KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 31 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 oktobra 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10387
W. T. Henle^’s Telegraph Works CompanY Limited, London, Engleska,
Poboljšanja na spojevima izmedju relativno pokretnih članova, koji su (spojevi) podešeni za
otpor plastičkim metalima pod pritiskom.
Prijava od 23 februara 1933.	Važi od 1 maja 1933.
Traženo pravo prvenstva od 11 marta 1932 (Engleska).
Ovaj se pronalazak odnosi na spojeve izinedu dva relativno pokretna člana, koji u celini ili deimično obrazuju jedan zid komore, kroz koju se proteruje metal u viso-ko-viskoznom ili plastičnom stanju. Metal u okolini spoja nalazi se cesto pod visokim pritiskom i, kada je ovo tako, oseča se velika teškoča da se rajni spoj učini otpor-nim protivu takvih visokih pritisaka i spre či propuštanje metala kroz isti.
Cilj je ovome pronalasku, da pruži jedan spoj kod koga je ova teškoča efektivno sa-vladana i po pronalasku predvidena su srerstva u komori za skretanje glavnog toka metala, koji se proteruje iz spojenog zida komore u bližini spoja. Na osnovu toga ivica spoja, koji leži u komori zaštičena je od glavnog toka mase i pritisak na istu je znatno umanjen. Sretstvo za skretanje može biti ivica zida, koji upada u komoru i leži blizu ivice spoja. Ovaj obod zida nači-njen je na unutrašnjoj površini (ili pomo-ču iste) jednog od dva relativno pokretna člana sa kojim metal prvo dolazi u dodir (u sedečem pominjačemo ga kao prvi član), •lasno je, da se zaštitno dejstvo sretstva za skretanje dobija sa malim tokom, pošto je metal u vrlo viskoznom stanju
Bolje je da se površina spoja pruža sa svoje unutarnje ivice u zadnjem pravcu relativno prema glavnom pravcu toka metala kroz komoru čiji obim može biti različit. Komora može biti cevastog oblika, kruž-nog ili drugog poprečnog preseka i oba relativno pokretna člana mogu u celosti obrazovati kružni ili drugi poprečni presek
zida kao što je u slučaju komore obrazova-ne od dva člana, ili pak delimično, obrazo-van kružni ili drugi presek zida, kao što je slučaj kod komore načinjene od više od dva člana. Ako je komora kružnog poprečnog preseka ohda relativno kretanje može biti obrnuto. Ako je komora cilindrična, prizmatična ili kog drugog podesnog oblika, onda relativno kretanje izmedu sastavnih članova može biti pravolinijski paralelno sa glavnim pravcem toka metala. Ako je istu pravac kao i toka, onda mora kretanje biti relativno sporo, da bi se sprečilo stvaranje kovitlanja. Kretanje ove vrste može nastu-piti u ekspanzionom spoju postavljenom u zidu jedne duge komore. Bilo da je kretanje obrtno ili pravolinijsko jedan od članova, cbično prvi, može se načiniti sa jakom (muf), koja upada u odgovarajuči deo drugog člana kao što je pokazano u sl. 1 prV loženog načrta. U ovom primeru konstrukcije zadnji zid 1 cilindričnog člana 2 sa ja' kom obrazuje potrebni štit. Spojna površina 3 između člana 2 i člana 4 cilindrična je i ide pozadi relativno prema glavnom pravcu toka metala, koji je u pravcu strelice.
U slučajevima gde je komora prstenastog oblika, relativno pokretni članovi mogu za-jedno obrazovati bilo jedan spoljni zid komore, u kome je sučaju, kao što je ranije rečeno, bolje načiniti prvi član sa jakom ili unutrašnji zid komore. U poslednjem slučaju bolje je predvideti drugi član sa jakom koja je podešena sa odgovarajučim krajem u prvom članu.
Din. 20.
Pronalazak se može naročito primeniti ali ne i isključivo na aparate za istiskiva-nje metala u kojima obrtna zavrtanjska gu-rajuća naprava tera napred metal u komora za istiskivanje kroz matrica ili između anatarnje matrice i spoljne. Kod takve maline metal se dovodi a rastopljenom stanju jednoj od gurajaćih naprava i ondasepod-vrgava hladenju, tako da on dobija dovolj-na čvrstoću za mehanička saradnju sa ložama potiskivača. U stvari tamo se neprekid no lije a ili na loži jedan cilindar ili; cev, koja ima odgovarajuću loža i ovo se telo tera napred neprekidnim okretanjem gura-jače naprave asled čega nastaje neprekid-no odvodenje metala u plastičnom stanju u komoru za istiskivanje i istiskivanje metala pritiskom koji vrši sledeči metal.
