KRAUEVINA DUGOSLAVlDA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 30 (6).
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JANUARA 1936.
PATENTNI SPIS BR. 12019
Pharmaceutischei & Serum Institut Dr. Hans Curtius, Konstanz, Nemačka.
Postupak za uklanjanje škodljivosti nespecifičnog sastavnog dela u serumima, vakcinama ili organskim preparatima it.d.
Prijava od 11 februara 1935.	Važi od 1 aprila 1935.
Kao što je poznato serumi pokazuju prilikom ubrizgavanja pore njihovog specifičnog dejstva još i jednu nespecifičnu osobinu, koja se kod lečenja opaža kao smetnja i često veoma štetno deluje i ima za posle-dicu serumsku bolest i anafilaktičke pojave. Uzrok ovih smetnji su pored ostalih poglavito još i telu strane belančevine seruma, koja prilikom ubrizgavanja uz obilaženje stomačno-crevnog kanala dospeva u krvotok i tamo izaziva teške pojave trovanja, protiv kojih se organizam gotovo ne može da brani.
Iz rečenog se vidi, da svaki specifični serum razvija dejstva dve vrste, jedna specifična a druga nespecifična.
Svi pokušaji da se dobije serum bez štetnih osobina i koji se pak daje per os i inače razvija odgovarajuće dejstvo propali su, jer delujuće materije — belančevina itd. bivaju razorene u stomaku i crevima, pre nego što budu resorbovane usled njihovog dispersionog stanja.
Isto tako nije do sada pošlo za rukom da se specifični serum oslobodi nespecifičnog dejstva t. j. da mu se uklone štetna dejstva.
Predmet pronalaska se odnosi na postupak, kojim se obrađuju serumi koji pri peroralnom davanju zadržavaju kako njihova specifična dejstva a da pri tome ne budu razoreni u stomačno crevnom kanalu, a tako isto gube i štetne osobine telu strane serumske belančevine, pri čemu se strana belančevina provodi u naročito stanje ili materijal, koji prema iskustvu na mesto štetnih osobina dobija za telo veoma visoko tonizi-
rajuće i krv obrazujuče dejstvo.
Gore izloženo važi i za takve serume, ali i samo za takve organske preparate i vakcine, koji se do sada nisu mogli per os davati, jer su njihovo dejstvo pri takvom načinu unošenja u telo gubili usled varenja i nisu pokazivali gore pomenute osobine. Dalje važi za normalni serum, surutku, i u opšte za belančevinu, da još nije bila podvrgnuta iskorišćavanju.
Poznato je da pepsin ima osobinu da dotle prianja za belančevinu, dogod se ona ne razloži, posle čega je pepsin opet slobodan. Dakle spebifična komponenta seruma itd. je često sama belančevina ili je za belančevinu vezana, peptonizirana je obradom pomoču hlorovodonične kiseline čime se dovodi u stanje u kome gubi svoje dejstvo. Isto važi i za nespecifičnu komponentu.
