Poštarina plaćena u gotovom
Godina VIII. Broj 33.
U Zagrebu, 14 augusta 1936.
Pojedini broj stoji dinara 1.5P
s/f?0
** — •Jt
JullJSKe __ J
LJUBLJANA, Erjavčeva a«
i
15. avgusta prireditev »Soče« v Novem Mestu in proslava 15e obletnice naselitve v. Dol. Lendavi
QUSIIO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH
E MINIRAN ATA il JUILIJSKE KRAJINE
ZNAČAJNA ISTARSKA KULTURNO-POLITIČKA
MANIFESTACIJA NA OLIMPIJADI U BERLINU
KAKO JE BALON DOŠAO 0 BERLIN ?
U okviru XI. olimpijade, koja se ove godine održavala u Berlinu, bila su predvidjena i plesna natjecanja skupina i pojedinaca.
Naročita se je pak važnost podavala nastupima nacijonalnih skupina, koje su imale iznijeti narodne plesove, u kojima dolaze do izražaja karakter, temperamenat i sve druge tjelesne i duševne osebine odnosnih naroda.
Iz Jugoslavije su se za tu granu natjecanja odazvali samo Hrvati iz Zagreba i to: Mia Ćorak, Nevenka Perko, M. Pavelič, Balet zagrebačkog kazališta s Barano-vićevim »Licitarskim srcem« i Matica hrvatskih kazališnih dobrovoljaca.
Matica hrv. kazal, dobrovoljaca, bez sumnje jedno od najagilnijih hrvatskih kulturnih društava, na poziv olimpijskog odbora, zaključila je da u Berlinu iznese tri najkarakterističnija hrvatska narodna plesa. To su: Prastaro hrvatsko narodno kolo iz Istre tzv. »Balun«, »Slavonsko kolo« iz Slavonije i »Dr-meš-Dučec« iz Posavine. Svaki od ovih plesova imade svoje posebne osebine. Balun, snagu i divljinu jedne žilave rase, borbene i krepke. Slavonsko kolo. životnu radost i raspojasanost vedre i široke slavonske duše. Drmeš i Dučec objesna poskočnica nasmijane i duhovite mla-djarije, koja uživa u tzv. »zafrkavanju« (tekst: »Staro sito i korito!).
Istarski balun
PRVI KORAK ITALIJE NA BALKANU
Dok je svijet svu svoju pozornost obratio na talijansko osvajanje Abesinije, dotle je talijanska diplomacija u svoj tišini svršila jedan ogroman posao, vežući s njime već na oko napuštenu liniju svoje balkanske politike. U isto vrijeme, kad se je u Rimu slavio pad Adis Abebe izmijenjene su izme-jlju Italije i Albanije ratifikacije devet raznih ugovora i protokola, koji znače proširenje i učvršćenje talijanske pozicije na zapadnoj obali Balkana.
Spomenuti ugovori sadržavaju razne u-stanove financijskog, privrednog i strateškog karaktera. Po njima se Italija obvezuje dati Albaniji zajam od 60,000.000 švicarskih franaka dijelom beskamatno, dijelom uz 1% kamata. Taj zajam ima da se upotrijebi najprije za izgradnju luke u Draču, a onda za izgradnju cesta i poboljšanje prometnih prilika u Albaniji. Manji dio — 10 milijuna zlatnih franaka — je gospodarski zajam, koji neće bit realiziran sasvim u novcu, nego velikim dijelom u gospodarskim strojevima. Eksploatacija mineralnih ulja, koju vodi talijansko društvo >Agip« služit će djelomično za pokriće tih zajmova, U tim ugovorima daje se Isključivo pravo spomenutom talijanskom društvu za proširenje eksploatacije mineralnih ulja na cijelom području Albanije. Albanski duhanski monopol stavlja se pod kontrolu talijanskih organa, kao i cijela upotreba zajmova i to i u pogledu razmjera njihove primjene na pojedine gospodarske grane. Italija se je obvezala podmiriti deficit iz budžetske godine 1934-1935 u iznosu od 9 milijuna zlatnih franaka iz već spomenutog zajma od 60 milijuna, što je bila najveća briga sadašnje albanske vlade, jer je postojala opasnost, da se ni redovni izdaci radi toga deficita neće moći podmirivati. Amortizacija toga zajma počinje istom poslije devet godina, a rok isplate je 50 godina.
To su gole činjenice. Cijelom tom aranžmanu davali su se razni komentari, ali u jednoj točci svi se ti komentari slažu. Golemi dio zajma u naimenovanoj sumi mora se upotrebiti za izgradnju dračke luke. U-govor izmedju Italije i Albanije u pogledu te luke dobio je blago ime konvencije, kao što je i pitanje Drača tretirano s namjernim izbjegavanjem strateških momenata. Ipak se nije moglo sakriti, da je utvrdjivanje Drače i izgradnja dračke luke u uskoj vezi sa strateškim cestama. Ta dva momenta istakla je štampa, naročito grčka, kao najvažniji eleinenat ponovno aktivne talijanske politike na Balkanu. Ona upozoruje otvoreno, da će veći dio sklopljenoga zajma biti upo-trobljen za izgradnju utvrda uzduž grčke i jugoslavenske granice.
Izmedju talijanske politike u Srednjoj Evropi i njezine politike u Albaniji postoji očito organička veza. Medjunarodne komplikacije uslijed rata u Abesiniji dovele su do prilične izolacijo Italije. Lavalova politika bezuvjetne suradnje sa Italijom u Erancuskoj je konačno napuštena. Direktni sukob sa Engleskom oslabio je prestiž Italije u Evropi. Italija je zato spremna da pomogne avanturističku politiku Austrije i Madžarske da za sebe osigura dva uporišta u centru interesa Male antante. Kao odgo-vor na Sredozemni pakt izmedju Turske, Grčke i Engleske, Italija odgovara utvrdji-vanjem izvjesnih dodekaneskih ostrva 1 sa-verenitetom nad Albanijom. Tako je Balkan 1 turska Mala Azija sa dvije strane pod direktnim domašajem talijanskih vojnih snaga.
Današnji politički položaj u Albaniji o-ntogućio je talijansku kolonijalno-stratešku Politiku u Albaniji, jer je financijska mina albanske državne uprave blizu da prijedje P ozbiljnu krizu režima. Kralj Zogu nije Piogao reskirati daljnju financijsku i policu samostalnost Albanije na očigled iz-*iesnih komplikacija, koje 36 pojavljuju kao Posljedica financijskih i ekonomskih teško-On je uzeo pomoć ondje, gdje je bilo
ZAŠTO JE MHKD UVJEŽBALA BAŠ ISTARSKI »BALUN«?
MHKD bavi se, kako je poznato, propagiranjem hrvatske pučke glume, dakle glume, koja iznosi u umjetničkoj forim život i dušu narodnu. A da se život našega naroda, bez glazbe, pjesme i plesa ne da zamisliti, ne treba posebno tumačiti. Zato je Matica iznoseći komade iz hrv. narodnoga života, uvijek iznosila istodobno na pozornicu i hrvatsku pjesmu i hrv. glazbu i hrv. plesove.
Kad je na IV. natječaju MHKD za najbolju glumu bila nagradjena Radetićeva drama iz istarskoga narodnoga života »Za goli život«. Matica, našavši u njoj sve one elemente, koje je tražila, uvježbala ju je za prikazivanje i htjela je iznijeti na pozornicu zagrebačkog kazališta.
A kako u drami dolazi uz narodnu pjesmu i naricaljku i istarsko narodno kolo »Balun«, to je Matica pozvala nekoliko istarskih plesnih parova, da pred njenim
sigurno, da će je naći. Dosadašnji odnosi izmedju Albanije 1 Italije mijenjali su 33 više puta u svom intenzitetu. Inače agresivna talijanska politika bila je n Albaniji elastična i za čudo strpljiva. Poznavajući dobro unutrašnje albanske prilike ona je mogla biti sigurna, da će kralj Zogu doći u takav položaj, da će tražiti usluge koje će morati platiti onako, kako to konvenira fašističkoj političkoj liniji i aspiracijama prema Balkanu. Sada je taj momenat nastupio i novim aranžmanom Albanija je postala vazalna država Italije — širom otvorena vrata na Balkanu. Drač je izabran kao polazna točka. Samo 150 kilometara udaljen od Brinđisija on postaje eminentna strateška točka Italije na Balkanu, koja zatvaranjem Otrantskog prolaza pretvara i Drač i cijelu Albaniju u njezinu unutrašnju stra-teško-političku operativnu bazu.
Kako danas stvari stoje Italija se spre-
članovima i glumcima otplešu Balun. Plesni su stručnjaci zabilježili korake i figure, mladi istarski kompozitor Slavko Zlatić pri-bilježio je glazbu roženica i mišnica i za najkraće vrijeme naš je Balun bio savršeno obradjen u najljepšoj umjetničkoj formi.
Na žalost prikazivanje drame »Za goli život« u zagrebačkom kazalištu bilo je iz vanjsko-političkih razloga zabranjeno i tako se Balun nije mogao otplesati.
Kad je bilo odlučeno da se podje na medjunarodna plesna natjecanja u Berlin, Matica je bez promišljanja zaključila, da jedan od plesova s kojima se ima nastupiti, mora biti bezuvjetno istarski Balun.
