F’OSrarTna piacena u gotovom
S l
^<1. VI. Broj 31.
U Zagrebu, 10. augusta 1934.
Pojedin? broj stoj? 1.50 dinara
Lanjski deficit je u Italiji iznašao 6 milijardi i 829 milijuna lira; trgovačka bilansa pasivna za 2 miljarde; ovogodišnji budžetski rashodi iznašaju 34 milijarde, a prihod cijele zemlje je samo 65 miljardi...

Vodja fašizma srednje Italije Arginati je konfiniran; 350 funk-cionera stranke je uhapšeno; u Tarantu pobuna i 250 uhapšenih, u mnogim krajevima demonstracije. Specijalni tribunal radi punom parom ...
6USUO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EM8C,SPANATA HZ JULIJSKE KRAJINE

FAŠIZAM SE LJULJA
Presbiro fašističke stranke izdao je 3 o. mj. kratki kominzke o izgonu iz stranke dvadesetorice fašista iz Dolonje, uz slijedeću motivaciju:
»U hvalisavom stavu solidarisali su se sa jednim istjeranim članom (Arpinatijem — op. ur.) koji se javno bio postavio protiv direktiva vodstva, što je u suprotnosti sa tradicionalnim fašističkim duhom <
Agencija Avala javlja 6 o. mj. iz Rima da je Leandro Arginati, bivši narodni poslanik i državni polsekretar, osudjen na 5 godina konfinacije, a istoga dana piše francuski »Temps« da je u Italiji uapšeno oko 350 fašista, većinom glavnijih fukcio-nera stranke. Sve to u vezi sa sve većim opozicijskim pokretom medju fašistima protiv Mussolinija.
To bi već bio jedan znak da u Italiji nije sve onako kako dan na dan pišu fašistički listovi. Jer dok se tu i tamo pojavi kakova demonstracija izgladnjele mase dade se stvar zataškati, ali kada nekadanji stupovi skvadrizma idu u konfinaciju, a njihovi drugovi ostentativno izjavljuju solidarnost s njima, tada se vidi da je srž nagrižena.
I to bi mogao da bude jedan mali, ali vrlo simptomatičan znak, da st fašizam počeo ljuljati. Ali uzrok lom ljuljanju nije ni Arginati ni njegov prethodnik Turatti, ni onih 350 pohapšenih funkcionara. Uzroci te bolesti su mnogo dublji, kronični, koji katkada izbiju sa ovakovim ispadima. I dok izrasline te bolesti Mussolini trpa u logore ili zatvore pomoću preostalih vjernih četa. dotle je i on nemoćan pred uzrocima te bolesti.
A uzroci su van domašaja Duceovog. Jer Italija srlja u finansijsku katastrofu. Lanjske godine je deficit u budžetu iznašao, po službenom saopćenju, 3 milijarde 776 milijuna lira, ali tom deficitu, kaže antifašistička »Giustizia e libertà«, treba nadodati još 3 milijarde i 53 milijuna, koje su potrošene za konverziju rente, što ukupno čini 6 milijardi 829 milijuna lira deficita. Državni i samoupravni rashodi iznašaju godišnje trideset i četiri miljarde lira, a cjelokup-_ ni zemaljski prihod procijenjen je na 65 milijardi godišnje, te prema tome više od polovice zemaljskih prihoda gutaju državni i samoupravni budžeti.
Trgovačka bilansa je bila lanjske godine pasivna skoro za 2 miljarde lira, a u sa-nom prvom tromjesečju ove godine popeo se deficit blizu miljarde.
Italija je još 1928 imala izvoza za 15 miljardi, ali lanjske godine je izvoz iznosio samo 5 miljardi. Lira se na stranim burzama ljulja, a Mussolini je bio najavio prigodom stabilizacije, da je Ura ponos fašizmu i da će liru držati na odredjenoj visini u svakom slučaju, Medjutim je »Danca d’Ita-lia« izgubila ove godine već oko 800 milijuna lira zlata, što znači da kapital gubi vjeru u liru.
Italija je izgubila tri četvrtine svoga bogatstva, priznao je Mussolini koncem maja u parlamentu, a Guglielmo Ferrerò talijanski učenjak i emigrant, kaže da to još nije najveća nesreća za njegovu domovinu, već da ie nesreća u nemogućnosti da se nadje lijeka toj situctciji.
Preko milijun nezaposlenih gladuje bez ikakove pomoći, a ostalima su snizili plate ispod minimuma, samo da time izvrše uštedu od 400 milijuna. Poreze se ne može više povećati, jer je porezni šaraf stisnut do maksimuma. tako da je i Mussolini u junu priznao kako se od poreza ne da više ništa utjerati.
u odine 1932 bilo je u Italiji 24.333 stečajeva. Lanjske godine je bilo nešto manje i o tome je pisala sva fašistička štampa, ukazujući na poboljšanje, ali na to je duhovito i tačno odgovorio jedan antifašistički list da je to razumljivo, jer više ni nema baš mnogo da propada, a do par godina da neće biti uopće stečajeva, jer da će biti sve davno zatvoreno i propalo.
To 80 stoTijB opažu i u inostranstvu. Tako »Ere Nouvelle« piše ovih dana: »Treba bili na čistu s jednom stvari: zloslutno škripanje čuje se u finansijskoj zgradi fašističke Italije. Ni govori ni hvalisanja ne mogu to više izmijeniti. Opasnost, koja prijeti blistavoj diktaturi fašizma, sada je očevidna.«	, ,.	.	,
A to finansijsko ljuljanje uzrokom je svakodnevnih diplomatskih poraza fašističke Italije. Jer za vlast treba imah novaca.
Éto Albanije. U zadnje vrijeme je čak pokušala Italija i presiju sa ratnim brodovima u Draču, ali bez uspjeha. Dok je Ahmed Zogu, i prije nego j^stupio na prijestolje, primao od Italije 480,000 zlatnih lira godišnje, dotle je Italija mogla ^ da se opija oduševljenjem o »svojoj uspjeloj historijskoj misiji«, ali kada je nestalo novaca, propala je i »historijska misija«. Ni Madžarska nije baš oduševljena talijanskim prijateljstvom; Bugarska se otresla tutor-stva iz Rima, Njemačka je baš u zadnje vrt-jeme pokazala sav svoj pruski prezir za »Latine«, a Austrija još pliva u krvi krivnjom Italije. Englezi su vješto podmetnuli nogu Talijanima u Arabiji; Francuzi se nikada neće otresti stava superiornosti prama »latinskoj sestri«, a u zadnje vrijeme i
TRŠĆANSKI FAŠISTI ŽELE UKINUĆE GORIČKE NADBISKUPIJE
,,Imenovanjem nadbiskupa Margottija riješit će se pitanje crkve u Julijskoj Krajini”,
kaže „Popolo di Trieste".
Mjesto goričke siadkiskiEpIje «uspostava oglejske
patrijarsi j e u Trstu
Trst, augusta 1934. — Imenovanjem goričkog nadbiskupa počeli su službeni fašistički krugovi u Julijskoj krajini da potiču pitanje administrativne reorganizacije crkve. U novog nadbiskupa polažu velike nade. Tako »Popolo di Trieste« od 4 o. mj. piše da je imenovanjem nadbiskupa Margottija riješeno otvoreno pitanje goričke nadbiskupije,
»koja je bila ispražnjena smrću nadbiskupa Sedeja, zadnjega nadbiskupa narinutoga od carske Austrije«. Talijani Julijske Krajine su se nadali da će na goričku nadbiskupiju zasjesti neki Talijan iz Julijske Krajine (Sirot-ti?) i da će tada promijeniti i ispraviti granice biskupija. Medjutim su zadovoljni i ovakovim riješenjem, jer sve novine ističu, da je novi nadbiskup rodom iz Romagne, zemlje Duceove, i da je to garancija da će voditi crkvu u talijanskom i fašističkom duhu. .
»On će biti ozbiljan sluga crkve«, kaže »Popolo«, »ali ne će nikada zaboraviti da je Talijan. On će jednakom ljubavlju postupati sa svima vjernicima svoje nadbiskupije.
ali ne će trpjeti da podredjeno svećenstvo zloupotrebljava svoju crkvenu dužnost u političke svrhe i da manifestira osjećaje koji su suprotni jedinstvu i nedjeljivosti talijanske domovine«.
Nadalje kaže taj list da će se sada urediti granice biskupija kako bi se poklapale sa granicama provincija.
Biskupija tršćanska bi imala da zahvati neke dijelove goričke nadbiskupije, a s druge strane da izgubi zemlje bivše koparske i pićanske biskupije. Tako bi tršćanska biskupija obuhvatala 30 općina sa 348.410 stanovnika, a od toga 338.000 katolika. Ono što bi izgubila u Istri (jednu trećinu Istre) nadoknadila bi u Friulima i na Krasu, te bi tako u toj biskupiji bila većina Talijana.
Gorička nadbiskupija zau-zimlje sada velik dio Videmske provincije i broji 205.717 stanovnika, a sada bi morala da se smanji na 42 općine.
P o r e č k o-p u 1 j s k a biskupija bi dobila bivšu koparsku i pićansku biskupiju, i sa koparskom bi dobila jedan veliki broj Talijana, tako da bi se nacionalno popravila, kaže »Popolo di Trieste«. Obuhvaćala bi 40 općina i 298.072 duše.
Riječkoj bi skuplji bi ostalo 14 općina sa 108.522 stanovnika, ali tu ne bi bilo moguće na nijedan način povećati broj Talijana.
Zadarsku biskupiju bi trebalo podvrći mletačkom patrijarh! iz nacionalnih i historičkih razloga, a ne goričkoj nadbiskupiji, kao što je bilo u projektu.
Zapravo bi i ostale biskupije Julijske krajine trebalo podvrći mletačkom patrijarh!, kaže »Popolo di Trieste«, ali najbolje bi riješenje bilo,
da se uspostavi oglejski patrijarhat sa sjedištem u Trstu, kojemu bi bile podložene biskupije Julijske Krajine
i to Videmska, Gorička, Porečko-Pulj-ska i Riječka, dok bi Zadar morao da ostane, kao simbol, vezan uz mletački patrijarhat. Tršćanski biskup bi bic ujedno i oglejski patrijarh i imao bi istu vlast kao i mletački. Oglejski patrijarhat bi na taj način obuhvatio 15.703 četv. kilometra sa 299 općina i 1,676.654 stanovnika, u ogromnoj većini katolika.
