnih tela 28 i 29. Prvi oblik boce 55, zatvorene u završnom kalupu, pošto je tako promenila plato, sleduje novu putanju, vrši nekoliko drugih zadržavanja za vreme kojih se đuva te se prema tome pretvore u gotovu bocu, zatim se ona hladi u kalupu i odatle se izbacuje kroz otvor tog kalupa, koji je tada gotov da otpočne isti posao s novom bocom. Otvaranje završnog kalupa vrši se za vreme stajanja, da bi se mogla lako izvući boca, koja tek što je izvršila ceo krug od trenutka kada je, u obliku stakla, usisana u kacu 40, koja je pritvrđena za peć, do trenutka kada je, u obliku boce, izbačena.
1 svaki kalup vrši sukcesivno svoj posao, svaki primarni kalup 41 vezuje se s tim istim završnim kalupom 42, da bi se boce, ma kojih oblika i dimenzija, mogle fabri-kovati na istoj mašini u toku istog ciklusa funkcionisanja.
Patentni zahtevi:
1.	Mašina za izradu šupljih predmeta od stakla, naročito boca, tipa sa dva obrtna platoa, od kojih jedan nosi primapne, a drug; završne kalupe, naznačena time, što se platoi rotacione kreću na prekide i što se plato koji nosi primarne kalupe diže i spušta za vreme svakog zaustavljanja rotacionog kretanja platoa.
2.	Mašina prema zahtevu 1, naznačena time, što je svaki plato, koji nosi kalupe u vezi s jednim neravnim telom pomoću koga se upravlja organima za davanje oblika bocama i koje se telo kreće oscilator-nim kretanjem, čija je perioda u podesnom odnosu s periodom isprekidanog kretanja platoa.
3.	Mašina prema zahtevu 1, naznačena time, što su platoi vezani pomoću dva zupčanika koji ulaze jedan u drugi i koji su namešteni iznad kalupa pri čemu jedan od ta dva zupčanika prenosi svoje kretanje na vertikalnu osovinu s horizontalnim lopatama, koje se kreću u polukružnoj kadi za staklo pritvrđenoj na peći za topljenje.
4.	Mašina prema zahtevu 2, naznačena time, što se oscilatorno kretanje neravnog tela vrši pomoću čitavog sistema poluga i ručica.
5.	Mašina prema zahtevu 1, naznačena time, što se svaki prstenasti kalup može vertikalno pomerati po dvema horizontalnim motkama i na jednoj od njih utvrditi, a druga motka služi zato, da u isto vreme prenosi kretanje valjkastog kalupa i kretanje koje je potrebno za otvaranje i zatvaranje prstenastog kalupa.
Adpatentbroj9779.


Adpatent broj9773.
/7y. <