To je imala biti jedna kulturno-nacijo-nalna i politička manifestacija. Prastari hrvatski narodni ples u originalnim hrv. narodnim nošnjama iz Istre trebao je da dokaže, da u Istri, koja je danas, silom prilika, pod Italijom, živi čisti i nepatvoreni hrvatski živalj sa svim obilježjima svoje nacijonalne individualnosti: pjesmom, glazbom. plesom 1 nošnjom.
ma da uspješno odgovori svim neizvjesnim đ “adjajima i mogućim sukobima. Njezin položaj u Sredozemnom moru nije ugrožen, ali su ugrožene njezine aspiracije i političke ambicije za jedan novi položaj u budućnosti. Sa Balkana ne prijeti Italiji nikakva opasnost, ali fašistička Italija ne može da napusti misao da je Balkan prirodni objekt talijanskih političkih interesa i penetracije. Zato je Italija ušla nsi albanska vrata na Balkan. S tim je nastala nova situacija prema kojoj se mora orijentirati i Balkanski sporazum i Mala antanta i cijela medjunarodna politika. Ovo je jedan akt čije su smjernice i posljedice jasne. Samo se ne može predvidjeti dan, kad će koji unutrašnji ili vanjski politički momenat 1 opet natjerati vodstvo talijanskog fašizma da izazove nove sukobe na osnovi »prava rimskoga nasljedstva« i »prirodnoga prava ekspanzije«.
Znalo se ie, da će tim natjecanjima pribivati predstavnici svih naroda svijeta, pa je to bila najljepša prilika, da se pred cijelim svijetom podvuče hrvatski karakter Istre. Matica je to smatrala svojom nacijo-nalnom i patriotskom dužnošću.
Da je MHKD i prije toga u nebrojeno slučajeva dokazala, da joj je sudbina Istre na srcu ne treba posebno isticati.
Plesovi su bili uvježbani savršeno. Punih šest mjeseci vježbalo se svakog dana od 8—12 sati uveče, tako da je svaki pokret, svaki korak, svaka crta lica bila na svom mjestu. Istarske narodne nošnje posudile su za tu priliku pojedine istarske obitelji, nastanjene u Zagrebu. I tu se je pazilo na svaku sitnicu. Etnografski stručnjaci točno su pregledali svaku vrpcu i svaku nit, da se ne bi potkrale ma što, što ne bi bilo apsolutno samoniklo narodno. Zato su se sa ženskih nošnja uklonile pregače tvorničkog porijetla. nabavljene su tkanice, originalni trouglari bijeli rupci na glavi i bijele Čarape s uzicama.
NASTUP U BERLINU
bio je impozantan. Tri hiljade birane publike bilo je u kazalištu. Pozadinu za Balun izradio je slikar Gecan: na velikom tamno-modrom zastoru bijelila se ladja s naduvenim jedrima, simbol našeg mora. Kad se je digao zastor slika je bila prekrasna: na muškarcima bijele kao snijeg uske gaće (benevreke), nahereni klobučići na glavi, a preko ramena nehajno prebačeni prslučić, tamno smedje boje. Košulje bijele sa sitno vezenim prsima. Na ženskima tamne modrine s širokim crvenim rubom odozdo s rukavima prebačenim otraga, živopisnom tkanicom, bijelim čarapama i bijelim rupcem na glavi, a na prsima s nizom crvenih koralja. Sve to obasjano mlazom svjetla iz nebrojenih reflektora.
Pa glazba, koja je imitirala ono sitno pribiranje roženica, pa ples, isprva lagan, s lupanjem petica, pa zatim sve brži i brži zaokreti u obliku lepeze, koja se zatvara i rastvara, da na koncu završi šetnjom u krugu. Slika je to bila, koja se ne može nikada zaboraviti.
Bura pljeska i odobravanja popratila je nastup. _ A stručna kritika jednoglasno je konstatirala, da je Balun jedan od umjetnički najdotjeranijih i najljepših narodnih plesova.
Da ironija bude još veća, iste je večeri neposredno prije nas nastupila jedna tall-janska plesna grupa iz Milana, pa je u kazalištu bila prisutna cijela talijanska kolonija iz Berlina. A na programima je masnim slovima bilo štampano:	Ein uralter
kroatischer Nationaltanz aus Istrien.
I bilo je kasnije mnogo govora o tom i raspravljanja o odnosima izmedju Italije i Jugoslavije i prilika u kojima živ! naš narod pod Italijom.
Ne manji uspjeh postigli su i drugi plesovi s kojima je Matica nastupila. Slavonsko kolo i bogate zlatom izvezene narodne nošnje publiku su naprosto frapirale. Cijela večer bila je jedna bura oduševljenja, koje se nije moglo stišati.
A sutradan su pisale sve novine o van-rednom uspjehu hrvatskih narodnih plesova, koji su - zasjenili sve dotad vidjeno 1 čuveno.
I solo ples Tužna djevojka iz Istre (Kla-gendes Madchen aus Istrien), koji je pc motivima Baluna otplesala Nevenka Perko a u kom je simbolički prikazana okovana Istra, činio je na publiku dubok dojam.
Sve u svemu: Nastup MHKD u Berlinu i zamjeran uspjeh, koji je tamo postigla, ubravši prvu nagradu, bila je jedna značajna kulturna, a za nas Istrane i politička manifestacija, jača od najfulminantnijih novinskih članaka.
A mi Istrani, moramo biti članovima MHKD, koji su tako lijepo i dostojno manifestirali svoju ljubav k Istri, naročito zahvalni.
URADNO JE 00 SEDAJ 3.363 ŽRTEV ABESINSKE VOJNE
Od 10. do 31. julija t. 1. je bilo ubitih v Abesiniji v boju 45 vojakov in častnikov, v istem času je umrlo za ranami 5 vojakov, izgubilo se je (!) 44 miličnikov m eden njihov oficir. V juliju t. 1. je umrlo na posledicami službe in bolezni 138 častnikov, vojakov in miličnikov. Torej v juliju skupno 233. V tem času je umrlo 73 delavcev in če prištejemo te gorenjemu številu znašajo izgube v juliju 306 vojakoV in delavcev. Vseh vojakov, miličnikov in delavcev je padlo do sedaj ▼ Afriki 3.363. (Agis).
TRESIĆADA
Neprežaljeni, odlični novinar Vinko Risii, osnivač uglednog splitskog »Novo Doba* dolazio je često u Opatiju kao gost tadašnjeg tajnika Družbe Sv. Cirila i Metoda za Istru. Imajuii u družbinoj pisarni pred očima sav onaj doduše sitan, ali i van-redno zamršen i tegoban rad, pokojni je Kisii kasao nejedanput svome prijatelju, tajniku one naše znamenite nacionalne ustanove:
— Ne mogu da ti kažem, kako mi je pri srcu, dok gledam taj tvoj i tvojih drugova uistini neumoran i požrtvovan rad! Vi se hinite i mučite da održite budnu narodnu svijest u zemlji, koja je več unapred osu-djena, da bude žrtvovana kao ucjena za Dalmaciju.
Pokojni je Kisić imao veza s najistaknutijim tadašnjim dalmatinskim prvacima, bio je dakle dobro upučen. Teške su bile njegove riječi, ali u Istri radilo se i nadalje, kao da do te ucjene ne če nikada doći.
Negdje u ono isto vrijeme stigao je u Trst dr. Tresič t malo zatim bacio u naš svijet bombu, da je on, Tresič, već u dodiru s nekim Talijanima, i da traži puteve, po kojima bi se što prije došlo do sporazuma izmedju Hrvata i Talijana. Naši u Trstu ostali su u prvi mah kao osupnuti. U Opatiji i Voloskom pitali su se; nije li ovo prvi korak, koji bi imao da nas povede k onoj več prije najavljenoj nesreći? Na skupštini, političkog društva »Edinosti« odgovorio je Tresiću pok. dr. Rybarž, a narod, mnogo jednostavniji ali i mnogo jasniji i praktičniji filozof od dra. Tresiča, nadovezao ■
— Jeli smo mi nejedanput s Talijanima trešnje i svaki put bi oni sve očistili, a nama ne bi ostali ni repići.
Tresič je medjutim nastavljao i unapre-dak s onom svojom rabotom. Talijani su mu bili harni, kad je ono prije tridesetak godina zapjevao nad Slovencima veliko opijelo, ali ga je več god. 1912 jedan uistini čestit i nepristran Talijanac, Angelo Vivante, u svojoj magistralnoj radnji »Irredentismo Adriatico* (str. 125) pobio veleči:	»...le
opinioni pessimiste sull’avvenire degli sloveni espresse anche ... dal Tresič Pavičič, ma ormai smentite, lo vedemo, da troppe prove di vitalità*. (Pesimislićka mišljenja o budućnosti Slovenaca — izražena i od Tresiča Pavičiča, ali sada več opovrgnuta kako vidjesmo premnogim dokazima vitalnosti.)
God. 1904 prasnula je još jedna bomba, i ovaj put iz sestrinske Dalmacije. Narodni zastupnik i splitski načelnik, sada pok. Vjeko Milič, stao u novinama tražiti, da se Dalmaciji vrate otoci Krk, Cres i Lošinj, jer da joj po pravu pripadaju. Istim ako ne još većim pravom mogla je i Kranjska da traži, da joj se vrate neki krajevi Istre, što su više vijekova pripadali pod njezinu jurisdikciju, a to su krajevi najhomogeniji, napučeni sve samim Hrvatima. Bacite pogled na kartu pa da vidite, kako bi u takvom slučaju Istra izgledala! Uzmite u obzir, da je u Istri u ono doba još mahnitao otpadnik Krstić, takodjer Dalmatinac, i da su neka puljska i porečka sela pala na milost i nemilost čitavoj gomili popova izroda, kojima nas je takodjer Dalmacija usrećila, pa prosudite sami, da li bi, kad bi nam oni krajevi otpali, bila moguća dal-nja borba u Istri, ona borba, koja nije ni danas svršila, i ne će, pa bilo to Tresiću i njegovom zvučniku Urbancu pravo ili ne!