To su želje tršćanskih fašista i oni su poveli kampanju još prije nego je novi nadbiskup preuzeo dužnost. »Popolo« naglasu je da bi to pitanje trebalo riješiti u isto vrijeme kada novi nadbiskup dolazi u Goricu, jer bi još bilo vremena da Sveta Stolica to uredi.
Medjutim nigdje se ne spominje što bi bilo s Fogarom, kada bi se te želje tršćanskih fašista ostvarile. Valjda ne misle Fogara učiniti oglejskim patrijarhom. Ili misle uspostavom patrijaršije u Trstu maknuti Fogara na neprimjetan način.
Sve su to pitanja koja se nameću dolaskom novog goričkog nadbiskupa.
SIROTU JE POKAZAO NEOBIČNIH SPOSOBNOSTI U UPRAVLJANJU
GORIČKOM NADBISKUPIJOM
piše službeni list goričke nadbiskupije
Trst, august 1934. — List goričke nadbiskupije »L’idea del popolo« pišući o novom nadbiskupu, spominje na jednom mjestu i administratora Sirottija, pa veli:
»Sada dolazi, dakle, u Goricu mons. Margotti, primljen sa srđačnošću i đo-dolazi iza apostolskog
brodošlicom. On
administratora Sirottija, koji je u najtežim i u najdelikatnijim časovima goričke nadbiskupije, kroz 33 mjeseca na-mjesništva, pokazao rijetke i neobične sposobnosti, povezane sa onom širinom pogleda koje karakterišu pravi apostolski rad«.
Valjda i konfinacija Mužiće i Ruta-ra spada u »širinu apostolskih pogleda«!
NOVI GORIČKI NADBISKUP ZNA SVE SLAVENSKE JEZIKE
Za vrijeme rata bio je vojni kapelan i cenzor
Trst, augusta 1934. — Gorički katolički list »L’ idea del popolo« donaša životopis novoga nadbiskupa. Izmedju ostalog tu čitamo da novi nadbiskup zna 15 jezika, a medju njima perfektno ruski i sve ostale slavenske jezike.
Zaređjen je za svećenika 1915, pa je odmah na početku ulaska Italije u rat bio vojni svećenik u činu pješadijskog potporučnika 39 p. puka. Cijelog rata je bio vojni cenzor u Bolonji i službeni tumač za slovenski, hrvatski, bugarski, njemački, madžarski, španjolski i engleski jezik.
Iza rata je bio župnik u jednom predgradju Bolonje, a predavao je i crkvenu povijest u bolonjskem nadbiskupskom seminaru. Ujedno je bio upisan na umjetničkom fakultetu kolonjskog sveučilišta.
Papa Benedikt XV ga pozivlje u Rim, gdje postaje perovođjom pri kongregaciji za Orijent. 1923 dobiva naslov tajnog papinog sobara, a 1926 postaje kanonikom. 1928 uzvišen je na čast kućnog prelata, a dvije godine kasnije postaje apostolski delegat u Turskoj. 1931 postaje apost. delegat za Grčku i ujedno titulami nadbiskup Mesembrije. s
STRAHOTE FAŠISTIČKOG TERORA U ĆIĆARIJI
Divljački nastup karabinjera u kući Jure Ribarica u Vodicama
Vodice, avgusta 1934. Javili smo vam kako ovdašnje naše vlasti vrše teror nad familijama Ribariča Jure (Baldinova), Ribariča Antona (Minkina) i Ribariča Ive (Markina). Takodjer smo vam javili kako su kod Ribariča Jure zaplijenili molitvenik »Oče budi volja tvoja« od biskupa Dobrile. Teror nad ovim familijama nije prestao osobito ne nad familijom Ribariča Jure. jer ono što se je kod njega desilo premašuje
sve granice kulture 1 civilizacije.
Dne 28 jula došli su u kuću Ribariča Jure karabinjeri i tajna policija i na očigled sviju ukućana zapovjedili ženi Josipovo! t. i. ženi sina Ribariča Jure. da se mora iseliti iz one kuće i pokupiti sve svoje pokućstvo 1 otići k svojoj majci i ne vratiti se više natrag, žena Josipova kao ni ostali u kući nisu znali a niti pojma imali o čemu se radi, nisu na to htjeli pristati, a kamo
Rusi napuštaju blagonakloni stav i u ,moskovskoj »Pravdi« napada Zaslavski Talijane i nazivlje ih lakejima.
Na svim poljima porazi. Jedino, možda, nisu pomućeni odnosi izmedju Vatikanske države i Mussolinija, ali to je sasma razumljivo kada se uzme veličina papinske države i usporedi tu veličinu sa sumom od 1 miljarde i 750 milijuna lira, koliko je Mussolini platio papi (ne računajući druge usluge, kao saniranje »Banco di Santo Spirito« i ostalo). Ali Vatikan ae može, u današnje vrijeme, biti od onakove pomoči Du-ceu kakova bi njemu trebala.
Tako je Mussolini ostao sam dok su mu
se pod nogama počeli da ruše temelji, (jer finansijska snaga je temelj svake vlasti), ostavljen od svih vanjskih prijatelja i, eto, sada napušten i kritiziran od svojih najbližih i najpovjerljivijih. Pa iako nisu ti zadnji dogodjaji sa Arpinatijem i njegovim pristašama kadri da odmah jače potresu sistem i Mussolinija, to je ipak, uz sve ono ostalo, znak da se fašizam u Italiji počeo ljuljati, i to ne samo na vrhu već iz temelja.
To bi moglo da dovede fašizam u drugoj desetgodišnjim do nepredvidjenog razvoja, a time i do bilo kakove promjene u našem pitanju Julijske Krajine.
W one Peruško.
li dozvoliti da im ide nevjesta iz kuće ne znajući nikakvog razloga. Svi su se u kući suprotstavili. Ali su se divljački fašistički banditi razbijesniii i počeli su iz kuće sami nositi razno pokućstvo u dvorište, gdje su ga na posljetku sa kundacima počeli razbi-j*),. ’ .a ženu Josipovu t. j. nevjestu pograbili i silom ie odveli iz kuće k njezinoj majci i zaprijetili joj da se ne smije nikada više vratiti svome mužu i u njegovu kuću. Kada su ovi banditi nosili iz kuće pokućstvo teško je bilo pri duši svima u kući i svima je uzavrela krv i skočio je na obranu Ribarič Jure, starac od 76 godina, ali u zao čas, jer ga je jedan podivljali karabinjer udario kundakom u prsa, da ga ie oblila krv na usta i srušio se onesvi-iešten, a da mu svi u kući nisu smjeli ni mogli pomoći.
Teški a i nepamćenl su ovo u našim krajevima dogodjaji. Cijelo se le naše selo od silnog straha uskomešalo, a i po cijeloj se je Ćićariji pronio strelovitom brzinom glas o ovom divljačkom postupku. Svako se pita: što ima ovo da znači? Mnogi naši stariji ljudi pripovijedaju da su čuti od svojih starijih pripovijedati, da su se isto ovakve stvari dogadjaie u srednjem vijeku, dok je još bio u gradu Pazinu neki Rabata, on da je otimao mlade žene i djevojke.
Mi smo preslabi proti ovakvom nekulturnom i divljačkom postupku, nemoćni da nešto poduzmemo. Ako bi štogod i poduzeli. desilo bi nam se isto ako ne i gore što se ie dogodilo Ribariču Juri i njegovoj familiji, jer ti podivljali lasMčki banditi sa velikim veseljem uništavaju nas i našu imovinu, a 1 naše porodice.
Vapimo za pravdom, jer naše* su patnje prevelike, rane na naš'm srcima previše nas bole, ali cd nikuda pomoć!, nitko nas ne čuje... — (ćić).
OPATIJA I CRIKVENICA
U iednom članku beogradske »Pravde« t kojem se govori o velikom napretku Crikvenice, rečeno je ovo:	»Crikvenica se
svake godine sve više razvija, uredjuje i modernizuje. Prije rata postojao je samo sanatorijum »Terapija«, koji je kasnije pretvoren u hotel. Nekoliko privatnih kuća popunjavale su izgled kupališta. Madžari i Austrijanci trošili su ogromne sume novaca na uredjenje Opatije, Lovrane i Voloskog. Crikvenicu su zapostavljali. Poslije rata Crikvenica je učinila ogroman napredak. Podignuto je nekoliko novih modernih hotela, bezbroj vila i privatnih kuća. Domaći elemenat utrošio je oko 50 milijuna dinara u podizanje zgrada. Opatiju i danas Italija pomaže subvencijama i uredjuje je, iako je potpuno uredjena. Šta se sve ne čini da se privuku stranci, pa ipak ih ie tamo očajno malo. Više ima praznih soba nego gostiju. Lovrana i Volosko su takodjer prazni. Pred »Kvarnerom« popodne jedva je zauzeto nekoliko stolova, a samo pet-šest pari igra na terasi. I dok Opatija gotovo umire, Crikvenica sve više napreduje-
»ISTRA«
Godišnjica rodjenja Matka Laginje
Na današnji dan — 10 avgusta 1852 — rodio se u Klani Matko Laginja. Njegov život je protekao do smrti u nesebičnom i požrtvovnom radu za Istra. Rijetki su ljudi koji na takav način ljube svoju rodnu grudu, a nema nijednog Istranina toga doba, koji bi bio više uradio za tu našu nesretnu zemlju.
I ovom zgodom neka nam svijetla uspomena na Oca Istre dade snage da nesebično i u bratskoj slozi nastavimo radom Matka Laginje za mukotrpni istarski narod.
BROJ 3L
OKO MUSSOLINIJA SE POČELO RUŠITI
2Srr^f- ?I^Z1Cljai U VrhovJma fašizma — Arpinati konfiniran 650 rasističkih prvaka uhapšeno — Nezadovoljstva u privrednim krugovima — Slabo stanje u kolonijama
Zagreb, augusta 1934.
MJESEC DANA RADA SPECIJALNOG TRIBUNALA U RIMU
NEKOLIKO NAJNOVIJIH PROCESA.
