Oi\OLvJ M
GLASNIK
6LAJILO JAVEZA 50K0LA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
▼
Čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svake subote Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 ♦ Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 ♦ Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku "*► Rukopisi se ne vračaju <l»
Beograd, 4 o l< to bar 1938 God. IX ♦ Broj 35 i 36
ledna ozbiljna opomena
Veliki i sudbonosni dogadaji odigrali su se poslednjih dana. Dogadaji, c‘ji strahoviti odjek osećamo danas i °sečačemo ga još dugo. Celokupna svetska javnost, pritisnuta užasnom morom, stajala je u največoj napeto-živaca pred kobnim pitanjem mira 'U rata. MIRA, ko ji ni je bilo moguće sPasti na osnovi ko ja bi zadovoljila °sećaje pravde svih zainteresovanih strana i svetske savesti, i ko ji se mogao očuvati samo uz teške i goleme kdnostrane žrtve; RATA, ko ji bi Pretstavljao do sada nevideni užas i u temeljima ugrozio celokupnu savre-menu kul turu, vodeči celokupno čo-yečanstvo u mračnu neizvesnost i °tvarajuči prostrani put idejama ko je bi značile kraj današnjeg duhovnog života i društvenog poretka.
Neizvesnost, strah, bol i ogorčenje ispunjavali su ne samo pojedince ^go j cele narode, jer svako, oseča-juči podzemni tutanj stihijskih sila, i 1nstinktivno naslučujuči katastrofo k°ja se približava, s a zebnjom u duši Prisluškivao je hod istoriskih, sudbo-nvsnih dogadaja i pitao se: šta če biti? Dogadaji su se sunovračali je-za drugim neverovatnom brzi-
nom, sa puno neočekivanih, dramatičnih obrta ko je niko živ predvideti ni je mogao, a iz toga grčevitog zbi-vanja, punog konvulzivnih trzaja, rodilo se u svima nama jedno ogromno, gorko i teško iskustvo.
Došli smo do bol nog saznanja ko je nam pruža jednu ozbiljnu opomenu da u svetskom zbivanju ideje ko je treba da su moralna osnova zajednice čovečanstva, vrlo često prelstavljajn samo primarni j iv e, dekorativne kulise, iza ko jih se — bez ikakvih sentimentalnosti — skriva ju grubi mater i-jalni interesi velikih naroda — pro tagonista svetske istorije.
Došli smo isto tako do gorkog isku-stva, da naša slovenska misao, ko ja je u osnovi celokupne naše sokolske ideologije, ko ja nikada ni je imala bilo kakvo imperijalističko značenje i ko ja je vazda imala isključivo od-brambeni i kulturni karakter, iznikla iz saznanja o neumit no j povezanosti sudbine svih slovenskih naroda, ko je
— pocepane i pozavadene — čeka, pre a posle, neotklonjiva propast,— da ta slovenska misao, nažalost, još uvek živi samo na plavom nebu van-životnog idealizma malog broja istinskih slovenskih duša i srdaca, a da na obzorju realnosti ta misao pretstav-Ija sunce ko je sakriva magla i tarna stvarnosti života.
Došli smo do ogromnog i dragoce-nog saznanja, da se opstanak malih naroda, pa i našeg sopstvenog, ne može temeljiti na tudoj pomoči, na tudim simpatijama i na idejama koje tobože upravi ja ju sudbinom sveta. Uzdati se u sebe i u svoje sopstvene snage; razvijanje tih snaga do naj-veče moguče mere na osnovi dubo-kog etičkog i nacionalnog vaspita-nja, na osnivi plemenitog i trezvenog izdizanja iznad razmirica i raspri drugostepenog i manjeg značaja, koje nas sapinju i parališu, na osnovi snažnog zbijanja svih slo jev a našeg naroda u čvrste redove; moralno i fi-zičko osposobljavanje svakog poje-dinca i naroda kao celine za borbu u odbrani našeg prava i opstanka, — to je zakon našeg života, to je uslov našeg pošto jan ja. Možda če jednom
d oči bol ja, lepša i plemeniti ja vremena ko jih danas nema. Možda če se tada moči raditi drukčije. Danas, me-dutim, svima treba da nam je jasno da se život ne može braniti ni očuvati samo idejama nego da su za to potrebne i stvarne fižičke i duhovne snage. Njih treba smišnljenim, temeljitim, napornim i istrajnim radom stvar ati i razvijati.
Mi Sokoli treba da iz iskustva koje su nam pružili dogadaji današnjice prvi crpemo potrebne pouke i da na njima utemeljimo svoj buduči rad. Nikada nam se možda nije u tako jasnim i odredenim konturama ukazi-vao osnovni i naj preči cilj celokupne naše delatnosti: fizičko i moralno osposobljavanje našeg naroda za od-branu i otpor, kako bi ovaj, iznutra snažan i močan, mogao da za odbra-nu i za stvaranje opštih kulturnih vrednosti za celo čovečanstvo, udruži svoje snage sa snagama onih ko ji su nam po krvi, po rasi, po kultur no j i duhovno j zajednici i po životnim in-teresima bliski Stegnimo srce i pesnice, i uvek mislimo a man je govorimo o onome što treba da nam je osnovni zakon celokupnog našeg sokolskog života.
Komunike Savesa Sokola Kraljevine Jugoslavije
Veliki i ozbiljni dogadaji današnjice, koji su u sredini pažnje celokupne svetske javnosti, naišli su na razumljiv i Miaživn odjelki i u našim sokolskim redovima. LJ takvim prilikama Starešinstvo Savcza našlo se pobudenini da sazovc sednicu plenuma Savezne uprave na dan 25
sept. i da uzme u najozbiljnije rasmatranje položaj našeg sokolstva u odnosu prema dbgađajima sadašnjice, pa je na osnovu svestrane raspravc plenum Savezne Uprave jednoglasno doneo rezoluciju koja je poslata svima sokolskim jcdinicama u zemlji. Savezna uprava izdala je, pored toga, svima svojim jcdinicama naročito uputstvo za njihovo držanje u skladu sa životnim interesima našega naroda i naše države, i u skladu sa sokol-skoin ideologijom, sokolskem čašču, istinskim osečajima, koji u ovim te-škim sudbonosnim danima prožimaju svakog sokola i Jugoslovena.
ledna velika narodna fekevma
Otvorena je škola za telesno vaspitanje
Dugogodišnje nastojanje pojedinaca, Saveza Sokola, Saveza sportskih društa-Va, Udruženja nastavnika gimnastike i drugih udruženja, da se osnuje Škola га spremanje nastavnika za telesno va-sPitanje, ovih je dana okrunjeno prvim stvarnim uspehom.
Dne 15 septembra o. g. svečano je ot-v°ren ,,Jednogodišnji tečaj za nastavnike telesnog vaspitanja po školamia i u pravičnim tečajevima” u Beogradu kao Preteča stalne škole za telesno vaspitanje.
Toga dana sabrali su se na poziv Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda u maloj dvorani Sokolskog društva »Matica” izaslanici i pretstavnici vla-№ i udruženja da prisustvuju svečanom °tvorenju.
U n časova i 15 minuta dočekali su na ulazu „Matice” deneral brat An-dra Petrovič starešina „Matice”, go-spodin ing. Milivoj Aračič načelnik mi-jdstarstva fizičkog vaspitanja naroda i brat Dr. Alfred Pihler upravnik jedno-Sodišnjeg tečaja, gospodina Ministra fi-jučkog vaspitanja naroda brata Dra. Mirka Buiča. Ministar brat Dr. Mirko “Uič nakon što se je pozdravio sa iza-slanikom ministra prosvete inspektorom 8- Miloradom šoškičetn, izaslanikom mi-•ustra vojske i mornarice puukovnikom 8- Masalovičem, šefom otseka za oba-
vezno fizičko vaspitanje opštine grada Beograda g. Drom Beličem, zamenikom
nastavnicima Tečaja — ušao je u pratnji gostiju i nastavnika u dvoranu gde su
Otvaranje škole za telesno vaspitanje
starešine SSKJ bratom Drom Gavran-čićem, pretsednikom JOO bratom Drom Hadžijom i sa drugim izaslanicima te
več bili sabrani študenti Jednogodiš-njeg tečaja. Na to je niinistar brat Dr. Mirko Buič održao sledeči govor:
Gospodo izaslanici, gospodo delegati, dragi študenti fizičkog vaspitanja
Kada se pre šest godina osnovalo Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda, bilo je nama svima, koji smo radili u sokolstvu i športu jasno, da če biti jedan od najvažnijih zadataka novog Ministarstva, obrazovanje nastavnika gimnastike i športa.
Potreba za osnivanjem jedne škole, koja bi davala Jugoslovenskoj srednjo-školskoj i vanškolskoj omladiri sposobne i napredne sportske učitelje, bila je iz godine u godinu veča.
Ako je bilo nekada telesno vaspitanje predmet navike i iskustva, ono se naročito u poslednjim godinama razvilo do specijalne nauke, koja uslov-ljava sistematski i opširan študij. U-čitelj gimnastike i športa mora biti pedagog, kako bi njegov rad odgovarao vaspitnim principima, mora poznavati osnove medicine, kako bi mogao da telesnim vaspitanjem jača omladinu; mora biti savršen tehničar, kako bi inogao da-vati primer mladima — a pre svega mora biti zreo u moralnom' i nacional-nom pogledu, kako bi uneo u telesno vaspitni pokret duh viteštva i patriotizma.
Savremena omladina neobično je odu-ševljena za razne vrste sportovanja u prirodi. Ova predanost omladine športu može biti po državnu zajednicu ko-risna, a može biti takode štetna. Šport je koristan, ako njime upravljaju zreli
i odgovorni vode, a može bjti i štetan ako se razvija bez primernog nadzora.
Država želi šport koji harmonira sa vaspitnim ciljevima ljudske zajednice: država pozdravlja jačanje omladine, pozdravlja šport, koji zove omladinu na zelena igrališta, pozdravlja razonodu o-mladine u vidu viteških utakmica.
Nama nije cilj da bi uzgojili nekoliko rekordera, več želimo da bi se uticaj zdravog fizičkog vaspitanja proširio na celu Jugoslovensku omladinu.
Kada fizičko vaspitanje bude sastav-ni deo harmoničnog uzgoja naše omladine, tada demo u masi razvijenih sokola i sportista mnogo lakše pronači najbolje, najsnažnije i najjače, koji če se boriti i pobedivati na internacionalnim utakmicama.
Dne 26 juna o. g. Pretsednik Vlade g. Dr. Milan Stojadinovič govoreči o potrebama unapređenja fizičkog vaspitanja u našoj zemlji, izjavio je sledeče:
„Meni izgleda da na prvotne mestu treba stvoriti ustanovu jedne Visoke škole za fizičko vaspitanje, koja bi i-mala za cilj da spremi učitelje i naptav-nike za razne vrste sportova”.
Evo, sazrelo je i evo pitanje i danas smo se sastali da otvorimo ovaj tečaj koji je osnova škole za obrazovanje na-stavnika gimnastike i športa zahvalju-juči nastojanjima mojih prethodnika, a napose g. ministru Dr. Vjekoslavu Miletiču.
Gospodo nastavnici i slušaoci, otva-rajuči ovu školu, iskrena mi je želja da bi se ista razvila u rasadnik sposobnih i požrtvovanih radnika za dobro naše drage omladine. Otadžbina očekuje od Vas da čete se savesno spremiti, da čete uložiti sve Vaše duševne i telesne snage u stručno i lično usavršavanje, kako bi bili posle godinu dana sposob-niji, da se sa uspehom posvetite uzgoju poverene Vam omladine i tako dopri-nesete izgradnji zdravih, snažnih i plemenitih Jugoslovena.
U svakom našem delu uvek je prva naša misao upučena našem Kralju i Jugoslaviji, pa otvarajuči jednogodišnji tečaj za nastavnike telesnog vaspitanja neka je upravljen Nj. Veličanstvu Kralju Petru II, uzdanici naše lepe i prostrane otadžbine: Živeo Kralj Petar II i ceo Kraljevski Dom!
Govor ministra brata Dr. Buiča bio je propračen burnim odobravanjem svih prisutnih.
Prvi upravnik Jednogodišnjeg tečaja brat Dr. A. R. Pihler, načelnik SSKJ održao je zatim predavanje:
Govor upravnika tečaja Dr, A, R. Pihlera
Dozvolite mi, gospodo, da Vam sa nekoliko rečenica iznesem neke misli od Opšteg i osnovnog značaja o području, na kojem nas čeka ozbiljan i odgovoran rad — o telesnom vaspitanju.
Več u najdavnije doba čovečanstva izvodili su ljudi izvesna gibanja, koji-ma su sticali veštinu i okretnost po-trebnu za dobavljanje hrane, za borbu sa prirodnim nepogodama i za ličnu odbranu. — Pokretač tim gibanjima u čoveku u mnogim slučajevima bio je j.iroder>i i nesvesni nagon za održava-njem života.
Životne prilike prisiljavale su u davna vremena čoveka a i danas ga sile na telesni rad, manje više nedobro-voljni rad, čije su posledice veoma lepe telesne mogučnosti kako u pogledu snage takoi i u pogledu lepotei a i umu tarnje i spoljašnje razvijenosti tela kod pojedinaca, celih skupina, pa i naroda. Da oživim ove reči primerima. Setimo se samo naših kršnih Ličana ili Herce-govaca koji nikada nisu ni čuli za ka-kvo telesno vaspitanje po nekom planu ili sistemu, a ipak svojim radinim životom stiču zavidne telesne sposobnosti, bar u pogledu snage i izdržljivosti.
U ovim slučajevima, a mogli bismo još primera nabrojati sa područja svih kontinenata, vidimo, da tu nastaje telesno vaspitanje, koje nije vršeno prema nekom naročito sastavljenom sustavu. Možemo da kažemo da takvi ljudi ima-ju nesvesno telesno vaspitanje.
Izgradnjom kulture i civilizacije kod naroda, o kojima imamo podatke iz etarog i srednjeg veka, na pr. o Kine-zima, Japancima, Grcima, Rimljanima itd. počeli su ti narodi izvestan broj elemenata tz. nesvesnog telesnog vaspitanja da po planu uvežbavaju, ima-
juči pred očima određen cilj; i tu nastaje svesno telesno vaspitanje, koje možemo danas da nazovemo istorijskim svesnim telesnim vaspitanjem.
U današnje doba moderne civilizacije, u doba industrializacije sveta, kada čo-večji duh nagomilava izum za izumom, sve više se umanjuje potreba gibanja u dnevnom životu, jer gibanje čoveka nadomeštava stroj — čovek sve više gubi veze sa prirodorrt i prirodnim životom. I počevši od Rusoovog poklika „Povratimo se prirodi” nastaje novo-vekovni telovežbeni pokret. Telesno vaspitanje se uvodi u škole — u šport-skimj i viteškim udruženjima se gaji telesno vežbanje. Naročito posle svetskog rata, koji je imao toliko štetnih posledica za telo, dušu, i duh i nauka in-tenzivnije zahvača u to područje, nasto-ječi uskladiti tekovine kulture sa teko-vinama civilizacije. U to d»ba nastaje svesno telesno vaspitanje današnjice, koje se u različitim zemljama provodi po različitim sustavima, čistim i upotreb-nim sustavima, koji manje ili više odgo-varaju principu svestranosti.