»Pravda i naša borba za slobodu, kako je lijepo kazao g. dr. Cole, u svom odlučnom i vanredno uspjelom odgovoru dru. Tresiću, borba od koje nikada ne ćemo popustiti, i pobjeda koja mora nastupiti kao historička nužda jedne nepokolebive volje cijeloga naroda, otpuhnut će sva filozofska razmatranja o rimskom imperijalizmu, kao beznačajne pojave«.
Ta se borba vodi i vodit će se, i mi ne tražimo drugo nego da nam se ne odne-maže, kada nam se već ne će da pomaže.
Ima na priliku u Splitu i drugdje individua, koji šire bezočne, ogavne laži, kao-što je i ova: da se u Istri smije sasvim slobodno da vije hrvatska trobojnica, što, više, čak da je uspostavljen hrvatski sokol i sve tako. Iz iste, od inozemstva plaćene kuhinje, širi se i ova »senzacionalna«. Cim Talijani učine reda u Abesiniji, učinit će ga i u svom najbližem susjedstvu, to će reći, na našem tlu. Tom prilikom da će stvoriti neku novu formaciju, kojoj će onda pripojiti Istru ...
I to baš sada, gdje Talijani kao nikada prije, rade punom parom na asimilaciji
onog našeg življa i kad na vrat na nos use-Ijuju silom u naša sela porodice iz Sicilije i Apulije!
Mi se ne čudimo Talijanima. Vukli su njihovi Venecijanci vjekovima za nos jače i sitnije Hrvale: Frankopane i druge naše velmože, pa zašto ne bi i Tresiča, ali je za cijeli naš narod sramotno, da se ogavne glasine mogu u našoj zemlji nesmetano da kolportiraju
Svejedno: oni naši nebogi tamo onkraj granice, a i mi s njima, nastavit ćemo u prkos svima i svakome našu staru, možemo reći prastaru borbu za pravdu i slobodu nepokolebivom vjerom u pobjedu, koja ne će izostati.	BARBA ŠIME.
NADALJNO POITALIJANČEVANJE SLOVENSKIH KRAJVNIH IMEN
V reviji »Porta Orientale« (zvezek junij—avgust) je neki Angel Scocchi (Skok!) priobčil drugi del članka o slovenskih krajevnih imenih, ki jih je skrbno prevedel v italijanščino na podlagi globokega raziskovanja zgodovine in jezikoslovlja. Po njegovem bodo morali Cerkno imenovati Casale Chiesa, Cer-kovnico in Cerkovno pa Casa del Sagrestano. Vrh Cerkno ali Cerklanski vrh pa Cima di Casale Chiesa. »Pri Fari« (Po-
stojna) mora biti Pieve S. Martino. Dol-Otlica pravi »Piccolo«, da je eno izmed najbolj antipatičnih imen. Otlica se nekdaj imenovala Angeljska gora. Iz besede »Angeljska« je nestalo zaporedoma an-delska, ondelska, odleska, od oliska, Otlica, otelca! Torej Otlica naj postane Monte Sant’ Angelo, Erzelj pa naj postane Sant’Angelo, jer Erzelj naj bi izviral iz nemškega Erzengel. — (Agis.).
SPET SLOVENSKA NARODNA PESEM POVOD ZA PREGANJANJE
Globa in pettedenski zapor idrijskega gostilničarja
V idrijski gostilni pri »šepetavcu« se je i bilo osem po številu in jih spodili iz
19. julija zbralo nekaj fantov in deklet. Med razgovorom in ob vinu so se ojunačili in zapeli neko slovensko narodno pesem. Takoj nato pa so se na gostilniških vratih pojavili policijski agenti, popisali vse fante in dekleta, ki jih je
gostolniških prostorov. Gostilničar je bil zato, j er je dovolil prepevanje slovenske pesmi v svojem lokalu kaznovan z globo 300 lir in pettedenskim zaporom, ostalih osem pa so prijavili na merodajno oblast.	(Agis).
POSTOPANJE OBLASTI NAPRAM NAŠIM IN PRISELJENCEM
Bovec, augusta 19336. — Agis. — V Bovcu in okohci je že več let delal s svojimi kozami neki priseljeni Italijan našim kmetom po polju in nasadih velike škode. Pasel je vsepovsod svojo čredo, neglede na škodo, ki so jo koze prizadejale sadnemu in drugemu drevju. Vsi opomini domačinov napram priseljencu niso zalegli, pa tudi protesti na merodajne oblasti niso bili upoštevani. Končno so le toliko dosegli, da se gozdni nadzorni organi (milizia fcrestaia) pregledali teren, toda škode pač niso priznali. Vendar pa so po tej komisiji priseljenega Italijana poslali na žago pri Bovcu, kjer pa ravno tako pase svoje
koze po polju, kot je to delal v Bovcu. Ce se pa kateri kmet predrzne ga opozoriti, ga priseljenec nažene s kamenjem.
Obratno pa je postopanje napram domačinom. V Čezsoči je bilo na primer še pred časom kaznovanih več gospodarjev z denarno globo od 80 do 200 lir, ker so v gozdu sekali nakazana drevesa, a se na korenini ni več poznal udarec kla^ diva od lanskega leta, ali pa, če je po nesreči pri podiranju nakazanega debla moral poseči še kakšnega drugega. Tako razliko delajo med priseljenci in doma' čini tudi povsod drugod in ne pomaga noben četudi še bolj potreben in upravi' čen protest.
Bolesni i slomljeni vraćaju se naši mladi ljudi iz abesinskog rata
Dobropolje, augusta 1936. Patnje i muke, koje su naši preživjeli oni koji su morali ići svoju krv liti za tudjina, vidi se najbolje na onima koji se shrvani i bolesni vraćaju. Pred nekoliko se je dana vratio svojoj kući iz Abesinlje jedan naš mladić imenom Kastelić Ladvig, zvan Sarnikov, star 23 godine. On je bio u Abesiniji kao vojnik ranjen u lijevu ruku u laktu, te mu je tane išlo kroz kosti i povredilo žile. Od zadobivene rane počela mu se je ruka sušiti, i ne može s njom da uopće ništa radi. Nije mu dodijeljena uopće nikakova ot-šteta, a niti mirovina, i ako kao vojnik ima pravo na mirovinu. Povrh ovoga što je izgubio lijevu ruku, donio je i drugu bolest od koje se neće nikada izliječiti, a to je neka vrst malarije, od koje se po cijelom tijelu neprestano trese. — Zbog ove bolesti moraju ga ukućani neprestano da čuvaju da nebi pao u vodu ili vatru. Pored sve ove njegove bolesti i nesreće koju je dobio, ne daju mu još ni vojničke, a ni civilne vlasti mira. U kratko vrijeme što je kod kuće bio je već tri puta pozvan u Bistricu, gdje su mu strogo zabranili svako pripovijedanje o strahotama, koje su se i koje se još dešavaju u Abesiniji. Bio je pozvan i njegov otac na vojničku komandu u Bistricu te je i njemu saopćeno da ako štogod njegov sin u kući pripovijeda o Abesiniji, da neka ukućani
nikome izvan kuće ne pripovijedaju, jer će u protivnom slučaju sve ukućane zatvoriti.
TALIJANSKI RADNICI U ISTOČNOJ AFRICI PLETU SE S URODJENICIMA
Talijanske vlasti Izdale su strogu odredbu u pitanju talijanskih radnika na radu u Istočnoj Africi. Odredjuje se da radnici moraju nositi odredjenu uniformu i da se ne smiju mješati s urodjenicima ni u kojem pogledu. Očito je da je bio sve veći broj takvih slučajeva, da šu talijanske vlasti morale tako odlučno intervenirati. To se odnosi u prvom redu na odnos s Abe-sinkama.
VRAĆAJU SE KUĆI TALIJANSKI RADNICI IZ AFRIKE NEZADOVOLJNI
U Genovu se vratila jedna grupa od 600 radnika, koji su odslužili ugovoreno vrijeme u Istočnoj Africi. Oni su se vratili natrag u domovinu nakon što su odbili da ostanu tamo kao kolonisti.
Iz fašističkog zatvora se vratio teško bolestan
Bistrica, augusta 1936. Svojevremeno bili smo javili kako je u našem mjestu bio uhapšen jedan naš čovjek, imenom Slavko Ničić zvan Molitov. Bio je osudjen na pet godina zatvora. Sada se vratio kući, ali ne onakav kakav je otišao, nego teško bolestan. Tjelesno i duševno potpunoma je shrvan.