Način primene pronalaska na jedan oblik mašine za istiskivanje biče opisan kao primer uz slike 2—5 priloženog načrta, koji pokazuje delimične uzdužne poprečne preseke te mašine kao i razne oblike izvode-nja, po pronalasku, radnog spoja izmedu obrtnog dela gurajuče naprave i utvrdenog dela komore za istiskivanje.
Mašina je načinjena iz jedne prstenaste komore 5 u čiji jedan kraj (nije pokazan) rastopljen metal dolazi usled teže i sa dru-gog' kraja 6 metal se istiskuje. Zadnji kraj i prednji 7 komore utvrdeni su a srednji deo obrazovan je obrtnim delom 8 gurajuče naprave, koja čini radne spojeve sa ne-kretnim delovima komore. Neobrtno sre-dišno jezgro 9 je utvrdeno i ono se pruža kroz čelu dužinu komore i nosi unutarnju matricu 10 na kraju za istiskivanje. Spoljna matrica 11, koja leži u zadnjem zidu 7 komore utvrdena navrtkom 12, kooperiše sa unutarnjom matricom radi dobijanja prste-nastog prostora 13 podesnog oblika i dimenzije za prolaz istisnutog metala. Da bi se unutrašnja matrica držala pravilno centrirana n ju nosi ležište 14 pomoču tri lra-dijalna komada, koji nisu pokazani na načrtu, ali koji se pružaju od prstenastog u-vlačnog dela 15, koji čini jedan deo zida komore. Deo komornog zida između ovog dela 15 i spoljne matrice 11 obrazovan je isto tako od uturajučeg dela 16. U bližini radnog' spoja, između središnog dela 8, koji odgovara prvom od relativno potrebnih članova, i utvrdenog dela, koji obrazuje kraj komore za istiskivanje i koji odgovara drugom od ova dva člana, metal je vrlo viskozan. Tok je izolovan jedino usled vi-sokog pritiska na metal. Pritisak može biti od oko 70 kg/cm3, a u nekim slučajevima može biti manji i viši, što zavisi od konstrukcije mašine, temperature istiskivanja i vrste metala ili legure koja se istiskuje.
Nadeno je, da je, ako unutarnja površina prednjeg člana 8 načinjena leži u istoj ravni sa površinom komore 6, teško postičl doban spoj izmedu relativno pokretnih de-lova. Primenom ovog pronalaska na ovaj spoj, prednji deo obrtnog dela 8 gurajuče naprave obično se pravi kao jaka 17 koncentrična sa osom obrtanja člana 8. Sused-ni zadnji zid 18 dela 7 je onda udubljenj za prijem spolja izlozane glavčine 19 u kojoj leži obrtno jaka 17. Razne izmene u tač-nom obliku jake i položaju jednog spoja mogu se praviti, i sl. 2—5 zaključno svaka kao primer nešto različiti oblik izvođenja. U svima primerima se vidi da je unutarnji prečnik unutarnjeg kraja jake manji nego nekretnog dela komore, t. j. prstenastog dela 15.
U sl. 2 vidi se da je u pokazanom obliku izvodenja spoljna površina jake 17 cilindrična, dok je unutarnja konična, da bi se dobio ulaz zadovoljavajučeg oblika u komoru 6. Kraj jake 17 je put a površina iste pravi ugao od 90° sa nekretnim zidom komore. Ivica izmedu ove zadnje površine i unutarnje površine jake zaokrugljena je kao kod 20. Kraj jake na taj način štiti unutarnju ivicu radnog zgloba od glavnog toka metala uteranog u odeljenje 6 organom 8. Jasno je da površina spoja pošto je cilindrična i koncentrična sa osom mašine, ide od zaštičene unutarnje površine u pravcu unazad i to relativno u pravcu glav-nog toka metala. Da bi spoj bio elastičan jaka 17 je kod 21 načinjena kao grlo. Ovo omogučuje da se prednji kraj jake lakše deformiše elastično pod uticajem pritiska clova izmedu jake i člana 9 i prema torne pomaže održanju dobrog spoja.