Otkada se nauka intenzivnije bavi i-straživanjima, koja su u vezi sa telesnim vežbanjem, korigovane su oštre granice, do tada neprikosnovene, izme-du duha i tela.
Značenje izdašnog telesnog gibanja, pomoču kojega se telo uzdržava zdravim, koje ga krepi i koje mu umnožava životnu snagu, od mnogo je značajnije važnosti nego li što to mnogi misle.
Važnost telesnog gibanja za duševni život čoveka još se uvečava, ako uzme-mo u obzir, da se fantazija oslanja na tz. zamišljena gibanja, jer podloga ce-lokupnog fantazijskog života čoveka jeste sposobnost, da u fantaziji izvodi gibanja. Kao što neko telo iz sklopa izvanjih okolnosti na mehanički način može da izade samo gibanjem, tako se životni proces može samo fantazijom da oslobodi okova okoline. Podimo još dalje. I db svesti o vlastitim duhovnim aktima dolazimo usled toga, što od njih proizlaze zamišljena gibanja. Hoče li naša svest da opšti sa svesti drugog čo gog čoveka, moramo naravno ta gibanja stvarno da izvodimo. Ta gibanja mogu biti jednostavna — igra črta na licu (mimika) — ili kompli-kovana, kao što je naš glasovni jezik.
Kada čovek ne bi imao mogučnost I sposobnost da izvodi gibanja, ne bi uopšte ni za sebe saznao, a bez svesti o samotne sebi ne bi uopšte mogao dobiti svest o svetu — ne bi imao nikakvog saznanja, ne bi imao nikakve spoznaje, — niti bi mogao doči do ka-
Sisak, septembra 1938 g. — Sokolsko društvo u Sisku stavilo si je u dužnost da za vreme Sokolske Petrove Peto-ljetnice, podigne sokolski dom na sla-vu i hvalu Blaženopočivšem Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju čije ime če ovaj dom) i nositi.
Na glavnoj godišnjoj skupštini od 31 januara 1937 g. jednoglasno je pri-hvačena ova zamisao. Odinah je iza-bran posebni Odbor za g.adnju so-kolskog doma na čelu sa ovdašnjim brigadnim generalom i neumornim sokolskim radnikom bratom Dragutinom Zivanovičem. Isto tako osnovan je od-mah i gradevinski odbor u koji su ušli pored ostalih kao stručnjaci i bra-ča: ing. Gabriel Rudolf, ing. Vojislav Krasojevič, graditelj Turel i apsolvent srednje tehničke škole u Sarajevu Stje-pan Pavlič.
Odbor za gradnju doma dao se od-mah na posapj i u roku samo od jedne godine dana uspeo je da prikupi po-trebnu svotu za izgradnju ovog doma. Svi pripadnici Sokolskog društva dali su najviše koliko su mogli. Isto tako i sva ovdašnja nacionalna društva dala su obilatu pripomoč za izgradnju o-vog doma gde če i ova društva imati svoje prostorije.
Pošto su srestva bila osigurana, gra-devni odbor počeo je da radi. Najpre je ishodio od Gradske opštine potrebno zemljište, koje je Gradska opština dala na najlepšem mestu u gradu na šetalištu Kralja Aleksandra I Ujedini-telja uz samu reku Kupu. Prema upu-tama i sugestijama brata Živanoviča
kvog mišljenja — stoga gibanje i oseča-nje dolaze u isti red ne samo za istra-živača animalnog života, nego i za teoretiku čovečje svesti.
Novorodenče počinje realno da se giblje, no ta su gibanja neodredena. Odredeno se gibanje može da izvodi, ako mu prethodi zamišljeno gibanje, izvedeno u fantaziji. Pode li dete da izvodi odredena realna gibanja t.j. gibanja, koja imaju odreden i tačan smer i oblik, prisiljeno je da prethodno izvodi zamišljena gibanja u fantaziji.
Time se u detetu razvija fantazija. — fantazija je pak neizostavno potrebna za akte duha. Što je fantazija živah-nija, to bolje pokreče duhovna akta — to bolje se kod deteta razvija inteligen-cija.
I ako stvarno telesno gibanje ne pro-uzrokuje daljnji i viši razvoj fantazije, ipak je ono neminovni uslov za početak razvoja fantazije, a bez toga početka ne bi ni daljni razvoj bio moguč.
Iskustvo na vežbalištima nas uči, da svestrano i izdašno gibanje kod čoveka i u kasnijim godinama pospešnije delovanje fantazije, budi u čoveku intuitivne moči, i uvečava delovanje duha.
Delovanjem duha izraduje svaki narod svoju kultura. U izgradnji narodne kulture moraju saradivati svi njegovi pripadnici — svaki prema svojim spo-sobnostima. Oni sa genijalnim sposobno-stima doprineče mnogo — oni sa presečnim sposobnostima manje — ali je neosporno, da če i jedili i drugi kultura bolje razumeti i doživljavati, da če biti sposobniji i produktivniji u nje-nom izgradivanju, ako če biti telesno zdravi i snažni.
Danas je u svetu utvrden veliki značaj telesnog vaspitanja za uspešno iz-gradivanje kulture.
Telesno vaspitanje ide za tim, da u-čvrsti zdravlje pojedinoa a timfe i celog naroda, da bi bio otporniji u životnoj borbi; da stvori bolje pokolenje, koje si obezbeduje i bolji socijalni život i d^ vaspita moralno savršene karektere.
Moderni život, koji je sve udaljeniji od prirode, vrlo loše utiče na telesnu konstituciju pojedinaca, i celih naroda time, što umanjuje potrebu i mogučnosti svestranog gibanja ili pak iziskuje jednostrana gibanja, usled kojih se telo deformira.
Da se na put stare telesnoj degeneraciji naroda, sve napredne države su osnovale škole za telesno vaspitanje i uvele obavezno telesno vaspitanje celokupne omladine. U rad na polju telesnog vaspitanja ulažu se ogromni napori i ogromna materijalna srestva. Za-
mladi tehničar Pavlič izradio je načrt doma. Po svome vanjskom izgledu i po unutrašnjem rasporedu dom če biti medu najlepšim sokolskim domovima u državi. Dužina doma predvidena je sa 46 m, širina fronta 27 m a višina 16 m. Raspored doma: U suterenu na-laziče se jedna manja dvorana, garde-roja, prskalide i kupatila, nadalje sklo-ništa za školsku decu, koja u Sisak dolaze iz okolnih mesta vozom. U vi-sokom prizemlju: Svečana sokolska dvorana dugačka 22 m, široka 11 m, a visoka 8 metara. Zatim pozornica dugačka 11 i široka 7 metara. Ovde se još nalazi svečani ulaz foaje, društvena čitaonioa i soba za tajnika. U prvom spratu: Prostorije za Pododbor udru-ženja rezervnih oficira i ratnika, prostorije za „Jugoslovensku Zenu”, „Kne-ginju Zorku”, Crveni Krst, „Jadransku stražu”, prostorija za društveni prosvetni rad, zatim prostorija za veče sedhice i godišnje skupštine. Na mansardi i u prednjem delu zgrade sa izgledom na šetalište biče spavaonice za dačke ekskurzije i sokole prigodom sletova.
Pošto je sve potrebno u detalje predvideno i načrt odobren, započelo se sa gradnjom doma. Radovi se vrše u vlastitoj režiji i putem ovdašnjeg pre-duzimača g. Josipa Pulka.
Ovom prilikom dužnost mi je da o-dani u ime oelokupnog članstva veliku hvalu našem neumornom! i nesebičnom sokolu generalu bratu Živanoviču, koji svaki svoj slobodni minut daje za sokolstvo.
Ч- J.
hteva se vaspitanje celokupne omladine naroda, jer čovek telovežbeno vaspitan, sposobniji je za sva delanja, čvrstog je karaktera, izdržljiv je, odlučan i po-žrtvovan — a to su sve odlike, koje su svakom narodu neophodno potrebne — ako hoče da održi svoju slobodu i sa-mostalnost.
Kod svih naroda, koji toliku pažnju posvečuju telesnom vaspitanju svojih _ pripadnika — vidi se več danas neospo-ran uspeh tog nastojanja i rada. Po-jedinci a tamp i narodne celine postale su zdravije, snažnije, lepšie i sposobnije.
Statističkim istraživanjima konstatova-no je, da je kroz poslednje stoleče, otkada se velika pažnja posvečuje telesnom vaspitanju, trajanje života pojedinaca, znatno produženo.
Ovo nekoliko nabačenih misli tek je neznatan deo onog materijala koji dokazuje važnost telesnog vaspitanja.
Za sve struke i predmete vaspitanja u našoj zemlji postojale su visoke i više škole — sem za jednu straku: za telesno vaspitanje.
Današnjim danom nestaje te praznine — položeni su temelji škole za telesno vaspitanje — i mi možemo ve-drije da gledamo u budučnost, jer je stvorena mogučnost, da se svim fak-torima na području telesnog vaspitanja spreme stručnjaci i vode, praktični i naučni radnici na torne polju — nastavnici, koji če da služe svom narodu i čovečanstvu.
Posle toga pozdravio je otvaranje jednogodišnjeg tečaja od strane mini-starstva prosvete inšpektor g. šoškič toplim rečima. Naglasio je radost nadležnih u ministarstvu prosvete u nadi, da če dobiti nastavnike, koji če savre-menim metodama da vaspitaju školsku omladinu telesno i moralno u nacional-nom duhu. Očekuje od ove škole da o-mladinu duhovno i moralno unapredi uporedo sa telesnim vaspitanjem, da vaspita svoje slušaoce i sledbenike da sve svoje moči, intelektualne, moralne i telesne stave na raspoloženje Kralju i otadžbini.
Na završetku svečanog otvaranja Jednogodišnjeg tečaja evocirao je upravnik tečaja brat Dr. A. R. Pihler uspo-mene na heroje, koji nam izvojevaše slobodu. Njegove reči saslušali su pri-sutni stoječi. Brat Dr. A. R. Pihler govorio je svečanim glasom:
Pošfovani zbore
Prenesimo svoje misli na čas unazad u vreme svetskoga rata. Posle mukotrpne Golgote, kroz albanske vrleti, stiže na Krf izmučena vojska i polumrtav narod, da tragedija doživi neizbeživi svoj finale. Ostrvo Vido postaje največom grobnicom srpske vojske.
Neprijateljske sile proglasiše tada, da srpska vojska više ne postoji. Ali u isto vreme sabiraju se kod Soluna poslednje preostale snage ispačenog naroda kojima se pridružiše brača iz svih krajeva slovenskog Juga, koji ne htedoše da se vrate u ropstvo.
Ovde ta junačka družba sanjari o svojoj otadžbini, o slobodnoj i ujedi-njenoj otadžbini — i na današnji dan, 15 septembra, pre 20 godina, izdao je regent Aleksandar, docniji Veliki Kralj Ujedinitelj, a sada Viteški Kralj Mučenik, zapovest svojoj vojsci, da pode u napad radi oslobodenja svoje porabljene brače.
Zapovest završavala je rečima: „Junači, napred u slavu i pobedu!”
I junači krenuše oduševljeno napred, svojim grudima, ruše neosvojiva utvr-denja — bije se krvavi boj — i patriotskim entuzijazmom prožeti borci, di-vovskim naletom otvaraju kapiju slobo-de i kao bujica kad probije branu — pohrliše junači kroz prodor rušeči sve prepreke — udoše u svoju otadžbinu i oslobodiše slovenski Jug.
Nakon 20 godina — sa pietetom se sečamo tih velikih dana, koji su nam doneli slobodu, —, i svesni ponavljamo u svojim dušama zavet, da čemo tu slobodu očuvati!
Slava borcima za slobodu!
Da živi ujedinjena Jugoslavija!
Sokolski dom u Sisku
11 okviru Petrove Petoljetnice Sokolsko društvo u Sisku podići će svoj dom
Jugoslovansko Sokolstvo proslavilo je proboj Solunskog fronta i godišnjicu smrti Prezidenta Tomasa Masarika
svečanom scdnicom 15 septembra o, g.
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije želeo je da se oduži senima palih junaka, tvorcima današnje Jugoslavije. Istodobno da se seti zasluga velikog čoveka Tomasa Masarika. Zato je odr-zana svečana sednica 15 septembra o. .g- po podne u 18 časova u prisustvu članova Starešinstva, starešina svih be-ogradskih društava, članstva starešin-stava beogradskih društava, beograd-ske župe i članova Izvršnog odbora SSKJ.
Sednicu je otvorio brat zam. starešina Dr. Oton Gavrančič sa rečima:
Sazvali smo današnju svečanu sednicu iz dubokih pobuda.
Bezobzirni borac za istinu i pravdu, dosledan zaštitnik slabih i zapostavljenih, malenih i potlačenih, vjeran prijatelj našeg naroda i neustrašivi suborac u velikom hrvanju za naše oslobođenje, veliki državnik i otac svoga naroda, Masarik, preminuo je. Smatrali smo potrebnim da i mi jugoslovenski Sokoli oživimo uspomenu na tog velikog evro-l>ejca i čoveka, dobroga Sokola.
Danas mu je smrtni dan. Prva godi-šnjica.
Ovaj pomendan pada u oči drugog jednog velikoga dana naše najnovije istorije.
Ove godine proslavljamo 20-godišnji-cu svoje slobode i narodnog ujedinje-nja, dogadaj, koji če dominirati u jugo-solvenskoj narodnoj povjesti kroz vije-kove jer je od vijekova ovo prvi slučaj, da smo — tolika plemena jugoslovenska — ujedinjeni u jednu državu, kojoj želimo vječiti bitak i opstanak.
Naše oslobodenje omogučeno je herojskim podvizima junačke naše vojske u kojoj su več tada bile ujedinjene snage cijelog jugoslovenskog naroda, prvi put u istoriji u borbi za narodnu jugoslovensku misao.
Sutra se navršava 20 godina od dana, koga je u cik zore na začudenoj vas-kolikog svijeta Bijeli Orao razmahnuo svojim izranjenim ali još neslomljenim krilima na južnoj granici i nečuvenom do tada brzinom, snagoin' i najplemeni-tijim pregnučem i požrtvovanjem pre-letio sve do zapadnih naših meda. Na
svom putu nailazio je neprijatelja, on ga je nemilice pregazio, nailazio na umjetne i prirodne zapreke, on ih je savladaol i preletio u silnom naletu, ali je nalaizio| i otvorena srca i duše, on, Bijeli naš Orle, vjesnik slobode, vje-snik ujedinjenja, nosioc naše neprolaz-ne slave.
Draga bračo, Proboj solunskog fronta naše je delo. Ono treba da služi mladim naraštajima za primjer kako treba ljubiti svoju zemlju i kako joj treba služiti.
Današnja svečana sjednica neka po-služi tome da se harno spomenemo i Masarika i svih palih žrtava za našu slobodu i jedinstvo i neka nam dade potstreka da stvorimo odluku da čemo svagda nastojati da postanemo dostojni velikih žrtava koje su doprinijete i da čemo do potrebe i samim bez promi-
K
-V«—..
vii
Izginulim borcima na Bakarnom gumnu
šljanja dati sve pa; i sami sebe, ako to zatreba interes celine.