MUSSOLINI U ISTRI
VELIKA HAPŠENJA SUMNJIVIH ELEMENATA POVODOM MUSSOLINIJEV OG DOLASKA
Prošloga petka iznenada je doletio ' mionima došli na Rašu i na Labinštl-
O'BSOOBA V KO'NTUMACIJI NA 14 MESECEV ZAPORA
Gorica, avgusta 1936. — Agis. — Na 14 mesecev zapora in 2.000 lir globe je bil v kontumacijl obsojen Jakob Rutar, doma iz Čadrga št. 6 nad Tolminom, ker je zbežal z doma in se tako izognil vpoklicu v Abesinljo.
hidroavijonom, Benito Mussolini u Raški kanal u Istru, nedaleko granice i posjetio je tamošnji rudnik ugljena, ostao je tamo tri sata, spustio se pod zemlju obučen kao rudar, kopao je malo i izišao te inaugurisao Liburniju, novo naselje, jedan novi fašistički grad, ovaj puta industrijski, koji se počeo graditi na Raši pred nekoliko mjeseci po uzoru poljoprivredne Sabaudie, Pontinije i Littorie, ili po uzoru ribarskog naselja "onakve [ Luigi Razza na otoku Lastovu. Taj će grad služiti za naseljenje nekoliko hiljada rudara, koji su već djelomično došli iz stare Italije u toku posljednjih mjeseci, otkako se je naglo, uslijed abesinskog rata i sankcija, pojačao kapacitet raškog ugljenokopa i otkako je u Rimu sasvim ozbiljno prihvaćena ideja, da se od Istre u roku od par godina mora stvoriti Ruhr, da bi se Italija emancipovala u pitanju ugljena od ino-stranstva.
Fašistička štampa od 8 o. mj. donosi opširne članke o Mussolinijevom dolasku i naglašava veliku sreću za Istru, što je posjećuje Duce...
Iz Pule primamo medjutim vijesti, da je to bio jedan dan potenciranih patnja za Istru, jer su toga dana čitave čete karabinjera i agenata na ka-
nu i u zatvore odvele mnogo seljaka i rudara, koji nisu sasvim pouzdani, da se ne bi Mussoliniju nešto dogodilo. Oko njega su bili samo rudari fašisti i mllicionerl preobučeni u rudare. Kad Je prolazio kroz rudnik radnici su morali da stoje daleko iz vagoneta i da preko vagoneta gledaju Mussolinija.
Inače štampa ističe veliko značenje naselja Liburni je za asimilaciju slavenske Istre. »Corriere Istriano« piše, da je gradnja Liburnije tim značajnija, jer je taj kraj poznat kao najmanje tali' janski. »Corriere« to kaže — »meno istriano«. Sad radi u rudnicima 6000 radnika, a od toga dvije hiljade Talijana iz stare Italije.
NASELJE LIBURNIJA BIT ĆE DOVRŠENO U PROLJEĆE
Fašistička Agencija Stefani javlja, da će fašističko naselje Liburnija, koje se nalazi u području Raše biti svečano otvoreno u aprilu fašističke XV godine. Kako je poznato ovih je dana Mussolini došavši hidroplanom, kojim je sam upravljao, posjetio područje na kome se gradi Liburnija te je tom prilikom započeta gradnja ovog naselja u kome imaju stanovati rudari ovog rudničkog područja.
MUSSOLINIJEVE NAREDBE ITALIJANSKEMU ČASOPISJU
»Giustizia e Liberta« je prinesla v eni izmed prejšnjih številk jako zanimiva navodila, ki jih izdaja sam ministrski predsednik Mussolini in katerih se morajo držati vsi italijanski listi. Povzemamo le značilnejša.
4.	maja. če pride novica, da je bil Farinacci ranjen, ne jo objaviti dokler ne pride dovoljenje Farinaccija očevidno nečejo preveč povišati. (Farinacciju je granata odnesla roko).
8. maja. Ne sme se priobčiti novica o odstopitvi petine plač in mezd.
12. maja. Ne priobčiti d’ Annunzijevih pozdravov.
Gospod Tafari ne sme biti Imenovan negus. (Italijansko časopisje od tedaj rabi vedno »signor Tafari« za Haile Sela-sija, da ne rabi cesarskega naslova negus. Tafari je bilo njegovo ime pred kronanjem).
16. maja. Malo komentarjev o odlikovanju ducejevih sinov. (Ta odlok je izdan zato, da se ne bi ljudstvo razburjalo, posebno pa vojaštvo, ki je zelo razburjeno zaradi teh kolajn, ki sta si jih Mussolinijeva sinova z lahkoto »prislužila«).
22. maja. Ne objavljati člankov, ki pov-darjajo mešanje ras (povod: poroke med Italijani in Abesinci!) »Italia letteraria« je bila zaradi tega zaplenjena.
Zelo strogi so ukrepi za vsako pomilovanje (Abesincev). Nobenega primera sentimentalnosti, nebenega pobratimstva, in čist razloček med raso ki vlada in med vladanimi. Nobenega teoretičnega obravnavanja o tem. Zapomniti si to ob vsaki priliki.
29. maja. O okupaciji tovarn s strani delavcev na Fracoskem pod zaplembo strogo prepovedano objaviti kake komentarje. Samo kronika brez barve, pov-darkov, brez ilustracij.
5.	junija. Ne govoriti o nezaposlenih v Afriki, (torej tudi tam že vlada brezposelnost!)
12.	junija. Ne objavljati načrtov o grobnici na vrhu Amba Alagi in ne o številu grobov, ki jih bo imela.
13.	junija. Ne brigati se za Rusijo. Priobčiti navadno kroniko brez povdarka in komentarjev. »
18. junija. Ob priliki smrti M. Gorkega nič člankov, nič komentarja. Priobčiti samo novico o smrti ali spis o njegovih delih.
4. julija. Ignorirati RtìSiJÒ'-in Titule-sca.
7. julija. O letalskih nesrečah priobčiti samo vesti, ki jih izdaje agencija »Stefani«. — (Agis.)
POSESTNIK KLANĆAR F AŠI ST O V S K E RAZLASTITVE ZEMLJE ZBLAZNEL IN UMRL
Tolmin, avgusta 1936. — Agis. — Naš list je že poročal, da so v zadnjem času na poljubinjskem polju začeli z vso naglico postavljati in zidati več barak. V ta namen so seveda odvzeli domačim kmetom zemljo in nekaterim vse polje, kar so ga premogli. Tako je tudi na ta način zgubil svojo zemljo posestnik, po domače Klančar iz Poljubinja. Naš kmet, posebno Tolminec, ki zna ceniti svojo zemljo, dedovano iz roda v rod, Ki jo s težavo in z velikim trudom obdeluje, da prehrani svojo družino, je s takim postopanjem dvakrat udarjen. Ih nič čudnega, če je omenjeni Klančar zahteval od oblasti da mu vrnejo zemljo. Seveda, niso mu ugodili. Klančar pa je bil toliko obupan zaradi te izgube, da je zblaznel in na posledicah umrl-V kolikor našega kmeta ne ugonabljajo s pretiranimi in vedno večjimi davki, v kolikor ga ne preganjajo kot protidržav-nega z domov, mu se brezvestno jemlje' jo zemljo za razne vojaške in druge ta' ke naprave in ga tako tirajo v uboštvo in obup.
MATIJA LIPUZIC:
V IDRIJI
V večeru trudnem sam po cesti hodim — vsenaokrog le hladen lunin svit — z očmi po zemlji svoji rojstni blodim, kjer narod naš na križu je pribit.
Kotlina vsa — ognjeno žrelo tleče — izliva srd iz brd in tiho bol, živi) srebro iz ran skeleče teče, iz grl le gnjeva glas ječi okol
RudarH črni — suhe korenine, vsak Uh, kot z vsem svetom bil bi sprt, le zvon brni visoko iznad line kot hi prUeče jim pozvanjal smrt..,
Kot pred oltarjem klanja tu se vsaka tnad nesrečni zemlji, sinom, ki že spe, ginevajo za sen svobode zlati, ki naj obseval nam bi vse gore.
O, noč polmračna, v zvezdnatem zavoju poskrij vse misli težke, boli, jad, in mene v jamah temnih, mehkem soju, v gorah prosečih, kjer je večen hlad.
KONGRES EMIGRACIJE
VSEM DRUŠTVOM VČLANJENIM V EMIGRANTSKI ZVEZI. — SPREMEMBA PRAVIL
Ka prošnjo vloženo od strani Zveze nigoslovenskih emigrantskih združenj da bi notranje ministerstvo dalo svoje načelno dovoljenje za letošnji redni kongres, je g. minister notranjih zadev načelno dovolil, da se emigrantski kongres sme letos vršiti.
Zato pozivamo emigrantska društva, da se že sedaj pripravljajo na letošnji emigrantski kongres, ki se bo vršil 4 oktobra t. 1. v Zagrebu. Zlasti pa opozarjamo društva, da v smislu zveznega pravilnika pošljejo zveznemu vodstvu do 6 septembra kratko poročilo, opremljeno predvsem s statističnimi podatki o svojem delovanju v letu, dalje točno število svojega članstva na dan 1 septembra. Ponovno pozivamo vsa društva, da čimprej, najkasneje pa do 20 avgusta, pošljejo svoje želje in predloge glede izpremembe zveznega pravilnika na Odbor Zà reformo pravilnika, Ljubljana, Šelenburgova 7/II.
Zvezno vodstvo bo s posebno okrožnico dalo še nadaljna navodila glede letošnjega kongresa v smislu dovoljenja, kot ga je dobilo od notranjega ministerstva.
Prosimo nadalje vsa društva, da že sedaj na članskih sestankih pretresajo predloge, kateri naj bi se v smislu pravilnika potom zveznega vodstva predložili letošnjemu kongresu. Tako bo mogoče razne društvene predloge pravočasno vsestransko pretresti in glede njih zavzemati stajališče že na predkongresnih sestankih.
Emigrantska društva pripravite se dobre in Temeljito na letošnji kongres! Vsak manitestacijsM značaj kongresa mora letos odpasti in bc zato letošnji kongres samo delovni kongres.
