KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 46 (2)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 marta 1934
BR 10703
Ing. Abramson Alexander i Profesor Dr. Novak Pavel, Praha, Č S. R.
Naprava za posluživanje kočnice vozila i zagušivačkog kapka motorovog karburatora
pomoću zajedničkog podnožnika.
Prijava od 24 februara 1933.	Važi od 1 septembra 1933.
Poznato je pomeranje kočnice vozila i zagušivačkog kapka motorovog karburatora pomoću zajedničkog podnožnika (pedala), na taj način da se u prvom delu radnog hoda podnožnika, koji se proteže od polaznog položaja podnožnika do njegovog položaja koji odgovara pritegnutim kočnicama, utiče samo na karbura-torov zagušivački kapak. U toj poznatoj napravi su područja dejstva podnožnika na zagušivački kapak karburatora i na kočnice međusobno odvojena kratkim praznim hodom podnožnika, tako da za vreme kretanja podnožnika radi popuštanja kočnica (vraćanja podnožnika u njegov polazni položaj) nastaje stanje u kom su kočnice potpuno popuštene a zagušivački kapak je još zatvoren. To stanje, koje je nezgodno naročito pri vožnji i polasku uzbrdo, isključeno je prema o-vom pronalasku koji se u glavnom sastoji u tome, što je podnožnik za vreme svog celog hoda, počevši od svog polaznog položaja pa do vraćanja u taj položaj, u nasilnoj mehaničkoj vezi sa mehanizmom koji utiče na zagušivački kapak. Pri tome je taj mehanizam udešen tako da se strogo odvajanje područja dejstva podnožnika, s jedne strane na karburatorov kapak, s druge strane na kočnicu, održava samo u pravcu podnožnikovog hoda iz njegovog polaznog položaja do njegovog položaja odgovara pritegnutim kočnicama, međutim pri podnožnikovom hodu u obrnutom pravcu, dakle ka polaznom položaju, utiče podnožnik istovremeno i na kočnicu i na karburatorov kapak. Time se
postiže to preimućstvo što se pre potpunog popuštanja kočnice motoru dovodi gorivo a time je data bezbednost pola-ženja vozila naročito uzbrdo.
Na crtežu su pretstavljena dva izvedena primera ove naprave. Prvi izveden primer pokazuju slike 1 do 8 i to sl. 1 ukupni izgled naprave, si. 2 u uveličanoj srazmeri upravni presek pri zavorenom karburato-rovom kapku, si. 3 presek po liniji X;,—x3 na si. 2, si. 4 delimičan izgled u pravcu strele y na slici 3. Slike 5 i 7 odn. 6 i 8 pokazuju u upravnim presecima odnosno u presecima po linijama x6—;xfi i x8—x8 napravu pri raznim radnim položajima njenih delova.
Od slika 9 do 16a koje pretstavljaju drugi izveden primer, pokazuje si. 9 izgled ukupnog raspoređenja naprave, si. 10 u uveličanoj srazmeri mehanizam u-metnut između podnožnika i šipki karbu-ratorovog kapka i to u izgledu sa strane u položaju mirovanja, a si. 11 pripadni izgled od pozadi. Slike 12 i 13 pokazuju na isti način mehanizam pri zatvorenom karburatorovom kapku, koji se sad može pomoću podnožnika, u njegovom za to određenom području dejstva, podesiti do maksimalnog otvaranja. SI. 14 pokazuje taj nehanizam pri maksimalnom otvaranju karburatorovog kapka, si. 15 pri jako pritegnutoj kočnici, a si. 16 u međupolo-žaju za vreme popuštanja kočnice. Slike 15a, 16a i 17 pretstavljaju detalje o kojima će biti reči u opisu.
U izvedenom obliku pretstavljenom na slikama 1 do 8 je karburatorov kapak I
Din. 35.
pomoću šipke 2 spojen sa polugom 4 pričvršćenom na osovini 3. Na osovini 3 koja je smeštena okretljivo u kućici pričvršćen je elastičan krak 5 koji popušta u pravcu osovine. Opruga 19 koja zahvata-taj krak 5 nastoji da drži kapak 1 u zatvorenom položaju odn. da pritiska krak 5 uz palac 6. Taj palac 6 je pričvršćen na osovini 7 koja ie smeštena u kućici tako da se može pomerati u aksialnom pravcu i koja prolazi kroz tulac 8 koji je pričrš-ćen tako na zidu kućice da se može okretati a koji je spojen sa krakom 9. Osovina 7 se okreće zajedno sa tulcem 8 pošlo je neki šiljak, učvršćen u osovini, uvučen u neki žljeb u tulcu (si. 4). Krak 9 je pomoću šipke 13 u vezi sa dvokrako n polugom 14, koja je pod dejstvom opruge i na koju utiče kočioni podnožnik 15.
