KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (5)
INDUSTRÜSXE SVOJINE
IZDAN 1 MAJA 1939.
PATENTNI SPIS BR. 14847
N. V. Internationale Hydro»eneer Ingsoctrooien Maalschappij. (Jnlernational Hy-drosenation Patents Ccmpany) Haas», Holandija.
Postupak hidrogenizacije na niskoj temiperaturi.
Prijava od 23 jula 1937.	Važi od 1 decembra 1938.
O	vaj se postupak odmoi na katalitič-nu abradu tečnih, polu čvrstih ili topljivih ugljenastih materijala, koji se daju desti-lisati i koji sadrže asfaltne supstamce, pri čemu se ovo oibradivanje vrši pomoću hi-drogenišučih g a sova, t. j. gasova koji o-daiju svoj vodonik, na visim temperaturama i pod povečanim pritiscima a u cilju pro-izvodenja ugljovodoničnih proizvoda tak-ve vrste kao što su proizvodi petroleuma.
Gde god je u ovom opisu upotreb-ijen izraz asfaltne supstamce om ima da o-buhvali pored pravih asfalta još i smolaste supstance i jedinjenja ih smeše, koja ob-razuju asfalte ili smole pri zagrevanju, kao što su na pr. jedinjenja, koja sadrže kiseonik ili sumpor ili j e dno i drugo i ko-je se daju poHmerizovati ili kondemzovati u asfalte ili smole.
U ranijem eksperimentallnom ili polu tehničkom razvoju postupka hidroge-nizacije, operacija se izvodila u jednom stepenu, što če reči da su se početni materijah i vodonik dovodih do medusoibne reakcije pod jedrnim sklopom okolnoeti, pod kojima se vrši reakcija. Glavni cilj postupka hidrogenizacije u ranije vreme bilo je proizvodenje benzina. Prema torne pri takvim početnim materijalima kao što su katrani, svi su napori ranije bili uprav-ijeni na to da se u jednoj operaciji pome-nuti željeni konaoni proizvod dolbija u maksimatnoj količini. Pri ovom radu na razvijanju ovog potupka upotrebljavani su i katalizatori kako- sitno raspodeljeni u samom materijalu, tako isto i nepomično prisutni u prostoru u kojem se vrši reakcija. Kod ugljenastih materijala koji sadr-
že asfaltne supstance lako su se hvatale naslage, kako je kad bio slučaj, bilo na čvrstim katalizatorima nepomično prisut-nim u prostor gde se vrši reakcija, bilo na jako usitnjenim katalizatorima raza-sutim u reagemsima. Ove naslage jako, smanjuju delovanje katalizator a tako da se pojavljuje potreba da se ovaj razasuti katalizator i obnavlja neprekidno ili povre-meno u kračim razmacima. Stoga pri radu u industriskom obimu čvrsti katalizatori nepomično prisutni u prostoru, u kojem se vrši reakcija nisu dosada upotreb-fjcjvani kod talkvih matenijala pošto se oni mogu zameniti svežim katalizatorima samo posle prekida reakcije što bi učinilo sam postupak veoma skupim.
Z at im je bilo nadeno da se post upale hidrogenizacije može u velikoj meri usa-vršiti ako se radi postepeno, pod različi-tim okolnostima, proizvodeči prvo iz teš-kih početnih materijala sa tačkom ključa-nja iznad nekih 325° C, u teonoj fazi sa sitno razasutim katalizatorima proizvode, koji po svojoj tački ključarja spadaju u .srednja ulja, a zalim obradujuči ove proizvode u gasovitoj fazi u prisustvu nepomičnih katalizatora u cilju dobijanja benzina. Zatim je bilo nadeno da se i početni materijal koji pored srednjih ulja sadrže znatnu koliičinu proizvoda sa višam tačkom ključarja daju obradivati u ga-sovitoj fazi, ako su oni slobodni ili ako su oslobodeni od asfaltnih supstamca.
Sada smo mii pronašli da se koristni ugljovodonični proizvodi mogu spravljati iz tečnih, polu čvrstih ili topljivih uglje-nasth materijala, koji se daju destilisati
Din. 40.—
i	koji sadrže asfaltne suipstance, aiko se ovi pc-četni materijali, a prvenstveno oni, koji nisu bili izloženi obradi u vrućem stanju na temperaturi iznad 800° C, posebno proizvodi destruktivne detilacije čvrstih ugljenastih materijala, obraduju u teonoj fazi hidrogenišućim gaisovima, naime vo-donikom ili gasovima koji sadrže dovoljno stobodnog vodonika, u dodiru sa katali-zatoirima, koji se ne daju zatrovati sum-porom, a imaju dobro hidrogenišuče delovanje u visokoj koncentraciji sa potroš-njom izmedu 0,2 i 1,5 kgr a najradije iz-medu 0,3 i 0,8 kgr na sat po litru prostora u kojem se vrši reakcija pod pritiskom od bar 50 atmosfera ; na temperaturi izmedu 270° i 420° C, najradije ispod 400° C a na-ročito ako se radi sa jakim ili dovoljno jakim hidroganišućim katalizatoirima za vreme najmanje glavnog dela obrade izmedu 300" i 380" C i udešavajući ove okolnosti tako da sadržina asfaltnih sup-sitanca a naročilo asfailta bude simanjena bar za 90% i da se potnovo stvara manje nego li 5%, a još bolje ispod 2,5°/o gaso-vitih ugljov od onika, sračunatih kao uglje-nik prema ugljeniku u poičetnom materi-jalu i manje nego 20°/o produkata sa tač-kom ključanja ispod 350° C.
Postupak prema ovom pronalasku spominjače se u daljem tekstu u cilju krat-koče kao „hidrogenizacija pri niskoj tem-peraturi”.
Pomenuta hidrogenizacija pri niskoj temperaturi može se sprovoditi pomoču pbradivanja pod strožijim oslovima, na pr. novim podizanjem temperature u doonijem delu istoig ili sledečeg suda u kojem se vrši reakcija. Mogu se na pr. ppotrebiti temperature od 430°, 450°, 480° C i više i pod ovim strožijim 'oslovima može da se dode do veče gazifikacije.
Pri hidrogenizaciji na niskoj temperaturi a naročito pri radu sa jakim ili dovoljno jakim katalizatorima za hidrogenaciju pbično je veoma važno, da pretežni deo prostora u kojem se vrši reakcija bude o-državan na temperaturi ispod 380" C tako da asfaltne supstance a naročito asfalti bu-du dovoljno redukovani i da ne budu izloženi visim temperaturama tamo gde se pne zatim primenjujn. Temperatura reakcije održava se prvenstveno ispod 380" C, toliko dugo, dok sadržina asfaltnih sup-s.tanca u. smeši reagenasa, a najčešče samih asfalta, ostaje iznad 2%.
Potrebno je da se prethodnim ogledi-ma utvrdi za svaki pojedini početni materija! i katalizator' najpovoljnija tempera-tura u gore označenim granfcma. Povečanje temperature pod inače sličnim okolno-slima ispoljavače težhju ka povečanju ga-
zifikacije i obrnuto. Pri datam sklopu o-kolnosti za redukovanje asfaltnih sup-stanca postoji jedna približno najpovoljnija oblast temperaturskih uslova, koju u svakom posebnom slučaju treba unapred odrediti da bi se dobili najbolji rezultati.
Pri hidrogenizaciji na niskoj temperaturi naročito-je povoljno da se dopusti po-stepeno povečanje temperature materijala koji prolazi kroz zonu u kojoj se vrši reakcija. Ako se to želi može se upotrebiti nekoliko sudova u kojima se vrši reakcija, koji če biti vezani na red i koji če imati sve veče temperature. Ako se želi, proizvodi reakcije mogu se uzimati između bilo koja dva suda.
Temperatura na kraju hidrogenizacije na niskoj temperaturi oibičnio se održava za 10 do 100° viša a najradije za 20 do 80°C više nego na početku, naročito kod katrana niške temperature od m.rkog ili bitu-minskog uglja. Na pr. na mestu uvodenja početnih materijala u zonu hidrogenizacije na niskoj temperaturi može se odr-žavati temperatura od oko 300° do 360° C a na mestu od vod en j a temperatura od 360" do 400" C. U nekim alučajevima, na pr. u izvesnim slučajevima gde se upotrebljavaju drugi početni materijali no što su napred pomenuti katrani niške temperature razlike temperature na početku i na kraju reakcije mogu da budu veče na pr. sve do 200" C pri čemu krajnje temperature mogu da izlaze i izvan maksimuma označenog za hidrogenizaciju na niskoj temperaturi.
Obiono u oblasti temperatura hidrogenizacije na niskoj temperaturi, ako se u ovoj hidrogenizaciji upotrebljavaju temperature iznad 380° C, materijali imaju ovu temperaturu iznad 380° C manje nego u toku jedne petine njihovog upuknog za-državanja u zoni reakcije, ako se upotrebljavaju jaki ili dovoljno jaki katalizatori. Za vreme povečanja temperature može se dešavati i privremeno opadanje temperature nai pr. na mestu uvodenja rashladuju-čih agensa, tako da alko bi se temperature nanosile na diagram, njihovo povečanje ne bi išlo po pravoj več po izlomljenoj liniji, koja bi ličila na zupce jedne testere. U početku reakcije kao i docnije, temperature treba da se održavai-u toliko niško da bi se izbeglo zäprl-janje. katalizatora našla gam a asfaltnih supstanca. Ona se mora tako iza-brati i podesiti da ugljovodonični materi-jgili ne bi preuzimali suviše vodonika, jer bi to vodilo ipahuljičanju (flokulaciji) asfalta i da rascepljuhice delovanje ne bi izašlo iz gore označenih granica. Povečanje temperature treba da bude izabrano tako da pri dostizanju viših temperatura, tamo gde se ove upotrebljavaju, što če re-
ći da pri dostizainju temperatura oko 400°, one asfaltne suipstance, koje mogu da budu 'O'btorene fpomoću ugljo-vodonika bogatih vodonika budu u stvari potpuno redu-kovane.
Temperatura u zoni reakcije 'inože da >e podešava uvodenjem hladnijeg gasaili ulja na kcji bilo željeni načini ili pak po-moeu naprava kroz koje protiču rashladu-jući fluidi.
Kao rashladujući gasovi obično se u-potrebljavaju sami gasovi koji vrše hidro-genizaciju tako da na pr. oko polovine ga-sova, koji vrše hidrogenizaciju može da bude uvedeno kroz zagrejač a druga polo-vina kroz mlaznice za uvodenje sredstva za hladenje.
Tačke uvodenja rashladujueih agensa u prostor, u kojem se vrši reakcija u cilju regulisanja temperature mogu biti raspo-deljene prema postoječoj potrebi. Utvrde-no je da se pri hidrogenizaciji na niskoj temperaturi stvar an j e gasovitih ugljovo-donika obično smanjuje do minimuma ako se više rashladujuceg sredstva uvodi u prvi deo naprave nego li u ostali. Tako se na pr. 50 do 85n/o s-veukupne količine gasa za hladenje može uvesti u prvu trečinu prostora, u kojem se vrši reakcija. Ovo se da izvesti na najrazličitije načine, na pr. na taj način što bi se u prvom delu, na pr. u prvoj trečini prostora, u kojem se vrši reakcija rasporedio veči broj mesta za uvodenje sredstva za hladenje nego li u osta-lom delu toga prostora.