Za Zvezno vodstvo Predsednik	Tajnik:
Dr. L M. Cok	Anton Mladen
*
V smislu poziva, ki ga je vodstvo Saveza objavil' v »istM«. prosimo bratska društva, da nam najpozneje do 20 t. m. na gornji naslov javijo s- eje predloge in želje v pogledu izpremembe pravil Saveza. — Ce katero društvo nima pravil Saveza, naj jih zahteva od vo istva Saveza. Bratska društva prosimo, da skličejo čimprej širše sestanke, kjer bo moglo članstvo so-ielovati pri delu /a izpremembo pravil.
Propagandni odsek.
ZAŠTO italijI podupire
ŠPANJOLSKE USTAŠE
Iza španjolskih fašističkih generala i oficira nalaze se sve reakcionarne snage i krupni veleposjednici feudalnog tipa. španska pobuna nije prosta buna generala, krupnih veleposjednika i kapitalista. Ona je velika medjunarodna zavjera protiv španskog naroda, zavjera u kojoj su neposredno uzeli učešća njemački i talijanski fašisti. Kakve ciljeve ima fašizam u Španiji? On podržava trule ostatke feudalizma, elemente krupnog kapitala koji su najviše oti-mački i to zbog toga, što računa da će pretvoriti Špani ju, ako ne u vazala, a ono u saveznika fašističke Njemačke i Italije protiv Francuske. Njemačka štampa uzalud ne objašnjava Italiji, da je opstanak demokratskih vlada u Španiji i Francuskoj »ozbiljna opasnost« isto tako i za fašističku Italiju. Njemački fašizam računa da će, pomažući pobunjenike, uspjeti da pretvori pomoću njih Maroko u njemačku vojnu bazu oslonca u Sjevernoj Africi. Njemački fašizam hoće da pretvori španska ostr-va u Atlantskom oceanu i u Sredozemnom Moru u bazu za njemačku vojnu flotu. Njemačka štampa već je otkrila, da general Franco obećava da svojim »pokroviteljima« dade utvrdjeno pristanište Ceutu i ostrvo Minorku. Talijanski fašizam, s druge strane, zauzevši Abesiniju i utvrdivši se u izlazu iz Sredozemnog Mora — kod Sueskog Kanala, teži da zauzme isto tako čvrstu poziciju kod ulaza u Sredozemno More. On hoće da stvori kod obala španskog Maroka bazu za talijanske podmornice i da stavi engleski Gibraltar pod talijanske topove. Njemački i talijanski fašisti, koji podržavaju španske reakcionare, teže da stvore u Evropi i Sjevernoj Africi novo bojište rata. Eto, zbog čega je borba španskih demokrata za slobodu i nedjeljivu špani-ju u isto vrijeme i borba za mir.
Abesinska zmaga in slovenski zvonovi — Slaniki in sankcije*..
V nekem večjem kraju v Soški dolini so se ob zavzetju Adis Abebe vršile proslave kot po ostalih krajih. V cerkven stolp P» «o poslali zvečer mladeniče, da bi ob tej nadvse slovesni priliki pritrkavali. Toda svonovi so zvonili tako turobno, kot bi bilo Pritrkavanje namenjeno kakšnem pogrebu Zato so oblastniki poslali v stolp drugo skupino fantov in nesli so jim toliko vina, da so bili pri končanem zvenenju vsi pijani. Da bi jih mendaj malo streznili, so oblastniki poslali vsakemu svoj slanik. Ti Pa niso bili lem in so se za postreiljivost zahvalili s tem, da so vsak svoj slanik dr-*ali kvišku in vpili:	»sankcije, sankcije*.
(Agis.)
PRED VOJNIM SODOM 0 BOLOGNI OSUDJEN JE JOSIP JAKOMIN NA 22 GOD. ZATVORA
Trst, augusta 1936. — Ovamo je pred tamošnjim vojnim sudom osudjen je zatvora. Osudjeni se zove Josip Jakomin, vojske umjesto da ide u abesinski rat. On formirali smo se pobliže o slučaju pa nam slučajeva medju mnogobrojnim sličnim slu imaju mnogo posla s onima, koji nisu htje
stigla vijest Iz Bologne, da Je ovih dana dan Slovenac iz Koparštine na 22 godine a osudjen Je jer je navodno pobjegao iz je služio u vojsci negdje na Trentinu. Inje vijest potvrdjena. Ovo Je Jedan od težih čajevlma. U posljednje vrijeme sudovi li da idu u klaonicu.
PREPREČEN OBMEJNI INCIDENT
talijanski oficirji in vojaki vpadli na jugoslovansko ozemlje
MALE VESTI
V	Selu p ri Črničah je kamjon podrl 40-letnega Rudolfa Kristančiča iz Pod-gore, ki se je peljal na kolesu, ter ga s tako silo vrgel ob tla, da je ostal na mestu mrtev.
*
V	Gorici so ustanovili zavod za zaščito izpuščenih kaznencev. Svoje prostore ima v ul. Barzellini.
♦
Baistrocchi, podtajnik za vojno ministarstvo je obiskal vojaške postojanke v Kamiji in soško dolino, kjer je pregledal oddelke, ki so na valikih poletnih vajah. V Gorici je imel patriotičen govor na vojaštvo.
Rakek, avgusta 1936. — (Agis). — Med obmejnim krajem Slivica pri Rakeku in Postojno se je 29. julija v dopoldanskih urah pripetil majhen, toda značilen incident, ki bi lahko imel hude posledice, za kar pa se je zahvaliti samo našim obmejnim stražnikom, da niso izgubili prisotnosti duha. Službujoči graničar in podpreglednik finančne kontrole oba iz Rakeka sta od 11. uri opazila, da se je le nekaj metrov za državno mejo pričelo zbirati italijansko vojaštvo, kar se jima je že takoj zdelo sumnjivo. Istočasno so bili na italijanski strani tik ob prehodu ceste na naše ozemlje v službi dva italijanska finančna stražnika in dva miličnika. Skupina vojaštva se je čim dalje bolj približevala naši meji in se na gotovi razdalji ustavila, le kapetan, trije poročniki, narednik in dva vojaka so svojo smer nadaljevali, prestopili mejo in vpadli na naše ozemlje kakih 50 m. Ustavili so se šele, ko sta naša službujoča organa na
trikratni poziv »Stoj!« pripravila puške. Takrat so se vsi obrnili in umaknili nazaj čez mejo, nato pa naše stražnike prosili, naj jim pustita fotografirati. Ko sta jim to odklonila, so odšli k ostalemu vojaštvu, ki je bilo morda komaj 100 m za mejo in pričeli prepevati fašistično himno.
Brez dvoma je bil ta nenaden vpad na naše ozemlje storjen z gotovim namenom in da je bila ta komedija dobro pripravljena in naštudirana in ne brez vsakega ozadja. Italijani, ko so prekoračili našo mejo so se dobro zavedali, da imajo za sabo poleg štirih službujučih organov še kakih sto ali morda več vojakov, med tem ko sta bila na jugoslovanski strani samo dva stražnika. Ta slučaj mirno preprečenega incidenta je pripisati samo našima stražnikoma, kajti v nasprotnem slučaju postopanja bi bil neizogiben in lahko postal usoden.
Misteriozno ubistvo na granici
Neznanac je pokopan u Trnovu
Trnovo, augusta 1936. Ovih dana bio je na našem groblju pokopan jedan čovjek, kojemu neiznamo ni imena ni prezimena. Znamo samo da je ovaj čovjek bio jugoslovenski državljanin. Kako se ovdje govori, njega su ubili fašisti na granici kod Liškove doline. Ovaj je čovjek imao navodno kod sebe gotovog novca osam hiljada lira, a to su mu fašisti uzeli. Mi nebi bili ovo ni doznali, da se nije jedan od fašista koji je u ovom ubistvu sudjelovao, izdao, a to je jedan naš izrod rodom iz sela Kaseze, a u službi je pogranične milicije u Li-
škovoj dolini. On je izjavio da je on lično ubio ovog čovjeka te da su mu pobrali sav novac od 8 hiljada lira i da su to medjusobno razdijelili. — Kada su ovog mrtvog čovjeka donijeli u Trnovo, donijeli su ga potpunoma golog zavije-nog u jednu plahtu, a grob su mu iskopali ne kao čovjeku kršćenom, nego kao životinji. Kada su ga bacili u grob, rekao je ovaj siti naš izrod koji ga je ubio, ove riječi: »Tukaj boš ležal slovenski pes«. Ovaj je dogodjaj potresao cijelu našu okolinu.
Sumnjivo premikanje vojaštva ob meji
Gorica, avgusta 1936. — (Agis). — Koncem meseca julija se je opazilo zlasti močno in vsestransko premikanje vojaštva ob meji med Podbrdom, odnosno Baško dolino, vse do Nanosa, oziroma Postojne. Vojaštvo je prihajalo po Vipavski dolini proti Idriji, od tod pa odhajalo deloma proti vrhu Porezna nad Cerknom v Baško dolino, deloma pa je krenilo na levo po idrijski planoti proti obmejnim predelom.
V zadnjih štirih dneh v juliju je imela teška artelerlja vaje v ostrem streljanju v raztreseni, na bivšem Kranjskem najvišje ležeči gorski vasi, Voj-skem nad Idrijo. Radi teh vaj je bilo primorano prebivalstvo tudi gorske vasice Tribuše zapustiti domove in je bila vas in okolica sploh na vojaško povelje
izpraznjena. Dalje, 27. In 28. julija je pasiral nekatere vasi nad Idrijo polk konjenice, ki je odšel proti meji, v smeri vasi Godovič. Na Poreznu nad Cerknom in njegovem pobočju se vrše dnevne in nočne vaje pehote in topništva. Grmenje topov se sliši celo čez mejo v vasi na jugoslovanski strani. Posebno aktivna je ‘bila artelerija v zadnjem tednu julija.