Time otvaram današnju sjednicu. Zatim je dao reč bratu inž. Radulu Raduloviču, članu Savezne uprave koji je bacio osvrt na minule dogadaje i iz-medu ostalog rekao:
Pefnaesfi septembar veliki dan naše Narodne istorije
1918 godine za 15 septembar regent Aleksandar, docnije veliki Kralj Ujedi-nitelj izdao je zapovest srpskoj voj-sci da toga dana u 6 časova u jutro pode u napad radi oslobodenja svoje porobljene brače. Naredba se je za-vršavala ovim rečima: „Junači, napred H slavu i pobedu”!.
Posle strahovite golgote srpskoga naroda koju je proživeo preko Albanije, izmučen i polu m rta v ovaj narod sliie na Krf. Izgledalo je, kao da je ceo ovaj narod došao da se na tom lepom ostrvu sahrani. Ali ideja, slo-boda i nada sve više poče buditi ve-ru kod toga namučenog naroda. Snaga se poče vračati. Mnogi uinreše, glad-fii i iznemogli. Ostrvo Vido, jedna od največih grobnica srpske vojske zajed-no sa dubokim morem svedoci su toga stradanja. Sto ostane spremi se za nove megdane. I baš onda kada centralne sile objaviše celome svetu, da ne po-stoji više srpska vojska, ta ista vojska voskresla prebacivaše se ka Solunu da opet stupi u krvavi boj. Maja meseca odosmo kod Soluna gde se ''ežbasnio sa novim puškama i mitra-ljezima. To trajaše do pred kraj jula Meseca, a več 1. avgusta bili smo na Hašoj staroj granici kod Bitolja na Ke-nalima ispred Lerina. Naše predstraže retke i 3 avgusta Bugari prodoše kroz naše predstraže i potiskoše nas do Gorničeva na masiv Ostrovskog jezera, pvde nastaju strahovite borbe. Nas mata njih mnogo. Naredba: Stoj, ni koraka nazad, jer ako padne Cegan odo-Se Bugari u Solun a mi čemo završiti
svoju istoriju. Komandanti divizije na osmatračnici, komandanti pukova u rov koc’ vojnika! Upinjemo se da sc o-držimo, bez vode, užasna vručina a znamo šta znači naš nestanak sa lica zemlje. Ne odstupamo; tu čemo umreti ili pobediti. Mnogi izginuše. Cvet in-teligencije sedmog puka ostade na Ov-eoj glavi. Čegan se trese, prelazi iz ruke u ruku: čas je naš čas bugarski. Dolazi rezerva. Koja? Ona iz Bizerte, mladiči poslednje odbrane, deca. Zar i vi da izginete, pitamo se stari vojni-ci. Dolazi saveznička artiljerija. Dobro bije. Najzad dolazi vardarska divizija.
Naredba: Napred u boj! Mi prela-zimo u napad, razbijamo Bugare, gonimo ih do Bitolja. Ali tamo na desno na Kajmakčalanu govori se da je ceo puk drinske divizije poklan. Idemo u pojačanje. Stižemo na Kajmakčalan, po-dilazimo, zauzimamo rovove, do Bu-gara smo, sasvim blizu. Spremamo napad i 17 septembra posle strahovite ka-nonade zauzimamo kapiju slobode, naj-veči vis planine Nide Kajmakčalan 1916 godine. Zatim pada Floka, Starkov zub, Kočobeja; naši prelaze Crnu, borba se vodi na Čukama i prvih dana meseca novembra osvajamo Bitolj. Sad imamo Srbiju veliku 1200 km2. Ali avaj, dalje se ne može, mnogo je izginulo i najjače čete nemaju više od 100 ljudi, nismo ni Bitolj obezbedili jer na sa-moj ivici Bitolja stadosmo. Malo nas je. Stoj! Ukopavaj se. Tu smo u ro-vovima. U tim rovovima ostadosmo 1916, 1917 i 1918 godine sve do 15
septembra kada probismo front i kre-nusmo.
1918 godine pre 15 septembra stanje na frontu je bilo ovako: Srbi sa ju-goslovenskom divizijom podeljeni u dve armije i konjičkom divizijom zauzima-ju centralni front od Bitolja do Srka di Legen. Onda dolaze Orci pa En-glezi. Levo, Francuzfi i Vukov dobrovo-ljački odred i odred Esad Pašinih Ar-nauta. Voskresla srpska vojska pojav-ljuje se ponoviq i daje nečuveni primer herojstva i patriotizma, ta vojska to je srpski narod sa bračom jugosloveni-ma iz krajeva pod Austrijom.
U to vreme Česi su več imali svoje legije a do tada su bili i oni kao dobrovoljci kod naših jedinica. Ovde moram podvuči da su Česi bili pot-puno nacionalno svesni i Ida su svuda prelazili na slovensku stranu gde god bi im se za to ukazala prilika. Njihove legije bile su u glavnom sastav-ljene od brače Sokola, koje je formi-rao blaženopočivši pretsednik Masarik
1 današnji pretsedjnik i brat dr. Eduard Beneš.
Solunska ofanziva pripremana je že-stokom artilerijskom vatrom celog dana 14 i 15 septembra. Samo na frontu
2 armije na Dobrom polju dejstvovalo je 700 topova i skoro svuda uništili neprijateljska utvrdenja. U zoru 6 sati u jjtro 15 septembra otpočela jc. | šadija da zauzima jurišem neprijatelj-ske položaje.
Raspored naših trupa bio je ovaki: 2 armija sastavljena u prvi red od šumadijske divizije, 17 kolonialne i 122 francuske divizije, 2 red jugoslovenska i timočka divizija. Pravac napada: Veternik, Dobro polje, zatim Kozjak kao drugi red utvrdenja. Prva armija sa moravskom, dunavskom, drinskom i konjičkom divizijom pravac ka Velesu i-mala je da napada tek kad druga armija probije bugarski front.
Šumadijska divizija je potpuno izvršila svoj zadatak, dok je 17 kolonialna i 122 francuska divizija zaostala usled žestokog otpora Bugara zbog čega ni-je uspeo prvi napad prve armije u tri sata popodne. Ali uspeh šumadijske divizije naterao je Bugare na ot-stupanje i omogučio francuskim divizijama i prvoj armiji da i one izvrše svoj zadatak.
Več sutradan 16 septembra jugoslovenska i timočka divizija zauzimaju Kozjak, drugu jaku utvrdenu liniju Bu-garske. Tog dana uspeva i napad prve armije. 17 septembar može se smatrati kao dan sloma bugarske vojske koja nije uspela da povrati Kozjak čime je omogučeno saveznoj vojsci da ide ka Demir kapiji i Gradskom — druga armija, a prva armija po zauzeču Prilepa, da napada položaj ka Velesu.
Ovaj snažan napad zaprepastio je neprijatelja koji se još žilavo borio ali bez nade na uspeh. Več 26 septembra Bugari šalju izaslanike da pregovaraju iza leda svojih saveznika.
30 septembra, petnaesti dan po pro-boju, druga armija se nalazi na granici Bugarske sekuči vezu sa Skopljem i Kumanovom gde su se dve bugarske divizije sa rezervama predale srpskoj vojsci. Tog dana je zaključeno primir-je sa Bugarskom i srpske trupe ro-kiraju se za oslobodenje Srbije koju oslobadaju dolazeči na obale Save i Dunava tačno mesec i po dana od proboja ili u pravoj liniji 600 km.
Zatim se srpske trupe prebacuju preko Save i Dunavia u Vojvodinn i Srem odakle su marširale ka Hrvatskoj. Zato vreme se obrazuje kod Hrvata i Slovenaca narodna milicija sastavljena večinom od Sokola i naših zarobljenih vojnika i oficira. Ova narodna vojska učinila je mnogo, jer ne smemo zabo-raviti, da nje nije bilo, naše granice na zapadu bile bi još gore a podvig generala Maistera ostače u istoriji našeg naroda uvek kao jedan uzvišeni i patriotski podvig.
Koliki je zamah i značaj ofanzive na solunskom frontu neka nam posluži pismo maršala Hindenburga koje glasi: Armijski deneral gospodin Milan Nedič u svojoj knjiži ,,Srpska vojska i solunska ofanziva” kaže zbog neisko-riščene pobede ovo: „Mi Jugosloveni možemo s uzdignutom glavom i vedrim čelom mirno da koračamo u su-sret boljoj budučnosti. Ali na tome putu moramo imati uvek na umu da i ako je nestalo austro-ugarske, i ako je slomljena Bugarska a Nemačka privid-no umirena, još uvek živi pa ma s koje strane ona dolazila, misao „drang nach Osten”.
Gospodin Jakovljevič u svojoj knjiži „Kapija slobode” za 15 septembar kaže: „Preskočiše rovove neprijateljske. Vračali se i nešto zagledali. Otišli su zatim levo i desno duž rovova. Tana-sije se ispravi: „Bračo, svi su mrtvi hajte brže.” „I kao kad bujica probije branu tako i pukovi srpski pohrliše kroz prodor i u herojskom naletu rušeči prepreke preko talasa krvi udoše u svoju zemlju.”
Mi Sokoli i svi Jugosloveni smatramo da je 15 septembar osnovni kamen temeljac današnje naše otadžbine Jugoslavije, zato ga slavimo, zato se sa pietetom sječamo toga velikoga dana kada je u Jugoslaviju uzidan ovaj o-snovni kamen od kostiju naših najbo-ljih heroja poprskanim talasima krvi. Mi moramo raditi na tome, da novi naraštaji budu svesni ovoga velikoga dana koji je doneo narodno oslobodenje i ujedinjenje i koji je stvorio narodnu državu svih Jugoslovena.
Naša sveta sokolska dužnost je, da u jednom impozantnem broju učiniino posetu grobovima onih koji dadoše svoje živote da bi mi mogli danas slobodno da živimo i da mislimo kako da oču-vamo njihovu tekovinu da je jaču i snažniju predamo novim naraštajima. Napred u slavu; i pobedu!
Posle govora brata Raduloviča dobio je reč brat Dr. Milorad Dragič, član uprave Saveza koji se osvrnuo na go-dišnjicu smrti prezidenta Oslobodioca čehoslovačke republike Tomaša Masarika i oživljujuči uspomenu na Njega rekao je:
Toma Masarik i naš narod
Dvadesetogodišnjica proboja Solun-skoga fronta prestavlja istoriski mome-nat radanja naše slobodne, ujedinjene jugoslovenske države, Kraljevine Jugoslavije. U isto vreme nastaje i rađanje državne samostalnosti i slobode nama uvek dragog i bratskog češkoslovačkog
Prezident Oslobodfoc Češkoslovač
ke republike Tomaš Masarik
naroda. Kraljevina Jugoslavija i bratska slovenska i sokolska češkoslovačka Republika zajednp- su postale, a njihovi slovenski narodi zajedno su pod-neli teške i krvave žrtve u borbi protiv zajedničkog neprijatelja,
Zajednica interesa, ljubav, slovenski rodbinski afinitet, ideja sokolskog bratstva, sve to skupa dolazilo je do izra-žaja u svima dosadašnjim momentima
Mobilizacioni zbor sokolskog društva u Blatu na Korčuli
Jedna uspela sokolska manifestacija na našem Primorju
našeg novog samostalnog, državnog života, kao što je to bilo uvek i ranije.
U svetskome ratu, več odtnah u po-četku njegovom, češkoslovački narod, zreo i svestan, pod najtežim okolno-stima prišao je tamo gde se nalaze Sloveni. Češkoslovački narod, prisiljen
da se tada nalazi u redovima centralnih sila, prelazio je svojoj slovenskoj brači i zapadnim državama, koje su se borile za principe slobode i demokra-je. Husov narod bio je veliki u svet-skom ratu i ostao je do danas,
Na današnji dan, sečajuči se napora i žrtava, koje je podneo naš narod za slobodu i narodno ujedinjenje, mi se sečamo ujedno i napora i žrtava bratskog češkoslovačkog naroda, koji je svoju slobodu izgrađivao u isto vreme u koje je i naš narod izgradivao svoju sloboduV« čija sloboda u mnogo-me uslovljava i našu slobodu.
Sečajuči se danas žrtava i napora češkoslovačkog naroda mi se ujedno sečamo i veličine ličnosti oca Češko-slovačke Republike, Tomasa Garig. Ma-sarika, koji je umro na današnji dan pre godinu dana. Sečamo se velikog Tomaša Masarika, danas, kada se sečamo istoriskog proboja Solunskog fronta, jer j er i ime Masarikovo tesno spojeno sa naporima našeg naroda za stva— ranje svog državnog ujedinjenja i slobode. 1 zato danas, na dan godišnji-ce Masarikove smrti jug. sokolstvo izražava svoju duboku zahvalnost T. G. Masariku za sve ono što je učinio za naš narod.
Češkoslovački narod na dostojan način odao je priznanje i zahvalnost ve-likoj ličnosti Tome G. Masarika. O-vome priznanju pridružio 9e i ceo ob-jektivan kulturan svet. Stvaranje češko-slovačke narodne i državne slobode nesumnjivo da pretstavlja rezultat či-tavog kompleksa istoriskih i moralnih dogadaja. Ali Toma Masarik, radom i vrednošču svog snažnog intelekta i socijalnog morala, dao je odredeni pra-vac kretanja tim narodnim i moralnim snagama, i to u odlučnom vremenu u kome su pogrešan gest ili nedo-voljna akcija mogli da kompromituju i onemoguče realizovanje nacionalnih i moralnih vrednosti.
Veličina ličnosti Tome G. Masarika dovoljno je ocenjena i u češkoslovač-koj i u ostaloj svetskoj javnosti. Ali nesumnjivo da če se i naučnfici i so-ciolozi i političari još dugo i često vračati na tumačenje ličnosti i rada T. G. Masarika. Život ličnosti prolazan je. Ali ostaje večita vrednost istine i na-cionalnog, i društvenog i političkog morala. Toma Masarik presavija jednog od največih tumada i ittoraca za pobedu ovih velikih istina.
I baš zbog toga što ove istine često stradaju, biče potrebno, možda još dugo i dugo vremena, da se u borbi za pobedu ovih istina, ističu kao uzor misli i ime Tome G. Masarika.
U borbi za pobedu istine i morala, T. Masarik zadužio je na vidan način i naš narod. Danas, kada se i pored najtežeg iskušenja ceo češkoslovački narod sa dubokim pijetetom seča svog prvog Pretsednika-Oslobodfiocal, i mi se sa zahvalnošču sečamo velikog borca za istinu i pravdu, slobodu naroda i čistu demokratiju. Zahvaljujemo, jer, pored opštih ideja i borbe za humani-stičke principe istine i pravde, Toma Masarik neposredno je zadužio i naš narod.
Toma Masarik nije nas samo zadužio svojom borbom za naša narodna pitanja. On nas je zadužio, izmedu o-stalog, i time što nas je učio, da u nacionalno-političku borbu i u pitanja naše narodne slobode unosimo elemente etike i socijalne pravde.
Zbog toga, na današnji dan, i mi se klanjamo uspomeni i velikom imenu Tome G. Masarik|a. 1 mi mu zahvaljujemo. Zahvaljujemo mu, što je princip istine i morala istakao kao najviši princip politike nacije i države. Zahvaljujemo mu, što je kao humanista, filozof, i političar otvoremo' i jasno istakao misao da je čovekova dužnost da se bori protivu zla. Borbu protivu zla treba voditi u ime visokih principa nacionalne i opšte čovečanske etike.