Utvrdeno je da je za hidrogenizaciju na niskoj temperaturi ne ob tono povoljno ako se pri radu sa nekoliko sudova u ko-jima se vrši reakcija vezanih na red, temperatura podešava odgovarajučim hlade-njem vodova, koji spajaju ove sudove. Za ovu svrhu sjpoljne površine spojnih cevi mogu da budu snabdevene površinama zračenja kao što su na pr. okrugle ploče, rebra ili trnovi. Da bi se postiglo što intenziv-nije hladenje, ovi vodovi mogu pcred toga da budu opkoljeni košuljicama kroz koje bi se propuštala voda, para ili brza vazdušna struja. Podešavanjem brzine pro-ticanja sredstva za hladenje kroz košulji-cu može se lako podešavati temperatura reagenasa koji prelaze kroz ove vodove. Ovi vodovi mogu takode da doibiju oblik naprave za razmenu toplote, kroz koju bi se jedan ili više reagenasa, na pr. vodonik, propuštalo tako, da razmeiijuju svoju to-plotu sa materijalima koji protaze kroz vod, prvenstveno' sa suprotnim strujanjem. ■Cesto je ipoželjno da se izbegne veče sma-njenje temperature u vodovima od 20° C. Isto tako može se istovremeno upotrebiti više raznih načina za podešavanje tempe-
rature.
1 druge okolnosti pod kojima če se vršiti reakcija neajbolje je odrediti prethod-nim ogledima, na pr. proizvedenu količinu i pritisak. Pritisci koji se obično upotreb-Ijavaju nalaze se iznad 150 atmosfera, prvenstveno izmedu 200 i 400 atmosfera. Ta-mo gde bi to dalo bolje rezultate mogu da se upotrebe i veči pritisci od 500, 600, 700, 1000 atmosefra. Povečanje proizvodenja skopčano je sa težnjom ka smanjenju ga-zitikacije ali istovremeo i sa težnjom ka smanjenju redukcije J asfaltnih supstanca. U raznim stupnjevima hidrogenizacije na niskoj temperaturi mogu biti upotrebljem razni pritisci, na pr. stupnjevi sa povečanjem pritiska ili sa smanjivanjem pritiska, kako kad bude potrebno.
Gasovi, koji če se upotrebiti u hidrogenizaciji na niskoj temperaturi mogu da se sastoje iz samog vodonika ili iz smeša, koje sadrže vodonik, kao što je na pr. smeša vodonika sa azotom ili amonijakom ili vodeni gas ili vodonika sa ugljen dioksidom, vodonik Sulfidom, vodenom parom ili metanom ili drugim ugljo vodo ničima, pri čemu bi se količina primeša podešavala prvenstevno u skladu sa ciljem koji se ima u vidu.
Količine vodonika ili gasova, koji ga sadrže koja če se upotrebiti, treba da se odabere prema okolnostima. Obično se u-potrebljava 1000 do 1500 kubnih metara vodonika po toni materijala, koji se obra-duje a u večini slučajeva sa uspehom se upotrebljava 1500 do 3000 m3, recimo 2000 m3. U raznim delovima prostora u kojem se vrši reakcija mogu se održavati razne srazmere vodonika. Gasovi se mogu upotrebljavati u stanju proticanja ili, ako bi se to želelo, u kruženju naročito ako se drže pod stalnim pritiskom i obično uz pedešavrnje njihovog sastava. Prilikom hidrogenizacije na niskoj temperaturi piema ovom pronalasku odigrava se blago pretvaranje pri kojem se asfaltne supstan-ce redukuju a da pri torne ne nastupi talo-ženje u prostoru reakcije i zagadivanje katalizator,a.
Kao posledica ovoga mogu se upotrebiti čvrsti katalizatori stalno i nepo-kretno prisutni u prostoru reakcije i jedna od glavnih prednosti ovoga sastoji se u torne, što se katalizator može upotrebiti u. znatno večoj koncentraciji u poredenju sa materijalima, koji treba da budu obradeni hidrogenišučim gasovima, nego što je to slučaj pri upotrebi razasutog (disperzova-nog) katalizatora. Nepokretni katalizator može da ispunjuje skoro ceo prostor u kojem se vrši reakcija ili veliki njegov deo može, na pr. da bude prisutan u srazmeri
od 100 procenaita po zapremini i više u odnosu ina ugljeoasiti materijal, ikoji se bilo ■u kojem trenutku nalazi u prostoru reakcije a može da se upotrebi i u manjim koncentracijama. Hidragenizacija na niskoj temperaturi prema ovom pronalasku može se izvoditi itakode i sa velikim koncentracijama katalizator a razasutog po mate-rijalu, koji učestvuje u reakciji na pr. naj-manje 10 procenaita aktivne katalitične supstance a jo® bolje više od 20 iprocenata, sralounatih prema količini ugljenastog ma-terijala prisutnog u prostoru reakcije, recimo 25 do 30 procenata ili oko toga. Ako bi se želelo mogu se istovremeno upotre-biti i nepokretni i razasuti po materijalu katalizatori.
Fočetni materijali koji mogu da budu izloženi hidrogenaciji na niskoj temperaturi prema pronalasku jesu ugljovodonione smeše, ko je sadrže asfaltne supstance i c-biono imaju 25 do 75°/o svojih sastojaka sa tačkom ključanja iznad 350° C. Hidrogeni-zacija na niskoj temperaturi naročito je podešena za obradivanje ugljovodeničnih smeša, koje sadrže asfalte relativno niške molekularne težine, koji se daju relativno lako redukovati. Pogodnost materijala, koji sadrži asfalte za obradu putem hidro-genizacije na niskoj temperaturi može se sa približnem tačnošču odrediti mikroskopskim ispitivanjem. Materijal, koji je pod mikroskop am sa 200 kratnim ili bolje više, na pr. 300 kratnim uveličanjem sve-lao što če reči homogen, ili koji pokazuje samo nekoliko tamnih mrlja pogodan je za obradivanje novim postupikom, dok ako se ustanovi struktura slična saču ili se zapaze više tesno nagomilanih mrlja materijal je nehomogen i po pravilu nije bez daljega podesan za obradu. Da bi se ovo ispitalo, obično se tečni materijal, na pr. katran, prvo zagreje na tempera turu izmedu 120n i 240° C, pa se zatim filtrira jedam ili više puta Ikroz porozne p loče, pre nego što se podvrgne samom mikroškopskom ispiti-vanju. Ovo mikroskopsko ispitivanje obično pokazuje da H početni materijal sadrži asfalte u nepodesnom stanju disperzije.
Nezavisno od suviše velike sadržine asfaltnih supstanca ili nepodesnag stanja disperzje asfalta, činjenica da početni materijah sadrže supstance koje dovode do penušanja, može ih učiniti nepodesmim za obradu putem hidrogenizacije na niskoj temperaturi. Naročito su kao po pravilu nepodesne one supstance, koje se pri de-stilisanju pod razređenošću (10 do 12 mm. živnog stuba) jako penušaju pre no što dostigmu temperaturu 325° C.
Prema torne da bi se odredila pogod-nost materijala za hidrogenizaciju na ni-
skoj temperaturi preporučljivo je, da se izvrši i mikroskopsko ispitivanje i destili-sanje pod raziredeniošču.
Početni materijah, koji su podesni za obradu, sadrže u glavnom produkte destilacije čvrstih ugljenastih materijala kao što su na pr. katrani dobiveni na temperaturama ispod 300° C naročito katrani dobiveni karbonizacijom na niškim temperaturama. Tečni produkti destilacije drugih čvrstih tela, koja se daju destilisati kao što su uljani škriljci, masni pesak, asfaltne stene, treset i drvo, naročito ako su dobi-veni pod umerenim okolnostima mogu se sa uspehom obradivati. Produkti, koji sadrže asfaltne supstance i koji semogu dobiti izvlačenjem pomoču pritiska ih ra-zornom hidrogenizacijom čvrstih ugljenastih materijala kao što su ugljevi, načuna-juči tu i mrki ugalj i bituminozni ugalj, ih i jednim i drugim postopkom istovremeno, mogu takode pod izvesnim podesnim okolnostima da budu obradene hidrogenizacijom na niskoj temperaturi. Produkti dobiveni obradivsiujem disperzija uglja u ulju sa malim količinama vodouika na visokim temperaturama i pritiscima predstavljaju takođe podesne materijale. Drugi podesan materijal jeste butanski ekstrakt iz produkta dobivenog nazornim hidrogenizc-va-njem mrkog uglja. Mogu se takode obra-divati i pomešana bazisna i asfaltno bazl-sna mineralna ulja ili njihove frakcije sa visokim tačkama ključanja. Mogu se tafco-de obradivati i produkti, dobiveni destih-sanjem, krakovanjem (ekstrakcijom) izvlačenjem ili hidrogenizacijom mineralnih ulja, na pr. ostatci dohiveni pri krakova-nju gasnih ulja, ili produkti sa visokom tačkom ključanja dobiveni polimerizova-njem ih kondenzovanjem ugljenastih materijala niške molekularne težine i sa sadr-žinom asfaltnih supstanca. Postupci, u ko-jima su ovi početni materijah dobiveni, kao što su na pr. nazorne destilaci je, treba prvenstveno da budu blage prirode da se ne bi stvarah materijah, koji sadrže takve asfaltne supstance, koje se teško daju redukovati u postopku hidrogenizacije na niskoj temperaturi. Može da bude veoma po voljno da se jedan deo asfalta iz počet-nih materijala ukloni prethodmom obradom pre hidrogenizacije na niskoj temperaturi. Katrani, dobiveni pri niskoj temperaturi iz mrkog uglja, a isto tako i katrani dobiveni pri niskoj temperaturi iz bituminoznog uglja naročito su podesni dok su se katrani dobiveni suvom destilaeijom uglja, naročilo 'bituminoznog uglja, na temperaturama iznad 800H C pokazali kao manj e po-godni za postupak prema ovom pronalasku. Od pomenutih početnih materi jala pr-
venstveno se odabiraju ovi, koji zadovo-Ije več pomeinuta ispitivanja.
Saidržina asfalta u počefcnim materi-jalima ne treba da prevazilazi određenu grarricu ako se hoče obezbediti neprekid-nosit postupka. Kod produkata mrkog uglja sadržina asfalta u smeši izloženoj hidroge-nizaciji na niskoj temperaturi ne treba (prvenstveno da bude iznad nekih 200/o ili je bolje da bude ispod 5% a kod produkata bitu mino znog uglja treba prvenstveno da ne bude iznad 15u/o a po mogočnosti ispod 4% sračunatih kao proeenat celokupne količine uvedenog materijala, računajoči tu i sredstva za nazblaživanje ako bi ih bilo. Kod ositataka krakovanja gasnog ulja sadržina asfalta treba da bude prvenstveno ispod 12% a kod krakovanih ulja ispod 7%. Ovo bi bili grubi podaci, koji ne treba da ograničuju pronalazak.