Premikanje čet, ki je na vsej obmejni črti zelo močno se vrši deloma tako naglo in nenadno, da je nemogoče slediti, katere edinice vse sodelujejo pri teh vajah in koliko je število teh čet. Da pa je številčna moč vojaštva velika, se da sklepati iz raznih poročil, ki prihajajo iz posameznih krajev.
Vofakt izazivali naše mirne Sante
Postojna, avgusta 1936. — Agis. — Zadnjo nedeljo v juliju so priredili domači fantje v Novi Sušici pri Košani javen ples. Tekrat so se nahajali ta_m vojaki 10. regimenta artel., ki so prišli na manevre iz Trsta. Od prirediteljev so zahtevali vojaki, da jim dovolijo vstop na plesišče za polovično ceno. Vstrajali so na svoji zahtevi in jo upravičevali s tem, da jim je tudi v mestu priznana pravica do polovične vstoplne za kino
predstave in druge slične ter hoteli to doseči z nasiljem. Domači fantje so se jim uprli in takoj so prišli karabinjerji ter odbili zahteve vojakov. Ti so se hoteli za neuspeh svoje zahteve maščevati s tem, da bi izzvali prepir. Odšli so v najbližjo gostilno k Benigarju, začeli razgrajati in na vse načine izzivati domačine, ki pa so sicer težko, toda kljub vsemu ostali mirni.
NOVO VOJAŠKO LETALIŠČE OB MEJI
Črni vrh nad Idrijo, avgusta 1936. — (Agis). Na črnovrški planoti in sicer v območju vasi Zadlog so se pred kratkim mudili vojaški inženjerji. Izmerili so gotov teren, na katerem bodo baje v najkrajšem času pričeli z urejevanjem in gradnjo vojaškega avionske-ga letališča. V zadnjih d vel letih niso prav za prav uredili in gradili nobenega sličnega letališča, pač pa so bila zgrajena in urejena že prejšnja leta razna redna in zasilna letališča kot pod Učko, v Matenji vasi pri Postojni, v št. Vidu nad Vipavo, v Vipavi, v Ajdovščini, Šempasu, na Rojcah pri Gorici, na Tolminskem in pri Bovcu. Med tem časom pa so napovedali gradnje letališč tudi v Trnovem pri Ilirski Bistrici, nekje na Tolminskem in drugod.
EKSPORT JUGOSLOVANSKEGA TOBAKA ČEZ MEJO
Žiri, avgusta 1936. — (Agis). — Od-kad je italijansko vojaštvo na manevrih ob meji, se je promet na naši strani precej oživel. Posebno velik porast prometa se opazi v obmejnih trafikah. To, da je en sam trafikant prodal v enem samem dnevu za preko 12.000 lir ekspertnega tobaka preko meje, nam zgovorno kaže o velikem številu vojaških edinic ob meji, kajti skoro vsa množina prodanega tobaka je šla preko meje le za italijanske oficirje in vojaštvo.
Novo ojačenje karabinjerskega trupa za 600 mož
Trst, julija 1936. — (Agis). — V drugi polovici meseca julija so dobile karabinjerske postaje v Julijski Krajini ojačenje od 600 mož. In to kljub temu, da so bili v nekaterih, zlasti obmejnih krajih v zadnjem času ojačeni posamezni oddelki milice in finančnih stražnikov in da so prišli v razne obmejne, utrjene predele vojaki, lansko leto na novo ustanovljene vojaške edinice, nazvane »corpo confinario«.
♦
Iz tržaškega fašja so bili izključeni Turk Ivan, Renes Ivan, Cecchini Ludvik, Cecchini Benjanin, Cecchini Hieronim.
♦
Na Godiškem se je rodilo juliju 60, umrlo 68, porok je bilo 20.
*
V tržaški pokrajini in Trstu je bilo v juliju 287 rojenih (v juniju 300), torej 13 manj, mrtvorojenih 12 (19) — 7 manj umrlih 233 (240) — 7 manj, porok 174 (162) — 12 več.
♦
Planinsko-jamska komisija za Julijsko Krajino je z dovoljenjem vojaških oblasti izvršila vrsto raziskovanj na Nanosu. Z 18 člani je raziskala 20 jam med Rjavim hribom U091 m) in med Velikim Bukovcem (1256 m). Značilne so te jame po svojih navpičnih rovih, ki so globoki do 80 m in na dnu katerih se nahajajo še sedaj v vročem poletju debele plasti ledu. V neposredni bližmi jam je bila temperatura 18 stopinj, a globoko v jami 2 pod ničlo. Nekdaj so led iz teh jam vozili v Vrst in Gorico, ko še ni bilo tovarn za led. Najgloblja brezdna ležijo 116 in 140 m globoko z razsežnimi rovi. V Julijski Krajini je dosedaj znanih, preiskanih in registriranih 3.285 jam.
♦
Labinjski premogovnik da na leto 1 miljon ton dobrega črnega premoga. — Dnevno ga izkopljejo 300u ton. V rudniku je zaposlenih direktno in indirektno okrog 6000 delavcev, Rovov je 130. V nekaj letih hočejo doseči ietno kapaciteto 3 miljonov ton. Pravijo, da so ležišča precej obsežna in da segajo ceio do Trsta in v nekaterih krajih do morja.
*
Na Goriškem bo žito kupovala samo Assoziazione Cooperativa Agraria Giuliana, ki je edina od države pooblaščena. Kmetje bodo morati! obdržati za dom samo 3 q za vsako osebo in 2 q za seme za vsak ha. Vsako drugo prekupčevanje, zamenjava, darovanje žita itd. je strogr prepovedano.
♦
8. avgusta so na slovesen način praznovali dvajsetletnico vhoda italijanskih čet v Gorico.
Italijanski fašist?, ki so stanovali v Barceloni, so se ob priliki sedanje revolucije postavili na stran upornikov in streljani na vladne čete ter ljudstvo. Ko pa so jih ti premagali, so nekateri zbežali drugi pa so bili v boju ubiti. Italijanska vlada je seveda protestirala.
♦
»Dodekanesos«, listi dodekaneških emigrantov v Egiptu, poroča, da so italijanske oblasti izvedle na Dodekanezu mobilizacijo v namenu da pošljejo te grške mladeniče v Abesinijo, ker fašisti hočejo da Abeslnci pobijajo sedaj, ko ne morejo opraviti ničesar ne aeroplani in ne plini, rajši Grke kakor pa Italijane.
*
Na dve leti in 3.400 lir ja bil obsojen Josip Kuštrin, star 58 let iz čepovana. ker je hotel izsiliti z grožnjami od Marije in Antona Glešič iz Šempasa nekaj zlatnine v vrednosti 300 lir. 10 in pol meseca in 1.050 lir kazni ze dobil Kragelj Franc, star 35 let, iz Sv. Lucije, ker si je nepravično prilastil 370 lir svojega d°-lavskega tovariša Franca Muravca.
POTRESNA TRAGEDIJA UČITELJICE ZORE SAMSA
Zemun, (Istra) augusta 1936. Nije davno što smo vam javili o tragediji koja je zadesila našeg seljaka Samsu Ivana i njegovu kćerku Zoru, koja je učiteljica. Takodjer javili smo kako Je sirota Zora dobila veliki živčani napad zbog toga što je bila prisutna kada su fašisti na bestijalan način mučili njezinog oca, a i zbog udarca Koje je po glavi dobila, jer se je stavila u obranu svoga oca. Sirota je djevojka bila zbog bolesti u bolnici za umobolne u Trstu, i prošlog su je mjeseca pustili kući još uvijek bolesnu. Da je u čovjeku srce od kamena, ova bi mu se djevojka sažalila, ali kod ovih naših krvopija nema usmiljenja. Sada joj se ovako bolesnoj izru-gavaju govoreći joj neka ide u Jugoslaviju da će tamo naći učiteljsko mjesto...
Ona sada luta po našem selu a i po našim susjednim selima. Mi je iz dna duše žalimo, ali joj pomoći ne možemo. Boli nas njezina tragedija, koja je rezultat fišističkog nasilja
ZATEGNUTI TRGOVINSKI ODNOSI IZMEDJU ITALIJE I JUGOSLAVIJE
Kao Sto je poznato, trgovinski promet izmedju Italije i Jugoslavije gotovo sasvim je prestao. Klirinški sporazum ne funkcionira a trgovinski ugovor se smatra anuliranim. Talijanska vlada donijela je odluku, da se izvoz iz Italije može dozvoliti samo za slobodne devize i to 100 posto. Iste odluke donesene su i s naše strane. Jedino što još nije primljeno ni s jedne ni s druge strane to je primjena najviše carinske stope, a sudeći po svemu neće se ovo ni poduzimati. Kako je Italija uvela kontrolu uvoza putem kontingenta, to se veličine kontingenta odredjuju za svaka tri mjeseca a tako isto vrši se i raspodjela po zemljama.
Kako se saznaje, Italija je voljna da Jugoslaviji dade za treće tromjesečje, odnosno za period juli—septembar, manje kontingente za neke glavne artikle izvoza kao što su stoka, drvo, pšenica itd. Davanje ovih kontingenata je uvjetovano kompenzacijama. Kako se u upućenim krugovima saznaje, uzet je na nadležnim mjestima u Beogradu u proučavanje ovaj oredlog Italije.