U primeru radnog spoja iz sl. 3 spoj koji je cilindričan i koncentričan sa osom mašine leži nešto više udaljen od glavnog toka metala. Unutarnja Ivica 23 radnog spoja nalazi se pozadi od prednje ivice 21 jake 17, što se postiže otsecanjem delova površine spoja na prednjim krajevima glavčine i jake da bi se načinilo prstenasto udublje-nje 22. U ovom slučaju prednja ivica^ jake je zaokrugljena iznutra i spolja kao što je pokazano kod 21.
U spoju pokazanom u sl. 4 spoj je opet posuvračen relativno prema zaokrugljenom kraju 24 jake ali u ovom slučaju prstenasto udubljenje 25 je potpuno obrazovano time što prednji deo jake ima smanjeni prečnik. Istovremeno član 19 je udubljen na svojo] zadnjoj strani, pri čemu cilindričan zid 26 unubljenja obrazuje površinu radnog spoja. Usled toga unutarnja ivica spoja 26 od-vojena je od prstenastog udubljenja_ 25 do-punskim spojem 27 i još više je udaljena od glavnog toka metala.
Radni spoj po sl. 5 je vrlo sličan sa onim iz sl. 2 u lome što. ulaz u spoj leži u istoj ravni sa zaokrugljenim krajem 28 jake 17, koja ga i štiti, ali se razlikuje u torne što je spoljna površina 29 jake konična i nošena od odgovarajuče načinjene površine 30 glavčine 19. Da bi smanjili trenje zadnji deo unutarnje konične površine na članu 19 ot-sečen je kao kod 31.
Kod drugih mašina za istiskivanje ove vrste spoljni član .gurajuče naprave može biti nekretan i unutarnji član se može obr-tati ili pak oba ova člana se mogu obrtati, pri čemu je obrtanje u suprotnom smislu. U svakom od ovih slučaja jezgro može biti šuplje kao u sl. 2—5, radi prolaza električ-nog kabla, ako se mašina upotrebljuje za oblaganje kablova. U ovim slučajevima gde se središno jezgro obrče i šuplje je i gde treba da bude držana na svom prednjem delu, nosač može biti nekretna stalna unu-tarnja matrica, pri čemu zadnji kraj iste obrazuje radni spoj sa šupljim jezgrom (srcem). Ivica spoja u komori biče obično pod punim pritiskom ali njegova spoljna ivica u bližini kabla neče biti takva. Pronalazak se korisno može primeniti na takav spoj da bi se smanjila ova razlika pritiska i stvarno se može primeniti za sve radne spojeve gde je samo jedna ivica spoja izložena pritisku tekučeg plastično,g metala.
Patentni zahtevi:
1.	Komora kroz koju se pod radnim u-slovima gura metal u visoko viskoznom stanju i čiji je jedan zid načinjen potpuno ili delimčno od dva relativno pokretna člana, naznačena time, što je predviden raspo-red za skretanje, sa unutrašnjih ivica spoja izmedu relativno pokretnih članova, glavnog toka metala koji se tera kroz ko-moru.
2.	Komora po zahtevu 1, naznačena time, što je raspored za skretanje glavnog toka metala jedna ivica, koja upada u ko-moru i leži blizu spoja izmedu relativno pokretnih članova, i koja je obrazovana unu-tarnjom površinom ili na njoj jednog od dva relativno pokretnih članova sa koijm metal prvo dolazi u dodir pri svom prola-zu kroz komoru.
3.	Komora po zahtevu 1 ili 2, naznačena time, što se površina zgloba izmedu relativno pokretnih članova pruža od njegove unutarnje ivice u pravcu u nazad relativno prema glavnom toku metala kroz komoru.
4.	Komora po zahtevu 2, naznačena time, što jedan od relativno pokretnih delova sa kojim metal prvo đolazi u dodir obrazuje obrtan deo gurajuče naprave i načinjen je sa jakom, koja upada u odgovarajuče nači-njeni deo drugog člana, koji je utvrden, i što je unutarnji prečnik jake manji od prečnika nekretanog zida komore, koja je odmah uz strčeči kraj jake.



'


■


























Adp ahnt broj 10387.
4
7
Fig. 2.
1
13
Fig. 5.
13 10