Držeči se visokog etičnog principa o potrebi borbe protivu zla, T. G. Masarik rešavao je i politička pitanja o
sudbini svoga naroda, ka(o i o sudbini našeg naroda.
Naše jugoslovensko narodno pitanje Masarik je stavio u prvi red. Sa našim pitanjem on je, u mnogome bar, vezivao i pitanje svoga naroda, kao i pitanje egzistencije bivše velike Austro-ugarske.
U pogledu na naše jugoslovensko pitanje, Masarik je morao da uzme odre-đen stav prema položaju i nacionalno-vitalnim zahtevima Kraljevine Srbije. Veoma je značajno, da je pitanje sud-bine Kraljevine Srbije i naše jugoslovensko pitanje T. Masarik uzeo u ra-smatranje pre rešavanja o definitivnem nacionalnom i državnom problemu češkoslovačkog naroda.
Masarik je smatrao za svoju prvu dužnost, da reši osnovu moralnog problema, koji se nalazio u sukobu između teze Austrougarske i Kraljevine Srbije. Ovaj sukob dve moralne teze do-bio je svoj izrazit medunarodni karakter u vremenu aneksije Bosne i Hercegovine od 1Q08 g. Uz ovaj značajan politički akt, koji je anekcijom Bosne i Hercegovine izvršila Austrougarska, stoje u neposrednoj vezi više politič-kih afera, kojima se manifestovao težak konflikt između našeg naroda i Austrougarske. U taj kompleks sukoba 'dolazi i Cčagrebački veleizdajnički proces, bečki Fridjungov proces sa Nastičevom aferom, kao nekim apendiksom ili u-vodom. Na dnevni red političkih dogadaja od medunarodnog značaja stavljeno je jugoslovensko pitanje, i to u odnosu na Kraljevinu Srbiju.
Vrednost i sudbinu jugoslovenskog pitanja u odnosu na ulogu i sudbinu Kraljevine Srbije u punoj meri uočio je i Toma G. Masarik. U borbi, koja je svakoga časa dobijala sve veče i veče dimenzije, T. Masarik veliku vrednost svoje krupne ličnosti stavio je na stranu Kraljevine Srbije i celog našeg naroda.
Sa takvim shvatanjem on je izvršio svoju misiju dolaskom u Beograd, od-laskom u narodt i sela tadašnje kraljevine Srbije. Svoja opažanja, iskustva i zaključke, dobivene u Srbiji, T. Masarik kao veliki moralno-politički auto-ritet, stavio je u službu naše stvari povodom aneksije Bosne i Hercegovine, povodom zagrebačkog veleizdajničkog procesa i povodom bečkog Fridjungo-vog procesa. U svima ovim procesima i u svima ovim dogadajima rešavala se u stvari moralna bitka izineđu teze našeg naroda i teze dualističke Austrougarske Monarhije.
U celoj ovoj borbi Masarik je bio aktivan borac za inoralnu tezu Srbije i za odnos ove teze prema celokupnom jugoslovenskom pitanju u Austrougar-skoj.
Kada je otpočeo svetski rat, Masariku je bilo sasvim jasno, da se jugoslovensko pitanje mora voditi sa sud-binom Kraljevine Srbije. Ujedno on je uvideo, da se i pitanje slobode češkoslovačkog naroda mora rešiti u pu-nome skladu sa pitanjem narodne i državne slobode jugoslovenskog naroda. On je znao da si i jedjrio i drugo pitanje može rešiti jedino borbom protivu zla, tj. borbom protivu Austrougarske.
U ovoj borbi Masarik je učinio veliko delo i za Cehoslovake i za nas. Njegova akcija u borbi protivu t.zv. Londonskog ugovora prestavlja drago-oen Masarikov prilog u vremenu stva-ranja našeg narodnog ujedinjenja i dr-žavne samostalnosti.
Uz našu zahvalnost Tomi Masariku mi, uvereni smo, stojimo u punom skladu sa najdubljim osečanjima našega naroda kada danas, možda u odsudno-rne danu za sudbinu Evrope, poželimo bratskoj češkoslovačkoj svaki uspeh u teškoj,	borbi, za očuvanje
Masarikovih i svojih visokih ideja čo-večnosti, pravde, i slobode.
Neka je slava velikome ocu bratske Češkoslovaške, T. Masariku!
Neka živi bratska i slobodna Češkoslovaška Republika!
Poslije saslušanih lijepih predavanja br. Dr. Dragiča i ing. Raduloviča naše se duše digle i približile uzvišenom, skladnomv i lijepom. U tom raspoloženju obečajmo svečano da četno čuvati Jugo-slaviju.
Kliknimo gordo i ponosno Živio Kralj! Živila Jugoslavija! Živio Narod!
Po zaključku godišnje župske skup-štine naše sokol, župe Mostar i naše sokolsko društvo održalo je dana 18 ov. m. svoj mobilizacioni zbor, koji je u potpunosti uspeo na opče zadovoljstvo.
Več nekoliko vremena ranije načel-ništvo našeg društva izvršilo je sve pripreme za ovaj mobilizacioni zbor. Svakom članu društva bio je uručen poziv za mobilizacijo, a uz ovaj bilo je u zapečačenom omotu označeno na koje zborno mesto u slučaju mobilizacije ima da se javi. Ovaj zapečačeni omot svaki je morao da sačuva neotvoren sve do časa objave mobilizacionog zbora. Sva podrobnija upustva bila su članovima data na smotri, koja se je održala u okviru S. P. P. dana 4 o. m.
Osvanuo je i dan mobilizacionog zbora. Niko osim starešine i načelnika našeg društva, te četvorice brače vodnika nije ni u snu sanjao da če se u taj dan ovaj mobilizacioni zbor da održi. U predvečerje dana izvršene su poslednje pripreme. Dan je osvanuo vedar, pa se moglo predosečati da če ovaj naš mobilizacioni zbor potpuno uspeti, jer nam je i samo vreme bilo sklono.
Oko 5 časova u jutro primivši poslednja naredenja, vodnici su se ra-zišli na zborna mesta kojih je bilo četiri i to: Stražica, Glavica Gospe od zdrav-lja, Novo groblje, i Put Belog Križa, a koja su mesta van same varoši i baš na glavnim putevima koji vode u varoš. Tačno u 5.30 sati odjeknuli su tri pucnja mužara na tri istaknuta mesta u samom centru naše varoši, a odmah nakon toga trubači su otj»očeli da svi-raju zbor i pozdvaju braču da se hitno krenu ka svojim odredenim mobiliza-cionim mestima. Starešina i načelnik posmatrali su sa zgrade sokolskog doma kako se odvija izvršavanje mobilizacionog zbora. Več par minuta nakon pucanja i svirke videlo se je kako prvi i najbrži kreču svojim odredenim mestima. Svaki je nastojao da se nade čim pre na svom odredenom zborištu, pak su se neki još u putu oblačili, dok su drugi trčečim korakom nastajali da čim pre predu put do svog odrede-nog zbornog mesta. Divno je bilo po-smatrati ovu užurbanost brače u jutar-njein rumenilu sunca, kako svesno shva-tiše svoju sokolsku dužnost i kako hi-taju da ispune naredenje, natječuči se ko če da bude prvi na označenim mo-bilizacionim mestima, koje doznaše iz predanih zapečačenih ceduljica.
Brača vodnici na odredenim mobili-zacionim zborištima očekivali su sa spiskom braču i kalko je koji štizao beležili su vreme u kome se je dotični brat-javio na odredeno mu mesto. U ovoj žurbi da što pre se nadu na svom zbornom mestu natjecala su se starija brača sa mladom, želeči da ni malo ne izostanu za mladima u vršenju svoje sokolske dužnosti.
Tačno u odredeno vreme, a pošto su izvršili prozivku na svojim zbornim mestima, krenuli su se vodnici sa svojim
Srce Banije, ponosna Glina, osvanu-la je toga dana u svečanom ruhu. Na svim kučama vile su se državne zastave a na mnogim kučama prozori su bili ukrašeni cvečem i zelenilom.
Več rano u jutro ulicama Gline kre-tale su se velike grupe Sokola medu kojima je bio velik broj seoskih sokolskih četa iz svih okolnih sela.
U 8 časova uz pucanje prangija sti-gli su vozom kum zastava ministar fi-nansija Dušan Letica i bivši ministar fizičkog vaspitanja naroda dr. Mirko Buič. Oba ministra bili su u sokolskim odorama. Na stanici kod dočeka isku-pio se velik broj Sokola i gradanstva. Ministre je pozdravio dobrodošlicom starešina glinskog društva brat Simo Potkonjak. Na pozdravu se zahvalio ministar Letica. Velika povorka sokola
odelenjima put određenog im mesta u centru varoši, na šetalište Kralja Aleksandra 1, gde su u određenom vremenu tačno sa sve četiri strane mesta stiglj sa svojim odelenjima. Pošto su stigh na odredeno mesto i postrojih svoja odelenja, predali su jedan po jedan ra-port bratu načelniku, koji se je tu vec nalazio sa bratom starešinom.
Divan je bio ovaj prizor. Dok su se zvuci državne himne širili kroz ju-tarnju tišinu po našem mestu, sva brača ozarena prvim jutarnjim zracima. sta-^ jali su kao ukopani, spremni da se p° naredenju svojih voda krenu, pa ma gde to bilo,, ako je to samo potreba. Neobično lepa slika bratstva i jedna-kosti mogla se je ovom prilikom videti, jer se je tu u redovima pored običnog seljaka, nalazio rame uz rame, radnik, lekar, učitelj, apotekar, trgovac i ostali.
Pošto je sokolska glazba odsvirala dr-žavnu 'himnu sakupljeni su klicali Kralju i Jugoslaviji, a nakon toga svr-stala se je uzorna povoka svih vodova, te predvodena našom glazbom, obišla je oko mesta. Gradanstvo nas je razdraga-no pozdravljalo.
Povorka je završena pred našim sokolskim domom. Tu su bila postrojena sva odelenja ispred kojih je uzeo rec brat starešina našeg društva Milj. Batistič, koji je u svom govoru objasnio prisutnoj brači značaj ovakove mobili' zacione smotre, ističuči sve njene dobre strane. U svom govoru istaknuo je naročita ovo vreme sokolske Petrove pe-foljetke i pojačani rad svih sokola di-ljom domovine u ovom zavetnom vremenu. Nakon toga govorio je o značaj-noj proslavi koja sokolima ove godine predstoji povodom 20 godišnjice našeg narodnog ujedinjenja, podvukavši da smo mi ovu proslavu otpočeli bas današnjim ovim našim rnobilizacionim zborom, te pozvao svu braču na što veči i složniji rad za dobro i napredak mladog nam Kralja, Otadžbine i Naroda.
Svoj govor završio je uputivši p°' zdrave našem uzvišenom Starešini Nj-Vel. Kralju Petru II, te čitavom Kraljev-skom Domu i Jugoslaviji.
Završetak njegova govora bio je burno pozdravljen, a klicanju Kralju i Jugoslaviji nije bita konca. Na kraju, a pre razlaza, sokolska glazba odsvirala je sokolsku koračnicu, sa čim je bio ovaj naš mobilizacioni zbor završen.
Interes gradanstva bio je velik, jer se je pred sokolskim domom okupilo dosta meštana, koji su sa pozornošču pratili sve što se tu odigrava, te pa-žljivo saslušali govor brata starešine.
Imao sam prilike da čujem od naših prijatelja molbu da se drugi put kada se bude ovakav zbor priredivao, pozove i gradanstvo, koje če vrlo rado da u zboru uzme učeščai i (da' i ono pokaže kako je spremno u danom momentu da bude na braniku svetih nacionalnih te-kovina.
Milj. M. Batistič.
krenula je tada predvodena glazbom^ u opštinsku zgradu, gde je održana svečana sednica društva. Iza toga ministri sU otišli u crkvu na bogosluženje.
U to vreme stiglo je iz Siska oko 200 sokola. Ovako velikom broju sokola iz Siska, omogučio je dolazak u GlinU brat Miloš Teslič koji je stavio sve svoje automobile na raspoloženje. Si* sački sokoli došli su pod vodstvom svoga starešine dr. Mate Hraste i podsta-rešine Miloša Tesliča.
Iza službe božje formirana je povorka sokola i ostalog naroda, koja se upu-tila na jednu prostranu poljanu gde se podiže novi sokolski dom.
Ovde je izvršeno svečano osvečenje zastava. Posle osvečenja prvi je govorio brat dr. Mirko Buič, koji donaša sokolima Banije pozdrave sokola sa P* vog Jadrana. Zatim brat Buič govori
Velike sokolske svečanosti u Glini
Prisusfvovali braća ministri Letica i bivši ministar Buič' Osvećene su članska i naraštajska zastava. Prireden je i javan čas
sokolstvu koje je sve svoje snage upu-tilo u pravcu Petrove Petoljetnice na čast Kralju a na slavu Bogu. Govor brata Buića bio je cesto puta prekidan dugotrajnim ovacijama Nj. Vel. Kralju, Kraljevskom Domu i nedeljivoj Jugoslaviji.
Posle dr. Buiča govorio je ministar brat Dušan Letica. U svome opširnom govoru Letica izlaže rad svih onih naših velikana i neimara koji su radili na stvaranju naše velike Jugoslavije.
U početku 19 veka na pomolu su div-junaci Veliki Vožd Karađorđe i o-stali neimari, koji počinju da grade močnu Jugoslaviju. 1 svi ovi naši div-junaci več onda su govorili: mi smo je-dan narod, jedna krv, mi smo rođena brača — kaže brat Letica, a zatim nastavlja: Na vrhu piramide neimara Jugoslavije vidimo dVa diva Petra Mrko-njiča, koj'i je i u ovim krajevima okup-Ijao ustaše u borbi protiv neprijatelja i do njega drugog divjunaka Kralja Viteza čije ime če se spominjati dok je Jugoslovenskog naroda.
Svoj govor Letica završava poklikom Nj. Vel. Kralju Petru II, Kraljevskom Domu i nedeljivoj Jugoslaviji. Burne ovacije Nj. Vel. Kralju, i Kraljevskom Domu i Jugoslaviji traju nekoliko minuta.
Zatim je govorio delegat zagrebačke župe brat Samardžič, te starešina sisač-kog društva brat dr. Mate Hraste čiji govor je saslušan sa velikom pažnjom. D svome zanosnom govoru dr. Hraste poziva sokolsko da ne klone duhom, več da kroči smelo: Napred, samo na-pred, ni koraka natrag.
Za nekoliko minuta ostavljamo Ne-gotin. Na prolazu preko Kusjaka, sa kratkim zadržavanjem uz put, nailazi-mo na živopisne obale Dunava i divne okoline sela, sazrelih vinograda i obra-denih polja. Oblak, što je nebo so-bom skrio ispred nas, nestao je. I dok sunce daje zlatan ton Dunavu te ga cmi još privlačnijim, dotle se vijugavim put«m, koji prolazi kroz krajeve prirodnih lepota, preko Brze Palanke, gde se daje prilika za sva letnja u-živanja na Dunavu, Grabovice i Veles-nice, penjemo na zelena brda, odakle je najlepši izgled Kladova i okoline. Podignuto na obali Dunava, ostavlja izvanredan utisak, ali ima i utisak ne-čeg zabačenog, što je sasvim tačno, jer se nalazi na kraju sreza. Za nekoliko minu,ta i mi smo u Kladovu, koje je udaljeno od Negotina 60 km.