Sadržina asfalta u početnim materija-lima za hidrogenizaciju na niskoj temperaturi ili u produktima reakcije i t. sl. koji su navedeni u o vom opisu odredu je se na sledeči način, ako nije propisam kakav drugi, kao što je na pr. Holde-ov.
2	grama ulja u kojem želimo da odredimo sadržinu asfalta rastvore se u 5 cm3 benzola. 100 cm3 Kahlbaum-ovog benzina (što če reči benzina za analize koga izra-duje memačka firma Kahlbaum) dodaje se ovom rastvoiru. Zaitim se sve ostavi da stoji 8 sati u mraku na običnoj temperaturi. Oboreni asfalt se očedi i ispere Kahlbau-moviim benzinom. Zatim se isprani asfalt rastvori u benzinu, dabiveni rast vor se precedi, benlzjn iz njega ispari i zaostali asfalt izmeri.
Materijah, koji nisu podesni za obradu hidrogenizacijom na niskoj temperaturi i koji na pr. ne odgovaraju prema gore po-menuitom mikroskopskom ispitivanju ili prema destilisanju pod razredenošču imogu se učiniti sposobnim za hidrogenizaciju na niskoj temperaturi pomoču odgovaraju-čeg prethodnog prečiščavanja. Naročito je zgodno da se takivi početmi materijah ih njihove frakcije izlože blagoj obradi vodonikom na temperaturi ispod one, pri kojoj se javlja penušanje kod materijala, koji se penušaju, po pravilu ispod 300° C najbolje na temperaturi izmedu 100u i 275° C tako da se štetni sastojci u-čine neškodljivim. Ova blaga prethodna obrada običm> se izvodi pod pritiskom izmedu 20 i 500 atm. recimo 150 do 400 atm. u dodiru sa ikatalizatorima za hidrogenizaciju koji, ako se to želi, mogu da se nepomično nalaze u prostoru reakcije. Ako se želi mogu se upotrebiti i katatizatori ras-prostrti u samom materijalu. Ovako okradeni materijali mogu da prelaze nepo-
sredno u zonu hidrogeinizacije na niskoj temiperatari ali je bolje da se prethodno zagreju na pr. u jednoni zagrejaču ili raz-menjivaču toplote postavljenem na njihovo m putu.
U izvesnim slučajevima željenim re-zultatima vode i druge prethodne obrade kao što su na pr. obradivanje vodonikom, da bi se smamjila sadržina asfalta, na pr. na temperaturi između 300° i 475° C i pod pritiskom izmedu 100 do 600 atm. ili sred-stvima za rastvaranje sa odsbiranjem ili za obaranje asfalta ili sredstvima za adsorp-ciju ili hemisko prečiščavanje. Zgodno je da se najpodesnija prethodna obrada i za to najpovoljnije okolnosti utvrde pomočil prethodnog ogleda i da se na taj način do-biveni produkti zatim ispitaju mikroskopski ili destilisanjem pod razredenošču da bi se približno utvrdiio da li sad pretstaiv-Ijaju podesne početne materijate za obradu putem hidrogenizacije na miško j temperaturi. Ako se želi, može biti primenjeno nekoliko raznih prethodnih obrada.
Da bi se kod hidrogenizacije pri oi-skoj temperaturi prema ovom pronalasku dobili dobri rezultati, materijali koji se o-braduju treba da ne sadrže nikakvog ili skoro nikakvog pepela i slične čvrste materije. Oni treba da imaju u najgorem slučaju manje nego 0,1% a još je bolje ako bude i marnje nego 0,05°/« pepela a ako bi sadržina pepela bila veča njih treba oslo-boditi pepela do ispod gore označene gra-nice.
Oslobadanje od pepela a prema potrebi i uklanjanje čvrstih supstanca iz počet-nih materijala, koji sadrže peipeo u ras-tvorenom ili veoma sitnom obliku tako da se ne može očediti, može se postiči na lak način ako se ove supstance budu obradi-vale zakišeljenim supstaneama sa velikom aktivnom površinom kao što su zemlja za izbledivanje, zemlja za valjanje sukna, sili-ciumova kiselina, aktivni ugalj i t. sl. Tada se peipeo i drugi čvrsti sastojci ato ih dima daju bez potešikoča ukloniti fizičkim po-stupcima na pr. procedivanjem, centrifu-govanjem ili taloženjem, što se verovatno postizava zahvaljujoči činjenici što su gore opisanom obradbm pretvoreni u g rublje rasprostrt oblik.
Pomenuto obradivanje pomoču sup-stanea sa velikom aktivnom površinom može da se vrši na običnoj ili nai povišenoj temperaturi na pr. na 50° do 300° C ili iznad toga; može se takode upotrebiti i povečani pritisak na pr. od 5, 10 ili 50 atm. ili iznad toga. Zakiseljavamje supstanca sa velikom aktivnom površinom -može da se izvrši putem zasičavanja raztvorima kisel-i-na ili kiselih soli. Zakiseljene supstance
'mogu medutim da budu obradene kiseli-nama u stanju gasa ili pare, na pr. vodo-nik kloridom.
Kao kiseline, naročilo ne organske ki-silrne ovde dolaze u pitanje na pr. mine-i alne kiseline kao što su sumporna kise-lina, hlorovadonična kiselina ili fosforna kis e lin a ili sumpor dioksid ili vodonik sulfid. Mogu se šla više, upotrebiti i organske kiseline kao što su na pr. mravlja kiselina, sirčetna kiselina ili oksalna kiselina. Mogu se sa uspehom upotrebiti i amomijumove soli na pr. amonijum sulfid, amomium sulfat ili bisulfat .ili aimotnijum oksalat. Kao kisele soli mogu se sa dobrim rezultatom upotrebiti kisele soli sumporne i fosforne kiseline. lj koliko kiseline ili amomiumove soli ne napadaju u znatnom stepenu počet-ne materijale one se mogu upotrebiti i bez supstanca sa veiikom površinam.
Pomenuto uklanjanje pepela a prema potrebi i drugih čvrstih primeša može se izvesti i obradom ugljen dioksidom, samim ili zajedno sa drugim gasovima ili parama, naročilo amonijakoim ili amomium karbonatom ili amomium bikarbonatom u prisu-stvu vode. 1 pri ovoj obradi može da bude poželjno prisustvo supstanca sa veiikom površinom. Obrada se izvodi prvenstveno pod povišenim pritiscima od 5, 10, 100 ili više atm. i otoično pri povišemoj temperaturi od oko 100° do 400° C.
Da bi se postigli dobri rezultati poželjno je da smeša, koja se izlaže hidroge-mzaciji na nisfcoj temperaturi sadrži maj-manje 25 do 75°/o srednjih ulja (200° do 350'1 C) pošto inače može doči do pakulji-čanja (flokulacije) asfaltnih supstanca. Može da bude od koristi takode i dodavanje sredstava za razblaživamje koja mogu ima-ti ulogu sredstava za rastvaranje asfaltnih supstanca ili mogu potpomagati rastvor-ijivost asfaltnih supstanca ili mogu da de-luju kao sredstva za razblaživanje koja treba da smanje koncentracija asfalta na pr. ,kada početni materijah imaju toliko visoko sadržinu asfaltnih supstanca- na pr. iznad gore navedenih granita, da može doti do njihovog pahuljičanja ili tada, kad oni ne sadrže u opšte ili ne saldrže u dovoljnoj količini srednja ulja. Dodavanjem sredstava za razblaživamje koncentracija asfalta u smeši reagemaisa može da se podesi tako da bude ispod navedenih granita tako da se u stvari svi tečni ili polu čvrsti materi-jali koji sadrže asfaltne s up st ant e mogu obrađivati prema postupku, koji sačimja-va ovaj pronalaizak bez obzira na prvobit-nu sadržinu asfalta, jedino pod pretpo-stavkom da se asfaltne supstance ne daju suviše teško redukovaiti. Treba da se upo-irebe takva sredstva za razblaiživanje, ko-
ja ne izazivaju pahuljičanje asfalta ili smola.
Kao primeri sredstava za razblaživas nje, koja se mogu dodavati prema ovoim pronalasku mogu da posluže naročilo ciklični ugljovodomici kod kojih se granite o-blasti tačke ključanja nalaze sasvim ili ve-čim delom u granicama tačke ključanja srednjih ulja. Najradije se uzimaju takvi ugljovodonici, koji se pod ofcolnostima koje vladaju prilikam reakcije samo hidro-genizuju i to veoma teško, tako da se oni mogu lako upotrebiti u kruženj«, što če reči da se sredstva za razblaživamje izvlače iz pirodiukata reakcije i ponovo upotreblja-vaju radi dodavanja svežim pcčetnim ma-terijalima. Podeisna sredstva za raiziblažiiva-nje jesu: naftalin, antracen, piren i slični više jezgreni aromatični ugljovodonici i njihove smeše kao d delam hidrogemizova-ni više jezgreni aromatični ugljovodonici kao što su tetra naftalin, ili frakcije katrana, asfaltno baizisnih ili mešovito bazisnjh mineralnih ulja ili produkata razorne hid-rogenacije, koje sadrže aromatične više je-zgrene ugljovodonike, i t. sl. U slučaju ka-da se kao sredstva za razblaživamje upotreb-Ijavaju srednja ulja, katrana, kiseonikova jedimjanja, koja ona sadrže iredukuju se u velikoj meri tako da se njihova kakvoča poboljšava; poboljšana srednja ulja mogu tada bez naročilih predostrožnosti da se razorno hidrogenišu da bi izdvojila ben-zine u prisustvu ikatalizatoira, koji bi inače mogli da budu jako smanjeni u svom delovanju u slučaju kada bi početni materija! sadržao jedinjenja kiseonika.
Ako se obradivanje gasovima, koji hidrogenišu, vrši u nekoliko stupnjeva, može se takođe sa uspehom upotrebiti i više raznih sredstava za razblaživanje pomešanih jedno sa drugim ili jedno posle drugag ili na jedan i drugi način.
U pomenutim raznim stepenima mogu se prema priredi sredstava za razblaživanje upotrebljeni u svakom stepenu hidro-genizacije na niskoj temperaturi upotrebiti razni katalizatori.
Ovakav rad sa raznim sredstvi ma za razblaživanje ima naročilo važnost omda, kada se početni materijah pošto produ kroz hidrogenaciju na niskoj temperaturi prema ovom pronalasku izlaižu strožijoj obradi kao- što je na pr. cepanje, hidroge-uizacija ili hidrogenizacija u cilju aroma-tizovanja. Prvi stepen izvodi se sa uspehom u prisustvu ugljovodomičnih sredstava za razblaživanje, koja su relativno siromašna u vodoniku, čije se tačke ključanja nalaze u granicama tačke ključanja srednjih ulja i koja se prvenstveno sastoje ili večini delom sadrže ciklične, a naročilo
više jezgrene ugljovodonike, čija je sadr-žina yodoniika toliko mala, da oni ne iza-zivaju oibaranje asfaltnih supstanca pri čemu su Tadni uslovi ovoga stepena takvi, a na roči to su katalizatori koji su pri torne upotrebljeni, takvi, da sredstva za razbla-živanje ne preuzimaju vodonik u kojem bilo znatnijem stepenu. Drugi stepen i, kako je kada slučaj, svi ostali stepeni mogu da rade u prisustvu ugljovodonionih sredsta-ya za razblaiživanje sa većoim sadržinom vodonika od sredstava za razblaživanje, u-poitrebljenih u prvom stepenu, na pr. de-kahidrana.ftailiina.