Čini se po neki put, kao da je Specijal ni Tribunal prestao da radi. ali niie tako. Ta institucija pomoću koje se fašizam još jedino drži ima pune ruke posla. Tribunal dijeli na stotine godina tamnice u tišini, jer fašistička štampa jedva da citira svaki deseti proces, da ne bi čitatelji u Italiji dobili, dojam, da je Mussolini u opasnosti.
Medjutim »Informazione Italiana« donosi u svom posljednjem biljtenu za štampu popis procesa, koji su se održali u prošlom mjesecu julu.
Dne 2 jula Specijalni tribunal je osudio jednu grupu antifašista iz Pugle, koji su bili optuženi da su radili za Internacionalnu generalnu konferenciju rada i Crvenu pomoć. U toj brojnoj grupi bilo je radnika raznih antifašističkih stranaka. Nekoji su bili već ranije osudjeni.
Dne 6 jula Specijalni Tribunal je osudio 16 komunista iz Bologne 1 okolice zbog antifašističke kampanje. Medju osudjenima je Dalife Mazza, koji je dobio 10 godina zatvora. Ostali su osudjeni na 1 do 6 godina zatvora.
Dne 10 jula osudjeno je u Rimu sedam ,naših slovenskih mladića iz Rihemberga, o čemu smo donijeli opširniji izvještaj u našem listu.
Dne 10 jula takodjer osudjena je jedna oveća grupa radnika iz Spezie, koji su bili optuženi da su vodili agitaciju zbog nadnica. Najteže je osudjen Colombi Arturo i to na 18 godina zatvora. A ima ih inače mnogo, koji su dobili vrlo velike kazne preko petnaest godina.
Dne 14 jula je Specijalni tribunal osudio jednu grupu komunista iz Romagne, koji su bili optuženi zbog antifašističke propagande. Dobili su zatvora od 3 do 22 godine ... Najviše je dobio Remo Scapini iz Empolija.
Dne 18 jula osudjena je grupa komunista iz Rima zbog antifašističke propagande. Najveću je kaznu od 18 godina dobila jedna ž'ena Adele Bei iz Pesara, majka dvoje djece. Ostali su osudjeni na zatvor od 12 do 18 godina.
Dne 19 jula osudjena je jedna grupa antifašista iz Val Poicare i osudjeno je nekoliko ljudi na zatvor od 1 do 16 godina Dne 21 jula jedan je antifašista osudjen na 5 godina zatvora zbog antifašističke akcije, a istog dana je zbog uvrijede visokih fašističkih ličnosti osudjen na 4 godine zatvora.
Kako je iz ovog letimičnog popisa vidljivo antifašizam u Italiji vrlo je živ i Specijalni tribunal ima mnogo posla.
.„----,	—------------ — Dnevni
listovi donašaju da je bivši narodni poslanik i državni potsekretar za unutrašnje poslove Leandro Arpinati, koji je nedavno isldjučen iz fašističke stranke, a poslije toga uhapšen, osudjen sada na pet godina konfinacije.
O sukobima i trzavicama unutar talijanske fašističke stranke donosi ugledni pariški list »Temps« senzacionalne podatke. Tako on medju ostalim javlja, • iiuoiu y .inv» se ve® od dužeg vremena drže na Icfrii i naS ?jeth?icama velikog fašističkog vijeća istru i nas kao i lokalnih fašističkih organizacija u talijanskim provincijama vrlo oštri govori protiv one politike, koju vodi Mussolinijeva »lađa. Naročito se Leandro Arpinati, bivši potsekretar ministarstva unutrašnjih poslova, koji je uhapšen, nije ustručavao da na tim sastancima podvrgne najoštrijoj kritici rad talijanske vlade, pa i samog Mussolinija. List saznaje iz krugova talijanske vlade, da je Mussolini već prije bio upozorio Arpi-natia neka napusti opoziciju, ali Arpinati nikako nije htio da udovolji ovoj želji Ducea. U čitavoj Italiji izazvalo je golemu senzaciju uhapšenje Arpinatia. Iznenadjenje je u toliko veće, što je uhapšenje uslijedilo po nalogu samog Mussolinija. Razlog uhapšenju je u tome, sto je Arpinati prekoračio u svom radu granice dopuštene u fašističkoj Italiji. Poznato je, da Mussolini neće da tolerira nikakove opozicije i ne dopušta nikakovu kritiku svoga rada. Prije uhap-senja Arpinati je bio pravodobno obaviješten o nalogu pretsjednika vlade i dalo mu se vremena i zgode da pobjegne u inostranstvo. Medjutim je Arpinati izjavio da neće bježati, već da će odgovarati za svoja djela.
Kako spomenuti list dalje saznaje u Runu i uopće u Italiji' izvršena su tokom subote i nedjelje mnoga hapšenja.
Medju uhapšenicima nalaze se istaknuti funkcionari fašističke stranke i njihov broj se cijeni na nekih 350. Za ponedjeljak očekivala su se daljnja hapšenja. Sve to stoji u vezi sa opozicijom, koja se vodi u fašističkoj stranci protiv Mussolinija, što se tiče uzroka opozicije i sporova unutar talijanske fašističke stranke, dopisnik »Tempsov« ih pripisuje ekonomskim prilikama, koje su vrlo teške po talijansku vladu. To se
STOPEDESET RADNIKA IZ TRŽIČA I OKOLICE DOLAZI PRED SUD
dva aretirana ubijena u zatvoru?
„ .»Informazione Italiana« javlja, da je u 1 rzicu (Monfalconu) i okolici u posljednje vrijeme provedeno vrlo mnogo hapšenja zbog jakog antifašističkog pokreta, koji je zauzeo velikog maha u tamošnjim arsenalima. Citava ona zona raspoložena je revolucionarno. Od nekoliko stotina uhapšenih mnogi su pušteni na slobodu, a sto-pedeset njih zadržano je, pa će biti poslani a/T j- s|:)e.cilaln' tribunal u Rim na sudjenje. Medju tm,a su Antonio Rosso. Vjekoslav Modest, Domemko Miheli, Angelo Kamor.
___ ____ _________-,c,	Kamilo Danda. Giordana
tiče ne samo same Italije već i 'njenih /Jr, i* v ' mn?*f0 Slovenaca. »Jnfor-
FASis,n c ‘S'sv™p,Atire
svladavaju najveće teškoće, a vlada nije oštar rasnis	”E i « ^
dosada bila nikako kadra da pritek- Fašist i čka^g/unn P»AnÌw,lCe ^deracije' ne u pomoć kolonijama, koje su je za *aSIst,tka ffrUpa	Kersevan«
to opetovano molile. U samoj Italiji sta- Trsta augusta ioga rr ^
pjehom, Pa ni sastanak što ga “e Mus- godine'UDi?satćePmn sftT pr°šle
kakoviZpUonf'iSTmjf bUo><po vol ti	Jdujesenf.na°0gJ^ntj pio-
Iji ni držanje Engleske u pitanju Istoč- oduTet će se iskaznica n6 pomognU nog Locarna, pa ni u mnogim drugim U gradskom okružiu sv Petar nsnn-vaznim pitanjima. Rezultata nisu po-1 vana je grupa »Antonio Kersevan« da kazale n vladine mjere protiv skupoće time odadu poštu tom našem renegatu
i,XT ' “ krM ie eM"Q	te Tupe " SS™
uništen.	Luigi Rosolen, jer je bivši novierenik
Sve su to razlozi, da su Arpinati i grupe tog okružja Pellegrini morao da njegovi drugovi pokrenuli protiv Musso- dade ostavku.
linija oštru opoziciju, a Mussolini osje-	-_______
tivsi ovu opasnost, koja mu prijeti od ANTIFAŠISTI U INOSTR Avs-rvn at®1
veliki hro/' irii.ÌlT,lB„toéSr!ìtej ^Bnriue'a“vl»ju“ toTTmoS-
ITALIJA SE UPROPAŠTAVA SA NAORUŽAVANJEM
k v 1 £ a ^	••	i«	_	_
Fašistička policija provodi premetačine na brodovima
Kako lavlja »Informazione Italiana«, kad je posljednji put došlo u Tarantu do velikih nemira, učestvovali su u pobuni i mnogi mornari s ratnih brodova, pa je zbog toga fašistička policija provela na ratnim brodovima premetačine i provela neka hap-. ier ie kod mornara nadien antifašistički propagandni materijal. Medju osta-lima je uhajišen mornar imenom Tura. o čijoj se sudbini ništa nezna, pa se ie u Tarantu pronio glas. da je strijeljan. On se je družio sa sinom poznatog tarantskog komunističkog vodje Voccoliia, pa je pala na njega sumnja, da je na ratnim brodovima provodio antifašističku agitaciju.
Osude za pokušaj bijega preko granice
Globe radi predvojničkih tečajeva
Rijeka, augusta 1934. — OVdje su ovih dana osudjeni na 3 mjeseca zatvora i po 2000 lira globe Anton Zenzero-vić pok. Mate od 30 godina i Anton Zen-zerović pok. Ivana od 20 godina. Oni su optuženi da su htjeli kod Rijeke preći granicu bez putnice. Obojica su iz južne Istre.
Božo Grom, Ignac Klarič i Petar Blazina osudjeni su na 50 lira globe svaki, Jer nisu pravovremeno upisali svoje sinove u pred vojničke tečajeve.
napori za održavanje prestiža
Zagreb, augusta 1934. — Pod našlo-’ vom: »Italija u velikoj mjeri pojačava svoju ratnu mornaricu i za tu svrhu raspolaže sa tri milijarde franaka« francusKl hst »Pariš Soir« donaša pojedinosti o velikim manevrima talijanske mornarice, koja je koncentrirana u ratnoj bazi Gaetl. »Svaka od 57 borbenih jedinica, veli izmedju ostalog dopisnik »Pariš Soir«, koje će sudjelovati u manevrima, može razviti brzinu od 60 kilometara na sat. Glavni cilj ovo-jiodišnjih talijanskih pomorskih manevara će biti, da se izvedu vježbe u bojnom ga-djanju na pojedine objekte, dok se brodovi kreću svaki najvećom brzinom. Uostalom veli na kraju dopisnik »Pariš Soir«.
pieToVapreats4v1?tOV° -4™	nji tabjanT^ koji "a^eml:
t0 pT?tstav,Ja najveću opasnost za granti žive u Belgili naoali ierirm cnn-Mussolinija, ma da je Arpinati uhapšen, pu talijanskih fašista u? času kađS su
ovi ispraćali na kolodvor djecu talijanskih roditelja koja će u fašističkim logorima provesti ljeto. Trojica fašista su tako teško isprebijena, da su morali biti I prevezeni u bolnicu. Napadačima je us-pjelo pobjeći prije nego što je došla policija. Fašistički listovi traže da talijanska vlada poduzme korake da se pnie pronadju i kazne i da I ovogJ incidenta^ satisfakciju zbog
Italija Je uložila u posljednje vrijeme ogromne napore za pojačanje svoje ratne mornarice I talijanski admiralitet je predvidio za izvodjenje svoga pomorskog programa tokom idućih šest godina kredit od 3 milijarde franaka.
