KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 77a (3)
1NDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Novembra 1930.
PATENTNI SPIS BR. 7490
The Cierva Autogiro Company Limited, London, Engleska.
Aeroplan sa slobodno obrinim krilima.
Prijava od 26. septembra 1929.	Važi od 1. aprila 1930.
Traženo pravo prvenstva od 27. oktobra 1928. (Engleska).
Pronalazak se odnosi na aeroplan one vrste, koji je opremljen sa slobodno obrtnim krilima ili nosečim površinama, koje se okreću oko vertikalne ose, i koje površine pokreće dejstvo relativnog vazdušnog proticanja kroz te površine pri letenju. Kod aeroplana te vrsle, da bi se dobilo automatsko centriranje pritiska, krila su prvenstveno vezana za osovinu obrtanja pomoću zglobova, koji omogućavaju da se krila kreću iznad i ispod srednje ravni obrtanja, a prema različitim rezultantama iz sile podizanja i centrifugalne sile i to u raznim položajima oko ose obrtanja. Ovaj tip aeroplana poznat je. Glavni je cilj ovom pronalasku, da u opšte dade aeroplan tipa sa slobodno obrtnim krilima, a naročito mu je svrha, da dade tip aeroplana sa prostim i dejstvujućim sredstvima za početno stavljanje krila u obrtanje i to pre nego što aeroplan napusti zemlju, t. j. počne da leti.
Ovaj se pronalazak u širem smislu sastoji u tome, što sistem krila dobija početno obrtanje skretanjem vazdušne struje od propelera (jednog ili više) kroz ravan obrtanja obrtnih krila.
Bolje je, da organi za okretanje budu nošeni ili da čine sastavni deo samog aeroplana, jer u tom slučaju stoje uvek na raspoloženju organi za startovanje aeroplana, bez obzira gde će se aeroplan spustiti na zemlju. Mogućno je pak upotrebiti zasebne noseće naprave, koje se mogu postaviti na zemlju u blizini aeroplana i onda
ukloniti kad krila postignu željenu brzinu. Organi za skretanje obično imaju ravne ili krive površine, koje su koso nagnute prema osi vazdušne struje, a tamo pak gde te organe nosi aeroplan, pomenule površine mogu biti, po volji dejstvujuće i bez dejstva, na pr. time što se sklapaju ili uvijaju ili umotavaju u sam trup ili odmah do trupa aeroplana.
Organi za skretanje mogu se razlikovati i po konstrukciji i po rasporedu, pri čemu se sklapanje postiže na razne načine, na pr. što se skrećuće površine od dosta krutog tkiva postavljaju na kaleme sa oprugama, koji se kalemi nalaze u bokovima trupa, tako da se tkivo može odatle odmotali na putanju vazdušne struje, koja struji nazad. S druge strane platnene površine mogu se rasporediti tako, da se otvaraju i zatvaraju kao lepeza, pri čemu i one obično leže u bočnim udubljenjima trupa aeroplana. Zatim, onde gde se traže veće skrećuće površine, na pr. gde aeroplan ima bočno postavljene motore, platnene površine se mogu postaviti na lake teleskopske cevi ili ma-kaze, koje leže obično u trupu i koje se odatle mogu izvlačiti na svaki zgodan način.
Zatim kao dalji oblik izvođenja navodimo, da se krilo repa, mesto da se utvrdi kao i obično, može izvesti tako, da sa elevato-rom (krila za podizanje) ili bez njega gradi negativan upadni ugao, tako da skreće vaz-dušnu struju na gore.
Priloženi nacrti pokazuju, samo kao pri-
Din. 20.
mer, dva načina primene ovog pronalaska, pri čemu napominjemo, da se pronalazak nipošto ne ograničava na ie primere, pošto se mogu činiti razni drugi konstruktivni rasporedi na osnovu gornjeg opisa, a to od strane stručnjaka u konstrukciji aeroplana.
Sl. 1 pokazuje u izgledu sa strane aeroplan poznatog tipa, koji ima relativno kratak trup i velike upravljačke površine.
SI. 2 je izgled u horizontalnoj ravni za sl. 1, a
si. 3 je detaljan izgled sa strane okvira trupa kod repa, i koji izgled pokazuje sredstva za podešavanje krila repa tako, da se vazdušna struja upravlja na gore.
SI. 4 je bočni izgled sa strane drugog oblika izvođenja aeroplana poznatog tipa, koji izgled pokazuje jednu drugu napravu za skretanje vazdušne struje.
SI. 5 je izgled u horizontalnoj ravni iz si. 4, i koji pokazuje druge organe za skretanje u razvijenom radnom položaju.
SI. 6 je detaljan izgled, koji pokazuje način nameštanja i rada organa za skretanje, i
si. 7 pokazuje jedan deo jednog kalema, na koji se namotava skretna naprava.
U sl. 1, 2 i 3 aeroplan se sastoji iz trupa A, koji ima obične elemente za spuštanje i iz sistema slobodno obrtanih krila B, koja su šarnirski vezana za glavčinu D, koja je postavljena tako, da se slobodno okreće na vratilu D, E je propeler, a F je krilo repa, koje nosi visinsku krmu G. Ovo krilo mesto da se kruto postavi, kao i obično, na svom zadnjem kraju je člankasto vezano, a na prednjem kraju ima blokove H, koji klize po lučnom vodilu J.