Ovo dakle važi bilo da se serum sam za sebe obrađuje pepsin hlorovodoničnom kiselinom ili bilo da se uzeti serum svari u stomaku pomoću tamo nalazećeg se pepsina-belančevine. Opaženo je dakle, da prekidanje obrade seruma pomoću pespin hlorovodoničnom kiselinom u izvesnom trenutku, kada on još nije potpuno svaren, ima za posledicu, da specifična komponenta zadržava svoje o-sobine, dok nespecifična ostaje vezana sa pepsinom. Dakle obrađivanjem sa pepsin hlorovodoničnom kiselinom do izvesnog određenog stepena varenja belančevina biva dovedena u određeno disperziono stanje, kod koga pepsin hlorovodonična kiselina stomaka više ne napada belančevinu i u kome je belančevina u crevu sposobna za resorciju. Ako-
Din. 10 —
se tako obrađeni serum unese per os, u stomaku se više neće promeniti. Kada on dospe u krvotok to će razviti nerazorena specifična komponenta njeno specifično dejstvo, dok nespecifična, za koju je pepsin vezan ne može više da vrši nikakvo nespecifično na-dtaživanje ili štetno da deluje, jer se ona nalazi u izvesnom određenom stanju iskoriš-ćenja, koje je blisko neutralnoj belančevini. Dogod nespecifična belančevina pepsin kruži u neutralnoj ili lako alkalnoj krvi, ne nastaje nikakvo dej stvo. Ako ta pepsin’belančevina sada dospe kod toga lečenja ukrvotoku po pravilu kiselo reagirajuće gnezdo bolesti, (uslovljeno raspadanjem tkiva) to će se kod svakog kruženja u gnezdu bolesti dalje vršiti varenje približno neutralne belančevine, a naročito u gnezdu bolesti, uslovljeno nadražajern specifične komponente, nastaće nagomilavanje krvi. Na ovaj će način nastati postepeno potpuno svarivanje neutralne belančevine i pepsin će biti slobodan. U lako alkalnoj krvi je delovanje pepsina uklonjeno. Kod svakog kruženja kroz gnezdo bolesti će slobodan postali pepsin razvijati svoje dejstvo i do-vešće do postepenog utapanja gnezda bolesti
Od ovoga opažanja polazeći postupak prema pronalasku sastoji se u tome, što pep-sinom i hlorovođoničnom kiselinom razblažen serum, vakcina ili organski preparat, dalje normalni serum, surutka ili još neiskorišćena belančevina i njihova mešavina bivaju izloženi određenoj temperaturi u inkubatoru, koja zavisi od vrste seruma itđ., sve dotle, dok ne nastupi fermentaciono dejstvo t. j. sve dok nije počelo varenje. Ovo se pak nre-kida, pre nego što je potpuno nastupilo. Tada se hlorovodonična kiselina neutralizuje i (na određenoj izoelektričnoj tačci) nastupa jako taloženje. Ako pustimo da ovo sporo taloženje belančevine dovede od samoga sebe do taloga, to taj talog sa sobom povlači najveći deo fermenta na dno, ako se neutralizacija vrši na određen način. Ako tada filtriramo tečnost, koja se nalazi iznad taloga na dnu, to možemo da utvrdimo, da istina ova tečnost pokazuje negativnu reakciju azotne kiseline ali ipak pozitivnu Biuret-reak-ciju, koja ipak nije sa peptonovom, ista.
Postupak se dakle razlikuje od poznatih time, što se varenje ne privodi kraju, nego se u izvesnom stadijumu veslački prekida.
Kod ovog postupka nastupa dakle iznenađujuće dejstvo da nespecifična škodljiva komponenta obradom pomoću pepsin hloro-vodonične kiseline t. j. varenjem do izvesne granice, kada se ono prekida, prelazi u naročito delujuću komponentu. Dakle dobija se serum, koji se daje per os t. j. kada se uzme, zadržava svoje specifične osobine i ostaje zaštićen protiv delovanja štomačnog
soka ili crevnih sokova ili ostaje resorbovan u crevu.
Već su poznati postupci, kod kojih se serum ili organski preparati varenjem isko-rišćavaju, Od ovih se pak pronalazak razlikuje u tome, što se prema njemu otprilike delujuće materije ne izoliraju od belančevine u kojoj su one vezane ili kojom su zatvoreni, nego se pod uticajem prekinutog fer-mentacionog procesa belančevina dovodi u određeno disperziono stanje sposobno za resorpciju, čime se postiže, da se organske materije koje su se do sada morale ubrizgavati sada daju peroralno, što do sada nije moglo da se dokaže kao poznato.
Tehničko dejstvo ovoga postupka sastoji se u tome, što se uspeva suprotno u odnosu na normalni serum ili t. si. da se dobije serum, koji se daje per os i pri tome zadržava svoje specifično dejstvo a da pri tome ne izgubi ostale svoje osobine.