Sredstva za razblaživanje bogata u Vodeniku imaju nad sredstvima siromašnim u vodoniku tu prednost, što se njihova hemiska priroda ne menja tako lako čak ni ,u prisustvu katalizatora koji za vreme reakcije imaju jako hidrogenizujuče delovanje i sto ne trose vodonik. Prema torne njihova upotreba čini rad jeftinijim i stal-nijim pošto se ova sredstva za raistvaranje mogu neprekidno upotrebljavati ponovo bez dehidrogenizacije.
Sredstva za rastvaranje za prvi stepen obuhvataju na pr. frakcije srednjih ulja katrana i pr o du k at a, koji se dobijaju ra-zornem hidrogenizacijom ugljenaistih ma-terijala. Frakcije srednjih ulja sa niskom tačkom ključanja na pr. one, čije se tačke ključanja nalaze izmedu 190n i 225° C sa uspehom se upotrebl javaju kao sredstva za razblaiživanje. Veoma su podesni u svoj-stvu sredstava za razblaživanje ciklični više jezgreni ugijovodonici kao što su naftalin, antracen, Krizen, piren i t. sl. i njihove smeše kao i frakcije, koje njih sadrže. Za ovu svrhu mogu se tako d e upotrebljavati i delom hidrogenizovani više jezgreni ugijovodonici kao što je tetra hidro naf-talin.
Naročito je pogodno mpiofrebljavati kao sredstvo za razblaživanje ona ulja, koja se dobijaju iz produkata raznih stepena obrade i upotrebljavati ova sredstva za razblaživanje u neprekidnom kružehju u ovom stepenu.
Na pr. sredstva za razblaživanje koja ostaju nepromenjena pdvajaju se pd pro-dukata reakcije i smešaju se sa svežim po-četnim materijalima,
Proizvodi koji se dobijaju iz prvog stepena 'oslobadaju se, ako se to želi, od parafinskih voskova, ako njih tsmo ima.
Katalizatori koji se p glavnom upo-trebljavaju u hidrogenizaciji na niskoj Temperaturi prema, ovom pronailasku jesu spjfid! teščih metala a naročito onih iz 5, ,6'i 7 grupe periodične tablice elemenata ili iz grupe gvožda ili su to katalizatori koji ih sadrže. Naročito, se mogu upotrebiti ve-
oma aktivni sulfidi, koji se dobijaju ra-saltvljanjem tio-soli ili sulfidizacijom na vi-sokoj teriiiperaituri i pritisku ili postopkom koji povlači obaranje polisulfida iz vöde'-nih rastvora. Moigu se takode upotrebiti1 i druga jedinjenja pomenutih metala kao na pr. oksidi, hidroksidi, fosfati, halidi (soh halogenih kiselina) tio-soli, karbonati, soli organskih jedinjenja i t. sl. i mnogi od ovih jedinjenja pod okolnostima, pri koji-ma se vrši reakcija, pretvaraju u sulfide. Ako se želi nekoliko ovih supstanca može da se upotrebi zajedno ili u smeši jedno sa drugom.
Ako se želi gore pomenutim jedinje-njima leskih metala mogu se dodavati sulfidi ili oksidi drugih metala ili jedno i drugo kao po želji i metaloidi na pr. halogen u obliku slobodnog halogena, vodonik halogeni ili supstance, koje pod okolnostima. reakcije daju Slobodan halogen ili ;vodonik-halogene, na pr. organska jedinjenja haloida ili sumpor, selen ili -telur ili jedinjenja ovih metaloida.
Ako se želi katalizatori mogu da budu nošeni na naročitim materijalima za nošenje.
Nezavisno -od on-oga što je več bilo navedeno u vezi sa radom sa sredstvima za razblaživanje veoma je povoljno da se nekoliko različitih katalizatora poredaju jedan iza drugog u jednom ili više sudova u kojima se vrši reakcija. Naročito dobri rezultati positižu se ako se početni materi-jal prepusti prvo preko katalizatora slabi-je' aktivnosti u pogledu hidrogenizacije (na pr. smeša molibdena kiseline i magnezije ili sulfida ili oksida gvožđa, mangana, kobalta, cinika ili srebra ili takođe katali-iatora, koji po sebi imaju jaku aktivnost u pogledu hidrogenizacije, ali koji su biti dugo vremena u upotrebi, pa im je time smanjena aktivnost) a zatim preko katafi-zatora jače aktivnosti u pogledu hidrogenizacije (na pr. tungstenovog ili molibde-novog sulfida)."Obično -manji de-o, recimo do prve trečine prostora hidrogenizacije na niskoj -temperaturi sadrži kataliza-to-re šlaibij-eg hidrogenišučeg dejstva.
Radna temperatura prilagodava -se izmedu o st alti h stvari specifičnim osobina-ma, koje izabrani katalizator ima u pogledu hidrogenizacije i sposobnost cepa-nja hemiskih jedinjenja i prema torne u svakoj öd zona ili stupnje-va u ko jo j se upotreb-Ijavaju drugi katalizatori -mogu da budu upotrebljene druge temperature.
U koliko je aktivnost katatizabora veča u -toliko se -niža temperatura može upotrebiti. Na pr. pri hid-rogenizaciji na niskoj temperaturi katraha mrkog uglja uz katälizatore jake aktivnosti u pogledu
hidrogenizacije, na pr. sulfide metala iz 5 ili 6 grupe periodičnog sistema, a naro-čito sulfide molibdena i itungstena, a nairo-čito uz one, koji su diabiveni sulfidizaci-jom pod strogim usloviima ili rastvaranjem tio-soli, upotreh!javaju se temperature od najmanje 270u C a još bolje najmanje 290u C. Kada se upotrebljavaju katalizato-ri, koji imaju dovoljno jaku aktivnost u pogeldu hidrogenizacije dolaze u pitanje temperature od 340° C i više. Kao primeri katalizatora, koji imaju dosta jako hidrc-genizujuće delovanje mogu da budu navedeni: a) sulfidi metala 5 ili 8 grupe peri-odienog sistema, pije je hidrogenišuće delovanje bilo smanjeno dodavanjem drugih sulfida ili drugih jedinjenja, na pr. metalnih oksida fosfata, haliida (soli haloidnih kiselina) i t. sl. ili upotrebom oksida metala iz 5 ili 6 grupe; b) oksidi metala iz 5 ili 6 grupe periodičnog sistema i c) sulfidi kobalta n nikla. Najveca početna temperatura koja se može dopustiti zaivisi od prirode početnog materijala, koji se izlaže hidrogenizaciji na niskoj temperaturi na pr. kod nekojih normalnih katrana mrkog uglja niške temperature najviše početna temperatura, koja se može dopustiti pri u-potrebi jakih hidrogenišučih katalizatora iznosi 350° do 360° C dok pri upotrebi ka-talizabora sa dovoljno jakim delovanjem u smislu hidrogenizacije pomanuita maksimalna temperatura sa istim početnim ma-tarijalima može da bude oko 370° do 380° C. Najmanje 10% prostora reakcije, u kojem se nalaizi katalizator održava se prvenstveno na ovim maksimalnim početnim temperaturama ili na još mižim. Kod katalizatora slabe hidrogenizujuče aktivnosti na pr. drugih oksidnih kataliza-tora ili sulfida sa slabom aktivnosti u pogledu hidrogenizacije, na pr. gvožda, mangana, cinka i t. sl. ili drugih metalnih jedinjenja mogu da se upotrebljavaju početne temperature izmedu 350° i 400° C. Gornji podaci navedeni su medu tim jedino kao gnuba uputstva a ne kao strogo pravilo koga se (treba pridržavaiti i u svakom slučaju poželjno je vršenje prethodnih ogleda u cilju odredivanja najpogodnije temperature.
Jedan katalizator ima: jaku ili dosta jaku aktivnost u pogledu hidrogenizacije ako on odgovara sledečim uslovima, na-ime, alko je on u stanju da po litru prostora, u kojem se vrši reakcija i za svaki sat dovede u reakciju najmanje 150 litara i još bolje 250 litara vodonika ili još više i to pod sledečim oslovima:
Srednje ulje koje ključa između 200° i 325° C i ima specifičnu težinu 0,840, do-biveno iz mineralnog ulja destilacijom a
ako treba posle toga još obradeno ek-strakcijom, prepusta se zajedno sa vodoni-kom pod pritiskom 200 at m. na temperaturi 405° C preko katalizatora, koga treba ispitati i koji se nepomično nalazi u prostoru reakcije pri čemu se potrošnja po-desi na 1,5 kgr ulja po litru katalizatora na sat dok se na svaki kilogram ulja uvodi 3 m3 vodoniika, izmerena pod normafruiim pritiskom i temperaturom. Pod ovim okol-nostima kao po pravilu dobija se 0,5 do 1 ili više kgr. benzina na sat po jednom litru katalizatora.
Količina vodonika, koji stupa u reakciju može da bude odredena uporediva-njem analiza početnog srednjeg ulja i u-kuipniih produkata reakcije.
Naprava visokog pritiska, u kojoj se izvodi hidrogenizacija na niško j temperaturi obično je spojena sa razmenjivačima toplote ili sa cevastim zagrejačima, koji se greju električnim pute mili plamenim ga-sovima a mogu zamenjivači i zagrejači da budu upotrebi jeni isto vremen©. Sama zona reakcije može da se sastoji iz jednog ili više na pr. stubu sličnih sudova visokog pritiska, koji su spojeni jedan sa drugim po modu cevi i u koje se mogu uvoditi jake koncentracije disperzovanih katalizatora ili se ovf sudovi naipune sasvim ili samo donekle supstancama, koje deluju kao katalizator i ili se katalizator i upotrebe na je-dam i drugi način istovrememo. Katalizatori kojim se pune sudovi mogu da budu upo-trebljeni u vidu komada naročitog oblika, na pr. kocki, piramida, prstenova, kupa, iopta, zvezdica, prizmi, grudvica, komada neipravilnog oblika ili komada kapljičastog oblika. Davanje naročitog oblika kataliza-toru može da se izvede na poznati način na pr. istom izradom kao što je izrada pilula pod pritiskom ili pomoču preša za isti-skivanje.
Ako bi se želelo, katalizatori mogu da stoje u korpama ili na tablama, sitima i t. si. Katalizator se može rasporediti u prostoru reakcije nepravilno ili pravilno ali se mora voditi računa o torne da između grudvica katalizatora ostanu podesni me-duprostori, koji če omogučiti laiko prola-ženje materijala. Prostor reakcije može ta-kode da bude snabdeven unutrašnjim konstrukcijama kao što su na pr. paralelno paredane ploče 'ili table ili t. sl. konstrukcijama na kojima se mogu rasporediti ka-talitične supstanee. Iza zone reakcije na-laze se sredstva za priklapljanje i hladenje proidukata reakcije i njihovo odvajanje od gasova. Produkti reakcija mogu se takode izvlačiti na svakom pogo'dnom mestu u celom postupku na pr. u radu sa više stup-njeva između dva koja bilo stupnja.