U taj program, kao što je poznato, ulazi pored ostalog 6 jedrilica krstarica, 1 podmornica i 2 bojna broda, od 35.000 tona svaki.
Havas
Venezia Giulia e Zara«, Treves —• Milano-Roma, 1934-XII. — L. 2(5. Lovran, 5 augusta 1934. — Pred če-tiri dana otvorili su ovdje koloniju za
ki budžet. Kako se zna, prvobitno je već odredjeno za avijaciju 1 milijardu lira.
IM---
VELIKI NEMIRI U PULJAMA
awljudì -
Agencija »Informazione Italiana«, koja ’	“
izdaje u Ziirichu svoj biljten, javlja, da je u provinciji Puglie došlo do velikih demonstracija protiv rata povodom dolaska velikog broja talijanskih ratnih brodova u luku Taranto. Demonstracije su poprimile takvu formu, da je morala nastupiti vojska da upokori razbješnjele mase. koje su u svom ogorčenju zaboravile na sve opasnosti. Teškom mukom je bio uspostavljen
lanske volnršviia«eRb?ta'ćeMraHtljb-|Š^epSta°ffioSstoanlS°Iafeca’i“itu*e
ki budžet. Kako se zna. nrvnhifnr» J forme i vori’ie^ M U fašističke uni-
SrmamìJene °d SVojih star^a “
o Tm&T!ùa3u da, sluša^u Predavanja
v1ežheJi LfaflZmU' da vJežbaiu vojničke vježbe i da se igraju vojnika. Ova gru-
doći hovnati deset dana’ a lza njih će doci balile »moschettieri« iz Rijeke a
*	------------- j koncem mjeseca avangardisti.
red. Uhapšeno je oko 250 ljudi koji će biti LJV? “J??? ne smiju ni riječi progo-specijalni tribunal na sudie-1 i™/1 om®dlu sobom materinskim jezi-nje. Medju uhapšenima ima mnogo arsenal- .Kom' a ,strogo im je zabranjeno da do-skih radnika, ribara, zidara, a ima i jedan raze u dodir sa gradjanima.
ca,nT rssh-
šen je i poznati talijanski komunistički agi-tator Voccoli te njegov sin. On je bio već nekoliko godina u zatvoru, ali ga to nije porazilo, nego je naprotiv s još većim bijedom nastavio antifašističku borbu.
__	naamviu anuiasiSUCKU DOrbU.
ANTIFAŠISTIČKE DEMOSTRACIJE U MARANO LAGUNARE
»Tn frirmn-r inno Tf o 1 Io n o _	*	*
Člani našega poduredništva v Ljub-Uani nahajajo se na kratkem odmoru, radi tega ni v današnji številki slovenski del popolne»
»Informazione Italiana« javlja, da je u Marano Lagunare (Videmska pokrajina) došlo do velikih antifašističkih demonstracija od strane tamošnjeg pučanstva. Pučanstvo tog mjesta tvore uglavnom ribari, a njihovo je stanje u posljednje vrijeme očajno Ljudi umiru od bijede. Sve im odnose visoki porezi i takse. U junu je čitavo pučanstvo odbilo da plaća takse. Provedena
njera uspjelo da upokori to ribarsko selo.
I ZRAČNO AVIJONSKO DRUŠTVO ODUZETO TRSTU
Ita Ita Irr» i#» TVcf	_________i*
Trst, augusta 1934. — Na prvog augusta prestalo je da postoji društvo S. I. S. A. (Società Italiana servizi aerei) u Trstu. Toga dana je društvo, po na-redjenju Ministarstva za avijaciju, priklopljeno talijanskom društvu S. A. M LSocieta aerea mediterranea).
, G°d- 1926 je Trst, uglavnom Cosu-hch, osnovao društvo S. L S. A. Kroz 8
FAŠISTI SO ODSTRANILI SPOMENIKE FRANCA LAMPETA ÌN MATEJA CISALETA
»Istra« ie o	t .....» .
pet.u in Mateju Cigaletu, ki sta bila trn v peti italijanskih oblastnikov. Sedaj so Italijani oba spomenika odstranili. Kot vzrok so navedli, da je treba cesto razširiti, spo-
knjiga o zemljo-JUL*,SKE krajine
agraria« n R)r^azl™a e di economia stvu Ì Itann U 1Zd^Je djela 0 ratar-
ć£u gorovita61^ h^^ita^jetou^rt' Sto ravnini4n ? -UZ t0 ima samo 3 po su mnoga hapšenja i izvedene su mnno-n I uzlmlin 7se'n^itSn acd’x^vade * ^ume za-dražbe ribarske sirotinje Sad nedaC ie Sa neS LsnnH	Prosježno ot'
imalo da se održi nekoliko dražbi ali do gospodarstvo 1 n dfo ^pktara na pojedino toga nije došlo, jer su žene novele demon odlomaka Man * j,e,. P°dieBeno u 8 stracije vičući »Dateci del pane!« L ,dX Do sto ^1'vrS	zauzimlie 83.8
nam kruha!« Karabinjeri su bili preslabi obuhvata simó aionajmljP0 zemlJlšte
da interveniraju i tek je^nojačanje karabi- zemlje	1,9 po sto «bradjive
I	^ tršćanskoj 1 Goričkoj provinciji apan13ep? ^ mediutim 12 po sto obra-
! sistemfllaol u Raffi031 ^ na]amni
NA	HIMNA
na sokolskoj akademiji
M , U ZAGREBU
JNa sokolskoj akademiji u Zagrebu 4. °. mj. pjevali su članovi seljačke octe iz Križovljan - Čestice istarsku
II	mnu od Brajše-Rašana. Te seljačke djevojke i mladići, pod vodstvom svoga učitelja, doživjeli su takav uspjeh, ua su morali na zahtjev publike ponoviti jos jednu tačku. Zapjevali su: »Ča sam si zislužil« od Matetića-Ronjgova.
Naše pjesme su doživjele najveći uspjeh te večeri, a i Bugari i Česi, koji
skali11 * PnSU ’ 0(luševljeno su plje-
Napominjemo da učitelj, koji ih je uvježbao, nije Istranin, pa moramo da mu budemo ]os više zahvalni za ta propagandu
,za ! ure<,io
godina je to društvo vršilo zračni promet na Jadranu sve do Drača. U Porto-rozama su podignute škole za pilote hangar! i sve što je potrebno, a kada
fedilaffiijmVOlJn° razvil° vlada 3e -
društavaAzgS'eto^o ^išeSffiredjS
vrBemeeitaHjej: e drUŠtv° osnovano ^
menika, ki sta stala na vsaki strani ceste eden. Sta pa na poti razširjenju ceste. Na posredovanje g. župnika so oblasti dovolile, da smejo sorodniki na svoje stroške prenesti oba spomenika na staro pokopališče pred cerkvijo.
BROJ 31»,
»ISTRA«
STRANA 3.
I Istarski avangardisti
na Učki
Otroci o Jul liski Krajini
,	POUKA U RATNOJ SLUŽBI.
u Pula, augusta 1934. Na Učku su polt veli 120 avangardista iz istarskih fašija i 3 to samo one koji su rodjerd 1914. Na Učki e če logorovati 10 dana, a iza njih če doći [' drugi. Podjeljeni su u dvije čete i četiri centurije. Zapovjednik logora je konzul Bellini; ali oficiri vojske su instruktori. 'j Oak imaju sobom i vojničkog liječnika.
Svrha je ovog logorovanja, da se mladići " nauče na ratne tegobe. Budući da računaju r kako će na tom terenu biti doskora bojno a polje, to ti avangardisti vrše po Učki vjei-banja i čak po noći ide u ratnu službu, napadajući imaginiranog protivnika.
. Mi mislimo, da bi mnogo bolje učinili i kada bi se ti mladići i njihovi instrukto~i vježbali u bježanju niz Učku, a ne u napadu, jer će im bježanje sigurno više Ire-j bali...
<' Ako koza laže, nogne laže..
t Zadarski list »San Marco* donaša u i zadnjem broju neku vjersku statistiku iz i Jugoslavije i iz toga zaključuje ono što mu . konvenira. Medjutim u istom broju donaša
■	popis mrtvih u Zadru toga dana, a ispod , toga popis lica napovjedanih za vjenčanje.
■	Mi samo prepisujemo taj popis onako kao što stoji u »San Marcu*:
»M orti: Scarpona Mìchelina in Mussap a. 40. Nikpalj Bruno, mesi 10. Jelencovich Anastasia, a. 1. Miletich Simeona ved. Pas-covich, a. 51. Jukich Anastasia ved. Sto-sich a. 46.
Pubblicazioni di matrimonio:
Malnerich Demetrio, tipografo, con Me-strovich Margherita, casalinga.
Marnile Giacomo, agricoltore con Branica Aurora, casalinga.
Vuleosa Natale, agricoltore con Grgure-vich Cristina, casalinga.
Martinaz Leone, impiegato, con Detelin Anna, casalinga.
Banich Simeone con Duca Rosina. Guidi Maria con Bruni Ida.*
Izmedju tolikih imena samo dva talijanska, a i ta dva su možda tek u zadnje vrijeme »vraćena* na talijansku formu.
Zaludu koprcanje, dragi »San Marco*, jer rozi kad tad ipak nehotice povire.
„Libro e - cannone”
BALILE U ISTRI POSTAJU I ART1LJERCI.