To je mesto koje nije vezano že-ljeznicom sa svetom, ali je zato, posle Beograda, najznačajnija stanica za naš rečni saobračaj. Ta mala varošica, čiji je prilaz sav u zelenilu, na domaku Đerdapa, zbog svog geografskog položaja pretstavlja bazu ukrštavanja svih brodova koji saobračaju Dunavom do Črnog mora.
Nalazeči se na važnom! i lepom Du-navskom terenu u slici pretstavlja vrlo lep izgled. Okrenuto prema Turn Severinu preko Dunava, Kladovo dobija još lepši izgled večernjim sjajem sunca, pa i docnije kad se noč svije sve-tlošču sijalica, dok se svetle prelivi Dunava, koji deli ova dva mesta i do-daje još veču lepotu. Možda je slučaj hteo da se ona nadu jedno prema dru-gom kao dva kontrasta u veličini i načinu života uopšte, ili je sve to sva-kako rasporedivao neko, čiji ukus nije bio mali. Još romantičnije to izgleda kad se posmatra sa onih uokvirenih šumaraka, odakle se pruža izvanredan Pogled na prirodne lepote ovih mesta n noči, tako lepo obasjanih električnem svetlošču kao mesečevem, koja daje Dunavu staklasti sjaj, a koji dnevno menja, sad u sivoj jeseni, po nekoliko Puta boju od otsjaja sunca, i ostavlja na gledaoce nezaboravne utiske. Za sli-kara i sanjara to bi svakako bila vizija neizgladiva i tako prijatna, da bi vrlo cesto mogli na njoj da odmaraju svoje misli, jer te daljine silno deluju na nerve, na oko, na dušu.
Ali još mnogo interesantniju sliku Pruža ceo ovaj kraj, još veče romantike nosi u nočima, „raskošnog sjaja septembarskog neba”, kada ono daje sve čari svoje i izaziva toliko divlje-nJa i osečajnosti da se čovek sav du-
Iza toga ministar Letica predaje zastave starešini glinskog društva bratu Potkonjaku. Brat Potkonjak pre daje najpre člansku zastavu njezi-nom zastavniku uz poziv da je smelo razvije i visoko uzdigne, te da je smelo nosi kroz sve tegobe kroz koje če sokolstvo prolaziti. Neobično uzbuden i sa velikim zanosom zastavnik prima zastavu i zavetuje se da če je kao svoj život čuvati i neokaljanu nositi. Odmah zatim starešini Potkonjaku pri-lazi jedan naraštajac ozbiljna izgleda. Na njemu se vidi da je svom svojom mladom dušom shvatio ovaj svečani čin, onako kako to jednom sokolu i do-likuje. Istim rečima brat Potkonjak predaje i zastavu naraštajcu. Ni malo zbu-njen dignute glave i ponosna izgleda naraštajac prima zastavu sa rečima: ,,Za-vetujem se da ču ovu svetu zastavu visoko uzdiziati i pod nju okupljati uzda-nicu naše velike Jugoslavije, svu omla-dinu, moje drugove.
Ovaj momenat bio je neobično uzbu-dljiv i ona masa okupljenog naroda sa velikim zadovoljstvom i sa ponosom gledala je ovog mladog sokola kako je smelo i zanosno primio zastavu.
Posle toga formirana je povorka u kojoj je bilo preko hiljadu sokola. Povorka je prošla glinskim ulicama. Za celo vreme dok je povorka prolazila klicali su Nj. Vel. Kralju, Kraljevskom Domu i močnoj Jugoslaviji.
Posle podne održan je javni čas na kome su nastupili osim glinskih sokola i sisački sokoli.
Đ. J.
šom predaje; emocije se za čas pre-tvaraju u reči, impresije u ekspresije prirodnim začaranostima Dunava, tiši-nom i mirom, koji se tako često pre-kida sirenom lade, dok se mirna vodena površina, nešto kasnije od nje, lagano pokrene do obale, da se zatim opet smiri.
Tu, u tom malom mestu na desnoj obali Dunava žive Kladovljani, koji su iskitili svoje kuče zastavama, da roden-dan našeg mladog Kralja Petra II. do-bije veći šarm, a osvečenje sokolske zastave bude lepše. Kod prvih kuča stoji izvešano platno na kome su ispi-sane reči dobrodošlice. Sunca vrlo mnogo. Sve je u okviru svečanosti i lepote, jer svi o'sećaju potrebu lepote u svim radnjama proslave. Oni osečaju potrebu lepote i za doček delegata. To dokazuje njihova predusretljivost, iskrenost i oduševljenje za nas, a to je teško ispoljiti u izrazu kad znamo obilje uglednih gostoprimstava Krajina-ca. Sve je živo, svuda se oseča radost, da posle proslave bude ostav-ljeno samom sebi, da praznina života u tom pogledu bude potpuna, jer, „život teče dalje”. No i pored toga, retko koje mesto u Krajini, sad s jeseni, raspolaže toliko privlačnostima prirodnim kao Klaidovo s okolinom i Dunavom, na čijim obalama vlada sada tišina i san. Tu u tome mestu koje napreduje, jer to se zapaža i vidi u njegovoj izgradnji, osvečena je sokolska zastava na najsvečaniji način. Daro-davac zastave i kum ove svečanosti bio je brat dr. Ljutica Dimitrijevič. O-voj svečanosti, koja je vezana za ro-đendan našeg mladog Kralja, prisustvo-vali su pretstavnici svih nacionalnih, humanih i prosvetnih ustanova iz mesta i okružja kao i celokupno gra-đanstvo. Treba podvuči učešče sokolskih četa medu kojima četu iz Kostola.
Posle blagodarenja, prešlo se na let-nje vežbalište sokola, gđe je Izvršen obred osvečenja i svečana predaja zastave, pa je zatim sa počasne tribine, starešina društva brat Mih. Bijelič, po-zdravljajuči svečanosti dana i čin o-svečenja sokolske zastave, izrazio du-boku ziftivalnost na plemenitom duhu darodavcu zastave bratu dr. Lj. Dimi-trijeviču. „Zahvaljujuči bratu Dimitri-jeviču Sokolstvo u Kladovu je našlo dobru razmeru rada ovim darom”. Za njim, takode prijatno saslušan, jer ima sve odlike dobrog govornika, brat dr. Lj. Dimitrijevič pozdravlja dostojan za-datak Sokola i izražava najlepše želje za uspešan rad društva. „Ponosan sam vašim prijateljstvom i srečan sam što
mogu to da potvrdim ovim darom koji je pravi odraz moje duše”. A zatim je uzeo reč delegat Župe brat Bogoljub Perišič, učitelj, koji je kazao: „Do-lazim s namerom da vas pozdravim i dopustite mi toliku koncesiju kao delegatu Župe, da vam čestitam dana-šnju svečanost, koja je vidan dokaz vaših dinastičkih i patriotskih oseča-nja i simpatije prema sokolstvu. Iz toga uverenja, pozivam vas da svi za-jedno uzvlknemo: Živeo naš mladi so-ko, Kralj Petar II. U ovom svečanom momentu, Župa iskreno pozdravlja plemeniti gest brata dr. Ljutice Dimitri-jeviča, darodavca zastave, za koga mi imamo samo pohvale i zahvalnosti na tome daru i prijateljskim rečima, koje je izrekao. Pozdravljajuči ovaj svečan čin, koji je vidan izraz sokolskog rada preduzimljive uprave, čiji su napori dostojni svakog priznanja, zahvaljujem svoj brači i sestrama, koji su saradnjom doprineli ostvarenju ove svečanosti. Svi ste vi pružili uverenje da želite ispunja-vati sokolske dužnosti, a timi; i narodne, jer je Sokolstvo na ijunoj višini opštih interesa. Srečan sam što čete i vi dati svoj udeo preko naše Župe za stvaranje toga pozitivnog dela iz Petrove Petogodišnjice, koje če naše sokolstvo podneti mladom Kralju Petru II. na dan Štupanja na presto...
Posle svršenog čina krenulo se glavnim ulicama sa zastavom na čelu. U prolazu je povorka toplo pozdravljena a zatim se vratila na stadion, odakle se narod razišao kučama razdragan i veseo, sokolski nadahnut, da predveče obavi drugi deo svečanosti koji počinje bakljadom.
*
* *
Bakljada, skromno iluminirana, ali pračena narodnim osečanjem, uz učešča nacionalnih i patriotskih drušatva, sta-novništva i okoline, koji su nailazili ka vežbalištu. Užurbano se kretalo po ulicama, dok su mnogi prignuti na pro-zorima kuča posmatrali i čekali povor-ku sa bakljama. Bakljada je bila naj-bolji odjek svečanosti kojim se proslavlja rodendan našeg mladog Kralja i osvečenje sokolske zastave. Prolazeči glavnim ulicama varošice izazivala je zajednički poklič: „Živeo Kralj Petar II.”, koji je pozdravljan neprekidno srdačnim uzvikom: „Živeo Kralj”, „Živela Jugoslavija”, dok su muzike ovo-ga kraja pratile primitivnim zvucima ovo narodno slavlje, koje se vratilo na vežbalište, gde je prosvetar okružja, pozdravljajuči svečanost, svoj brači i sestrama izmedu ostalog rekao: „Ima li večeg i nacionalnijeg pokreta u na-šoj zemlji od Sokolstva, koje se tako toplo zalaže za opšti napredak naroda? Ima li organizacije, za močnijepot-streke, uzvišenije i značajnije doprinose za bolji život naroda od sokolstva? Ima li društva boljih usluga u svakom mestu našem od sokolskog društva? Ima li bolje podloge za naše državno i narodno jedinstvo, ili preče i važnije misije od sokolske misije? Ako u našoj zemlji ima nečega čemu treba pokloniti pune pažnje od organizacija to je Sokolstvo”......
A zatim, nešto kasnije, počela je a-kademija pozdravom Kralja i dok je glas brata načelnika komandoin: „mirno”!, zatreperio prostorom, mešovitihor sokola peva državnu himnu pod voč-stvom brata starešine M. Bijeliča. Brat Luka Guberinič, učitelj, govori i iznosi koristi od sokolstva, a zatim se nižu tačke programa umetnički izvedene, kojima je teško nači i probrana uporedenja. Publika je bila stalan pra-tilac svih vežbi i posle svake svršene tačke pozdravljala aplauzom. Njihov duh je pun mladalačke energije. U njemu
Od pokrajinskog sleta 1931 nije Split imao prilike da vidi ovoliko Sokola, da primi i pozdravi onako, kako to samo Split zna i može.
Ceo grad je okičen jugoslovenskim zastavama, a prednjači splitska opština koja je duž obale na kratke razmake postavila veliki broj zastava. Več od rana jutra na ulicama se ervene sokolske košulje. To se domači spremaju na doček dragih gostiju, a članovi župskog stručnog odbora več odreduju mesta za svrstavanje. Treba celu manifestaciju iz-
svaka vežba dobija života. Sve su sokolske kategorije dokazale svoju izdr-žljivost. Za divljenje je, koliko su njihove vežbe hvaljene od prisutnih. A koliko koristi donosi rano vežbanje po-kazuje nam ravnoteža zdravlja, tela i duha njihovog. 'Jasno se vidi da ono što su učili, smatrali su kao neko zadovoljstvo, kao i sami svirači na violini, koji su znali odlično da otsviraju sve vežbe, čiji su zvuci dirali i iza-zivali neku sreču u njihovom srcu. Koliko je bilo lepih utisaka sa te jesenje večeri! Tu sada nema toplih noči. One su tako sveže kao u nekom alpiskom mestu.
S dana u dan živne po neka iluzija i uspomena na taj neuporedivo prija-tan boravak ta mo; ili na onaj van-redno prijatan znak pažnje brata pro-svetara M. Laziča, školskog nadzornika i L. Guberiniča, učitelja; ili na ono superiorno komandovanje sestre načelnice Stanke St. Komar, koja je ptič-joni živošču i inteligencijom ostavila na sve nas jednu impresivnu sliku se-čanja. Mi smo ponosni njihovim prijateljstvom, jer smo poneli najlepše u-spomene sa te proslave. Ali smo još ponosniji, posle svega toga izvanred-nog uspeha, što možemo računati na veče širenje sokolstva, jer verujemo u dajle napore uprave. Kod tih napora mi znamo ćla ima teškoča razne vrste, ali treba znati da nismo sami, a zatim: „Ko se plaši uspona, neče daleko stiči”.
Sudeči po svemu, ipak u poslovima sokolstva nema stranačke razlike i sokolstvo ovde nije dužnost ili privilegija pojedinaca, ove ili one grupe. Ona je stvar sviju, dakle narodna, i ukoliko je to moguče sprovesti, utoliko je njegova snaga veča i jača. Ljubav prema sokolskoj misli učinila je dobar razvitak sokolstva u ovome mestu zdravlja i lepote kraj plavog Dunava. Kako se tu priprema na sokolskom vežbalištu dete za budučeg čoveka! Bez takvih težnji ne može biti ni velikih dela. Sokolstvo živi radi omlaidine i za omladi-nu; ono je stvarni izraz njihovog duha i srca; ono je socijalno i uvek zasnovano na svetlom raspoloženju njihovom...
„Sokolska tetka”! To je gospoda Bijelič. Koliko uzvišene ljubavi sokolske za tom gospodom i sestrom ima ženski naraštaj! Kako je to lep odjek u dušama te dece, koja su sva kao u nekom poletu bila oko nje! A koliko dobre volje i oduševljenja u toj ple-menitoj ženi prema tome naraštaju, koji je neprekidno bio pod njenim osme-hom. Oči su joj pune milosrda, otuda i novo ime. Ali, ako imamo čoveka sa svima sokolskim osobinama, i to uvek možemo da konstatujemo pod prvim izrazima njegove duše: osobine vidljive, poznate i priznate, — to je starešina društva, brat Mih. Bijelič, učitelj u penziji. Najviše zasluga za sve aktivnosti ima on. To naglašavaju svi. 1937 godine obnavlja društvo; godinu dana docnije osvečuje sokolsko letnje vežbalište na severnoj strani banovinske bolnice i crkve, u cilju izvršenja radova Petrove petoljetnice. Na vežbalištu podiže zgradu za svlačionicu i kancelariju; instalaciju i dekorativne embleme i troši svoj novac, jer veli: „Buduči rad sokola potpuno zahteva to”. Time je uklonjena smetnja za razvoj i napredak sokolstva u Kladovu, koje ne zavisi samo od ljudi več i od prilika.
A na kraju, koristimo priliku da ponovimo izraze prijateljstva, koje je naš nepromenljiv osečaj prema vama, sestre i bračo iz Kladova.
Zdravo!
St. Stevanovič, prof.
vesti i isvršiti na vreme jer su unapred odredeni polasci parobroda za povratak gostiju.