Produkti, koji nisu bili pretvoreni ili sii bili samo nedovoljno pretvoreni mogu se pionovo ipropusti kroz ciklus ako treba, posle izvesnog doterivanija u meduvre-,memu, pod pretpostavkom da to neće uči-niti smešu, u kojoj se vrši reakcija nepo-desnom za hidrogenizaciju na niskoj temperaturi.
U onim slučajevima u kojiuria bi se vračanjem produkata u ciklus hidrogem-zacije na niskoj temperaturi mogle pojaviti izvesne teškoče usled asfalta ili smola, kojih ima u početnom materijalu ili usled jednog i drugog, nezgoda se može izbeči uklanjanjem ovih supstanca pre hidroge-nizovanja smeše početnog materijala i po-novo vračenih frakcija.
Uklanjanje supstanca, koje prouzro-kuju smetnje može da hude izvedeno na pr. posle mešanja vračenih frakcija sa po-četnim materijalom pri čemu bi se sup-stance oborene na taj način uklonile na kakav podesan način, na pr. taloženjem, cedenjem ili centrifugiranjem.
Štet ne asfaltne supstance, kojih ima u početnom materijalu mogu se tafcode u-kloniti toliko da če sve smetnje biti otklo-njene redukujučom obradom hidrogenišu-cim gasovima pre hidrogenizacije smeše svežeg početnog materijala i vračenih frakcija. Ovo može da hude izvedeno na vrlo jednostavan način uvoden jem frakcija, koja se vračaju na takvom mestu prostora u kojem se vrši reakcija na kojem se ovo redukovanja štetnih asfaltnih supstanca, kojih ima u svežem početnom materijalu, več odigralo. Ovo mesto lako se da utvrditi prethodnim ogleditma.
Post up alk hidrogenizacije na niskoj temperaturi prema ovo mpronalasku za-služuje naročitu pažnju jer omogučuje da se iz veoma nečistih asfaltnih supstanca sa širokom oblasti ključanja neposredno pro-izvedu produkti vrste čistih mineralnih ulja bez primetnih gubitaka, koji bi poticah od gazifikacije. Tako se na pr. iz početnih po-lučvrstih črnih materijala kao što su katrani mrkog uglja dobijaju u neprekidnom postopku bledo žuti pa čak i bezbojni proizvodi i to u stvari bez ikakvog stvaranja gasova. šta više potrošnja katalizatora je nairočito mala, zahvaljujoči torne što je zaprljavanje katalizatora izbegnuto.
Bledo žuti ili bezbojni proizvod, dobi-ven hidrogenizacijom na niskoj temperaturi toliko je čist, da se sam proizvod ili njegova frakcija srednjega ulja može neposredno razorno hidrogenisati u stanju pare i u dodru sa katalizatorima jalkog hid-rogenišučeg delovanja, na pr. sulfidima metala šeste grupe periodičniog sistema na pr. u benzin. Benzini naročite visokog ok-
tanskog broja mogu se dobiti upotrebom ovih katalizatora na takvim materijalima za nošenje kao što je na pr. zemlja za iz-bledivanje, pri čemu je bolje da se ona na podesan način aktivira. S obzirom na neznatne gubitke gazifikacije u s^upnju hidrogenizacije na niskoj temperaturi iz materijala bogatih asfaltnim supstancama kao što su katrani, dobijaju se mnogo veče količine benzina nego što je to bk> slučaj sa postupcima, koji su primenjivani pre c-vog pronalaska.
Proizvodi, koji se dobijaju hidrogeui-zacijcm na niskoj temperaturi prema o-vom pronalasku mogu se takode izložiti kra,kovanja sa nairočito dobrim uspehom ili cepanju ili aromatizujučim hidrogeni-zovanjima, u koliko ova još nisu bila po-menuta, naročito u prisustvu nepomično rasporedenih katalizatora ili, ako bi se to htelo, u drugim cbradama posle u medu-vremenu izvršenog izvlačeoja pomoču sredstava za rastvaranje sa odabiranjem. Izvlečenje pomoču sredstva za rastvaranje može se takode upotreibiti radi proizvode-nja prečiščenih komačnih proizvoda.
U koliko početni materijah sadrže benzin ili u koliko se hidrogenizacja nai niskoj temperaturi sprovodi pri kraju na vi-šoj temperaturi iz produkata izvučenih iz postrojenja za hidrogenizaciju na1 niskoj temperaturi mogu se izvoditi benzin do-brog kvaliteta ili proizvodi sa niskom tačkom ključanja koji mogu da budu upc-trebljeni kao sredstva za rastvaranje.
Frakcije srednjih ulja iz proizvoda hidrogenizacije na niskoj temperaturi ili po-nekad i ceo proizvod pretstavlja izvrsan. izvor goriva za dizel-motore a ponekad se. mogu neposredno upotrebiti kao takve.
Hidrogenizacija na niskoj temperaturi može da bude upotrebljena takode i za proizvodenje ulja za podmazivanje dobrog’ kvaliteta od podesnih početnih materijala.
Govoreči u opšte, proizvodi hidrogenizacije na niskoj temperaturi mogu da budu upotrebljavami za iste svrhe kao i proizvodi mineralnih ulja približno istih karakteristika a naročito u pogledu oblasti ključanja.
U daljem izlaganju opisani su neko ji postupci oko izrade produkata hidrogenizacije na niskoj temperaturi i ako ovaj pronalazak nije og ra ničen samo na ove navedene postupke.
Od proizvoda dobivenog pri hidro-genizaciji na niskoj temperaturi prema ovom pronalasku, obično se destilisanjem odvajaju frak cilje niške tačke ključanja vrsta benzina i gasnog ulja na pr. frakcije koje ključaju sve do oko 300°, 325° ili 350° C. U slučaju proizvoda koji sadrže vosak.
na pr. proizvoda dobivenih iz katrana mr-kog unija ostatak se može osloboditi voska odmah, pri čemu je za proizvodenje tvrdog i mekog parafinskog voska naročite- pogodan poetu-pafk u nekoliko stepena, ili se -mogu odvojiti njegove frakcije koje ključaju na pr. izmedu 325° i 360° C. ih iznad toga, i tek tada osloboditi voska. Ostatak koji ostane posle oslobadanja od voska pretstavlja dobro ulje za podmazi-vanje. Najlakše frakcije pomenutog ostat-ka mogu se upotrebiti za poboljšanje vis-koziteta gas-nog ulja.
Parafinski vosaik, koji se dobije odlikuje se naročitom čist o dom a naročito je podesan za dalje pretvarainje. Na pr. parafinski vosak debiven uklanjanjem voska iz ostatka ili njegove frakcije ili deo os-tatka, koji nije oslobode-n parafinskog voska može da bude izložen razornoj hid-rogenizaciji pod pritiskom u prisustvu kataiizatora najbolje na materijalima za nošenje.
Posie razorne hidrogenizacije dobive-ni se p-roizvo-d obično podeli u nekoliko frakcija. Na pr. na frakciju benzina sa niškem tačkom ključanja, koja ključa sve do oko 100° do 125° C ili nešto više, na frakcijo benzina sa višom tačkom ključanja, čija se oblast ključanja nalazi između 125" i 200" C ili nešto iznad toga, zatim frakciju gas-nog ulja koja ključa na pr. izmedu 170" i 300" ili 325" C ili nešto iznad toga i ostatak. Na taj se način uz minima-lnu mo-guču gazifikaciju dobija benzin visokog cktanskog broja.
Frakcija benzina niške tačke ključa--nja odlikuju se vi-sokom sadržinom sasto-jaka postojanih u pogledu detonacije; ona se -može mešati sa benzinom, dobivenim u •prvo«} stepenu (hidrogenizacije na nisk-oj temperaturi j i na taj način benzin čija če se tačka ključanja nafaziti u željenoj oblasti uz dobair oktanski b-roj. 1 frakcija benzina više tačke ključanja može da se dodaje benzinu, dobivenom u p-rvom stepenu ali je u mnogim slučajevima medu-tim, zgodni je, da se ova- frakcija vrati u stupanj razorne hidrogenizacije.
Frakcija gasnog ulja ima izvanredan cetenski broj. Ona se može dodavati gas-nom ulju dobivenom u prvom stepenu, bolje zajedno sa viskoznim uljem dobivenim pri odvajanju voska. Dobivena sme-ša pretstavlja dobro ulje za dizel motore.
Hidrogenizacija na niskoj temperaturi koris-na je ta-kode i kao prethodna rad-nja -pri proizvodenj-u ulja za podmazIvanje iz podesnih početnih materijala, na pr. proizvoda mirkog uglja ili drugih viskoznih ulja. U tom slučaju poželjnd je da se okolnosti, pod kojima se vrši reakcija pri-
likam hidrogenizacije «a niskoj tempera-tu-ri podešavaju tako, da obrazovamje proizvoda, koji ključaju is-pod 350" C bude najmanje 10°/o. Radi daljeg pretva-ranja u -maziva proizvodi, dobiveni postupkom prema ovom pronalaisku izlažu se zatim hidro-genizaciji pod pritiskom pod takvim okol-nostima, koje im a ju za posledica povečanje hidr-ogenišučeg i cepajučeg delovanja, na pr. u prisustvu sulfida ili oksida ilf sulfida i oksida metala iz 6 p-rupe periodične tablice posle -prethodnog uklanjanja parafinskog voska s|ko se to želi. Za ovu svrhu najradije se upotrebljavaju visoki parcijalni pritisci vo-dc-nika iznad. 200 atm. na pr. od 300 do 700 altm. Pri radu na označeni način glavni proizvod pretstavlja sobo-m poboljšano sirovo ulje za podmazi-vanje pračeno malim količinamai gaizolina i srednjeg ulja.
Na ovaj način mogu da se proizvode ul ja za podrnazivanje sa i-ndeksom viskozi-teta od 70 do 90 i više.
Proizvodenje ulja za podrnazivanje iz proizvoda, dobivenih hidrogenizacijom na niskoj temperaturi može se medutim izvodili i putem oibradiva-nja ovih proizvoda sredsitvima za rast varam j e sa oda-biranjem.
Sledeči primeri služiče dal jem ilustro-va-nju praktičnog izvode-nja ovog prona-laska, ali se ima razumeti da se proinalazak ne ograničuje samo na -ove primere. Procenti obrazovanih ugljovodonika sračuma-ti -su uvek kao odnos ugljenika prema ugljeniku.