Herpelje, augusta 1934.	— Prošle
nedjelje je kolonija balila u Herpeljima imala neku svečanost. Svi su prisustvovali misi koju je služio za njih don Piščanc, a poslije mise su nadodali toj pobožnosti i jedan čudni dodatak. Dva artiljer. potporuč. dovuklo su u koloniju jedan top na traktorima i tumačili su djeci na koji način se puca iz topa. Nekoliko djece je pokušavalo da po uputama otvara tešku haubicu, a direktor kolonije, »capomanipolo* Maldera, održao je djeci jedan vatreni govor u kojem je naglasio da su balile svršile već prvu etapu Duceove lozinke »Libro e moschetto*, a sada da nastaje slijedeći period »Libro e canonne.*
Iza toga su djeca na juriš zauzela top \(kojega niko nije branio) i uz pjevanje *Giovinczze* završila je ta svečanost.
Na tu harlekinadu se ne bi ni osvrnuli, ali se bojimo da će fašisti narediti iza pvoga narodu po Julijskoj Krajini sakupljanje za balilske topove. Dok su balile pucale samo iz pušaka, te puške se kako lako kupilo, a šio će biti ako im padne na pamet da narod mora darovati svakom balili — top.
Otkud Krku naziv Velja?
čuveni slavist, pole. Ivan Milčeiić, bio je iz otoka Krka pa se mnogo zanimao starinama i običajima svoga ostrva. Tako je u ^Zborniku za narodni život i običaje Južnih Slavena* izišla i njegova radnja o »Vlaškom i starom romanskom jeziku na Krku*. Tu doji medju ostalim i ovo:
»Po kazivanju Depicolzuanovu zvao se je otok Krk u izumrlom (vlaškom) jeziku: Riccasoia. Bio je vrlo plodan i bogat, a ime »Veglia* zadobio je ovako:	U davno
doba dva mletačka gusara, po imenu Ciči i Maliči, stajahu u ladjici u zasjedi izmedju Merga (na Cresu) i Krka, gdje bi oplijenili svaki brod, koji bi onuda plovio. Puške kremenjače ne mogahu im nauditi, no ipak ih je nadmudrio krčki krojač Mihalović. Ovaj je naime čovjek metnuo u pušku s kuglom i komadić voska, kojim bi gladio konac, da mu lakše prolazi kroz tkaninu kod šivanja. Tako je ranio jednog gusara u rnku, pa su Krčani ulovili obojicu. Istom luda je Krk izgubio svoje staro ime »Ricsa-*oia*, te ga počeše ljudi nazivati »Veglia*, ier su Krčani vigilanti (bdeči) svladali gufare ... Slično priča i pop Feretić god. 1818 Ističući da su se Krčani bdeči radi gusara Proslavili i primili u svoj grb ćuka, stvar *ne na špot, kako budalasto sudi se, nego ha čast služeča*.
Treba naime znati, da su se poradi toga čaka, što ga Krčani imaju u cvorn^ grbu, naročito gradjanima rugali susjedni primorci Riječani i Cresani. Medjutim Krčani su Prešanima vraćali milo za drago i nazivali ih konjičani, jer su oni imali grbu — ko-nia. a. zvali su ih i pulićan. Pulić znači hilado magare...
Bilo ovako ili onako, naše ime Krk je *Pak najstarije.
Ovogodišnje »Kresnice* Mladinske matice u Ljubljani napisala su sama djeca. Mnogo se listova osvrnula na taj prvi pokušaj kod nas da djeca sastave sama knjigu. Sve ocjene se slažu u tome da su »Kresnice* uspjele u svakom pogledu.
U »Kresnicama* su pisala djeca i o Julijskoj Krajini. Donašamo dva dječja sastavka da se vidi kako djeca gledaju na svoj ostavljeni kraj i na koji način pišu o njemu.
Kresnice su štampane i raširene u 6.000 primjeraka, tako da će većina djece u Sloveniji pročitati tu knjigu. Na taj način će djeca čitati i to šio pišu njihovi drugovi o našoj zemlji m ropstvu, pa će to bih vrlo uspješna propaganda za Julijsku Krajinu. A djeca su si najbliža, i pričanje djeteta djeluje jače na ostalu djecu nego pričanja odraslih. Radi toga će i ovo »Kresnice*, sa dječjim sastavcima o Julijskoj Krajini, postignuti potpuno svoj cilj.
Iz mojega dnevnika
Sem hčerka edinka. Radi tega me imajo vsi sorodniki radi. Ko sem bila še majhna, nisem poznala še hudobij nekaterih ljudi in narodov. Pa kmalu so prišle tudi te bolečine.
Ko sem malo dorasla, sem padla na šivalni stroj in si prebila čelo. To ni bilo še tako hudo najhujše je bilo to, da so italijanska oblastva prihajala izvrševat preiskave pogostokrat v vseh urah in so brskala tudi po mojih igračah. Jaz sem jim dejala: »Med mojimi stvarmi ne boste ničesar našli!« Oni so pa le brskali dalje.
Nekega jutra ateka ni bilo več. Povpraševala sem po njem, a so mi prikrivali, šele po dolgem času sem izvedela resnico: bil je v ječi. Zaprli so ga, ker je bil v službi pri slovenskem listu »Edinost« in ker ni hotel postati Italijan. Potem so ga peljali v konfinacijo na Pončo. Pisaril je redno; meni pa, ki sem bila še majhna, je narisal kako podobico. Spodaj je napisal, kaj to pomeni. Citala mi je mamica, čeprav sem skoro vse uganila sama.
Tete, strici, babica, mama in ded so se vsi igrali z menoj. Ko sem bila še majhna, smo se igrali igre, ki so bile za moja leta, a ko sem doraščala, smo se igrali šolo. Tako sem se naučila že s petimi leti pisati in čitati. V glavnem me je učil stric. Kako je bil atek vesel, ko je dobil pismo, v katerem sem napisala: »Adijo, ata, tvoja Vida«.
Stric je prinesel strašno vest, da je v Melfiju, kjer je bil moj atek, potres. Pretresla nas je ra žalostna novica posebno, ker so pisali listi, da je pol mesta porušenega in dosti prebivalcev težko ranjenih ali celo ubitih. Moja mamica je takoj brzojavila, a brzojavka je odšla šele drugi dan, ker so bile zveze pretrgane. Tako smo bili 2 dni brez vesti; končno je atek brzojavil, da se mu ni nič zgodilo. Kako smo bili tega veseli! Babica je od veselja okala. Stric se ji je pa smejal: »Kaj, sedaj jokate, ker je vaš zet čil in zdrav?« Babica pa mu je odgovorila: »Saj se ne jokam radi žalosti, ampak radi veselja!«
Ded pa ni verjel niti brzojavki, ampak šele atekovemu pismu.
Končno je prišel dan, ko sva se z mamo odločili iti k ateku. Zato smo bili vsi tako raztreseni, da sva celo pozabili oddati tetama ključe stanovanja, teti pa naju na to opomniti. Teti sta prišli ponje, ko je parnik že v drugič zapiskal. Medve z mamo sva že povečerjali, pa nam je prišel povedat mornar, da je pritekla teta po ključ. Vožnja po morju je bila zelo lepa. Parnik je bil natlačen, ker je bila cena vožnji znižana radi jesenskega sejma v Bariju. Tam sva izstopili. Italijanski kralj Vittorio Emanuele je prišel otvorit vzorčni sejem. Z mamo sva ga videli. Sejma pa se nisva utegnili ogledati, ker bi izgubili zvezo z Matero, kjer naju je nestrpno pričakoval na kolodvoru atek. Mamica mu je brzojavila iz Barija najin prihod. Z ate-kom se nisva videla poldrugo leto. Čeravno je zelo shujšal radi malarije, sva ga z mamico takoj spoznali. Oklenila sem se ga in ga nisem vkljub maminem prigovarjanju ispustila do njegovega	stanovanja.
Moral me je nesti do tja.
Njegova hišna gospodinja je bila približno 40 letna žena, ki je šepala; bila je sitna, morda prav radi tega. Na zunanjost pa je mnogo gledala. Vsak dan jo je prihajala neka ženska česat. Ko je šla iz hiše, se je pripravljala najmanj 2 uri. Bahala se je s pavjim perjem, ker je dejala, naj pogledamo šopek, da sprevidimo, kako lepo nas ona sprejme in kake je vljudna. So^ek pa je kupil atek z borim! novci, ki si jih je pritrgal. Mamico pa je obrnila na vse štiri strani in dejala: »Ste precej elegantna!« Prej kot sobo (spalnico) nam je pokazala stranišče. Za njih je luksus, če ga imajo. V navadi je, da imajo namesto njega navaden vrč s pokrovom. Stranišče se je nahajalo v kuhinji, ločeno po nava-dnicunji, pripeti na žici. Jezilo me je, ker je pravila, da atek ni moj, ampak njen. Jaz sem jo pa zavračala: »Če atek govori slovensko in če je Slovenec, pa ne Italijan, ni vaš!« Dajala mi je pokušat njihove jedi s papriko, katere nisem mogla zauživati. Nekoč sem se nrveličala in ji dejala: »Hvala, nečem več, ker moram loviti zrak«.« Gospodinja se je čudila nad tem, da imam svojo zobno ščetko. Dejala je: »Za otroke je vse dobro, tmej dajte ji eno svojih že izrabljenih.«
Atek nama je razkazoval vsako posebnost kraja. Je tako čudno, da sem kar strmela. Mesto ni zgrajeno, pač pa vsekano vbreg. Hiša sestoji iz ene pravokotne vdolbine v skali. Zidano ima le prednjo steno, marsikatera sploh nima še te. V tej steni so spuščena vrata, katera služijo za vhod, za okno, za luč in zrak. V Jem prostoru preb,vajo ljudje, tudi po več družin, ki si ponoči razdelijo svoje kote z zavesami, katere po podnevi skrčijo. V ozadju tega prostora pa je stalna lesena, nizka ograja, za katero je prostor za mezgo ali osla. Vrh hiše je zidan ponekod tudi dimnik, drugod pa služijo vrata v ta namen. Taka stanovanja so vdolbena eno pri drugem in drugo nad drugim, po vsem skalnatem bregu. Streha prve tvori cesto gornji in tako dalje. Moderni del mesta je zidan na planoti z istim kamenjem, ki ga žagajo, in obdelujejo s sekiro. Kamen je precej mehak in domačini ga imenujejo tufo.