U 9 sati stiže i poslednji parobrod sa Sokolima. Dolazili su ovim redom: „Crikvenica” iz Hvara sa 215 sokola, „Bakar” iz Visa' i Komiže sa 250, „Trogir” iz Trogira i Donjih Kaštela sa 650, „Sarajevo” iz Starigrada na Hvaru i Milne sa 550, „Jadran” iz Pučišča, Po-stire, Supertaj i Sutivana s 416, „Plav” iz Makarske, Omiša, Dugirata itd sa 634 i „Makarska” sa Jelše, Bola i Bo-
Sokolstvo u Timočkoj Krajini
Manifestacije u Kladovu. Osvečenje sokolske zastave
Zbor sokolstva župe Split
Proslava 20~godišnjice naše slobodne države 4*IX»i938
bovišča sa 235 sokola. U svemu je pa-robrodima stiglo 2.950 Sokola sa o-toka i daljeg primorja. Parobrodi su ušli u luku sa sviranjem muzika i pe-smom razdraganih ljudi.
Svi parobrodi koji su dovezli Sokole (njih sedam) bili su u gali, pa je splitska luka, inače nedeljom tako prazna, davala naročito Iepu sliku, koja se retko vida.
Dotle su dolazile s druge strane mase Sokola iz Kaštel Lukšića, Kaštel Sućurca Vranjića, Solina, Klisa, Sinja, Vrlike i Livna i to motornim čamcima i auto-busima.
Zbor je imao karakter mobilizacije, kako su one sprovađane u nekojim našim severnim župama, a s obzirom na veliki procenat prisutnih i s naročitim obzirom na teške prilike u kojima ov-dašnje Sokolstvo deluje, negde i pod najtežim teroroni, možemo ustvrditi, da je zbor u pogledu broja uspeo potpuno.
Radi malog zakašnjenja parobroda povorka je pošla malo docnije nego je to bilo predvideno, ali je ipak cela priredba izvršena na vreme. Sa sabira-lišta na letnjem vežbalištu Sokolskog društva Split i sa Hajdukovog igrali-šta pošla je masa od nešto preko 5.000 sokolskih pripadnika. U povorci je svi-ralo 9 muzika;, i to iz Splita, Trogira, Kaštel Starog, Kaštel Lukšiča, Pučišča-Postira, Visa, Vranjica, Solina i Sta-rigrada.
Polaganje venaca na Spomen svctionik
Na čelu povorke iza župske zastave i 21 društvene zastave nošeno je 56 venaca od kojih je jedan župa, a ostale svaka jedinica sokolske župe položila na spomen svetionik Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju. Povorka je od građanstva pozdravljana najsrdač-nije i u lepom redu i disciplini prešla preko obale do spomen svetionika, gde su sve muzike zajednički otsvirale sokolski pozdrav, koji su prisutni pevali.
Brat dr. Tomo Mimica, član uprave župe i starešina društva Omiš održao je vanredno lep i vatren govor pun ivere i odlučnosti. Veličajuči uspomenu na Kralja Ujedinitelja, evocirao je momente koji su vezani na posete Njegove Splitu, i to još od vremena kad je kao srpski naslednik prestola bio naj-oduševljenije dočekivan, zatim posle u slobodnoj državi, a konačno na posled-hjem svom putu u domovinu, kad su Qa Sokoli mrtvog izneli sa lađe, gde mu se poklonio ceo Split i sva Dalmacija. Zato brat dr. Mimica oprav-dano| i najodlučnije upučuje poruku ne-prijateljima naše slobode i jedinstva, neka znadu, da se ova divna tvorevina, naša slobodna država, neče ni poljuljati nego samo preko naših leševa. Položeni su venci i /otsvirana himna.
Manifestacioni zbor na Narodnem trgu
Ull sati i 40 minuta počela je sokolska masa da dolazi na Narodni trg, gde je održano zborovanje. Narodni trg po svojoj kvadraturi može da primi do 10.000 ljudi. Ovog dana pružao je pre-krasnu sliku. Nikad, od kada postoji, o-vaj trg nije bio tako prepun da nije mogao da primi sve one koji su želeli da tamo budu. A evo to se dogodilo na dan sokolskog zbora. Sve kategorije od ženske dece pa do članova u civilu pristižu na trg pevajuči i kličuči. Me-šaju se poklici sa pesmom i faiuzikama, raspoloženje kraj svega oduševljenja i rasnog temperamenta najsvečanije.
Govor brala dr. Mirka Buica
Sa balkona Ljubljanske kreditne banke prvi je govorio starešina Sokolske župe brat dr. Mirko Buič, ministar fi-zičkog vaspitanja naroda. Njegov govor je donela sva dnevna štampa, pa ovde iznosimo samo glavne misli:
Prva rnisao sa proslave 20-godišnjice velike pobede neka bude upučena onima koji oličavaju najslavnije dane naše pro-šlosti i naše kulturne budučnosti.
Još početkom ovog veka počeli smo se spremati za veliko delo. Kroz sve naše krajeve osetio se opet osvežen duh Vožda i Junači pod vočstvom njegovog Unuka i Praunuka krvlju su ispisali stra-nicu naše najslavnije prošlosti, koja seza-vršava sa 1918 godinom, stranicu zapeča-
čenu činom državnog ujedinjenja, stvore-nu u jedinstvenom zanosu celog jugoslo-venskog naroda. Slavne zastave pod kojima su vodene junačke borbe i pod kojima su ginuli jugoslovenski vitezovi, zastave naše časne prošlosti bile su blagom rukom sahranjene u svetište. I danas, pod novim zastavama ujedinje-ne jugoslovenske domovine slavimo 20-godišnjicu oslobodenja i kijedinjenja gle-dajuči sa verom u budučnost. Prošlost i budučnost su dva prstena koji se preko nas sastavljaju i od njih se ne rasta-jemo. Naša je budučnost ako u srcu sačuvamo neugašeni plamen ljubavi za sve ono što je veliko u našoj prošlosti. U sokolima je ta ljubav žarka i večna, ta ljubav za jugoslovensku celinu i vera u njenu budučnost neka udu u svaku kolibu, u svaku palatu. Sa verom u budučnost treba uzdignuti duh i smelo poči putem kojim nas sama priroda vodi.
Spominjuči sokolsku Petrovu petoljet-ku starešina Dr. Buič s pravom uzvi-kuje da su teškoče našeg naroda po-bedene pne 20 godina, a ono što život još traži biče rešeno razboron^ i pravim snagama našeg naroda.
Ceo govor brata starešine župe bio je prekidan odobravanjima i poklicima a svršetak govora je dočekan pravim orkanom oduševljenja i manifestacija.
Osvešienje temelja sokolskog doma „Petar Mrkonjic"
Povodom proslave rodendana Njegovog Veličanstva Kralja Petra II o-bavljena je u Bos. Gradiški retka svečanost, koja če u analima sokolskog rada toga društva zauzeti jedno od prvih mesta.
Nakon dugogodišnjeg spremanja i intenzivnog rada uspelo je društvu da započne gradnju Sokolskog doma, koga je posvetilo trajnoj uspomeni Kralja O-slobodioca.
Društvo je sa celokupnim članstvom, naraštajem i decom prisustvovalo bla-godarenju u svim bogomoljama, zatim se pristupilo u 12 časova svečanom činu posvete temelja budučem hramu sokolskog rada i žarištu na kome če se ogrejavati plemenita srca nacionalno svesne omladine.
Po obavljenom verskom obredu, koji su izvršili pretstavnici pravoslavne i islamske veroispovesti — pozdravio je starešina društva brat Luka Bralič go-spodina Dušana Subotiča, protojereja i narodnog poslanika sreza Bos. Gra-diškog kao zamenika kuma gosp. Bogoljuba Kujundžiča, Ministra šuma i rudnika, zatim gosp. Miloša Tomaše-viča, sreskog načelnika, kao zamenika pomočnika bana Vrbaske banovine gosp. Pere Cvetkoviča, braču delegate Sokolske župe Banja Luka, pretstavnike svih kulturnih i humanih društava te svu braču i sestre kao i gradanstvo, koje je bilo u velikom broju sakupljeno — održavši torn prilikom vrlo lep patriotski govor, koji je bio prožet sokolskim duhom.
Ujedno je pročitao telegrame, koje je društvo odaslalo preko Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Njegovom Veličanstvu Kralju Petni 11, kumu go-spodinu Bogoljubu Kujundžiču, Ministru šuma i rudnjikja, i Savezu SKJ. Iza toga je dao reč gospodinu Dušanu Subotiču zameniku kuma, koji se u top-lom i iscrpnom govoru osvrnuo na rad društva evocirajuči pri torne patriotski rad prošlih generacija — sa že-ljom, da ovaj dom posluži namenjenoj svrsi na dobro Kralja i Otadžbine.
Burno pozdravljen od prisutnih zavr-šio je svoj govor poklikom Nj. V. Kralju Petru II. U svom govoru upoznao je prisutne sa darom koga društvu za podizanje doma dariva kuni — a koji se sastoji iz gotovine od 5.000,— Dinara i krovne konstrukcije za sokolski dom.
Ispred sokolske župe govorio je brat Zlatko Puvačič iznevši istorijaft i razvoj društva, napose u doba teških borbi protiv tudina, te je zaželio da društvo nastavi rad onim elanom kojim je voden nekada po starini isprobanim sokolskim radnicima.
Podpretsednik splitske opštine g. I-van Vrdoljak pozdravio je Sokole u ime grada Splita. Vrlo lepim rečima spo-minje kako je Split svoje sokolsko društvo još od njegovog osnutka 1893 naročito voleo i kako mu je davao punu podršku i pomoč. S druge strane g. Vrdoljak odaje priznanje mesnom So-kolskom društvu na uspešnom radu na podizanju nacionalne svesti Splita koja je od uvek bila visoka.
Na koncu starešina sokolskog društva Split brat Bone Kalebič pozdravlja zbor kao domačina toplom dobrodošlicom. Iznosi u krupnim črtama osnovne misli našeg pokreta. Govori o žrtvama palim za slobodu Jugoslavije, medu koje i sokolsko društvo Split dade svoj prilog. U tom momentu polaže se lovorov ve-nac na spomen-ploču izginulim za slobodu, a brat starešina poziva na oda-vanja pošte jednim minutom čutanja. I cela ona ustalasala masa veličanstvenim mukom' i tišinom odade priznanje svojim najboljima.
Uz zvuke glazbe zapevaše na koncu svi prisutni sokolsku himnu, našto je bio odlazak na letnje vežbalište gde je bio i razlaz.
Zbor Sokolstva župe Split uspeo je u svakom pogledu potpuno.
Brat Dr. Duka Kecman pročitao je povelju koja je uz blagoslov kumovog zamenika uzidana u temelje doma.
Potrebno je istaknuti bratsku uslugu pevačkog društva „Branko” iz Bos. Gradiške, koje je svojim sudelovanjem društvu pružilo bratsku pomoč.
U nastavku svečanosti održana je posle podne u 15 časova svečana sednica uz prisustvovanje svih sokolskih pripadnika.
Uveče je društvo učestvovalo sa svi-ma svojim pripadnicima u manifesta-cionoj povorci — a u 21 čas priredena je svečana akademija u prostorijama „Hotela Srbije”. Na akademiji su izvedene slikovite i ritmičke vežbe poje-dinih kategorija uz pesrri[ut i muziku. -Sve je uspelo na potpuno zadovoljstvo posetioca i priredivača.
Osvečenje sokolskog doma društva Gračac — župe Sušak—Rijeka
Sokolsko društvo Gračac imalo je' U septembra retku slavu. Toga je dana naime osvetilo društvo svoj dom, koji je ujedno i prvi sokolski dom u kr-šnoj i junačkoj Lici. Svečanom činu osvečenja prisustvovao je brat župski načelnik Boras i župski prosvetar. Dom se nalazi skoro u sredini Gračac^ i vrlo je higijenski i moderno ureden. Napravljen je najviše agilnim požrtvova-njemi i materijalnom pomoču samih članova. Zemljište za dom darovao je društvu g. Munišaba stari nacionalni radnik u Gračacu. Dom se je počeo graditi još 1934 god., a posvečen je Velikom Kralju Petru I Oslobodiocu. Prvu pomoč za gradnju doma dao je br. Dr. Ivo Perovič ban savske banovine i sa-dašnji Kraljevski Namesnik u iznosu od 30.000 Din. a prošle godine gosp. Ministar Letica 50.000 dinara. U domu biče mesta za sva nacionalna i humana društva u Gračacu. Plemenitim darova-teljima društvo se i ovim putem bratski zahvaljuje.
Osvečenju doma prisustvovalo je i članstvo 16 četa iz Like, a izvršilo se je dan ranij© i natecanje za prelazni lovor venac Blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra Ujedinitelja. Venac je pripao sokolskoj četi Vrebac, a do-sada držala ga je uzastopce 3 godine sok. četa Ostrvica. Osvečenje samog doma uveličalo je prisustvo od više stotina Sokolskih pripadnika kao i sokolske glazbe društva Gospič. Neka bi novi sok. dom u Gračacu bio žarište sokolskog rada i nacionalne misli i neka se u njemu vaspitavaju generacije u duhu predaka. Prigodom osvečenja bilo je više prigodnih govora, koje su prisutni pažljivo i sa punim odobravanjem saslušaii.
Osvečenje kamena iemeljca Sokolskog doma
Na rodendan Njegov. Vel. Kralja Petra II., starešine S.S.K.J. sokolsko društvo u Kačaniku osvetilo je kamen te-meljac svog Sokolskog doma. Sokolski dom nosiče ime „Sokolski dom Kralja Petra II” kao znak vernosti kača-ničkih Sokola svom Starešini. —
Osvečenje doma izvršio je kačanički prota Pera Jovanovič nakon svečane službe Božje, koju je otslužio u čast Kraljevog rodendana. Starešina društva inž. Anžlovar pozdravio je na gradilištu kratkim govorom prisutne gg. izaslanike bana vardarske banovine, komandanta 5. armiske oblasti, narodnog poslanika Zej-nela sreza kačaničkog, načelnika sreza g. Antonoviča, preisednika triju opći-;na i druge gostje i prijatelje koji su se sabrali zajedno sa kačaničkim Sokolima u broju od oko 400 lica. — Nakon pozdrava pročitana je povelja, koju je starešina društva zatvorio u jaku gvo-zdenu kutiju te spustio u kamen teme-ljac. Osvečenje je završeno molitvorn i blagoslovom te simboličnim udarcitna čekiča na kamen temeljac po starešini društva, proti kačaničkom i svim pri-sutnim odličnicima. — Za vreme sve-čanog čina pevale su Sokolski pozdrav, himnu1 i Hej Sloveni članice pomognute od nekoliko članova i od naraštaja društva Kačanik, što je veoma mnogo doprinelo svečanom raspoloženju sviju prisutnih. Na kraju svečanosti, kačanički je prota Pera Jovanovič održao zanosan govor, prožet ljubavlju sokolskog bratstva. U svom je govoru nagla-sio, da Sokolski dom, koji nosi ponosno ime Kralja Petra II. nije dom borbe i netrpeljivosti protiv drugog, več je dom sviju onih koji žele dobro Kralju, narodu i državi. Bez razlike vere, sta-<leža i mišljenja svi mi trebamo da za-dojeni bratskom ljubavi, poradimo na torne, da se taj Sokolski dom što pre dovrši i da u njemu zatim radimo na stvaranju pozitivnih vrednosti za naš narod. Sokolski je dom dom bratstva, dom prave ljubavi, saradnje, dom sviju onih koji vole sve dobro i plemenito. U to ime kliče blagoslov Božji na taj dom sa najboljim željama za napredak svih onih, koji se budu u njemu od-gajali.