ŠVICARSKA ŠTAMPA O TALIJANSKOM NEPRIHVAĆANJU TRGOVINE S JUGOSLAVIJOM
Švicarski list »Ziiricher Zeitung«, od 7 augusta, donosi članak, u kome se ukazuje na teškoće, sa kojima se bori Jugoslavija, u želji da dodje do ponovnih trgovinskih veza sa Italijom. Italija stavlja velike prepreke kako uvozu iz Jugoslavije, tako i izvozu u Jugoslaviju. Jugoslovenska industrija drva očekivala je veliko poboljšanje poslije ukidanja sankcija, te se sada nalazi u nepovoljnom položaju. Italija ne dozvoljava uvoz, a Španija, koja je imala da stupi na mjesto Italije kao kupac drva, ne dolazi sada u obzir. Zatim, treba riješiti pitanje izravnanja klirinškog salda. Italija smatra, da je sporazum o kliringu otkazan uslijed primjenjivanja sankcija, i odlaže regulaciju toga pitanja, dok ne bude zaključen novi trgovinski sporazum sa Jugoslavijom. Zato je jugoslovensko ministarstvo finansija moralo izdati nove odredbe o transferu za Italiju. Sve te okolnosti znatno otežavaju medjusobne trgovinske veze.
IVAN STRANIĆ-AMERIKAN 80 GODIŠNJAK
Ivan Stranić-Amerikan
Širom čitave Istre, a i izvan njezinih granica dobro poznati rodoljub Ivan Stranić-Amerikan »barba Zvane«, slavi dne 15 augusta ove godine svoj osamdeseti rodni dan. Rodio se je 15 augusta 1856 godine u selu Bortoli sreza pazinskog. Rane godine djetinstva proboravio je u rodnom selu kod poljskih radova. Nemirna narav i prirodje-na želja za doživljajima nukala ga je po svijetu. Prvi i najbližji cilj bio mu je Pula, odakle ga je dužnost u financijskoj službi ponijela na otok Lošinj. Tu se upoznao sa mladom i lijepom Lošinjkom Antonijom ro-djenom Škrivanić. s kojom se je vjenčao. Pošto je ta imala svoje rodjake u Južnoj Americi, dao je ostavku na državnu službu. te otputovao sa ženom preko Oceana u novu domovinu Argentiniju. Po kratkom bivanju u Buenos Airesu, preuzeo je upra-viteljstvo ogromnih pšeničnih plantaža u Rosario di Santa Fe. Sreća mu je prve godine bila mila, te je sa njegovom poznatom marljivošću privredio na stotine vagona pšenice. Kako nikada nesreća ne spava, to je katastrofalna poplava velerijeke Rio Grande poplavila čitavo imanje i to tada kad je bila pšenica pospravljena u vrećama za eksport, te tako poplava uništila čitav njegov dugogodišnji trud i muku. Satrven po katastrofi, financijalno gotovo potpuno uništen, pobrao je ono malo što mu je
ostalo, vratio se je u Buenos Aires, a odanle sa ženom i dvoje mlade djece u rodnu Istru. Volja za radom i prirodjena energija ga nikada nijesu napustile, pa je na povratku u domovinu kupio u Pazinu, na vrh znamenitog Buraja kuću u kojoj je otvorio gostionu kod »Amerikana*. Ta je naskoro postala središte ne samo svih kmetova iz čitave Istre, vić i sve hrvatske inteligence grada Pazina, okolice, Istre i Primorske. To je bila prava narodna go-stiona u kojoj je mogao svaki uz dobru i jeftinu hranu dobiti najbolja Istarska vina. Mnogo se je tu narodnih skupova održalo, mnogo dobrih i korisnih savjeta dijelilo, mnogo lijepo plesalo uz zvuke domaćih kmetskih gudača uz uvijek vedrog i zadovoljnog čela »barbe Zvaneta-Amerikana«.
Tu su i djaci prve hrvatske gimnazije našli utjehu mladih želudaca i žednih grla i ako je to dobro znano bilo profesorima, koji su takodjer tamo zahadjali. Ta narodna gostiona bila je trn u peti domaćim Talijanima u kojoj su se sastajali i narodne vodje tlačenog istarskog naroda. — Talijanskom okupacijom postala je i ta narodna gostiona cilj progona, a osobito barbe Zvaneta. Tako su kremenitog i značajnog Hrvata, koji nikad nije zatajio svoj materinski jezik, za Uskrs godine 1919 strpali u zatvor u pazin-skom Kaštelu, tamo ga zadržali nekoliko dana, prividno ga ispustili, a na sam mali Uskrs, kad se baš spremao na objed, ga opet uhpasili i tjerali starca u tršćanske zatvore, gdje je pretrpio nebroj muka i u zatvoru i od sudaca, koji mu ništa drugog, dokazati nijesu mogli, već da je pošten Jugosloven. Vrativši se iz tršćanskih zatvora bio je neprestani cilj napadaja i progona tako, da je bio primoran prodati sve, te se zaputili u slobodnu Jugoslaviju, gdje sada u vlastitoj kući u Mariboru uz svoju ženu, uz obitelj sina Josipa, uživa zasluženi mir dugogodišnje životne borbe.
Njegovoj osamdeset-godišnjici se vesele i žele još dugi niz sretnih i zdravih godina uz ženu Antoniju, sin Josip, koji je prokurist veletrgovine g. Miloša Oseta u Mariboru, sa troje djece, te kćerke Tea, udata Kalokira, višeg činovnika poštanske direkcije u Ljubljani, sa troje djece, te svi ostali Istrani emigranti i oni naši, koji još žive u našoj Istri.
Donašamo i njegovu sliku, kako je još i danas čil i zdrav, kad mu je najveći užitak čitanje »Istre« iz koje prati s najvećom pozornosti sve dogadjaje i patnje našeg zasužnjenog naroda sa čvrstom vjerom, da će još sam doživjeti sunce slobode našeg putničkog naroda.	Istran.
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
Emigrantsko društvo »Zora« v Sp. Šiški pri Ljubljani je oživelo
Preteklo zimo je prosvetno in izobraževalno društvo »Zora« v Sp. šiški prešlo iz daljšega mrtvila. V društvu se je začelo novo pomlajeno življenje. Iz letargije, ki je precej časa vladala, so spravili društvo zanimivi redni mesečni sestanki. V jeseni bodo sestanki vsakih 14 dni. Počasi bodo obnovili tudi pevski zbor in počasi bo postalo društvo vedno bolj aktivno in živo, postalo bo središče naših rojakov v tem delu Ljubljane.
Izredni občni zbor je bil 5 julija. Za predsednika je bil izvoljen Ivan Leban, za podpredsednika Blaž Pavlin, tajnika sta Troj er Rudolf in Peršič Leopold, Faganel Leopold je blagajnik, odborniki pa Kermel Kristijan, Vuga Ivan, Špacapan Stanko in Terčič Alojz, revizorja sta Ba-dalič Albert in Batič Franc. Društvo začasno še nima svojega lokala, toda upanje je, da ga bo kmalu dobilo. Sestanki in predavanja se vrše v gostilni Grgič na Celovški cesti.
Gostovanje našega društva iz Karlovca v Novem Mestu
Društvo »Istra-1 rst-Gorica« iz Karlovca bo gostovalo na praznik v soboto 15 t. m. v Novem Mestu ob sodelovanju tamošnjega društva »Soča«. Natančen program je bil že javljen. Prosimo rojake, da posetijo prireditev ter tako moralno in gmotno podprejo ti dve naši agilni društvi, ki zaslužita v polni meri vsako podporo.
Organizatorno-propagandni odsek Saveza jugoslovenskih emigrantskih udruženja.
15 t. m. v Dol. Lendavo !
Ob petnajstletnici naselitve naših rojakov poljodjelcev v Prekmurju priredi delavno društvo »Soča« Dol. Lendava proslavo te pomembne obletnice na praznik v soboto 15 t. m. v Petešovcih.
Vabimo posebno bližnje rojake in prijatelje, da se te prireditve udeležijo in v vsakem pogledu podprejo napore naših ljudi na skrajnjem severu naše domovine.
Organizatorno-propagandni odsek Saveza jugoslovenskih emigrantskih udruženja.
Iz Udruženja emigranata Jugoslovena iz Julijske Krajine i Zadra u Splitu
NAŠA KULTURNA KRONIKA
KAKO JE AUSTRIJA PROTEŽIRALA TALIJANE U ISTRI
ODLOMCI IZ DNEVNIKAi JEDNOG AUSTRIJSKOG OFICIRA
Zagrebački »Obzor« donosi u svom feljtonu izvatke iz neštampanog dnevnika graničarskog^ majora Tome Mar-getića, koji je služio u doba Radeckoga i boravio neko vrijeme i u Istri. Za službovanja kod žandarmerije pravio je Margetić u svom dnevniku zabilježbe i o kulturnim i nacionalnim prilikama pojedinih krajeva, u kojima je služio. Kao Hrvat, on je sve prilike i dogodjaje motrio i ocjenjivao sa svog hrvatskog i slavenskog stanovišta, pa je baš zato njegov dnevnik dragocjen prilog za historičko proučavanje prilika, u kojima je tada (polovicom prošloga vijeka) naš narod u pojedinim krajevima živio i u kome se stanju nalazio.