Klatili smo se povsod kakor klateži, in prišli smo tudi do mlake, v kateri so bile žabe. Z atetom sva si nalomila nekaj trsja ter sva drezala ž njim žabe; zabavalo me je, ker. kakor hitno sem se katere dotaknila, je že poskočila. Krastače pa niso čakale name, ampak so kar hitro, ko so začule korak, pljusknile v mlako.
V Materi in njeni okolici imajo same mezge in osle. Redki, bogatejši ljudje imajo konje. Ker nisem nikoli jezdila, je najel atek za mal denar dve mezgi, da smo jahali. Midva z atekom sva šla na eno, mamica pa na drugo mezgo. Tako smo jahali poldrugo uro. Ko smo prišli domov, sem videla, da i ma atek oguljen križ do krvi. Jaz sem se pri jahanju veselila, atek pa se je kislo podržal. Ogulil se je, ker je bilo leseno sedlo pretesno za oba. Čudila sem se mezgam, da so s tako gotovostjo in z lahkoto stopale po razruti cesti in celo po stopnicah.
Matera ima mnogo opeke in ila, zato je tudi mnogo opekarn. Šli smo tudi tja in videli, da delajo opeko brez strojev. Imajo samo navaden lesen model. Videli smo tudi tovarno keramike, kjer izdelujejo lepe vaze vseh velikosti. Vtikali smo nos povsod, vtaknili smo ga tudi v oljarno in videli, kako izdelujejo iz oljk olje. Prosila sem ateka, da se odstranimo, ker se mi je smilila mezga, ki je vlačila v krogu z zavezanimi očmi težak kamen stiskalnice.
Prišel je čas, ko smo se morali ločiti. Težko nam je bilo, ali denarne stiske nam niso dovolile da bi ostali še nadalje v Materi. Do Barija sva se peljali z vlakom, ki ima majhne vozove in zato mu pravijo »caffettiera«, a dalje po morju. Bilo je zelo razburkano. Ladja se je gugala in plesala, kakor da bi bila papirnata. Treskalo je, bil je pravi vihar. Če je Človek šel na krov, se je moral oprijemati vsega, kar je bilo pri rokah. Preganjala sem morsko bolezen z zauživanjem limon; dolgčas pa z risanjem.
Potniki četrtega razreda, kateri niso imeli ne hrane ne postelje, so šli na pa-
lubo. Tam so spali na golih deskah. Izmed teh potnikov sta bila tudi dva godca: eden je imel vijolino, drugi, ki je bil slep. je brenkal na kitaro. Nameravala sta v Trst, kjer bi si s svojo godbo zaslužila kako liro. Na ladji pa je bila tudi neka žena, ki se je opijanila z vinom, katerega so ji dali mornarji. Potem pa je uganjala burke. Plesala je »tarantello« v spremljanju kitare in vijoline. Tudi medve sva šli gledat, kaj je tak šunder. Ali, ko sva videli, se nama je zdelo preneumno. Zato sva se zabavali s čitanjem pravljic in z drugim.
V Trst sva prišli že ob dveh ponoči. Ali se nismo smeli izkrcati, ker ni še prišla komisija Šele ob 7. zjutraj smo se izkrcali. Pričakovala sta naju ded in stric. Agenti so naju prišli iskat na krov. Stric naju je že prej obvestil, da naju pričakujeta »angela varuha«. Peljati so naju hoteli na kvesturo. Ah stric je prosil, ako bi jaz smela iti domov Z obotavljanjem so mu dovolili, mamici pa so pregledali vsak papirček in sploh vsako podrobnost. Čez tri ure je prišla za nama. S stricem sva jo čakala v kavarni. Babica je jokala, ker je že zvedela od deda, da so mamico peljali na kvesturo. Bila je vsa srečna, ko nas je zagledala.
Bližal se je dan atekovega prihoda. Težko smo ga že pričakovali. V tem času so aretirali mamico. Bila je dobre tri mesece v celici popolnoma sama. Šele potem so jo dali v drugo celico skupno z drugimi jetnicami. Otroci so me dražili in me nadlegovali z vprašanjem: »Kje je tvoja mama?« To njih obnašanje me je žalostilo in mi je tako presedalo, da jih nisem marala niti pogledati. Končno so mamo konfi-nirali za dve Rti. 25. oktobra, o priliki desetletnice fašistovskega vladanja, so jo oprostili. Kmalu po aretaciji mame se je vrnil atek, ker je dovršil svojo kazen. Mene je našel že bolehno. Babica je težko obolela na srcu. dedek pa je že popolnoma omagal. Moja bolezen je bila dolga in mučna. Imela sem dnevno visoko vročino, šlo je za vnetje žlez. Temperatura je počasi padala. Bolezen je trajala 4 mesece. Atek je šel v Jugoslavijo, a me sva se izmuznili čez dobre 4 mesece z nekimi listinami za njim. Dedka je bilo nemogoče prevažati, zato sva ga dali v oskrbo babici, čez osem dni pa je podlegel.
Sedaj se počutim dobro pod svobodnim soncem, vendar pogrešam lepi Trst in veličastno morje.
Kdaj bo osvobojeno?
Vida Gerbec,
uč. III. razreda na Šentjakobski dekl. šoli v Ljubljani.
Pri sošolkah v neodrešeni domovini
Ko sva bili z mamico pred leti v Julijski Krajini, sem doživela nekaj, česar ne bom nikdar pozabila.
Par tednov sva bili pri sorodnikih v po-popolnoma slovenskem kraju. Koder sva bodili. sva videli, kako so se Slovenci tiho, nekako boječe med sebo; pogovarjali, kot da b| ne bili na domačih tleh Italijanski uradniki pa so hodili prevzetno in so bili povsod glasni. Seznanil; sva se tudi z italijansko učiteljico, ki naju je povabila, da jo obiščeva v šoli. da bom jaz videla njene učenke — moje sovrstnice.
Nekega dne ie prosila mamica Italijan-skega župana, če smeva sprejeti povabilo učiteljice. Ko je dovolil, sva Šli radovedni v šolo, ki je lepo poslopje na prijaznem gričku, kjer je živel nekaj časa tudi naš »Goriški slavček«, Simon Gregorčič. Po vseh hodnikih in razredih so bile slike in imena imenitnih italijanskih mož, ki so se bojevali za Italijo. Vstopili sva v tretji razred. Kakih 30—40 učenk je sedelo v klopeh. Razen ene so bile vse Slovenke. Učiteljica je poučevala italijansko in deklamacije so bile italijanske — vse je bilo italijansko, niti ene slovenske besede!
Končno je vprašala mene učiteljica če bi znala tudi jaz kaj povedati. Nisem se obotavljala in pogumno stopila na oder pred tablo ter povedala par slovenskih pesmic — kot zadnjo ono: »O materi«. Kako so me deklice poslušale, kako so jim žarela lica kako oči! To bi jih bili morali videti! Tudi marsikatera solza je zdrknila po njih licih. Ko sem končala, je bilo nekaj časa vse tiho. Tudi učiteljica je molčala. Spoznala je, kako ljuba je njenim učenkam slovenska beseda. Zaman je ves njen trud in vsa muka. Tem slovenskim otrokom se ne more iztrgati z nobeno silo ljubezni do materinega jezika.	'
Smilile so se mi deklice in ko je učiteljica dovolila, da stopim med nje. da mi dado kak spominček, sem bila zares vsa srečna. Deklice so kar tekmovale, katera bi mi prej podarila kako malenkost. A kai bi mi dale, ko niso razen italijanskih zvezkov s sliko Garibaldija imele ničesar! Vzela sem par takih zvezkov v spomin na šolo, kjer se potujčujejo naši slovenski otroci.
Nikoli pa ne. bom pozabila, kako hudo je bilo tudi meni, ko sem videla solze slovenskih učenk, ki se ne smejo učiti v svojem lepem slovenskem jeziku in so kaznovane, ako med seboj govorijo slovensko.
Prosim Boga, da bi tudi za nje prišla kmalu ura odrešenja in bi tudi oni, naši bratje in sestre ob Soči, bili kmalu združeni z nami
Lidija Prudič.
tčenka 4 t. v. Dolnji Lendavi
♦ISTRA
BROJ 31.
Četiri sto Istrana sastalo se u američko] državi New-Yersey
na bratsku veselicu, koja ih je približila i povezala
KONGRES EMIGRACIJE V MARIBORU
Emigrantskim društvom vela njenim v zvezi emigrantskih
društev
Ne w-Yo rk, jula 1934. Izlet »Bratskog Složnog Društva« u Philadelphiji koji se je održao u nedjelju, 24. juna t. g. na jednom zaselju ili ti »farmi«, kako to Amerikanac nazivlje, u državi New Jersey, nedaleko Pennsylvanijske granice, prošao je u živoj zabavi i veselju. Prisustvovalo je mnoštvo ljudi iz cijele iseljene Istre u Americi, iz Lovrana (najviše), Poljane, Mošćenice, Brseča, Opatije, Voloskoga, sa Cepickoga jezeia itd. i malen broj njih iz oslobodjene zemlje, naše nama nesudjene Jugoslavije, Drage Bakarske, odakle dolaze naši vrijedni Bašićevi i Dobrilovi nastanjeni u Philadelphiji. Ništa manje nego 11 omnibusa dovelo je na tom mjestu, na toj lijepoj, prostranoj ravnici i čistini te naše ljude raštrkane na sve strane Sjedinjenih Država, koji su došli, da se sa svojom braćom pozabave i provesele i da sprovedu jedan ugodan dan, daleko od gradske prašine i larme. Pobrojila sam 6 busa iz Philadelphije, 2 iz Chestera, 1 iz Camdena i 2 iz New-Yorka, jer razumljivo je, ni naše društvo »Jurina i Franina« nije uzmanjkalo, da se organizira i da korporativno uzme učešća i sudjeluje pikniku svog najbližeg društva i svoje najbliže braće Istrana.
A došlo je i bezbroj privatnih automobila iz Perth Amboya, Cartereta, Port Readinga, Philadelphije, New-Yorka i drugdje.