Uvijena opruga 10 koja obuhvata osovinu 7 pritiska kosu površinu 11 palčeve glavčine uz stalni šiljak 12.
U položaju pojedinih delova pretstav-Ijenom na slikama 1 i 2 karburatorov kapak 1 je zatvoren, kočnice ne dejstvuju. Hod podnožnika 15 od polaznog položaja u području — z — dejstvuje samo na kar-buralorov kapak 1 tako da uvek položaj palca 6 odn. kraka 5 određuje položaj karburatorovog kapka. Treba primetiti da je palac 6 toliko1 širok da on, za vreme kretanja podnožnika 15 u području — z podupire krak 5 od zatvorenog položaja kapka do maksimalnog otvaranja tog kapka i ako se palčeva osovina pomera zbog zajedničkog rada kose površine 11 i šiljka 12.
Ako se podnožnik pomakne izvan područja — z — dakle kad se prekorači granični položaj nacrtan na si. 5 (maksimalno otvaranje kapka 1) onda krak 5 sklizne sa palca 6 pa počinje ono područje đejstvovanja podnožnika u kom ovaj utiče na kočnice.
Za vreme vraćanja podnožnika radi popuštanja kočnica nailazi krak 5 pri povratnom okretanju palca 6 (si. 7) na zubac 16 palčeve glavčine koji ga odigne tako da on iz svog savijenog položaja (si. 8) klizi natrag na palac 6 pa prelazno cfe-limično otvori karburatorov kapak pre nego što su kočnice potpuno popuštene.
• Da bi se vozaču označilo da se podnožnik 15 nalazi na granici područja — z — da će pri eventualno.n daljem kretanju podnožnika karburatorov kapak 1 automatski zauzeti položaj zatvaranja i da će se uticati na kočnice može se shodno pomoću električne veze 17, 18 automatski dati signal kao što se to vidi na crtežu.
Izveden oblik pretstavljen na slikama *9 do 16a razlikuje se od napred opisanog
time, što je mehanizam koji dejzstvuje na šipke karburatorovog kapka obrazovan tako da se onaj položaj podnožnika koji odgovara zatvorenom karburatorovom kapku nalazi na jednom mestu između granica podnožnikovog hoda, dok se onaj položaj podnožnika koji odgovara najvećem otvaranju kapka nalazi u polaznom položaju podnožnika. Ovim se postiže to preimućstvo, što se podnožnik vodi u područje đejstvovanja na kočnicu kroz položaj koji odgovara zatvaranju karburatorovog kapka, a time se može kočiti pri isključenom motoru. Takođe se pri vraćanju podnožnika već u njegovom području đejstvovanja na kočnicu delimično otvara karburatorov kapak i u tom se položaju drži do premeštanja pedala u njegovo područje đejstvovanja na karburatorov kapak, tako da se s jedne strane popuštanje kočnica vrši uvek pri delimičnom uvođenju gasa u motor a s druge strane ovo se uvođenje gasa može bez prekida pojačati do maksimuma. Ovo ima za posledicu postepeno polaže-nje vozila uzbrdo bez trzaja.
Oni delovi ovog mehanizma koji odgovaraju delovima napred opisanog mehanizma obeleženi su istim oznakama.
Mehanizam, koji je smešten u odgovarajućoj kućici, pokreće osovina 7 koja se može u kućici aksialno pomerati i okretati. Jedan kraj osovine 7 je pomoću šiljka 20 vođen aksialno u žljebu tulca 8 koji je učvršćen okretljivo u zidu kućice, a za koji je tulac 8 pričvršćena poluga 9. Ova je pomoću šipke 13 uzglobljena za okretno učvršćenu polugu 14 koja je pod dejstvom opruge 21. Slobodan kraj (ko-turić 33) te poluge 14 pritiska opruga uz podnožnik 15. Okretanje osovine 7 u jed" nom ili drugom pravcu prenosi se pomoću naročite naprave na osovinu 3 koja je smeštena okretljivo u kućici a koja pomoću šipki 4, 2 podešava karburatorov kapak 1 u kakav se kad želi položaj.