Nakon čitanja pozdravnih brzojava Nj. Vel. Kralju i upravi sokolskog Saveza učesnici ove lepe svečanosti razišli su se, dok je uprava opštine kačaničke sa pretsednikom Imerom na čelu priredila zvanicama ugodnu i prijatnu zakusku, gde su se svi prisutni još bolje upo-znali.
Sokolski dom u Kačaniku leži u samoj sredini grada Kačanika. U domu predvidena je vežbaona (8X12) sa pozorni-coni, (6X8) svlačionicam:a i tuševima (6 Xl2). Pokrivena površina je oko 250 m2 od čega na vežbaonu otpada oko 90 m2. Sokolsko društvo naravno računa na potporu svih prijatelja kao i odgovornih faktora da dom što pre izgradi. Rodoljubivi su članovi darovali jedan deo materijala i gotovine, a bez sumnje če ovaj odvažan pothvat nači razumevanja kod merodavnih, da se zgrada što pre stavi pod krov.
Sokolsko društvo Kačanik ima dve sokolske čete i to jednu u Elezu. Članovi ove čete su redom naseljenici-seljaci iz Hercegovine. Druga je četa u industrijskom naselju General Jankovič, gde ima svoju tvornicu cementa preduzeče „Lepenac” a. d. za cementnU industriju. Potonja se četa sastoji ve-činom od nameštenika tvornice i iffla dosta dobre uslove za rad, tako da če uz pomoč vernih saradnika moči da kroz par godina formira Sokolsko društvo.
Članovima sokolskog društva Kača-nik treba čestitati na lepom uspehu i 1,3 odvažnosti, te brzini odluke, koja Je svakako za pohvalu. Samo tako: ,)Na' pred, napred ni koraka nazad!” kako nam je rekao neunirli Tirš, pa ne n10' že postojati nimalo sumnje, da če se san svih Kačaničkih Sokola ostvariti 1 da če do godine raditi pod vlastiti111 krovom. U to ime: ZDRAVO!
Ing. V. M. A.
Čeda
Gradenje sokolskih domova
Strana 7 _______________________
Gradnja Sokolskega doma v Gornji Radgoni easigurana
Naknadni izvesta ji o proslavi Kraljevo# rodendana
Za zgradbo društvenega doma na meji so darovali: po 100 Din. Tušak Josip, trgovec Sv. Anton v Slov. goricah in Ciuha Josip, ing. v Ljubljani, 200 Din. Hranilnica ln posojilnica v Radencih, po 50 Din. Sokolsko društvo Biograd na moru, Sokolska četa Mala Nedelja, Senčar Slavko, trgovec Mala Nedelja, Sokolsko društvo Slov. Bistrica, Kovič Ivo in Berta, učitelja v Poljčanah, Tvrdka Jos, Weren Celje Senica Joško, brivec Sv. Lenart v Slov. goricah, 40 Din. Dominkuš Maks in Bajzek Vend. učitelja Ljutomer, po 25 Din. Sokolsko društvo Laško, po 20 Din. Sokolsko društvo Čakovec in Čeh Ivan, šolski upravitelj Mala Nedelja, ter po 10 Din. Golob Edi, Mala Nedelja, Zdravec Ferdo Mala Nedelja, Sokolsko društvo Sv. Lovrenc na Dolenjskem, na Motniku, Turk Fortunat učitelj v Ormožu, neimenovani 30 Din.
Sokolska župa v Mariboru je doslej vrnila odobrene načrte ter je vsak čas pričakovati, da jih vrne odobrene tudi Savez, kamor so predloženi. Ker se bo takoj Po vrnitvi odobrenih načrtov pričelo z gradbo društvene dvorane in telovadnice, je gradbeni odsek pokrenill nabiralno akcijo tudi med tržani in ostalim Sokolstvu naklonjenim občinstvom v trgu Gornja Radgona. Tozadevni odziv med obmejnim prebivalstvom našega trga je doslej tako zadovoljiv, da je gradnja dvorane s telovadnico že to leto zasigurana. Doslej so darovali: 6.000 Din. Požun Hinko, notar, 2.000 Din. in razven tega bezobrestno Posojilo po 10.000 Dr. Boezio Lenart, advokat, bezobrestno posojilo 10.000 Din. Mavrič Karol šolski upravitelj v pok, nadalje darove 2.000 Din. neimenovani, 1.500 Din. Občinska hranilnica Gor. Radgona, po 300 Din. Dr. Lotrič Lenart, advokat, in Fidler Alojz, trgovac, po 200 Din. Korošec Ana, trgovka, Halbarth Karl, trgovec, Sušeč Janko, tiskarnar, Klemenčič Anton, gostilničar, dr. Čremošnik Vinko, zdravnik, 150 Din. Kozar Ivan, mehaniker, po 100 Din. Čeh Antonija, lastnica ciljarne, Rozmanič Peter in Ivanka, gostilničarja, Zamuda Kristi-na> hišna posestnica, Oman Nežika, vdova godbenika, Žilavec Gabrijel, hišni posestnik,
Župski prednjački tečaj za Članice u Belom Manastiru
Sokolska župa Osijek priredila je od 21 VIII do 30 VIII u Belom Manastiru 10 dnevni početnički župski prednjački tečaj za članice. Tečaj je vodila savez-
prednjakinja sestra Štifter. Ukupno j« održano 98 sati, od kojih je sestra Stifter održala 86, sestra Kovaljska 3, brat dr. Meleš 3 i brat Slijepčevič b 'sati.
Tečaj je održan u Sokolskom domu belomanastirskog sok. društva i b|io je na internatskoj osnovi, te su tečajke i-Piale u domu prenočište, a prehranu P obližnjoj restoraciji. Tečajki je bilo 18 i to iz ovih sok. jedinica: Donji Miholjac 3, Valpovo 2, Slav. Brod 2, hupanja 2, Kneževo 2, Bos. Brod 2, yinkovci 2, Osijek-Matica 1, Belišče 1 1 Beli Manastir 1. Obzirom na prilično l°še stanje vodstva ženskih kategorija Pa području ove župe, ovaj odaziv, na-ročito po broju sok. jedinica, nije za-dovoljio, tim više što su uslovi za po-badanje tečaja bili najpovoljniji, pošto Je sve troškove snosila župa.
Na tečaju je največa pažnja obračena Praktičnome radu. Praktično su savla-dani mnogi potpuni vežbački satovi, na kojima su tečajke iniale samostalno voditi vežbačke vrste i sa njima obraditi 2adato gradivo. Tečajke su naučile svu sokolsku telovežbenu terminologiju, pa Ce se prema torne moči u svojim sokolskim jedinicama kod vodstva ženskih odelenja služiti sa več obrađe-Pirn vežbačkim satovima, kojih je do sada u časopisu „Soko” izašao lep Pi-oj, a i u ostalim stručnim knjigama 1 Priručnicima.
Na tečaju je vladala primerna disciplina, a tečajke su svojom marljivo-sću same mnogo olakšale rad svojim Pastavnicima. Pred završetkom bile su 'spitane i ocenjene.
Sam završetak obavljen je sa malom sokolskom veselicom. Pre toga podelje-Pa su tečajkama uverenja. Nastavnici su 'Se oprostili sa tečajkama kratkim na-
Canjkar Feliks, trgovec, Skremka Fric, mehaniker, Potočnik Valter, odv. koncipijent, Dr. Rožič Rudolf, zdravnik, Miklavčič Lovro, carinski upravnik, Kurnik Marica, priv. u-radnica, Trdina Andrej, priv. uradnik, Puh-lin Ivan, pekovski mojster, Talanyi Franc, gostilničar, Horvat Leopoldina, hišna posestnica, Pignar Marija, poštna uradnica, Križanec Miško, dimnikar, Berlan August, gostilničar, 70 Din. Perkič Franc, davčni upravnik, po 60 Din. Kriše Lojzka, poštna uradnica, Lančič Ivan, kleparski mojster, Bračko Ludvik, gostilničar, po 50 Din. Korošec Otilija, trgovka, Jančar Franc, krojač, Ivan-čanJosip, carinik, Ajlec Jakob, kovač, Haf-nerič Ivan, trgovec, Ferš Josip, obratovodja, Fabijan Anton, upok. inšpektor fin. kon., Zemljak Alojz, obščinski uradnik, Motoh Franc, brivec, Belak Anton, hišn, Brumec Franjo, poštni upravnik, Štruci Ivan, pregled. fin. kontr., Zadravec Mihael, podpregl. fin. kontr., Dr. Ravnikar Jelko, notarski namestnik, 40 Din. Pahor Karol, davčni uradnik, 30 Din. Bincl Josip, davčni podu-radnik, 25 Din. Veber Minka, notarska uradnica, po 20 Din. Pristave Franc, davčni iz-vršivalec, Leskovar Ivan, podpregl. fin. kontr., neimenovani, Plavčak Anton, tehnik, Eepferachmid Karol, lekarnar, Mir Matej, trg. po 10 Din Poljanko Franc, trg. poslovodja, Šafrič Anton, trgovec; nadalje so darovali v naturi stavbeni les v vrednosti 1000 Din. Alojz tvrdka in Josip Neudauer, 50 kg. žičnikov Franc Korošec ml., trgovec, cementne cevi v vrednosti 150 Din. Koler Rudolf, hotelier, po 1000 kg. apna Korošec Franc starejši, trgovec in Hrastelj Joža, trgovec, vino v vrednosti 1.000 din. Jurša Alojzij, gostioničar, kleparski ma-terijal in delo v vrednosti 250 Din. Ster-niša Franc, klepar, mizarsko delo v vrednosti 200 Din. Hojs Karol, mizar, 50 delovnih dni Strah Franjo, trgovec, kleparska dela v vrednost 100 Din. Mulec Matija, klepar vožnje v vrednosti 600 Din. Korošec Franc, starejši, trgovec, autovožnje v vrednosti 100 Din. Stanek Jakob, lastnik autotakse, razna dela v vrednosti 200 Din. Pukšič Franc, autoličar, vsi v Gornji Radgoni.
govorima. Ispred ženskog načelništva župe pozdravila je tečajke zamenica načelništva župe, sestra Maca Sila, a ispred belomanastirskog društva, društveni starešina ,brat Jankovič. Na rastan-ku su se mnoge tečajke sa suzama o-prostile od vodnice tečaja, sestre Štif-
Prednjački tečaj Sokolsko# društva Tuzla
Sokolsko društvo Tuzla održalo je 15-dnevni večernji prednjački tečaj. Tečaj je pohadalo 8 članova i 2 članice Sokolskog društva Tuzla. Na tečaju su predavala brada: Kuzman Milevič, Jovan Durič i Manojlo Vlatkovič. Tečaj je vodio načelnik društva brat Vlatkovič.
Po završenom tečaju održani su ispi-ti pred komisijom kojoj je pretsedavao brat Osman Tufekčič, načelnik župe, te su tom prilikom položili ispite brača:	Vojislav
Božič, Enver Zaimovič, Franjo Gričar, Šalim Ibrašimovič i sestra Zora Markovič.
Rodendan Nj. Vel. Kralja u Malinskoj je svečano proslavljen
Več uoči rodendana mesto je imalo svečani izgled. Domovi su bili okičeni — vijale su se državne zastave. Uveče oko 20 h formirala se je velika povorka Sokola i ostalih rodoljubivih me-štana pred lepo rasvetljenim sok. domom. Bacanjem dinamita dat je znak za polazak povorke — bakljade — koja je sa bakljama prošla kroz mesto ma-nifestirajuči svoju privrženost Kralju i Jugoslaviji. Na povišenim mestima goreli su kresovi, obala morska u dužini od 1 km. bila je sva iluminirana. Domovi su bili svi rasvetljeni. Za vreme ophoda bacalo se je rakete i bombe. Kad su manifestanti došli pred hotel Slavija — gde je bila izložena i lepo dekorisana i rasvetljena slika Nj. Vel. Kralja — povorka je stala — tu je o-držan lepi patriotski govor i zapevana je državna himna. Iza toga je povorka pošla natrag u sok. dom gde je održa-na svečana akademija. Drugoga dana bilo je blagodarenje u rnesnoj crkvi i svečana sednica u sok. domu.
Tako su naši vredrii i nacionalni Ma-linščani sa svojim mezimčetom sok. društvom dostojno proslavili rodendan svog ljubljenog Vladara. — F. K.
Sokolsko društvo Vrhnik
Uoči rodendana našeg mladog Kralja sakupili se Sokoli u sokolani i u povorci krenuli oko mjesta, koje je bilo lijepo iluminirano. Pjevajuči nacionalne pjesme, kličuči Kralju i Jugoslaviji uz prekrasan vatromet stigla je povorka na trg, gdje se ponajprije otpjevala državna himna, a onda je profesor don-Jerko Grškovič održao lijep govor.
Sljedečeg dana 6 septembra prisu-stvovali su Sokoli Blagodarenju u crkvi, a zatim se u sokolani pročitala poslanica bratskog Saveza. Na veče je priredena akademija sa obilnim programom. Predavanje je održala sestra Sonja Jerkovič, a onda su izvedene vje-žbe muške i ženske djece te članova. Sve su vježbe izvedene skladno i lijepo.
Šesti september u Mostaru
Sokolska župa Mostar, sa sokolskim društvom u mestu, proslavila je na naj-svečaniji način rodendan našeg mladog Kralja.
Svečanu besedu je održao brat Jovo Radulovič, profesor, u kojoj je izmedu ostalog rekao:
Mi jugoslovenski sokoli koji stojimo na stanovištu integralnog narodnog i državnog jedinstva, koliko nas je da nas je ostajemo na svojoj utvrdenoj liniji, i, potomci pokoljenja koja su znala samo za pobjedu, mi, uvijek opi-jeni toplinom i Ijepotom skuta majke otadžbine, klikčemo povodom dvadese-togodišnjice naše slobodne držalve i povodom ovog velikog praznika današnjega:
Pjevaj i krotko Bogu blagodari!
Gdje juče bjehu tamnice i noči
Danas blistaju visoki oltari
Naše svijetle pobjedie i moči.
I prožeti prazničkom slavom šesnae-stog rodendana Kralja Petra Drugog, Kralja naše krvi i jezika, čime se mnogi drugi narodi ne mogu podičiti, mi se molimo skrušeno:
— Oče naš koji si i na nebu i na zemlji, daj nam svetlosti srca i uma više nego hleba nasušnog. Izbavi nas iz teškog iskušenja i gloženja u koje smo zapali, učini da našom zemljom zavlada sloga, ljubav i bratstvo, i o-slobodi nas naših grešaka, jer smo svi grešna djeca jedne majke, majke Jugoslavije. Živjela uzdanica naša Kralj Petar Drugi!
Živjela Jugoslavija!
Živjelo narodno jedinstvo!
Govor brata Raduloviča je saslušan sa velikom pažnjom i poklicima Kralju i Narodu.
Proslava rodendana Nj. Vel. Kralja Petra II u Mandelosu
Sokolska četa u saradnji sa osnov-nom školomi i svima ostalim kulturno-humanim ustanovama proslavila je na vrlo svečan način rodendan Svoga Uzvi-šenog Starešine, Njegovog Veličanstva Kralja Petra II. — Proslava je u svakom pogledu uspela — naročito baklja-da uoči rodendana, koja je bila novina za selo. Odziv gradanstva kako na bakljadi tako isto na blagodarenju i svečanoj sokolskoj akademiji bio je preko očekivanja, čime je dokazano da je narod svestan svili svojih dužnosti prema svome uzvišenom, mladom i vo-ljenom Kralju. Da bi svečanost imala što svečaniji karakter prireden je za-jednički ručak za 50—60 osoba, posle kojeg je nastalo narodno veselje, koje se proteglo do kasno u nočj, a kome je prisustvovalo bez malo gotovo celo selo, bez obzira na godine starosti.