Primer 1. Katran niške temperature dobiven iz mrkog uglja sa sadržinom oko 50% sa-stavnih delo-va koji ključaju ispo-d 350" C propušta se pri temperaturi 350° C zajedno sa vodanikom pod pritiskom 250 atm. preko čvrstog kataiizatora nepomično smeštenog u sudu u kojem se vrši reakcija. Katalizator sadrži molibdenovu kiselinu, oksid cinka i magneziju i -prethodno je bio -obraden na temperaturi 400°C sumpori-sanim vod-omikom pod pritiskom 10 atm. Potrošnja je 0,6 kgr katrana po litru ka-talitičnog prostora na sat. Dok počet-ni katram ima specifičnu težinu 0,952 i sadrži oko 50% teškog ulja koje sadrži oko 7% asfalta, dobiven proizvod ima specifičnu težinu 0,880 i sadrži 7% gazolina, 44% srednjeg ulja, koje ključa do 350°C i 49% teškog ulja koje ne sadrži asfalta. Prema torne obrada ima za posledicu povečanje sadržine proizvoda, koji se destilišu ispod 350"C samo za 1%. Obrazovanje gasovitih ugljovodonika prilikom ove obrade iznosi 0,3% sračunatih kao odnos ugljenika prema ugljeniku u polaznom katranu.
Ceo produkat koji se dobije propusti se pri 360°C zajedno sa vodonikom preko
katalizaitora, koji se sastoji iz tungstensul-i'ida pri čemu se dobija proizvod sledečih karakteristika.
specifična težina	0,830
gazolina	9%
srednjeg ulja koje se	destiliše
ispod 350"C	52%
teškog ulja	39%
iz teškog ulja izdvoji se 23,5% parafinsikog voska i dobije se ulje za podmazivanje sa indeksom vi skozi tet a 57 u količini 14,3% sračunaiih prema polaznom katranu. Ob-razovamje gasovitih ugljovodonika priliko m ove c-brade iznosi 0,3% sračunatih kao odnos ugljenika prema polaznom katranu.
Piinier 2. Teško ulje, dobiveno iz mr-kog uglja razornom hidrogenizacijoim i delimično prečiščeno tečnim butanom ali koje još uvek sadrži 11,4% tvrdok asfalta i velike količine smela razblaži se istom težinom tetrahidronaftalina. Rastvor sadrži 0,2% mineralnih sastojaka. Smeši se do-daje 2% Fuller-ove zemlje (zemlje za valjanje sukna), koja je bila natopljena' sa 10% amonijum-bikarbonata posle čega se smeša zagreva do 60°C i proceduje. Filtrat sadrži 0,004% mineralnih sastojaka i ne-prekidno se propušta na temperaturi, koja se po.-tepeno povečavai od 340° do 365flC zajedno sa vodonikom -po'd pritiskom 300 atm. u količini 0-25 kgr na svaki litar prostora reakcije na sait preko katalizaitora do-bivenog cbradivanjem smeše molibdemove kiseline, oksida cinka i magnezije sumpo-risanim vodonikom pod pritiskom 10 atm. na povišenoj temperaturi. Obrazovanje gasovitih ugljenika iznosi 1% sračunat kao odnos ugljenika prema polaznom leskom ulju. Posle odvajanja sredstva za raiz-blaživanje dobiveno ulje sadrži 0,9% asfalta dok su smole sa praktične tačke gledišta potpuno uklonjene. Proizvod sc zalim raz-blažuje istom tolikem težinom dekahidro-naftalina, u kojem se potpuno rastvara i rastvor se propušta preko katalizafora, koji se sastoji iz tungstensulfida, koji se nalazi nepomičan u sudu za realkciju pri temperaturi, koja se postepeno povečava od 380° do 405° C zajedno sa vodonikom pod pritiskom 300 atm. u količini od 0,5 kgr polaznog materijala (bez sredstava za raziblaživanje) na svaki lijtar probt o na reakcije za jedam sat. Obrazovanje gasovitih ugljovodonika penje se opet do 1%. Dobiveni proizvod sadrži ulje za podma-zivanje sa viskozitptom 1,61° po Engleru pri temperaturi 99°C i indeksom viskoziteta 63, pri čemu količina ovog ulja za podmazivanje iznos 10% u odnosu na poliazno teško ulje.
Sadržina vodonika u sredstvu za raz-
blaživanje upotrebljenom u prvom i drugem stupnju ostale praktično neprome-njena tako, da se sredstva za razblaživamje posle odvajanja od proizvoda mogu vra-titi u kruženje u odgovarajuči stepen. Gu-bitci u sredstvima za rastvaranje veoma su mali i u praksi se potpuno popunjavaju malim količinama ulja proizvedenog cepa-njem poliaiznog teškog ulja. Na taj način može se pojaviti neznatno povečanje oblasti tačaka ključanja sredstava za rastvaranje. Pošto se sadržina vodonika u maloj količini ulja, proizvedenih cepamjem teš-kotg ulja samo veoma neznatno razlikuje od sadržine vodonika prvobitnih sredstava za rastvaranje, ova sredstva sa praktične tačke gledišta os taj u n ep pomenjena i posle ponovnog vračanja u postupak.
Primer 3. Katran dobiven karbonizaci-jom mrkog uglja iz Srednje Nemačke na niskoj temperaturi sa 50% sastojaka koji kijučaju ispod 350° C, sa početnom tačkom ključanja 150°C i sadržinom asfalta u iznosu 2% odredena po Holde-u izlaže se hi-drogenizaciji na niskoj temperaturi sa vodonikom pod pritiskom 250 atm. i pri temperaturi, koja se postepeno povečava od 340° do 385° C u prisustvu katalizato-ra, koji se sastoji iz molibdenove kiseline, oksida cinka i magnezium oksida u količini 0,6 kgr katrana na svaki litar prostora reakcije za 1 sat. Na taj se način dobije proizvod sa 14% benzina, koji ključa do 180° C i 44% srednjeg ulja, koje ključa negde izmedu 180° i 350° C.
Obrazovanje gasovitih ugljovodonika penje se samo do 0,5% sračunatih prema ugljeniku u odnosu na polazni katran. Dobiveni proizvod u opšte ne sadrži asfalt. Povečanje količine ulja, koje ključa ispod 350° C iznosi oko 8%. Benzin sadrži samo 13% sastojaka koji kijučaju do 100°C i ima oktanski bnoj 59. Gasno ulje ima specifični! težinu 0,860 cetenski broj 55 i vis-kozitet 1,28° po Engleru 20".
Ostatak, dobiven prililkom hidrogeni-zaicije na niskoj temperaturi, koji ključa iznad 325" C osloibada se od voska pomoču tečnoig propana. Pri dvome se dobija smeša tvrdog i mekog paraifinskog voska s jedne Strane, a s druge strane viskozno ulje, koje ima specifičnu težinu 0,883 i viskozitet od 5" Englena 20".
Smeša tvrdog i mekog paratinskog voska izlaže se u razornoj hidrogenizaciji pod pritiskom 200 atm. i pri temperaturi 410"C u prisustvu kaitalizatora, dolbivenog stavjjanjem tungstensulfida na zemlju za beljenje prethodno obradenu vodonik flu-oridom. Pri ovome se dobija proizvod, koji se sastoji iz '15% sastojaka koji kijučaju do' 100" C, 30% frakcije, koja ključa iz*
medu 100° i 170° C, 30% gasnog ulja koje ključa izmedu 170° i 300° C i 25° ostatka koji ključa iznad 300° C.
Dodavanjem sastojaka sa niskom tač-kom ključanja benzinu, dobivenom u stup-nju hid'rcgeiiizacije na uiskoj temperaturi dobi ja se benzin sa 39°/o sastojaka, koji ključaju do 100° C i oktanskim brojem 63.
Mešanjem frakcije gasnog ulja koja ključa između 170° i 300° C sa ga^nim u-Ijeim, dobivenim u iprvom stupnju i viskoznim uljem dobivenim prilifcom uklanjanja voska dobija se gasmo ulje sa specifičnom težinom 0,855, cetenskim brojem 57, vis-kozitetom 1,6° Englera 20" i tačkom stvrd-njavaoja -16°C.
Primer 4. kat ran, dobiven karboniza-cijom mrkog uglja na niskoj temperaturi, koji sadrži 52% sastojaka, koji ključaju iznad 350" C i 2,5% asfalta propušta se zajedno sa vodonikom preko katalizatora koji se sastoji iz tungstensulfida pri temperaturi, koja se postepeno povečava od 345" do 370"C i pod pritiskom 250 atm. u količina 0,6 kgr na svaki litar prostora reakcije za 1 sat. Stvaranje gasovitih ug-ijovodonika iznosi 0,7%. Dobiveni proizvod u opšte ne sadrži asfalt. Povečanje sastojaka, koji ključaju ispod 350° C iznosi 11%. Sračunato u odnosu na polazni maierijal imamo 15,5% benzinta, koji ključa do 200° C (sa 18% sastojaka koji ključaju do 100°C i oktanskim brojem 55), 35,5% srednjeg ulja koje ključa' od 200° do- 325° C i 42% ostatka od kojeg se odvaja frakcija, koja ključa između 325° i 365° C. Ova se frakcija oslobada voska i parafinski vosak se zajedno sa jednim delom ostatka, koji ključa iznad 365° C pretvara u benzin i srednje ulje, koje ključa' sve do 300° pri temperaturi reakcije 385° i pod pritiskom 200 atm. u priisustvu tungsten-sulfida kao katalizatora pri čemu se sas-•tojci, koji ključaju iznad 300° C ponovo vračaju u sud u kojem se vrši razorna hidrogenizacija. Benzini, dobiveni u prvom i drugo,m stupnju mešaju se jedan sa drugim. Posle mešanja srednja ulja iz oba stupnja, i frakcija, koja ključa izmedu 325° do 365° C i koja je osiobodena voska daju veomia dobro ulje za dizel motore sa cetenskim brojem 68.
Primer 5. Kak an, dobiven karbomza-cijom mrkog uglja :z Sreunje Nemačke na niskoj temperaturi sa 50'% sastojaka koji ključaju do 350" C i 2% asfalta izlaže se oibradi vodanikom pod pr1'tiskom 210 atm. u prisustvu tungstensulfida kao kataliza-tora u postrojenju, koje se sastoji iz dva suda postavljena jedan odmah iza drugog. Količina katrana, koja se propušta kroz sud iznosi 0,32 kgr na svak' litar kataliza-
tora za i sat. Temperatura u pr/om sudu povečava se od 1 i 5" do 3 5" C a u drug o m od 335« do 360" C.
Stvaranje gasovitih ugljovodonika iznosi 1,2% snčunatih kao odm s ugljemka prema ugljeniku u polaznom katranu. Proizvod, koji se pri torne dobi jz sadrži 64% sastojaka koji ključaju do 25'.0 C. Ovi se sastojci odvajaju destilacijam. Posle < slo-badamja od voska dobija se iz ostatka dobro ulje za podmazivanje koje imia visko-zitet 5" Englera/50" C i indeks viskozite-ta 70.
Primer 6. Ako se pri radu na način opisan u primeru 5 bude trošilo 0,6 kgr katrana a temperatura se odabere tako da se u prvom sudu ona povečava od 340° do 360° C, u prvoj polovini drugog suda od 360" do 380" C a u drugoj polovim ovog suda od 380" do 4103 C dobija se proizvod sa 68% sastojaka koji ključaju sve do 350° C. Stvaranje gasovitih ugljovodonika iznosi 1,5% sračunatih kao odnos ugijenika prema početnom katnanu. Posle odvajanja proizvoda sa nižom tačkom ključanja iz ostatka koji se oslobodi voska, dobija se veoma doibro ulje za podmazivanje sa viskozitetom 5" Engler/50" C i viskozite-tom 90.