Donosimo dva odlomka iz toga dnevnika, koji se odnose na Istru: Slavenska karta Austrije od jednoga Slovenca. Pazin, u rujnu 1850. Zamjenik državnog odvjetnika Petar Koster, mlad, prekrasan čovjek — Kranjac — bio je 1848. u Auli u Beču u opoziciji protiv stare vlade. Oduševljeni Slaven, on je načinio kartu Austrije sa specijalnom oznakom područja, u kojima su nastanjena slavenska plemena, te je namjeravao ovu kartu posvetiti glasovitom banu Jelačiču. Vlada je ovu kartu konfiscirala. (Kasnija bilješka olovkom: 10 godina kasnije bude oslobodjena). Prikaz o prilikama u IstrL Pazin, u siječnju 1851. Istra sa pučanstvom od po prilici 230.000 duša. pri-
plemnu; obala od Trsta do Pule napučena je žiteljstvom talijanske rase, koje je od vlade jako protežirano, dok su Slaveni ove male zemlje u svemu i svačemu, a napose u pogledu škola, na neodgovoran način zanemarivani. Preveč je glupo uvadjanje talijanskog jezika kod škola i očevidna Je nepravda prema većini slavenskog pučanstva, čija djeca moraju učiti talijanski. Njemački bi je zik pored narodnoga slavenskog imao smisla, pošto zemlja pripada Austriji, a ne Talijanima, u kojima mi imamo najodlučnije neprijatelje i koji u slučaju sretno vodjenog rata ne će propustiti, a da uz Lombardo—Veneciju ne stave zahtjev i na Istru. Ali tako to hoće mlitava vlada bez obzira na stečena iskustva godine 1848—1849. Medjutim se kod slavenskog pučanstva budi samosvijest i ono se opire talijanstvu, koje vlada u uredu i u zemlji na štetu vlade. Nažalost će proći još mnoge i mnoge godine prije no što će tudji neprijateljski elemenat biti svladan. Jedino škole su u stanju da očuvaju narod od prevlasti talijanstva i od bijede. Ali škola u unutrašnjosti zemlje uopće nema; samo na obali se one gaje u talijanskom duhu. Kopar, Rovinj, i Pazin imaju dobre škole.
Ova su mjesta iz Margetićevog dnevnika karakteristična, jer potvrdjuju staru tezu, da je Austrija u Istri protežirala Talijane na štetu Slavena. To
pada sa dvije trećine istih slavenskom | potvrdjuje jedan austrijski oficir.
TRAGEDIJA „NA KRASU"
OD IVANA PODLESNIKA
TALIJANSKI KAPITAL U JUGOSLAVENSKOM HOTELIJERSTVU ?
»Trgovski list« iz Ljubljane piše, đa se na Bledu govori, kako se jedan talijanski koncern mnogo interesira za predstojeću rasprodaju hotela i ostaloga posjeda hotelijera Kende. Za ovaj hotel se interesiraju i druge neke inozemne grupe. Dražba će se obaviti 24 o. mj. Cio objekat (nekoliko hotela, vila, jezero, stari grad itd.) procijenjen je na 28 milijuna dinara, a dug iznosi 24 milijuna.
OBLASTI DOVOLILE HOTELU DIDIČ PONOVNO OBRAT
V Idriji so pristojne oblasti dovolile ponovno obratovanje hotelu Didič, kateremu je bila ob priliki aretacije lastnika Ivota Didiča in njegovi poznejši konfinacijl, odvzeta tozadevna koncesija vse do letošnjega poletja. Kot je pa znano, so omenjenemu hotelu kljub temu dovolile oblasti ob raznih prilikah: ob prihodu višjih oficirjev itd., eno ali večdnevno obratovanje
( A g 1 s)
Historijski arhiv za Dalmaciju i talijanstvo Dalmacije
Izišao je novi broj (123 i 124) poznate revije »Archivio Storico per la Dalmazia« koji pod vidom nauke širi talijanski iredentizam za Dalmaciju. Dono-na za vrijeme sezone kiša. si nekoliko članaka koji svi obradjuju teme u vezi sa talijanskom kulturom na Korčuli, u Kotoru, u Šibeniku. Splitu itd.
Nova raznarodovalnica
Trst, junija 1936. — (Agls.) — Na nanoški planoti je raztresenih nekaj kmetij, baje šest. Ker so zelo oddaljene od okoliških vasi, in sicer od št. Vida, kamor tudi spadajo 2 do 3 ure nameravajo oblasti v prihodnjem šolskem letu odpreti za otroke na nanoški planoti enorazrednico, da jim tako omogočijo pouk. Ta načrt bi bil vsekakor za pozdraviti, če bi se skrbelo za naše otroke v ljudskih šolah vsaj toliko, kolikor neobhodno potrebujejo za življenje. Ker pa navadno za take male eno-razrednice skrbijo in vodijo le družbe, kod je »Umanitaria«, »Italia Redenta« i t. d., ki so znane po svojem jem raznarodovalnem sistemu in ki zasledujejo vse druge namene prej, kot nuditi našim otrokom res prave izobrazbe, ne bo ta novootvorjena šola drugo kot novo breme za kmete na nanoški planoti in za šentviško občino.
Pred kratkim je umrl v Ljubljani pisatelj Ivan Podlesnik. Malo pred svojo smrtjo je zaključil tragedijo v treh dejanjih »Na Krasu«.
Delo so pregledali Publicistični odsek našega Saveza in tudi drugi priznani knii-ževniki. Soglasno mnenje vseh je, da je delo izredno dobro in da ga treba čimprej izdati.
Pisatelj je znal z izredno spretnostjo prikazati v tej tragediji vso veliko bol našega naroda pod Italijo. Dotaknil se je vseh problemov naših ljudi v Julijski Krajini na tako popoln način, da pri tem niti najmanj ne trpi umetniška vrednost dela.
Podlesnik ni bil sin našega Krasa in nas mora zato dejstvo, da je mislil nanj in ga tako lepo orisal, še posebno veseliti. Òb vsaki priliki je pohitel med naše ljudi, jih spoznaval, navezoval prijateljske stike in jih vzljubil. Iz njegovega dela veje res prava ljubezen do našega ljudstva v suženjstvu.
V interesu naše stvari je, da to delo čimprej izide, zato se obračamo na dru-štva s ^prošnjo, da pričnejo takoj in z največjo žilavostjo zbirati prednaročila. Ce se zavzamemo s potrebno vztrajnostjo, nam bo ta tragedija v veliki meri pomagala pri širenju naše ideje, ker jo bodo društva tudi igrala.
SStvwjjjjji	toK^čianova11^«
l',	“"’ lTOJ PO*ieĆDjn- “odlusobno upuznavan]«
ffuciti i uspješni društveni život. Članstvu stoje na raspolaganje i dnevno novine. Prostorije so nalaze na Poljani Grgura Ninskoga broj 8 u I. katu, a mogu se posjećivati u večernjim satovima. Molimo takodjer bolja situirane članove da donri-našajn n društveni Fond za nabavu još manjka-]ućeg društvenog inventara. Primaju se osim novčanih doprinosa i knjige, prigodne slike i slično-U ovu svrhu darovao je brat blagajnik komplet-nn sliku Nj. Vcl. Kralja Petra II. a brat Andro Galinović iznos od Din 130.— (stotinutrideset) u svrhu nabave sjedalica. Uprava svima harno zahvaljuje. — UPRAVA.
25-letnica mature v Gorici
Na goriški gimnaziji je maturiralo 1911. leta 17 Slovencev. Od teh žive danes v Jugoslaviji: profesor Ivančič Adolf, poštni uradnik Kenda Milovan, univ. profesor dr. Kos Milko šef železniške postaje Kosovel Maks, bančni uradnik Mrak Ciril, veter, svetnik Pahor Filip. p. sekretar banske uprave Pečenko Silvan, zdravnik dr. Sfili-g°j Konrad, banov, zdravnik dr. Sinkovič Ludvik, sreski podnačelnik dr. Tomšič Josip, župnik 1 rdan Herman, sodnik Velušček Vladimir, odvetnik dr. Vovk Viktor in banov. rač. uradnik Zega Andrej. Zanimivo je, da je ostal od vseh Slovencev maturantov en sam v Italiji pa še tega niso pustih doma na Goriškem, marveč so ga prestavili kot državnega uradnika v srednjo Italijo. Umrla sta medicinec Simčič Ivan in župnik Likar Josip.
Ob 25-Ietnici mature so se pretekli te-den zbrali v Ljubljani vsi v Jugoslaviji žičen nrHat»i ruZen enega- Bil Je ]eP' PHSr-cen prijateljski sestanek ob spominih na
prekrasna goriška študentovska leta.
naročilnike, lahko pridržala Din 2. Priimek ime in naslov prednaročilnika javite podpisanemu odseku. Sestavite v ta namen posebne pole za nabiranje prednaročnikov,
Gvajčeve slike Goriške in Gregorčiča na mrtvaškem odru
5£ultJlrnem oziru bo na letošnjem
»Mariborskem tednu« naj zanimivejša razstava umetnosti, to je spominska razstava G va j če vih slik in razstava slik na steklo in keramiko. Z razstavo del tega odličnega slovenskega slikarja se bo Maribor dostojno poklonil manom slovenskega umetnika Gvajca. Mnogo pozornosti bo prav gotovo zbujala zbirka 80 slik z motivi iz Goriške, Dabrdobske-ga polja, edinstveno sliko Simona Gregorčiča na mrtvaškem odru ter drugih motivov iz Koroške, Logarske doline itd. Razstavi bosta odprti ves čas Mariborskega tedna od 1 do 9 avgusta.
pola godine 25.— din., za inozemstvo dvostruko, za Ameriku 2 do-
tl.la,™eXUVa8Eulo^pXrrirz^XS^Vt3\STAEl1 ^““OV.