Prema ovom pronalasku mora podnožnik 15 u svom području A hoda da dejstvuje samo na šipke karburatorovog kapka a u svom području B hoda i to od početka popuštanja kočnica da dejstvuje i na karburatorov kapak i da zadrži to dejstvo do prelaza u područje A hoda kako bi se pri potpuno popuštenoj kočnici uspostavljeno dovođenje gasa u motor moglo pojačati do maksimuma bez prekida.
Onaj deo mehanizma koji samo u području A podnožnikovog hoda utiče na šipke kapka sastoji se od palca 6 i kraka 5 koji su pričvršćeni na osovini 7 odnosno 3.
U položaju mirovanja vozila pri potpuno popuštenim kočnicama nalazi se pod-nožnik 15 u položaju 1, koji odgovara maksimalnom otvaranju karburatorovog kapka. Zbog toga se mora na pr. u garaži isključiti međusobni uticaj palca 6 na krak 5. To biva tako da se osovina 7 u-ključljivim nepopustljivim sredstvom pomakne u stranu protiv dejstva opruge 10, tako da se palac odmakne od kraka 5 pa ovaj može zbog opruge 19 da zauzme položaj pretstavljen na slikama 10 i 11, u kom on prileži uz bočnu površinu palca 6. Ovom položaju odgovara »zatvoren karburatorov kapak«. Napred pomenuto uključljivo nepopustljivo sredstvo može da bude poluga 22 koja dejstvuje na kraj osovine 7, a koja se može pokretati električno, pneumatički, hidraulički ili mehanički.
Da bi se mehanizam podesio na »gas« treba podnožnik 15 da se pokrene u položaj II u pravcu kočenja, čime se palac 6 u odnosu na nepokretani krak 5 okrene — u pravcu strele nacrtane na si. 10 — u položaj prema si. 12, tako da prednje površine palca 6 i kraka 5 leže jedna do druge izmaknuto. Time može da stupi u dejstvo opruga 10 pa da pomakne osovinu 7 dotle u levo, da radna površina palca 6 prilegne uz krak 5. Ovaj položaj o-sovine 7 ograničuje prsten 23 udarom uz zid kućice.
Sad je mehanizam podešen tako da podnožnik 15 dejstvuje na šipke karbura-torovcg kapka, koji se može otvoriti do maksimuma (si. 14) pokretanjem podnož-nika u pravcu ka polaznom položaju I.
Da bi se podnožnik 15 doveo do dejstva na kočnice mora se on pomaknuti izvan položaja II, dakle preko položaja koji odgovara zatvorenom položaju karburatorovog kapka, u područje B njegovog rada. Dokle se radi o umerenom kočenju nema kretanje podnožnika sad nikakvo dejstvo na šipke kapka koje su dovedene u položaj mirovanja tako da se pri popuštanju kočnice daje gas tek onda kad podnožnik pri svom vraćanju pređe svoj položaj II. Ali ako vozilo stoji na nekoj kosini i ako je potrebno da se kočnice dobro pritegnu, onda se u odgovarajućem položaju podnožnika dovodi u položaj rada pomoćni mehanizam koji takođe dejstvuje na šipke karburatorovog kapka.
Ovaj pomoćni mehanizam se sastoji iz kotura 24 pričvršćenog na osovini 7 u čijem je izresku na obimu smeštena o-kretljivo uskakalica 25 koju opruga 26 pritiska ka spoljašnosti. Na uskakalici je pričvršćen šiljak 27 koji može da klizi po spoljašnjoj i po unutrašnjoj strani zupca
28 (si. 17) koji je savijen koncentrično prema osi osovine.
Zatim je na osovini 3 pričvršćen kratki krak 50 ugaone poluge 30!,	31 koja je
smeštena okretljivo u kućici. Drugi krak
31	te ugaone poluge pritiska opruga 32 uz uskakalicu 25.
Način dejstva ovog pomoćnog mehanizma je sledeći:
Kad se podnožnik 15 pomakne od jakog pritiskanja kočnica onda klizi šiljak 27 uskakalice 25 po unutrašnjoj strani zupca 28 dok ga ne napusti (si. 15 i 15a), pa onda uskakalica iskoči spolja uz polu-gin krak 31 zbog dejstva opruge 26. Taj je put označen na si. 17 pomoću ucrtane strele.