Toliko je našeg svijeta nagrnulo na »pic-nic«, kako izlet Amerikanci nazivlju, da je nevjerojatno. Bez pretjeranja nekih četiristotine duša, ako ne i više. Samo iz Lovrana, Mošćenice i Poljane pobrojila sam 139 lica!
Da, bila je to jedna prava, domaća zabava na ctvcenom — i svega u izobilju. Sviranja, plesanja, pjevanja. »Sega, čagod se čovek more zmislet!« Pod vedrim nebom na travi bili su razastrti stolovi za jelo, a naSè su, marljive, kò pčelice, članice društva posluživale i na njihovom je licu lebdio smiješak blaženstva od sigurnog zadovoljstva zbog tako velikog i sjajnog posjeta. Sve su te njihove članice vrlo aktivne i ' radine i mogu biti svim ostalim društvima a za uzor i primjer. Pogotovo se u tome ističu, kako sam ja mogla opaziti, gospodja Jurjica Tominich, gdja Marija Markulin, gdja Kožul (supruga pretsjednika društva) i agilna i brza ko zec u svemu, gdja Anica Jeletić. Tog se osoblja društva čovjek nikad ne oi mogao dosta nahvaliti i ja im se naprosto divim.
Naš popularni orkestar »Jadran«, koji je sada, na svakoj našoj zabavi angažiran, svirao je i tu za ples, koji se je izvadjao na otvorenom. I usprkos vrućine, koja je tog dana vladala preko mjere, vrtilo se staro i mlado pod taktom one naše starinske domaće melodije... Plesalo se i »na samo«, onako po našu, kako mi umijemo...
A kako smo oa samo »kantali« neda se opisati. Sve se bilo pomamilo od veselja, a bogme nije ni čudo, jer je i Bakarska vodica djelovala malo...
U osam sati na večer počesmo se spre mati na put. Motori naših newyorških omnibusa najprije su zatrubili, jer su imali da krenu na najdalji put (četiri pune ure do New-Yorka), a onda svi redom ostali...
Rastasmo se i razidjosmo teškim srcem sa našom čestitom braćom, ali u čvrstoj nadi, da ćemo se sastati doskora i opet i
V smislu 6. in 9. člena zveznega pravilnika ter na podlagi enoglasnega sklepa zveznega direktorija z dne 17. VI. t. 1. sklicuje zvezni predsednik III. redni kongres Zveze jugoslavenskih emigrantskih organizacij v Jugoslaviji v nedeljo dne 2. septembra ob 10 uri v veliki dvorani restavracije Union v Mariboru.
Dnevni red kongresa, predpisan po 11. členu zveznega pravilnika je siedeč:
I.	Poročilo o položaju naše emigracije in našega naroda v Italiji.
II.	Poročilo o delu zveznega vodstva ter organizacij včlanjenih v Savezu.
III.	Predlog nadzornega odbora.
IV.	Volitve novih članov direktorija, nadzornega odbora ter posameznih zveznih odsekov.
V.	Predlogi posameznih društev.
VI.	Določitev zveznega prispevka, bodočih smernic emigrantskega pokreta ter kraja za bodoči kongres.
VII.	Slučajnosti.
Opozarjamo vsa društva, da lahko do
19. avgusta, v smis 9. člena zveznega pravilnika, sporoče zveznemu predsetniku svoje predloge, ki se imajo razpravljati na dnevnom redu kongresa. Predložiti se mora 40 prepisov predloga za vsa društva včlanjena v Zvezi, Prepise predloga bo zvezni predsednik poslal društvom v proučitev do 25 avgusta. Naprošaju se vsa društva, da nikakor ne zakasnijo roka predložitve 19. avgusta, ker bi se zakasnjeni predlogi morali razpravljati na kongresu le s privolitvijo sla večine kongresnih delegatov, ne da bi imela društva dovoli časa da jih proučijo.
Zvezno vodstvo je že napravilo potrebne korake, da bi veljala za udeležence kongresa četrtinska, ali pa vsaj polovična vožnja. O znižani ceni vožnje ter o drugih podrobnejših navodilih bo zvezno vodstvo dalo še nadaljna obvestila vsem društvom potom naknadnih okrožnic in obvestil v časopisih.
Predsednik: Dr. J. M. čok, v. r.
Ix društva „Istra” u Zagrebu
SOCIJALNI OTSJEK I PJEVAČKI ZBOR DRUŠTVA „ISTRA” U ZAGREBU
Koncem gradjanske godine društva podaju izvještaje o svom djelovanju r minuloj godini kao da se starom godi nom svršava period zacrtanog programa. I na našoj su redovitoj glavno skupštini podani takovi izvještaji i članovi su ih primili na znanje. Bili su u glavnom objavljeni u »Istri«, a i novine jugoslovenskih iseljenika u Americi donesle su čitave stavke iz tih izvještaja.
U nekojim granama društvenog djelovanja ne postavljaju granice glavne skupštine ni gradjansko brojanje vremena već prirodna razdioba godišnjih doba. U prvom redu je u tom pogledu socijalni otsjek našega društva.
S velikom smo mukom izdržali zimske i prve proljetne mjesece, kad je najveći broj naših iseljenika besposlen te se u to vrijeme najviše obraćali socijalnom otsjeku za pomoć. U malenom skloništu pružalo im je društvo krov nad glavom, liječničku pomoć, a u izvanrednim slučajevima i novčanu pripomoć. I kad smo prošli ovaj teški period moramo u prvom redu da zahvalimo svim onim članovima, koji su se odazvali pozivu društva te su kroz šest mjeseci plaćali dobrovoljni mjesečni doprinos za socijalni otsjek. Time su pomogli svojoj braći koja se nalaze u mnogo gorem položaju od njih.
U ljetno doba potrebe su i nadalje velike, jer dolaze uvijek novi emigranti. Nu ipak je zaklonište u socijalnom otsjeku tražio mnogo manji broj emigranata. Broj onih koji su spavali najbolje je mjerilo kretanja nezaposlenosti naših ljudi u Zagrebu.
Premda ni industrijska ni gradjev-na djelatnost ovoga ljeta nije se radi opće krize mnogo razlikovala od zimskog poslovanja, pa je teško bilo doći do za-rade, ipak je lijepi broj naših emigra-
nata nailazio na periodička zaposlenja, da barem kroz ljeto ne gladuju. Mimo društvenog pretsjednika najveće priznanje da su naši ljudi dolazili do uposlen ja ide gradskom zastupniku, a društvenom potpretsjedniku g. Željku Vižintinu, na koga su se pojedinci obraćali, a i sam je uvijek tražio zgode, kako bi se što veći broj naših članova, marljivih i radinih, uposlio na javnim ili privatnim radnjama. To najbolje znadu oni, koji su njegovim interesiranjem došli do kakve zarade.
Već sada u ljetno doba moramo biti spremni za krutu zimu, jer će sigurno biti broj bijednika velik. A i sada ima-de porodica sa djecom, koja oskudijevaju. Ko imade kakve starije plahte ili pokrivala, a isto tako i koji komad odijela neka javi društvu »Istra«, Trg Kralja Aleksandra broj 4, telefon 84-66, da se za zimu dade onim najpotrebnijim. Za novčanu pripomoć obratit ćemo se svojim članovima samo u slučaju krajnje potrebe, jer znademo da su za svakoga prilike teške.
Drugi otsjek na koji skrećemo pažnju svojih članova je
Pjevački zbor.
Osnovan decembra mjeseca prošle godine marnim radom i propagandom pretsjednika pjevačkog odbora g. Jure Prelca sakupio se lijepi broj pjevača, koji su do ljetnih mjeseci dva puta u sedmici pohadjali pjevačke vježbe. Zborovodja je mladi, ali sposobni i talentirani naš muzičar g. Slavko Zlatić. Sredinom ovog mjeseca pjevačke će se vježbe nastaviti, pa se pozivi ju svi članovi, koji su već sudjelovali, a i novi članovi da dodju na pjevačke vježbe. Zbor imade već lijepog uspjeha pa se nadamo, da će doskora nastupiti i pred javnošću.
to na »pic-nic. našeg »Jurina i Franina« udruženja 22 jula o. g. ovdje. »Bratsko Složno Društvo« je obećalo doći korporativno, a i drugi, pojedini naši ljudi iz Camdena, Chestera itd. i tu ćemo da proslijedimo sa zabavom i da svršimo sa ve
^	-------------------- -----ov*	1
selicom do koje ponovne, buduće prigode... York)
Svaka neka je hvala »Bratskom Slož^ nom Društvu« na njihovom gostoprimstvu i lijepom dočeku i zasebice njihovim vrijednim članovima, kojima želim, da ustraju i unaprijed u njihovom hvalevrijednom i plodonosnom radu. — Mary Vidošić (New
Naša kulturna kronika
PISMO BARBA RIKE
Na naše članke o pedesetoj godišnjici od prve pjesme Rikarda Ka-talinića Jeretova primio je naš ured-dnik od Barba Rike ovo pismo, koje objavljujemo, ma da zato nemamo odobrenja od Barbe...
Dragi moj Ivo! Neki dan prijel san »Mornar« (sušački) i ostai san paf! Va njemu — ča bi Zagrebčani rekli — moj »Kipec« kad san imel 38 let i nekoliko teplih reči od barba Šime. Najlepše je to da san ja pasaneh dan bil na Sušake, a moj barba Šime — ki obično puno ćakula — od te moje pedesetletnice ni besedi. Barba navek kopa po stareh pojeli, pa se tako namčul i na moju popevku baš kad san još bil zeleni i plav) mali tić. I ajde da na to narakuma ćelu štoriju. — A jutroska, sega jutra, još i veća paf a da.
Moj neput Danilo nese mi »Istru« i va njoj druga improvizada. I opet me ti festejaš uz pomoć barba Šime, našeg Amerikanca Lupis-Vukića i dragog Ko-vača-Aferima. Prišle su mi suze na oči, baš ste me tepci ganuli! A meritan ja sve to? Puno san tei, puno san želei — pa ča — ni doma ne moren : ni v’Istru, ni ya Liburniju, ni va moje drago Volosko i lepu Opatiju, ni va moju maminu Mošće-ničku Dragu. Jedina mi je uteha da to sve gledan preko zidića Eminova »Dalibo-rovca« na Sušaku, na Pećinah i da mi od tugi suzi prihajaju na oči.