Radi boljeg razumevanja vrste i dejstva postupka navešćemo dva naročita slučaja:
1)	Ako se na primer pod imenom ta-natoftizin poznati serum protiv tuberkule, koji se izrađuje od konja ili koza, razblaži pep-sinom rastvorenim u hlorovodoničnoj kiselini pa se mešavina potom u inkubatoru postepeno zagreva na određenu temperaturu dogod ne nastupi ferrnentativno dejstvo i tada prekine varenje i neutralizuje hlorovodoničnu kiselinu, to na određenoj izoelektričnoj tačci nastupa jako izlučivanje taloga, koji se potom kao i ranije dalje obraduje. Posle taloženja ostala tečnost sadrži iznenađujuće do sada kod drugih terapija belančevinom još neopažene osobine. Ako se tada tako obrađeni serum na pr. da tuberkuloznoj životinji ili čoveku per os, to se može utvrditi prvo, da nastupa dejstvo koje je ravno specifičnom dejstvu injeciranog seruma itd., i drugo, da nespecifična komponenta nije razorena, nego je prevedena u materijal, koji nema nikakvog škodljivog dejstva, nego čak šta više ima izričito tonizirajuće i krv obrazujuće sposobnosti.
Ako se serum ne da tuberkuloznom čoveku ili životinjama, nego takvim se specifičnim oboljenjem eritropoetičnog sistema, kao što je to na. pr. infekciozna anemia konja, to brzo nastupa delovanje na organe, koji krv obrazuju, što se pokazuje time, što slika krvi uskoro postaje normalna. Kod tuberkuloznih tome na protiv bela krvna zrnaca se reduciraju na normalan broj, koja su inače bila veoma umnožena. Specifična komponenta utiče na belu sliku krvi, a nespecifična komponenta od koje je nastao nov materijal utiče na crvenu sliku krvi.
2)	Do sada nije uspelo da se izradi delujući serum ili delujuća vakcina za lečenje bolesti raka. Pokušaji da se od životinjskih
tumora na. pr. od mišijeg raka ili čovečijih oteklina prema raznim postupcima izrade le-kovita sretstva nisu uspeli.
Ako se preparira veštački proizveden misiji rak izvađen iz životinje pa se doda toj oteklini posle usitnjavanja mešavina pepsin klorovodonične kiseline, pa se zatim sve ovo stavlja na izvesno određeno vreme u inkubator pri određenoj temperaturi, da bi se varenje kod izvesne određene faze prekinulo u smislu pronalaska, to se tako dobija posle neutralizacije i sterilizacije tečnosti nalazeće se iznad taloga na dnu medijuma, koji je u stanju pošto se peroralno uzme da proizvede iznen .dujuće dejstvo i lečenje čak i kod jako napredovanih oteklina.
Za oba opisana slučaja potrebni serum ili vakcina dobijaju se na sledeči način:
Primer. 1 100 cm* tuberkuloznog seruma (tanatoftizin) razblaži se sa 10 mg pep^ sina i 2 cm3 hlrovodonične kiseline. Mešavina se stavlja u inkubator i u njemu se postepeno zagreva za vreme od 3 i 1/2 sata na 37°C. Kada je ta temperatura postignuta ne samo u inkubatoru nego i u serumu, to se inkubacija vrši sve dotle pod stalnim nadzorom, dogod reakcija azotne kiseline ne počne negativno da deluje, ali biuret reakcija još uvek nije ista sa peptonovom. Potom se mešavina uklanja iz inkubatora i sve dotle se neutralizira normalnom n»itronovom lužinom, dogod se na jednoj određenoj izoelek tričnoj tačci ne izvrši jako izlučivanje taloženjem beiančevine. Ova izoelektrična tačka leži za tanatoftizin kod Ph 7. Pošto belan-čevina sama padne na dno, to se iznad nje nalazeća se tečnost sterilizuje. Mora se pri-metiti da serum pre inkubiranja razređujemo u srazmeri 1:10.
Primer 2. Jedna određena vrsta mišijeg raka se usitni i sa 700 mg pepsina i 2 cm3 hlorovodonične kiseline se rastvori u 100 cm* destilisane vode. Mešavina se kao i ranije zagreva na 40°C pa se potom inku-bira 1 i 1/2 sata. Potom se neutralizuje. Izoelektrična tačka leži na 7, 9. Dalje se postupa kao i kod primera 1.