Ugaona poluga L i šipka ili uže L’ vezuju krilo repa F sa polugom M u kabini za upravljanje tako, da pilot vučenjem poluge nazad može obrtati krilo repa F na dole u položaj pokazan punim linijama u si. 3 tako, da vazdušna struja sa propelera E skreće na gore, kako je pokazano strelicama u si. 1, kroz obrtna krila B, usled čega ista počinju da se obrću. Čim je dobivena željena brzina, pilot može vratiti krilo repa F u normalan položaj pomera-njem poluge M, koja ima kočnicu i za položaje napred i za položaje nazad. Ako se želi visinska krma G može pomagati krilu repa F za skretanje vazdušne struje i to time, što se krma G pomera pomoću običnih upravljača u negativni upadni ugao.
Utvrđeno je, da se dejstvo može poboljšati, ako se predvide više ili manje vertikalne površine ili zidovi, da uokvire vaz-dušnu struju i spreče širenje iste. Za tu svrhu upravljačke površine Y, koje nose vertikalne plovke (pljosni) X, mogu biti postavljene na svakom kraju krila repa F, u
mesto središno postavljene pljosni i krme. S druge strane, poslednja se može zadržati i predvideti dopunske vertikalne površine na svakom kraju krila repa F.
U si. 4 do 7 trup A ima na svakoj svojoj sirani konični kalem N, pod oprugom, čija je osa nagnula prema uzdužnoj osi trupa. Za svaki kalem N vezan je duž jedne ivice segmentni deo od krutog tekstilnog tkiva O, kao što je platno za jedro. Ovo tkivo je namotano na kalem N, — kad se ne upotrebljuje—koji sa oprugom N1 radi kao poznati valjak za prozorske zavese. Druga prava ivica tkiva utvrđena je za šipku P, koja obrazuje krak ugaone poluge utvrđene kod P1. Drugi krak P2 vezan je za pomerač Q pod oprugom O.1, kome je cilj, da krak P pomera u položaj odmah do kalema N sa namotanim tkivom na tom kalemu.
Uže R vezano je za pomerač Q_ i ono ide preko kotura S napred do kabine za upravljanje i utvrđeno je za polugu T. Vučenjem ove poluge u nazad, pilot može krake P pomeriti van bokova trupa, čime se odvija tkivo O i dovodi na putanju vazdušne struje, dolazeći od propelera E i to pod takvim nagibom, da struja skreće na gore kroz vrhove obrtanih krila B, usled čega se oni obrću. Opuštanjem poluge T opruga Qj i opruge N1 vraćaju krake P u bokove trupa, pri čem se tkivo Q namotava na kaleme.
Poklopci sa oprugom, ma koje podesne vrste, mogu se postaviti za pokrivanje olvora u bokovima trupa, kad se skretne naprave
0	nalaze u trupu.
Napominjemo, da elastično tkivo C pravi trbuh na dole usled dejstva vazdušne struje
1	na taj način može dali željene bočne ograničavajuće zidove. Ako se želi pak, mogu se predvideti više ili manje vertikalne površine na kracima P i podesili da se savijaju, kad se tkiva O namotavaju na kaleme.
Palentni zahtevi:
1.	Aeroplan sa slobodno obrtnim krilima naznačen time, što se jedno ili više krila (O, F) poslavljajo koso, koja su u vazduš-noj struji, koju proizvodi prepeler (E) i koja je upravljena nazad ka repu, tako, da kroz površinu slobodno obrtnih krila (B) skreće vazdušna struja.
2.	Aeroplan po zahtevu 1 naznačen time, što krilo repa (F) služi kao skretna površina ili površina, i što je podešljivo utvrđeno sa zadnjom ivicom na trupu (A) aeroplana, i što su predviđena sredstva, da skrećuće površine dobiju negativan ugao nagiba, tako da vazdušna struja od prope-
lera (E) skreće kroz ravan obrtanja slobodno obrtanih krila (B).
3.	Aeroplan po zahtevu 2 naznačen time, što krilo repa (F) ima na krajevima vertikalne pljosni (X), koje teže da spreče bočno rasturanje vazdušne struje, koja skreće na gore.
4.	Aeroplan po zahtevu 3 naznačen time, što vertikalne pljosni (X), raspoređene na kraju krila repa (F), dejstvuju kao bočni upravljači (Y).
5.	Aeroplan po zahtevu 1 naznačen time, time, što površine (O) skretnih naprava, neaktivne, leže u trupu (A) aeroplana i iz-
vlače se pod uglom iz trupa ka struji, koju proizvodi propeler (E) i koja je upravljena unazad ka repu.
6.	Aeroplan po zahtevu 5 naznačen time, što je na svakoj strani trupa (A) predviđen po jedan kalem (N) sa vezanim elastičnim tkivom (O), koji se pomoću opruga (N1) drži namotan na kalemu, pri čem je krut član (P) utvrđen za slobodnu ivicu svakog komada elastičnog tkiva i vezan za kretni organ u upravljačkoj kabini, pomoću koga se elastično tkivo razvija u vazdušnoj struji od propelera i to pod takvim nagibom, da vazdušna struja skreće kroz ravan obrtanja slobodno obrtnih krila (B).
FIG /	Adpatent'broj 74-90.
FIG. 2























I




















. }

t'










■




.




























■>AVMVV\WWW\M/\AMWWWW-
o