Lako se može uvideti da se sad već počevši od početka popuštanja kočnice daje »gas«, pošto pri povratnom okretanju o-sovine 7 uskakalica 25 pomakne polugin krak 31 a ovaj krakom 30 i krakom 29 u-tiče na šipke karburatorovog kapka. Ovo uticanje odgovara takvom položaju kapka koji je dovoljan za polazak pošto polugin krak 31, zbog šiljka 27 koji klizi po spoljašnjoj površini zupca 28 odn. zbog toga što je time uskakalica 25 relativno zadržana, ne može dalje da miče krak 29.
Na slikama 16 i 16a pretstavljen je o-naj položaj pomoćnog mehanizma koji odgovara otprilike podnožnikovom položaju II. Dakle kad se pri popuštanju kočnice podnožnik nalazi već u području A onda šiljak 27 napusti zubac 28, opruga
32	može da dejstvuje na polugu 30, 31 pa ova ne utiče na kratki krak 29 međutim palac 6 se već priljubio uz krak 5 koji se nalazi u položaju »gas za polazak« pa od tog časa utiče na šipke karburatorovog kapka podnožnik koji se kreće u području A svog hoda.
Patentni zahtevi:
1.	Naprava za posluživanje vozilove kočnice i zagušivačkog kapka motorovog karburatora pomoću zajedničkog podnožnika (pedala) koji najpre utiče na karburatorov kapak i tek onda na vozilovu kočnicu kad se prekorači područje uticanja na karburatorov kapak, naznačena time, što se kočioni podnožnik za vreme svog celog radnog hoda i povratnog hoda drži u nepopustljivoj mehaničkoj vezi sa mehanizmom koji dejstvuje na karbura-orov kapak.
2.	Naprava prema zahtevu 1, naznačena time, što mehanizam koji dejstvuje na karburatorov kapak, pri vraćanju podnožnika u njegov polazni položaj, automatski i prelazno otvori karburatorov kapak
pre nego što je kočnica potpuno popu-štena.
3.	Naprava prema zahtevima 1 i 2, naznačena time, sto' na polužni krak (5), koji dejstvuje neposredno na šipke kar-buratorovog kapka, utiče tako dvostruki palac (6, 16), koji biva okretan i istovremeno upravljan od podnožnika, da njegov deo (6) za vreme radnog hoda podnožnika, a njegov deo (16) za vreme vraćanja podnožnika utiče na polužni krak (5).
4.	Naprava prema zahtevu 1, naznačena time, što mehanizam koji dejstvuje na šipke karburatorovog kapka drži ovaj kapak u maksimalnom otvaranju u polaznom položaju podnožnika odn. pri tom se položaju podnožnika automatski ili pomoću mehaničkog, električnog, pneuma-tičnog ili hidrauličnog upravljača isti isključuje tako da podnožnikovo područje dejstvovanja na kočnicu počinje pri prekoračenju položaja podnožnika koji odgovara zatvorenom karburatorovom kapku.
5.	Naprava prema zahtevima 1 i 4, naznačena time, što se područje dejstvovanja podnožnika na kočnicu počevši od njegovog kretanja za popuštanje kočnice
može protegnuti i na šipke koje utiču na karburatorov kapak.
6.	Naprava prema zahtevima 1, 4 i 5, naznačena time, što se na jedan kraj osovine (7) koja pokreće mehanizam a koji kraj strči iz kućice mehanizma može dej-stvovati pomoću poluge (22), kojom se može podesno upravljati u podnožniko-vom položaju mirovanja, da bi se pome-ranjem osovine (7) u stranu doveo njen palac (6) izvan područja polužnog kraka (5) koji dejstvuje na šipke karburatorovog kapka.
7.	Naprava prema zahtevima 1, 4, 5 i t>. naznačena time, što je onaj deo mehanizma (osovina 7) koji neposredno sledi kretanje podnožnika šipki snabdeven iskaka-licom (25) koja se pri pritegnutim kočnicama automatski ukvačuje u pomoćne šipke (29, 30, 31) koje, počevši od početka popuštanja kočnica, pomeraju krakove šipke za delimično konstantno otvaranje karburatorovog kapka pa potom nastaje automatsko iskačivanje tek onda kad se podnožnik opet nalazi u svom području rada u kom dejstvuje samo na karburatorov kapak.