Još se moran posle 50 let pitat: Kad
— A će li? Ja verujem da će!
Va toj vere, moj dragi Ivo, ja te srdačno pozdravjan, tebe i tvoju fameju i sve naše oko »Istre«.
Ivo moj, Boh — i hvala od srca — trdo hrvaški rečeno — na pažnje našeg lep.eg glasila »Istre«.
Va Splite, 4. VIII. 1934.
Tvoj san stari Barba Rike. ODLIKOVANJE DRA LUJE VOJNOVIČA
Ovih dana su donijeli francuski listovi vijest da je pretsjednik ćehoslova-cke republike Masaryk odlikovao dra Luja Vojnoviča redom Bijeloga Lava II stepena. Pred neko je vrijeme pretsjednik Francuske republike bio takodjer odlikovao dra Vojnoviča ordenom legije casti za njegove zasluge na naučnom polju.
I mi se pridružujemo čestitkama, koje je francuska i čehoslovačka štampa ovih dana izrazila dru Luji Vojnoviču jer je dr. Vojnovič naš odlični prijatelj i u više je prilika pokazao da mu je na srcu naš list i naše pitanje.
Uvaženi dr. Vojnovič se sada nalazi na odmoru u Jugoslaviji, a njegovo veliko djelo o povijesti Dalmacije (Hi-stoire de Dalmatie) nalazi se u Parizu u štampi i izaći će doskora u dvije knjige.
U FOND „ISTRE
Bole Franjo, Celje.............d	10.—
Na svadbi g. Janči(a iz Karlovca sabrano...................jg	27  
Najljepša hvala!
U prošlom broju objavljeno . D 33.155.60 UKUPNO D 33.192.60
ADO MAKAROVIČ:
AQUILEA JE SLOVANSKI OGLEJ
Med krajevnimi imeni Julijske Krajine je za nas Oglej eno najbolj zanimivih in najbolj važnih! Rimsko mesto se je uradno imenovalo Aquileja, kar nas takoj spomni na orla, aquila, in tako je laška ljudska etimologija do danes razlagala. Celo cesar Julijan piše, da se je prikazal orel na nebu ko so rimski kolonisti s plugom začrtali mejo mesta. Druga znana razlaga je »Aquilegia«, »zbirališče vode«, čeprav je dokumentirana edina oblika Aquileja, kar pa bi tudi »nikakor ne izražalo posebnosti tega kraja. Celo veleučeni Momm-sen (Corpus Inscriptlonum, latinarum, zv. V. 1. str. 83.) si nikakor ne upa določiti, ali je to ime latinsko, ali samo po pravilih latinskega jezika prirejeno« (Simon Rutar:	Akvileja, Ljubljanski
Zvon, 1884., str. 283/4) ! Rutar negira la-tinstvo tega imena in ima tehtne vzroke zato, katerih glavni je, da je eksistiralo ime Aquileja »že davno poprej, nego so Rimljani utemeljili svojo naselbino ob Natisu. Latinski pesnik Silius Ita-licus piše, da so v bitki pri Kanah (1. 216. pr. K.) poleg drugih venetskih čet tudi Aquilejčani Rimljanom pomagali, in Strabon pripoveduje, da je dal konzul M. Aemilins Lepidus 1. 187. pred kr. sezidati cesto iz Rimina celo do Aqui-leje. Zdi se torej, da je že pred Rimljani stala Karnska (podč. jaz) naselbina Akvileja na istem mestu (ako to ime ni morda iz početka zaznamovalo vso okolico in pokrajino ob dolnjem Natisu)« (str. 283. Jaz podčrtal)! Naš slavni Ru-
tar boljše ni mogel opaziti te stvari! Da ime ni latinsko je danes izven vsakega dvoma! Celo italijanski nacionalisti, ki povsod stikajo za latinstvom, morajo danes obmolkniti s svojimi razlagami. Spominska knjiga »Scutum Italiae«, izdana 1921. 1. »Festeggiando 1’ annessione della Venezia Giulia alla Madre Patria«, posvečena skoro izključno Ogleju, mora to priznati! Več sestavkov o zgodovini Ogleja, kot »Fondazione di A.«, »II nome di A.«, itd., najbrže od istega avtorja, ni podpisanih, kot da je pisatelja sram, ali da se nekoga boji! Res je, v Italiji z zgodovino ni kar tako! Odtod posnemam, da je bil Gregorutti »prvi«, ki je opozoril na tujo končnico Aquileja, kot v Celaja, Noreja! Razen tega opozarja, da sta bili še dve stari naselbini tega imena, ena pri Firenci, druga v — »Reziji, katera v dobi ustanovitve Ogleja ni bila še v rimskih rokah«! Ime je bilo torej od prej in sicer tistega ljudstva, ki je živelo pred latinsko kolonizacijo tam. Slovenci bomo trdili, da so bili to Kami (Rutar), Italijani naj trdijo, da so bili Gali (»Il nome, etc.«)! Nam je dragoceno priznanje, da ime ni rimsko, ne latinsko! Da bi italijanski junaki proizkušali zaslediti kakšno značenje tega »galskega« imena, o tem ne more biti govora! To je 2000 letna kultura in — znanost! Ne-kaj pa jim je treba priznati, da so — iščoč rimsko in latinsko _ slavo — našli zvezo med imenom Aquileja in reko Aquilis! To reko omenja Zosim in Scipione Maffei jo identificira z Nadižo.
Gregorutti ju je ta reka Frigidus, Vipava. K tej razlagi se naginja tudi Hol-der. Mommsen misli na Timavo, Sticot-ti na »Sočo ali katero drugo vodo oglejskega ozemlja«. Ime Aquileja tolmačijo kot mesto, ki je ob reki Aquilis že omenjena Maffei in Sticotti, pa Ettore
Pais. Mirne duše se lahko pridružimo temu mnenju, do katerega ni bilo tako težko priti! A stvar je malo drugačna! Ime »Aquileja« je prirodno, kot dobro vidi Rutar, rabilo za celo tisto ozemlje, ki je bilo od vedno »vrata v Italijo«, torej vse tisto ozemlje od črte Gradež— Videm—Rezija proti Krasu, Brdom, itd. na istok. To ozemlje je nekak »kot«, zadnji kot velike beneške ravnine! Ena izmed rek je v tem »kotu« bila omenjena Aquilis! In mesto, ki so ga Rimljani postavili v obrambo tega »kota«, je baš Oglej, Aquileja! Oglej je »ogel«, »kot«! Grad »ogla« je »oglej«! Ime je popolnoma jasno: iz Ogleja je nastala oblika Aquileja in ne obratno!
Josip Jurca je v zelo zanimivih člankih »Asimilacijska moč slovenščine pred tisočtristo leti (poglavje iz krajevne sistematike, v Edinosti od 4. maja 1926 dalje) razložil tudi naše ime »Oglej« iz »latinske« Aquileje! Jurca piše: »Popolna oblika se je morala (?) glasiti Ogvi-lej«; »i« je oslabel in odpal, za njim tu-di »v« (kot n. pr. obvlak oblak)! človek bi mislil, da ima naš Oglej neko znače-nje, a tu izveš, da je puhla brezznačni-ca! Ogvilej bi se menda razvil v Ogu-lej ah Ogilej pa Ogvilej je nemogoča spaka !b Ovlak, iz obvolk, ni imel nikdar »i«; ta pa iz Ogvileja ne bi izpal samo zato, ker »ni bil Slovencu dovoli mehek samoglasnik«! To je potvarjanje narodovega značaja, ki ne mara nobene brezpmcne-figure! Oglej so drugi razložili kot ogledno, razgledno vojaško postojanko, kar je tudi res bila, kot Davo-rin žunkovic (Wann wurde Mitteleuropa v. d Slaven besiedelt?)! To je trezno in smisleno, a jedra ni zadelo, ker imamo opraviti z besedo, pristno našo, pranašo ki se »da« razložiti na več načinov! Lah-ko bi mislih tudi na Aquilis = Oglej kot reko ob kateri so se krčili gozdovi, toje
golili, torej *0 + gulej (kot Ogulin) ali zensko (reka!):•> »Oguleja, in ob tej reki mesto istega imena!
Jezikovno bi še šlo, a se drugo ne ujema, kot ne pri razglednem Ogleju! Na prvi pogled pa je videti »Ogleju«, da je samostojna, smiselna beseda, slovan-sko ime, m noben prevod, kaj šele bese-da brez značenja kot »Ogvilej!« Za reko ob Krčevinah bi n. pr. govorili- Trivig-
snonra ìnTW6’ Tribìl ^ sotto T dl sopra, in se kaj, a to ne dokazuje, ker
It LVSa:ktm. kosu zemlja najti imena, ki spominjajo na krčenje, kot jih je najti povsod vojaška, gospodarska, itd.
v našem slučaju nam pisana zgodovina gre na roko, in sicer nam poroča.' a a so stari naselniki v d eželi Kami in na! zapacl Venedi, obe ljudstvi ilir-Gali 30 YPadli v zemljo
kot maloštevilna, a roparska in bojevi-Na oglejskem polju so si hoteli l1?nest0 ln sicer »na medejskem hlizu bivše avstrijsko-talijanske r?ravl zivii> ko Poroča o po-stanlm Ogleja, da so Rimljani sezidali mesto »in agro Gallorum (Rutar). Rim-prlšli’ jnremagali Gale. ™razdrli zidajoče se mesto in dve leti Pozneje sezidan svojo Aquilejo! r.aofie^na čisto vojaškega značaja., nastalaje na prostem polju, ne mogoče na kakšni, starejši naselbini « Aquile ji«! k.ato pa piše Rutar, da je to »čudno«, ker se ime Aquileja vendar nahaja davno prej! Nam, ki vemo, da je Oglej. Aquileja ime reke in »kota«, ogla ki ču-va vhod v Italijo, torej prastaro’ime t0 Pokrajine, ne bo to nič čudnega! Rimljani so poimenovali svojo naselbino P° Pokrajini, po kotu, »kotarju« in tako se je ime zanjo Izgubilo, ker se 1e za' celo rabiti ime Aquileja za mesto! Pokrajina je ohranila le bližji okolici svoje staio ime in sicer »Aquilejsko polje«!