KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 29 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 decembra 1932.
PATENTNI SPIS BR. 9302
Rosenberg Hermann, trgovac, Wien, Austrija.
Postupak za korisnu upotrebu upotrebljavanih čarapa.
Prijava od 22 septembra 1931.	Važi od 1 februara 1932.
Traženo pravo prvenstva od 24 septembra 1930 (Nemačka).
Prijavljeni postupak omogućava korisnu upotrebu upotrebljenih čarapa, naročito koje su iz svile, vune i od sličnih animalnih vlaknastih materija izrađene.
Kako je to poznato, ove čarape se izrađuju na taj način, što se na mašini za pletenje ugotovljava odgovarajući oblik zahtevane čarape i da se krajevi ovog pletenog predmeta vezuju međusobno šavom. 1« razloga fabrikacije u najviše slučajeva potrebno je za proizvođenje šava jedan konac iz drugog materijala upotrebiti, najčešće iz pamuka, a ne isti konac iz kojeg je čarapa izrađena.
Kada bi se hteto da se korisno upotrebe već upotrebljavane čarape od skupo-cenog materijala, kao svila ili vuna, to bi se moralo u smislu ovog pronalaska na taj način izvršiti, da se opet dobije svileni konac, iz kojeg je čarapa bila izrađena, u upotrebljivojformi.Da bisemogla čarapaeko-nomički upotrebljivim načinom preinačiti u konac, najpre se mora vezujući šav čarape odstraniti. Za odstranjenje biće iskorišćena različita otpornost konaca za izradu šava (na pr. pamuk) i samih svilenih konaca iz kojih je čarana izrađena.
Našlo se, da pomoću uticaja izvesnih kemikalija otpornost konca šava mnogo brže trpi, nego otpornost konaca svilene čarape. Naročito je upotrebljiva Za uništavanje pamučnog konca šava para sumporne kiseline. Ako se čarape izlože za izvesno vreme uticaju ove pare, onda će biti pamučni šavovi uništeni, a bez da svila pretrpi ikakve promene. Pokazalo se kao praktično, da se uticaj pare sumporne kiseline
izvršava u bubnju, koji se okreće. U detalju se postupa za korisnu upotrebu već upotrebljavanih svilenih čarapa na sledeči način:
Čarape se pre svega operu, dezinficiraju i suše. Posle se metnu u odgovarajući bubanj, koji rotira, a zatim se izlažu podgre-javanju kod niže temperature od 50°—do 60 C, da bi ih sasvim osušili. Pošto je ovo postignuto, uvodi se u bubanj para sumporne kiseline, koja se dobiva običnim za-grevanjem koncentrisane sumporne kiseline. Ustanovilo se, da se u bubanj srne uvesti najviše 4% pare sumporne kiseline od težine umetnutih čarapa. Ova para treba da dejstvuje pod normalnim uslovima oko 35 minula. Nakon ovog vremena pamučni šavovi čarape promene se toliko, da se oni bez ikakvog truda mogu odstraniti. Ali svila, koja sačinjava čarapu nije u nikakvom slučaju zahvaćena.
Umesto sumporne kiseline mogu još i drugi hemijski materijali da budu upotreb-Ijeni. Glavno je, da se samo takvi materijali upotrebljavaju, koji pretežno jače dej-stvuju na pamuk, nego li na svilu ili vunu.
Navedeni postupak upotrebljiv je na samo u slučaju upotrebe pamučnog šava, nego može se upotrebiti i u slučaju, kada se šav iz svile i pamuka sastoji. U ovom slučaju će, odstranjivanjem pamuka Kemijskim postupkom, šav kao celina tako da popusti, da će lako moći da se uništi.
Posle razorenja šava može se svileni konac, koji sačinjava čarapu, jednostavno da umota. Ovo se vrši pomoću poznatih uređaja.
Din. 5.
Patentni zahtevi:
1) Postupak za ponovno dobijanje končanog materijala upotrebljavane pletene robe, naročito čarapa, kod kojih je upo-trebljeni konac za izradu vezujućih šavova iz drugog materijala, nego pleteni materijal, naznačen time, što se roba podvrgava uticaju Kemikalija, koje umekšavaju vezujuće šavove, koji su izrađeni na primer iz pamuka, pre no što bi mogle štet-
no uticati na materijal iz kojeg je pletena roba izrađena, na primer svila ili vuna.
2) Postupak po zahtevu pod 1), naznačen time, što se roba u jednom bubnju ili tome sličnom zbog sušenja zagreje na oko 50’ do 60°, zatim uvodi se u bubanj para sumporne kiseline i roba se izlaže ovom dejstvu dotle, dok materijal šava nije umek-šan, a da ipak za izradu same pletene robe upotrebljeni materijal ostane nepo-vređen.