Primer 7. 20 kgr katrana dobivenog karbonizacijom bitnim inoznog uglja na niskoj temperaturi, koji sadrži 55% sa-stojaka, koji ključaju sve do 300° C i 10% asfalta odredenih na ranije opisani način i koji posle cedenja sadrži 0,8% pepela meša se sia 400 cm:i vodenog rastvora amom-um sulfida jačine 1'8% kojem se doda je 75 gr amonium bikarbonata. Smeša se meša u zatvorenom sudu pri temperaturi 60° C dva sata posle čega se u toku 4 sata temperatura ipenje do 150" C i održava se jedan sat na ovoj višini. Zatim pošto se voda isdestiliše iz suda usled smanjenja pritiska smeša se procenjuje pri 150° C.
Procedena tečnost sadrži samo 0,01°/* pepel» i zagreva se zajedno sa vodonikom pod pritiskom 250 atm. u napravi za raz-menu toplote a zatim se pusta u postrojenje u kojem se vrši reakcija i koje se sastoji iz četiri suda visokog pritiska u obliku tornjeva. Sudovi su ispunjeni kata-iižaitorom, koji se sastoji iz pilula tungstensulfida. Potrošnja iznosi 0,45 kgr. na svaki litar prostora reakcije za jedan sat. Količina upotrebljenog vodonika iznosi 2,5 m3 na kilogram katrana. U svakom od su-dova u kojima se vrši reakcija ima više vodova za uvodenje hladnog vodonika po-moču kojeg se u svakoj tački prostora u kojem se vrši reakcij» održava u glavnem stalna temperatura. U prvom sudu temperatura se pusta da se podigne do
365° C. U cevi koja spaja prvi sud sa sledečim, reakciona smeša rashladuje se do 352° C. U dinugom sudu, u kojam se vrši reakcija temperatura se panje do 386° C. L sledečoj spojnoj cevi mastupa hladenje do 378° C. U trečem sudu temperatura se penje do 405° C. U cevi, koja spaja treči sud sa poslednjim, temperatura se spusta do 400° C. U poslednjem sudu temperatura se penje do 426° C. Stvanamje gasovitih ugljovodonika iznosi 4,5% sračunatih Ikao odnos jugljjenika prema ugljeniku u po-laznom katranu.
Dobiveni proizvod reakcije rashladuje se i sadrži 95% sastojaka koji ključaiju do 350° C. Proizvod sadrži 30% benzina. Os-tatak 70% prečiščavaju se sia H2SO4 i pret-varaju se u benzin hidrogenizacijom pod pritiskom u prisustvu katalizatora, koji se sastoji iz smeše zemlje za beljenje prethod-no obradene fluorovodoničnom kiselinom sa, 10% tungsten sulfida.
Primer 8. Katran, dobiven karboniza-cijom mrkog uglja na niskoj temperaturi koji sadrži 53% siastojaka, koji ključaju do 350ÜC i 2,7% tvrdog asfalta odredenog prema Holde-u (vidi: Holde, Koblenwasser-stofföle und Fette), 6 izdanje strana 107-) zaigreva se zajedno sa vodonikom pod pritiskom 250 atm. u razmenjivaiču toplote u suprotnom strujanju sa produktima reakcije koji ističu do temperature 320° C i propušta se u reakciono postrojenje, koje se sastoji iz dva suda visokog pritiska u vodi tornjeva. Prostor u kojem se vrši reakcija napunjen je katalizatorom u obli-ku kocki pravljenih od molibdenove kise-line oksida oinka i magnezije. Potrošnja iznosi 0,5 kgr katrana na litar prostora reakcije za 1 siat. Količina upotrebljenog vodonika iznosi 2500 m3 na tonu katrana. U prvoj četvrtini prostora:, u kojem se vrši reakcija, temperatura reakcije penje se do 352° C. Posle prve četvrtine temperatura se uvodenjem hladnog vodonika spušta do 347° C. U drugoj četvrtini prostora reakcije temperatura iznosi 365° C. U cevi, koja spaja oba suda dolazi do hladenja do 359° C. U trečoj četvrtini prostora reakcije temperatura se penje do 373H C iai u počet-ku četvrte četvrtine spušta se uvodenjem hladnog vodonika do 368° C. U poslednjoj četvrtini temperatura se ponovo penje do 373° C. Proizvod, koji napušta prostor u kojem se vrši reakcija rashladuje se i pri-kuplja. On sadrži 58% sastojaka koji ključaju do 350°C ima svetlo žutu boju i u op-šte ne sadrži asfalta. Pretstavlja vecma zgodan početni materjal za proizvodenje ulja za podmazivanje putem hidroeeniza-cije. Stvaranje gasa prilikom obrade hidrogenizacijom na niskoj temperaturi iz-
nosi 0,3% sračunatih kao odnos ugljenika prema ugljeniku u početnom materijalu.
Primer 9. Katran dobiven karboniza-cijom mrkog uglja na niskoj temperaturi, koji sadrži 53% sastojaka, koji ključaju sve do 350!l C i 2,7% asfalta, odreci nih prema Holde-u, propušta se zajedno sa vodonikom pod pritiskom 250 atm. kroz reakciono postrojenje, koje se sastoji iz tri suda visokog pritiska u vidu tornjeva. Potrošnja iznosi 0,45 kgr katrana na litar prosto,ra reakcije za 1 sat a količina gasa upotrebljenog za hidrogenizaciju iznosi 2000 m3 na tonu katrana. Sva tri s,tuba, u korjima se vrši reakcija ispunjeni su katalizatorom, koji se sastoji iz pilula tungs-tenisulfida. Smeša katrana i vodonika zag-reva se u zagrejaču, koji se greje gasovima do 302° C i na ovoj temperaturi uvodi se u prvi sud. U ovom sudu temperatura se penje do 3470C. U cevi, koja spaja prvi sud sa drugim, koja je snabdevena površinama za hlađenje u obliku trnova i koji se hlade po-moču vode ili struje vazduha ili na jedan i drugi način istovremeno temperatura smeše opada do 334°C.
U drugom sudu temperatura se penje do 368° C i ponovo se spušta u cevi, koja spaja drugi sud sa trečim spoljnim hlade-njem do 354°C. U poslednjem sudu temperatura se podiže do 380°C. Svaki je sud smaibdeven sa 3 do 5 dovoda hladnog vo-donika. Dodavanje hladnog gasa vrši se u svakom sudu na takav način da pomenuta Ipovišen (ai »temperature . fn a: kupa ju isto je moguje postepenije. Od 2000 m3 hidroge-niiziujučeg gaisa oko polovine se dodaje katranu ispočetka dok se druga polovina uvodi u toku reakcije kao gas za hladenje. Za ovu svrhu u prvoj trečini je potrebno oko 77% a u drugoj oko 20% i u poslednjoj oko 3% gasa za hladenje. Proizvod reakcije, koji napušta poslednji sud rashladuje se i prikuplja u pogodan sud, on je bezbojan nema tvrdog asfalta i sadrži 68% sastojaka koji ključaju sve do 350°C. Može da bude razdeljen u sledeče proizvode: 15% parafinskog voska od ko jih su 80% tvrdog i 20% mekog parafinskog voska, 11% ulja za podmazivanje sa indeksom viskoziteta 50 i viskozitetom 5° Englera/ (50" C, 4% ulja za mazanje vretena sa A'iskozitetom 5° Englera) 20°C, 50% gas-nog ulja sa cetenskim brojem 57 i viskozitetom 1,22° Englera 20°C, 20% benzina sa 15% sastojaka koji ključaju sve do 100° C.
I
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za proizvodenje korisnih ugljovodoničnih proizvoda iz tečnih, polu-
čvrstih ili topljivih ugljenastih m.)aiterijala koji se daju destilisati i koji sadrže asfaltne supstance, naznačen time, što se ipomenuti početni /materijah, prvenstveno oni . koji nisu bili i zlagani toplotno] obradi na temperaturi večoj od '800° C, a naročite proizvodi nazorne destilacije čvrstih ugljenastih materijala, obnaduju u tečnem stanju hidregenišučim giasovima u dodiru sa ka-talizatorima, kojima suimpar ne škodi i koji imaju idebm hidrogenizujuče delovanje u velikoj koncentraciji sa potroš-njoim početnih materijala izmedu 0,2 i 1,5 kgr. a prvenstveno 0,3 do 0,8 Ikgr na sat na svaki litar prostora, u kojem se vrši reakcija pod pritiskom od najmanje 50 atmosfera i pri temperaturi između 270 stepeni i 420° C najbolje ispod 400° a naročilo pri radu sa jako ili dovoljno jako hidrogem-šučim katalizatorima za vreme najmanje večeg dela ob rade izmedu 300° i 380°C, pri čemu se ova okolnost dovede u takvu tsagfasnotst da se sadržinla asfaltnih sup-stanca, a naročilo asfalta u neprekidnom radu smanji najmanje za 90% i da se pri torne nanovo stvori manje nego 2,5% ga-sovitih ugljovodonika sračunatih kao odnos ugljenika prema ugljeniku u ipočetnom materijalu i manje nego 20% proizvoda koji ključaju ispod 350° C, posle čega se okolnosti pod kojima se vrši reakcija mo-gu pooštriti.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time što se temperatura materijala, koji se propušta kroz zonu reakcije povišuje postepeno i neprekidno ili u rrualtm razmacima.
3.	Postupak prema zahtevima 1 ili 2, naznačen time što se radi sa nekoliko su-dova vezanih na red u kojima se reakcija vrši uz veču temperaturu u svakom nared-nom sudu.
4.	Postupak prema zahtevima od 1 do 3, naznačen time što se pri kraju hidro-' genizacije na niskoj temperaturi, temperatura održaiva za 10” do 100” C a najbolje za 20” do 80° C više nego 11 na početku.
5.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 4, naznačen time, što se na mestu uvodenja početnih materijala u zonu hidrogenizacije na niskoj temperaturi, temperatura održava oko 300° do 360°C a na mestu odvoden ja oko 360° do 400°.
6.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 5 naznačen time, što se temperatura izabere tako da one asfaltne sup-stamce koje se tnogu oboriti pomoču ugljovodonika bogatih vodomikom budu u stvari potpuno redukovani ipre no. što materijah p osti gnu više temperature na pr. 40° C ako se ovakve temperature upotreb-Ijavaju.
7.	Postupak prema kojem bilo zahteve od 1 do 6, naznačen time, što se u njemu primenjuju temperature unapred odredene prethodnim ogledima.
8.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 7 naznačen time, što se temperatura održava ispod 380° C sve detle dok sadržina asfaltnih supstanca a naročilo asfalta u smeši u kojoj se reakcija odigrava prevazilazi 2%, naročilo ako se radi sa jakim )ili /dovoljno jakim katalizatorima hidrogenizacije.
9.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 8 naznačen time, što se temperatura podešava «vodenjem u prostor reakcije sredstva za hladenje na pr. hlad-nijeg gasa ili ulja.
