KRALJEVINA SREA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU KLASA 12 (5)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. APRILA 1925.
PATENTNI SPIS BROJ 2749.
Badische Anilin* & Soda-Fabrik, Ludvrisshafen a Rhein,
Nemačka.
Postupak /a spravljanje organskih jedinjenja koja sadrže kiseonika. Prijava od 22. septembra 1923.	Važi od 1. marta 1 924.
Pravo prvenstva od 22. februara 1923. (Nemačka).
Pronadjeno je, da se skupocena organska jedinjenja, koja sadrže kiseomka, naročito me-talaikohol, koji se do sada dobiiao samo destilacijom drveta, mogu da dobiju u dobroj količini, kata itičnom redukcijom ugljendioksi-da pri povišenom pritisku, kad se pri reakci onim temperaturama od najmanje 450 C upotrebljavaju gasne mešavine, koje sadrže vođo-nik ili ugljovodonike, koji sadrže mnogo više vođonika prema oksidima ugljenika, t j više od 1 volumena vođonika ili ugljenovodonika na 1 volumen ugljenoksida ili ugljenđioksida, celishodno od prilike u tolikoj količini, koja se proračuna iz ovih jednačina
CO -f 2H,	CHi OH i
CO2 3H.	CHi OH H2O
ili još više i istovremeno se upotrebe takve kontaktne mase, koje sadrže metalne okside ili jedinjenja metalnih oksida, koji se pri ušlo vima rada ne mogu da reduciraju u metal. Oksidi, koji ne mogu da se reduciraju, mogu da se upotrebe poledinačno ili medjusobno pomešani, ili medjusobno sjedinjeni, ili zajedno sa proizvoljnim drugim supstancijama, koje imaju indiferentno ili katalitično dejstvo, n pr. sa metalnim oksidima, koji se mogu lako da reduciraju ili sa odgovarajućim metalima ili zajedno sa metalnim oksidima, koji se ne irogu da reduciraju. Kao kontaktne mase ili njini sastojci za ovaj pronalazak su n pr. oksidi, hidroksidi ili karbonati alkalnih metala zem-noalkalnih metala i zemljanih metala, zatim n pr. mešavine ili jedinjenja magnezijuma,
ilovače i t. d sa oksidima olova, vismuta, taliume, cinka, kadmiuma, bakra, kalaja anti-mo 'a. siliciuma, bora, titana Ali ne srne da se nalazi železa nikela i karbita nikako, ili u najgoru ruku Samo u malim količinama ili zajedno sa drugim metalima, pošto oni lako prouzrokuju obrazovanje metana ili drugih ugljovodonika
Kontaktne mase mogu prosto rla se stave u kontaktnu peć; one se upotrebljavaju po pravilu u zrnastom obliku ili u komadićima. I’ slučaju pomešanja katalizatora može dobra mešavina da se izradi na razne načine 11 pr. zajedničkim taloženjem ili zajedničkim toplje njem, ili dobrim mešanjem jedne materije u rastvoru ili u rastopini druge materije, a mogu da se upoirebe i nosači, kao azbest i t. d
Mešavine gasa koje dolaze na reakciju mogu da imaju znatan procent u vodoniku (event. u obliku ugljovodonika) n pr. SO'1"« ili višestruku količinu vođonika od količine, koja se izračuna iz prednjih jedinačina, Gasovi mogu takodje dobro da se očiste i osuše.
Reakcione temperature pri upotrebi pome nutili masa leže uopšte od prilike izmedju 450 i 600- Pritisak se celishodno održava preko 50 atmosfera i može još proizvoljno da se povisi. UoPŠte treba Pritisak i temperatura da se udese prema vrsti upotrebljene kontaktne mase Pod izvesnim prilikama za preporuku je, da se radi pri vrlo visokim pritiscima. Celishodno se radi u cirkulaciji i pri regeneraciji toplote, čime se vrlo ograničava dovo djenje toplote, ili se dovodjenje toplote može
Oln. 5
da načini ne[k)ti‘ebiii.n\ 'Ćfitt gas, koji cirkulira, održava sa na podesan sastav, dodava ■ njem svežih gasova. Ali ako se želi, može da se radi i boz cirkulacije, n pr da se vežu jedan za drugim više aparata ili da se upotrebi jedan jedini aparat, koji se sastoji iz jednog vrelog dela, koje sadrži katalizator, i iz jednog ladnijeg dela bez katalizatora, a ti kome se odvaja tečan reakcioiii proizvod
Odvajanje obrazovanog meialalkohola i đnr gih tečnih jedinjenja vrši se najbolje kad se ne smanjuje pritisak hladjenjem eventualno upotrebom sprava, koie ubrzavaju kondenzaciju n. pr. tornjeva, koji su ispunjeni Prste-novima za hlađjenje i sličnog ili ispiranjem vodom ib drugim točnostima za pran e
Primer 1.
Gasua mešavina od 75 delova vodonika i 25 delova ugljenoksida, sprovodi se pri pri tisku od 500 — 1000 atm i pri 550° preko kontaktne mase od kaliumovog kreča ili od mešavine ravnih delova kalium hidroksida i ilovače. Izlazna gasna mešavina odvaja pri hladjenju pod pritiskom neku tečnost koja se sastoji iz metalalkohola pored malih količina drugih alkohola, često ima nešto vode. ali ipak nikakve znatne sastojke uljane vrste Ostali gas može nepesradno ili posle odgovarajućeg dopunjavanja opet da se upotrebi n pr. da se sprovede kroz drugu kontaktnu peć količina razmera gasova može da bude i drukčija, ipak treba sadržina ugljenoksida da bude manja od sadržine vodonika. Umesto
ugtjeubksiđa ili poi’ed njega, može da Se upo trebi i ugljeni dioksid ih pored vodonika može da se upotrebi neki ugljovođohik, koji sadrži mnogo vodonika, n. pr metan; mogu da se dodaju i indiferentni gasovi n pr. azot.
Primer 2.
Mešavina od 22’ o ugljenoksida, S1 o ugljen-dioksida, 71%> vodonika i 4' oazota, sprovede se pri pritisku od 180 atm pri 2500 pre ko magnezijum-hromata ili preko zrnaste me šavine olovnog oksida i alaminium oksida, kojoj može da se doda još nešto kalij um hi droksida; kad se ohladi tako preradjen gas odvaja se znatna količina alkohol’, u glavnom metil - alkohol
PATKHTN1 ZAHTI'.VI :
1.	Postupak za spravljanje metilalkohola ili drugih organskih jedinjenja, koja sadrže ki-seonika, naznačen time, što se mešavina u-gljenoksida ili ugljendioksida ili mešavina oba gasa sa većom količinom vodonika ili ugljo-vodonika, koji sadrži mnogo vodonika, Pri višem pritisku i pri temperaturama najmanje od 450°, podvrgnu dejstvu kontaktnih massa, koje ne sadrže jedinjenja kiseonika sa metalima, koji se pri oslovima rada teško reduciraju u metal.
2.	) Postupak po zahtevu I) naznačen fime. što se upotrebljavaju oksidi, koji ne mogu da se reduciraju sa nekim mftalom