Proslava dana rodenja Nj. Vel. Kralja u Ormožu
Kakor prejšnja, tako je tudi letošnje leto Sokolsko društvo Ormož na dostojen in svečan način proslavilo rojstni dan našega ljubljenega mladega kralja Petra II. Ta proslava je bila letos še značajnejša, saj se je vršila v jubilejni 20 letnici jugoslovenskega uje-dinjenja.
Slovesne službe božje v tukajšnji mestni cerkvi se je v lepem številu udeležilo članstvo v slavnostnih krojih, kakor tudi v civilu z znaki, n
Po končanem cerkvenem opravilu se je vršila svečana sokolska proslava v telovadnici meščanske šole. Na ukusno okrašenem odru je bila slika Nj. Vel. kralja Petra II. med samim cvetjem, zelenjem in državno trobojko. Prireditvi so prisostvovali pripadniki Sokolskega društva v izredno velikem, številu. S svojo navzočnostjo so to proslavo počastili vsi predstojniki vseh tukajšnjih državnih uradov. V osobito čast si pa šteje društvo, dasta to prireditev posetila predstavnika naše hrabre ju-goslovenske vojske gg. pukovnika Kosta Stojanovič in Nemeček.
Po izvršenem pozdravu zastavi je sokolski moški pevski zbor zapel pesem ,,Hej trubaču”, nakar je starosta br. Rakuša Ivan v lepih besedah izprego-voril pozdravni govor današnjemu slavljencu. Ob koncu govora je prečital udanostno brzojavko, ki je bila potom Saveza SKJ poslana našemu Vrhovne- * mu kraljevskemu Starosti^ Zatem je program izveden. — Društvo je prvo točko, ki si jo je zadalo v okvirju SPP. že izvršilo, ko je lansko leto ob svoji 25 letnici razvilo svoj društveni prapor. Nadalje je omenil, da sledi klicu SPP sokolski naraščaj, kateri je pričel sam od sebe z zbiranjem sredstev, odnosno z štedenjem, da bo že letos ob priliki proslave 20 letnice obstoja Jugoslavije, na dan 1. decembra razvil svoj naraščajski prapor.
S tem je bila zaključena sokolska proslava. Še se je poklonil sokolski prapor sliki Največjega Sokola, navzoče občinstvo pa se je pričelo razhajati z zavestjo, da je na tako dostojen način proslavilo današnji praznik.
Sokolske škole i tečajev!
ter. — B. S.
Župski prednjački tečaj za članice u Belom Manastiru od 21 do 30-VI1I-1938
Sve izvršiti na vreme
Naše bratske	jedinice	upućuju	izveštaje	o raznim proslavama,	akademijama, pretstavama,	javnim	časovima i drugim sokolskim akcijama	sa vrlo
velikjim zakašnjenjem.
Tako se uredništvo „Sokolskog Glasnika” nalazi u situaciji da te izve štaje ne može da objavi usled njihove zastarelosti.
Zato molimo	nadležnu braću	da slične	izveštaje upučuju odmah po iz-
vršenoj sokolskoj priredbi.	1 naša	Sokolska	Štampa treba da ide	paralelno
sa vremenom a nikako iza vremena.
Zdravo!
Proslava dana rođenja Nj, Vel, Kralja Pefra II u Hrastniku
5. t. m. je naše društvo priredilo v proslavo rojstnega dne Nj. Vel. Kralja slavnostno akademijo ob zadovoljivi udeležbi občinstva.
Slavnost se je pričela z dvigom državne zastave, kateremu so prisostvovali vsi telovadeči oddelki, ki so vkorakali v dvorano. Nato je brat prosve-tar v lepem govoru orisal pomen tega slavlja. Govor je navzoče občinstvo sprejelo z ovacijami Kralju in Jugoslaviji.
Sledile so telovadne točke, pestro razporejene. Člani in naraščajci so nastopili z orodno telovadbo na drogu, bradlji, krogih in konju. Priznati moramo, da so zelo napredovali. Videli smo lepo izvedene vaje, ki jih je občinstvo nagradilo z obilnim ploskanjem. Mo-• ška deca sta izvedla svoje proste vaje strumno in skladno. Vaje ženske de-ce, kostimirane v modro-belo-rdeče z obroči so bile izvedene nadsve popolno ter burno nagrajene. Članice-nara-ščajke in naraščajci pa so se odlikovali z skladbo „Soči” ter vajami s svetlečimi kiji. Prav vsem je navdušeno občinstvo vneto ploskalo.
Po ponovnem ukorakanju vseh telo-vadečih oddelkov se je izkazala čast državni zastavi, nakar so vsi oddelki in zbrano občinstvo gromko zapeli pesem sokolskih legij.
Na sam rojstni dan 6. septembra je društvo v dvorani Sok. doma izvršilo ob častnu udeležbu vseh pripadnikov od Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije predpisani program. Tekači društva pa so poslanico Njegov. Vel. Kralju po določenem razporedu prejeli in odnesli sosednjemu društvu.
Iz Sokolske župe „Sušak-Rijeka",
Nastojanjem Sokolskog- društva — matice „Sušak—Rijeka", sagraden je na planini Platku lepi i skromni Sokolski dom u svrhu gajenja lepog zimskog športa, a leti za letno vežbalište osobito našeg naraštaja, ko-jima če on služiti vrlo dobro i za oporavi-lište za letnjih dana.
Ovih velikih školskih praznika organi-zirao je tehnički odbor bratske Sokolske župe „Sušak—Rijeka“ 15-dnevni naraštajski prednjački tečaj u razdoblju od 5 do 20 avgusta, koji je vodio savezni prednjak brat Ban i župski putujuči prednjak brat Orel. Samom tečaju je pridošlo 15 naraštajaca iz društava: Sušak—Rijeka, Zamet, Draga i Senj.
Poželjno bi bilo, da se ove zime, a i sledečih leta prijavi više tečajnika sa teritorija bratske župe, pa če se moči provesti i samo logorovanje uz ostalo sistematsko vežbanje, čime bi se još više i jače mogao podiči u našim naraštajcima onaj pravi sokolski duh i druželjublje.
Okružno lakoaflefsko fak-mičenje u Belom Manasfiru
Dne 31 jula o. m. održano je u B. Ma-nastiru okružno lakoatletsko takmičenje. Takmičenju je pristupilo 15 članova i 11 naraštajaca, i to iz ovih sokolskih jedinica: B. Manastir, (14), Br. Vrh.Šečerana, (5), Jagodnjak (4), i Kneževi Vinogradi (2). Osim ovih takmičara učestvovali su kao gosti 10 brače iz Sokolskog društva Osijek Matica, koji su se takmičili izvan konku-rencije.
Popodne od 2—3 sata održav je br. Jankovič, član SOŽ iz Osijeka, predavanje o lakoj atletici, a samo takmičenje započelo je u 3 sata i trajalo je do 6 sati. Kao po-jedinac na takmičenju je od članova po-stigao prvo mesto sa osvojena dva prva mesta br. Vaško Kovačevič iz Branjinog Vrha, a od naraštajaca br. Eugen Abraham iz Belog Manastira sa osvojenih pet prvih mesta. Od sokolskih jedinica prvo mesto osvojilo je društvo B. Manastir sa osvojenih 6 prvih mesta a drugo mesto dr. Branjin Vrh-Šečerana sa osvojenih 5 prvih mesta.
Ovo je do sada četvrto okružno lakoatletsko takmičenje, koje je u ovom okružju održano. Rezultati, postignuti na ovogo-dišnjem takmičenju, pokazali su vidan na-predak prema ranijim godinama. — B. S
Prefsfavnici Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije kod g, Pretsednika Kraljevske vlade
Pretsednik Ministarskog saveta i mi-nistar inostranih poslova g. Dr. Milan Stojadinovič prfmio jc u svome kabinetu 26 septembra o. g. u pretsedni-štvu vlade pretstavnike Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije medu kojima su bili: brača: Gangl, Dr. Gavrančič, Dr. Belajčič, Dr. Pihler, sestra Skalarjeva, Dr. Arsenijevič, prof. Stanojevič, Ivo Polič, Gavro Miloševič, Čeda Milič, inž. Petrovič, Vojin Perenčevič, Dr. čipčič, Smertnik, Dr. Mirko Buič i Dr. Hugo Verk, sa kojima je razgovarao o raznim pitanjima koja interesuju naše Sokolstvo.
Traži se film
Umoljavaju se sva braqa i sestre našega Saveza, koja su imala prilike da vide na platnu projekciju sahrane Bla-ženopočivšeg Kralja Aleksandra 1 Uje-dinitelja (II deo) da nas izvole o torne izvestiti i to: gde suj i kada ovu projekciju videli, kako bi se što lakše ušlo u trag filmu. Ovaj film je unikat, i za nas dragoceni dokunienat. — Sni-man je na uzanoj 16 mm trači. Izveštaje po ovoj stvari treba slati Prosvetnom odboru Sokolskog Saveza.
Priloži za fond Đure Paunkovića
U „Fond Dure Paunkoviča”, koji je osnovan u Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije, priložili su do sada:
1. Maks Antič, gen. direktor Jugo-slovenske udružene banke, Zagreb Din. 2000.-
2. Gojko Dermanovič, gen. direktor Jugoslovenske udružene banke, Beograd Din. 2000.-
3. -Činovnici društva „Rosija Fonsi-jer” Beograd Din. 11000.—
Poziv na saradnju
I. Kako je SPO rešio da se ove jeseni od oktobra do decembra održi jedan ciklus predavanja preko radia, koji bi bio namenjen proslavi dvade-setogodišnjice od oslobođenja i ujedi-njenja, to se umoljavaju brača i sestre, koji bi želeli da spreme neko predavanje u vezi s ovom dvadesetogodišnjicom da
0 tome izveste Prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, kako bi se dotično predavanje moglo da uvrsti blagovremeno u raspored.
II. Osim napred pomenutog ciklusa, Savezni prosvetni odbor če i u buduče organizovati svoja redovna predavanja preko radia kajo i do sada, pa se i za izradu ovih predavanja takode pozivaju brača i sestre na saradnju
1 umoljavaju se, da naslove istih takode prijave Saveznom prosvetnom odboru, kako bi se i za ova predavanja blagovremeno izradio raspored. Izbor tema ovih predavanja ostavlja se po volji samim predavačima, a mogu biti stručna (tehnička), iz sokol, ideologije, sokol, istorije, sokol, organizacije i torne slično.
Kako predavanja pod I, tako i predavanja pod II, treba da budu tako sa-stavljena, kako bi bila pristupačna i interesantna i za nesokole i šire slo-jeve.
Dužina predavanja treba da bude tako podešena, kako bi se isto moglo da pročita lagano, glasno i razgovetno za 20 minuta, što praktično znači 6—7 stra-
nica pisano na mašini s proredom. Sa-stavljači predavanja imaju prava na ime naknade efektivnih troškova oko sestavljanja, prepisa i slanja predavanja na paušalni iznos od din. 100,— (jed-ne stotine).—
Sokolska radio-predavanja (Beograd-Zagreb-Ljubljana)
Kao i ranijih godina, tako je i po-četkom ove radne godine Prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije izradio raspored radio predavanja za ovogodišnji jesenji ciklus, koji če otpočeti na dan 2 oktobra o. g.
Ovogodišnji jesenji ciklus, kao što se i iz naslova pojedinih predavanja može videti posvečen je, uglavnom, u-spomeni dvadesetogodišnjice od oslo-bodenja i ujedinjenja našega naroda, kao i jedno f redavanje u vezi s Češkoslovaškim narodnim praznikom.
Skreče se pažnja bračji t sestrama da večernja predavanja prenose sve tri naše domače radio stanice na srednjim talasima i to od 19.30 do 19.50 časova, dok popodnevna predavanja prenosi samo beogradska radio stanica i to od 16.20 do 16.35 časova.
Raspored radio predavanja
Nedelja 2 oktobra 1938. Brat prof. Stanojevič Miloš — Petrovgrad: Isto-rijski razvoj jugoslovenske misli p. pO' dne.
Četvrtak 13 oktobra 1938. Brat prof. Blaškovič Vlado — Zagreb: Dokumenti jednog mučeništva večernje.
Nedelja 16 oktobra 1938. Brat Ben-diš Ivanko — Zagreb: Razviče jugoslovenske zastave na našem Jadranu po po-dnevno.
Cetvrtak 27 oktobra 1938. Brat prof. Jelačič Dr. Aleksije — Skoplje: Počeci narodnog preporoda kod Ceha večernje.
Nedelja 6 novembra 1938. Brat Bo-gunovič Dušan — Zagreb: Sokolska o-mladina neka gleda u prošlost — za rad u budućnosti po podnevno.
Četvrtak 10 novembra 1938. Brat Pahor Drago — Celje: Potovanje in ta-borenje sokolskega naraščaja večernje iz Ljubljane.
Nedelja 20 novembra 1938. Brat prof. Deduš Vladimir — Varaždin: Oslobo-đenje Međumurja po podnevno.
Četvrtak 24 novembra 1938. Brat Tatar Marjan — Borovec: Sokolstvo i naše narodno odbrambeno delo večernje iz Ljubljane.
Nedelja 4 decembra 1938. Brat prof. Nikšič Josip — Karlovac: Da se produži i dovrši veliko delo našega Ujedinjenja po podnevno.
Četvrtak 8 decembra 1938. Brat prof. Merčun Lojze — Ljubljana; Pomen o-svobajanja za Sokolstvo večernje iz Ljubljane.
Nedelja 18 decembra 1938. Brat Ben-diš Ivanko — Zagreb: Pobuna u Boki Kotorskoj 1918 god. po pod.
Četvrtak 22 decembra. Brat Jovanovič — Skoplje: Udeo Jugoslovenskih do-brovoljaca u delu narodnog oslobodenja večernje.
Isključenje iz Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
Izvršni odbor Saveza Sokola Kralji' vine Jugoslavije na sednici svojoj od 18 juna t. g. potvrdio je presudu sokolskog društva Beograd I, od 24 septembra 1937, kojom se Ante Brozovič, bivši član poinenutoga društva kažnja-va isključenjein iz članstva Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, što se objav-ljuje prema propisu § 39 Pravilnik3 za disciplinski postupak.
Uprava Sokolske župe Kranj javlja vsem bratskim društvom in četam, članstvu in javnosti, da je dotrpel brat
Franc Dolenc st.
namestnik starešine
odlični sokolski borec in plemenit človekoljub.
Zvestega podanika sokolske misli smo spremili k zadnjemu počitku v torek, 27. septembra ob 17 uri.
Slava in zvest spomin dobremu bratu !
Zdravo!
Kranj 26 septembar 1938.
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Ureduje redakcioni odbor — Odgovorni urednik dr. Tihomir Protič, Beograd
Prestolonaslednikov trg. 34 — štamparija Drag. Gregorič, Kneginje Olge 21. — Beograd