10.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 9, naznačen time, što se temperatura podešava uvodenjem hladnijih hidrogenišučih gasova.
11.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 10, naznačen time, što se temperatura podešava uvodenjem oko jed-ne ipolovine hidrogenišučh gasova kroz zagrejač a druge polovime kroz mlaznice za uvodenje sredstava za hladenje.
12.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 11, naznačen time, što se u prvi deo naprave uvodi više sredstva za hladenje nego u drugi.
13.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 12, naznačen time, što sc 50 do 85% celokupne količine gasa za hladenje koji se upotrebljava radi podešavanja temperature uvodi u prvu trečinu prostora, u kojem se vrši reakcija.
14.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 13, naznačen time, što se u prvom delu prostora u kojem se vrši reakcija, na pr. u prvoj njegovoj trečini, napravi više mesta za uvodenje sredstva za hladenja nego li u ostalom delu prostora reakcije.
15.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 14, naznačen time što se pri radu sa više sudova, u kojima se vrši reakcija, i koji su vezani na red, spojene cevi snabdevaju površinama, koje zrače toplo-tu, kao što su okrugle ploče, rebra i trnovi.
16.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 15, naznačen time, što se pri radu sa više sudova, u ko jima se vrši reakcija, vezanih na rad, spojene cevi soabde-vaju košuljicom za hladenje.
17.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 16 naznačen time, što se radi pod pritiscima iznad 150 atm.
18.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 17, naznačen time, što se radi pod pritiscima izmedu 200 i 400 atm.
19.	Postupak prema kojem bilo zali levu od 1 do 18, naznačen time, sto se radi sa 1000 do 5000 m3 vc-donika na svaku ionu imaterijala, koji se obradi.
20.	Postupak prema kojem bilo za-htevu od 1 do 19, naznačen time, što sekao početni materijali odabiraju oni, koji su pod mikroskopom sa 200-kratnim ili bolje više, na pr. 300-kratnim povečanjem sasvim svetli ili pokazuju samo nekoliko mrlja.
21.	Postupak prema kojem bilo za-htevu od 1 do 20, naznačen time, što se kao početni materijali odabiraju oni, koji se prilikom destilacije pod razredjenošcu (10 do 12 mm živimrg stuba) ne penušaj.u jako pre no što dostignu temperaturu 325° C.
22.	Postupak prema kojem bilo zahte-vu od 1 do 21, naznačen time, što se uzi-maju početni materijali, koji sadrže 25 do 75% sastojaka koji toljučaju iznad 350° C.
23.	Postupak prema kojem bilo zahte-vu od 1 do 22, naznačen time, što se kao polazni materijali obraduju smeše ugljio-vodonika, koji sadrže asfalte relativno niške molekularne težine.
24.	Postupak prema kojem bilo zalite-vu od 1 do 23, naznačen time, što se kao polazni materijali obraduju katrani, dobi-veni karbonizacijoim mrkog uglja ili bitu-minoznog ulja na niskoj temperaturi.
25.	Postupak prema kojem bilo žahte-vu od 1 do 23, naznačen time, što se kao polazni materijali obraduju tečni proizvodi destilacije uljanih škriljaca masnih pes-kova, asfaltnih stena, treseta i drva izvršene pod blagim uslovima.
26.	Postupak prema kojem bilo zahte-vu od 1 do 23, naznačen time, što se kao početni materijali obraduju proizvodi, koji sadrže asfaltne supstance, dobi veni iizvla-čenjem pod pritiskom ili razornom hidro-genizacijom čvrstih ugljenastih materijala ili na j e dan i drugi način istovrememo.
27.	Postupak prema kojem bilo zahtevi! od 1 do 23, naznačen time, sto se kao polazni materijali obraduju smeše bazisuih ili asfaltno bazisnih mineralnih ulja ili nji-.hove frakcije sa visokim tačkama klju-čanja.
28.	Postupak prema kojem bilo zahte-vu od 1 do 23, naznačen time, što se kao polazni materijali obraduju ostatci, dobi-veni destilisanjem, krakovanjem ili izvla-čenjem iz mineralnih ulja, mal pr. ostaci do-biveni krakovanjem gasnih ulja, ili proizvodi sa visokom tačkom ključanja, dobive-ni polimerizovanjem ili kondenzovanjem ugljenastih /miaiterijala male molekularne težine, koj sadrže asfaltne supstance,
29.	Postupak prema kojem bilo zahtevi! od 1 do 23, naznačen time, štu se kao
polazni materijali obraduju katrani niške temperature iz mrkog uglja, koji sadrže is-pod 20% a prvensteno ispod 5% asfalta.
30.	Postupak prema kojem bilo zahte-vu od 1 do 23, naznačen time, što se kao polazni materijali obraduju proizvodi bi-tuminoznog uglja koji sadrže manje nego 15% a prvenstveno manje nego 4% asfalta.
31.	Postupak prema kojem bilo zahte-vu od 1 do 30, naznačen time, što se polazni materijali, koji nisu p o desni za hidro-genizaciju na niskoj temperaturi osposobe za istu prethadmm prečiščavanjem, ko je u-čini neškodljivim štetne sastojke.
32.	Postupak prema kojem bilo zahteva od 1 do 31, naznačen time što se polazni materjali, koji nisu podesni za hidroge-nizaciju na niskoj temperaturi ospos ,>be za istu prethodnim prečiščavanjem blagom katalitičnom obrabom vodonikom, pod pritiskom i na temperaturi ispod 300° C.
33.	Postupak prema kojem bilo zahteva od 1 do 32, naznačen time, što se upo-trebljavaju polazni materijali, koji sadrže od 25 do 75% sastojaka koji ključaju ispod 350° C naročito sastojaka čije tačke ključanja spadaju u oblast srednjih ulja.
34.	Postupak prema kojem bilo zahte-vu od 1 do 33, naznačen time, što se polaz-nom materijalu dodaje sredstvo za razbla-živanje.
35.	Postupak prema kojem bilo zali te vu od 1 do 34, naznačen time, štu se kao sredstva za razblaživanje upotreblja-vaju ciklični ugljovodonici kod kojih gra-nice tačke ključanja padaju u granice tačke ključanja srednjih uljla, prvenstveno naftalin, antracen, piren ili njihove smeše ili smeše hidrogenisamih proizvoda dobve-nih iz njih, na pr tehrahidronaftalin.
36.	Postupak prema kojem bilo z ah te-vu od 1 do 35, naznačen time, što se do-daju razna sredstva zarazblaži» anje, naročito ako se abrada hidrogenišučim ^asovima izvodi u stupmjevima pri čemu se u pr-vom stupnju upotrebljavaju ugljovndonič-na sredstva za razblaživanje relativno siromašna vodomkom a u dru^om i daljim stupnjevima ugljovodonična sredstva za razblaživanje sa večom sadržimoim vodom-ka nego razblažujuča srestva upotrebljena u prvom stupnju.
37.	Postupak prema kojem bilo zahte-vu od 1 do 36, naznačen time, što se obnai-duju polazni materijali, koji sadrže manje nego 0,1% pepeljiastih sastojaka ili koji su bili oslobodeni pepela do ovog stepena, ako je slildržiina pepela bila veča.
38.	Postupak prema kojem bilo zahte-vu od 1 do 37 naznačen time, što se polazni materijali oslobadaju pepela obradom
žaikiseijenim stipstancama sa velikom -povr-šinom
39.	Postupak prema kojem bilo za-btevu od 1 do 38, naiznačen lime, što se pe-peo iz polaznh materijala uklanja obrađi-vanjem ovih maiterijala kiselim supstanca-ma ili supstancama koje daju kiseline, na-ime kiselim solima, amoniumovim solima ili kesilinama, račumajuči tu i vodonik sulfid i -ugljen dioksid, pri čemu ove supstamce ne mapadaju polaani materijal a upotreblja-vaju se svaka za sebe ili zajedno sa drugim gasO'vima ili parama, naročilo amonijaka ili amonium karbonata ili aimonium bikarbonata u prisustvu vode.
40.	Postupak prema kojem bilo zahte-vu od 1 do 39, naznačen time, što -se radi sa nepomičnim katalizator im a.
41.	Postupak prema zahtevu 40, naznačen time, što se u prostoru u kojem se vrši reakcija nalazi katalizator u srazmeri 100 zapreminskih procenata ili više u odnosu prema ugljenastom materijalu.
42.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 41, naznačen time, što se radi sa velikim koncentracijama kataliza-tora razasutOig u maiterijalu, koji učestvu-je u reakciji.
43.	Postupak prema zaihtvu 42, naznačen time, što se u njemu upotrebljava bar !0°/o aktivne supstance, a još bolje više nego 20% sračunatih prema količini ugljena-stog materijala, ko ja se nalazi u prostoru u kojem se vrši reakcija, recimo 25 do 30%.
44.	Postupak prma kojem bilo zahtevu od 1 do 43, naznačen time, što se radi u dodru sa sulfidom teškog metala na pr. metala iz 5, 6 i 7 grupe periodičnog sistema ili iz grupe gvožda a naročito sia molibden ili tungsten sulfidom.
45.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 44, naznačen time, što se u prostoru u kojem se vrši reakcija nalaze supstance, koje su tamo uvedene od samog početka u obiiku oksda, hdroksida, fosfa-
ta, halida, tio-soli, karbonata Mi soli organskih kiselina teških metala, aročito metala iz 5, 6 i 7 grupe periodičnog sistema ili iz grupe gvožđa.
46.	Postupak prema kojem bilo zahtvu od 1 do 45, naznačen time, što se upotreb-Ijavaju kataliizatoni, kojii se nalaze manano-čitim materijalima koji ih noše.
47.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 46, naznačen time, što se kate-lizatori, koji su nepomični rasporedeni je-d-an iza drugog u jednom istom ili raznim sudovima u kojirna se vrši reakcija upo-I rebljavaju prvenstveno na takav način, da se materija!, koji se klaže reakciji propušta prvo preko katalizatora sa slabim hidro-genišučim delovanjem ia zatim preko ka-talizatora sa sve jačim hidrogenišučim delovanjem.
48.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 47, naznačen time, što se okolnosti, pod kojima se vrši reakcija po-dešavaju tako 'da obrazovanje proizvoda, koji ključaju ispod 350u C iznosi najmanje 10% i št o- se iz ovako dobivenih proizvoda spnaivljaju ulja za podmazivanje.
49.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 48, naznačen time, što se u onim slučajevima, u kojima se pri ponovnom vračanju proizvoda u hidrogenizaciju na niskoj temperaturi mogu javiti teškoče, koje bi poticale od asfalta ili smola, kojih ima u polaznom miaiterijalu ili od jednog i drugog istovremeno, uklanjaju ovi asfalti ili smole koji bi prilikom dodavanja vrače-nih proizvoda mogli da prouzrokuju smet-nje ili i jedni i drugi.
50.	Postupak prema kojem bilo zahtevu od 1 do 49, naznačen time, što se frakcije koje treba vratiti u postupak uvode na onim mestima hidrogenizacije na niskoj temperaturi gde se več odigralo reduko-vanje štetnih asfaltnih supstanca, kojih ima u svežem početnom materijalu.