Kod infekcioznog abortusa goveda i infekciozne anemije kod konja postupa se na sledeči način:
Primer 3. 500 cm3 tečne čiste kulture prouzrokovača Bang-ovog abortusa razblaži se sa 500 mgr pepsina i 100 cm3 hlorovodonične kiseline, posle čega se mešavina u roku od 2—6 sati pošteno žagreva na 37°C. Vreme početka varenja je zavisno od ulaska određenih kontrolnih reakcija. U daljem se postupa kao i kod primera 1.
Primer 4. 1000 cm3 seruma infekciozne anemije konja razblaži se sa 10 mgr pepsina i 2 cm5 hlorovodonične kiseline pa se mešavina kao i ranije zagreva na 37° C u roku
od 2—6 sati. Potom se vrši neutralizacija a ostalo kao i kod primera 1. Svi se preparati udešavaju na sadržinu Ph od 7, 2.
Rezultat pronalaska, da sernmi, vakcine itd., i to takve vakcine, koje su do sada gubile svoje dejstvo, kada su davane per os, pronalaskom se preinačavaju tako, da one zadržavaju svoje terapeutičko dejstvo a da kako serumi tako i vakcine gube svoju škodljivu komponentu i na mesto nje nastupa materijal, koji vrši povoljno dejstvo kako na zdravo tako i na bolesno telo, dovodi nas na misao o ranoj terapiji, pod čime treba sledeče razumeti:
Ako se na pr. tanatoftizin serum ili vakcina za rak izmešaju sa nešto mleka, pa se dnevno redovno uzimaju, to će specifična terapeutička osobina doći do delovanja u vremenu, baš kada se obolenje desilo. Takvim ranim uticajem na obolenje može se bez daljega isto izlečiti. Na taj način data je mogućnost profilaksu pomoću rane terapije da zamenimo.
Takva rana terapija može se preduzeti sa svakim serumom ili svakom vakcinom, koja je određena za izvesno specifično obolenje. Usled toga nastaje pak i mogućnost da se mešanjem najraznovrsnijih seruma, koji su obrađeni prema postupku i koji se daju per os, istovremeno štite ljudi i životinje protiv više infekcioznih bolesti.
Postupak prema gore izloženim prime-rima može se proširiti na svaki specifički serum i vakcinu.
Kod upotrebe normalnog seruma, sa-rutke itd. pokazalo se, da i ovde nastaje tonizirajuća i krv obrazujuća materija pod uticajem ovoga postupka.
Razlika postoji samo u tome, što se ovde ima posla sa peroralno delujućom nespecifičnom terapijom pomoću nadraživača od beiančevine, čila je najznačajnija osobina uplivisanje na celokupnu Izmenu materije zajedno sa krvnim žljezdama.
Kao primeri neka posluže sledeči:
Kada se normalni serum prema postupku obrađuje tačno kao kod specifičnih materija, to se može utvrditi, da kod davanja seruma prilikom hranjenja stoke zajedno sa hranom nastaje delovanje na promenu materije i opšte stanje osećanja kod životinja zaostalih u razvoju, kao što se to može opaziti samo prilikom ubrizgavanja nespecifične beiančevine u cilju terapije nadražavanjem. Tako se razvijaju prasici ili mlade svinje, koje u razviću imaju kakve teške smetnje, u zdrave životinje pod uticajem hranjenja uz dodavanje normalnog seruma, izrađenog prema gore pomenutom postupku, koje se ne razlikuju od ostalih životinja samo svojim boljim izgledom, nego i njihovom većom težinom, te se stoga može računati i sa sigurnim dobitkom.
Razumljivo je da se prema postupku obrađeni serumi itd. mogu upotrebiti i kao materija za ubrizgavanje, dakle mogu se neposredno ubrizgati u krvotok.
Patentni zahtev:
Postupak za izradu tečnog leka, koji se uzima per os na pr. protiv tuberkuloze ili
karcinoma uz upotrebu uobičajenog proteo-litičkog procesa, naznačen time, što se odgovarajući serumi, vakcine ili organski preparati, ali i normalni serum, surutka (maja) ili uopšte iskorišćenju još neizložena belan-čevina žagrevaju sa pepsinom i hlcrovodo-ničnom kiselinom do nastupanja fermetativ-nog dejstva, pa se potom posle neutralizo-vanja hlorovodonične kiseline tečnost odvoji od taloga i eventualno se izfiltrira.