ff
ž e -


-V;
. ,	•	. v

J
''v. .
■ :





'Q	«
StSffi! imđ bA
--' **-’ *	-i k..
Si
y-^	•	•
/V
•2rf- C
1
e,:.;.,,-
s J'-

J:. ' ''
T
\'- \.


•-:,	'•	••i?'	'v'--	’ • ./.•
v	- '■ * ■	.
.	i- ■ ■■■	■	: . ' - .
■ s
M ,:o;' i.*-
,.<-■■■'	' iilM........................................■ ;
111
; :	:m
wr\$ m
w\ i
..	- i

-:iS
•rM
, ' '
’
../-■■.■V-
.	' ’ • ’.*••, r .••••'.
• i
-•v

"k.
... '	g:»
..5^	v,.	v
V’: 1
'i;	--	- -	.
i ■ ■ -
>y:
I
'

, ^y:
./ I
k
:k
V:	n ^
/7-i
: •'■,y
Vi-"

•v:
Kl
g ^
-
.■■ -
-;•> 'S
■:''

, V i • T"> %	-	,



J-
•t
.... .
— M^bš vlAbbi
■- p. • ■h
'v '- •	- v, :.>.y
•:. •; •
>•	•	' v	• ' • ■—
■ ■	-•• f	• V
'v'-
•-‘V.	:'-v
■

■ i : ' - V

•. ‘ V •
\

Y
I s

■	- V-i

'■ K
"S %
■
k-s
:'■:■■■■-i
ĆSS* **-. -
\.;;:


•	.	. f
•r* ;.r-- •
'A'*:*-" i

W~-^> •
■'V: 'f'i
t/.

IJS
■ :i v-
■..ft
1 :

-
n'


's -••■


M -

PL ..
/ -g; s-sTrv.vt
.
•' v - i:‘ •
■••• •' ' V

;• v v


Fur. 0.
* &J
Figp /4.
o