KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 68 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. MARTA 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3472.
Sofiia zu Eltz, posednica, Vukovar.
Postupak za ubetoniranje udubljenja, vrata, koja se mogu hermetički zatvoriti.
Prijava od 19. septembra 1923.	Važi cd 1. septembra 1924.
Predmet je pronalasku konstrukcija od betona ili armiranog betona kod koje su sudovi ili ormani i odaje, čiji zidovi sa obimnim zidom obrazuju jednu organsku celinu, gde se odaje kao i prostori gradjevine mogu zatvoriti tako, da su od požara osigurane, zame-njeni završnim organima, koji se izvode po pravilnom sistemu za gradjenje od armiranog betona.
Koristi, koje pružaju veze gvoždja sa betonom s pogledom na čvrstinu, moć otpornosti protivu alata za obijanje, toplote i požara priznate su svuda.
Na pr. sada izradjeni trezori u armiranom betonu pomenute vrste ne prestavljaju ni u koliko rešenja jednostavnosti a da to već nije bilo pretpostavljeno, niti pak kase sa armirano betonskom ispunom izmedju panciranih ploča prikazuje nešto što odgovara cilju
U oblasti pokretnih ormana za vrednosti, ar-man (kasa) od gvoždja i betona prestavlja jedan napredak prema pancirskim kasama, ispunjenim betonom, pošto je ovde beton elemenat koji nosi, a celo telo sa mrežom (skeletom) od gvoždja i čelika, koja je u betonu stručno rasporedjena, sačinjava jedan monolilički blok.
Ovaj skelet odgovara uslovima statičkih naprezanja savršenije nego ploče, umetnuti delovi gvoždja i tome slično. Ali i pravilno rasporedjeno armirano rebro usled stvrdnute betonske mase, a koje je najkorisnije osigurano protiv eventualnih uticaja, to se beton, koji se već na površini pojavljuje, zbog svoje visoke tačke topljenja, koja je u vezi sa nje-
govom malom toplotnom provodljivošću, opire autogenom breneru (žišku) za sečenje a zbog svoje velike tvrdoće bušenja i sečenju više nego čelik.
Toplotne osobine betona daju mogućnosti kasama od gvoždja ili čelika i betona da izdržavaju požare. Predmeti od vrednosti kao i oni, koji se mogu stopili, ostaju ovde i pri duže dejstvujoćoj toploti nepokvareni, krivljenje (izvijanje) kao kod bitno metalnih vrata ne pojavljuje se, pošto ovde betonska masa obrazuje potpuno toplotno izolirajuće slojeve izmedju metalnih delova i tim se sprečava prodiranje vatrenih gasova. I pri najvećim temperaturama momentalne dejstvujuće spoljne sile, kao na pr. rušenje, nisu u slanju da oštete betonsko telo, kao ono telo čelične kase koje je načinjeno savitljivo usled velike toplote.
Preimućstva, koja kod kasa proizhode iz po-menutih osobina, kao i iz uprošćene izrade na svakom mestu i one dobiti, koje se dobivaju pri-menom osnovne ideje za ostave uzidovima pri gradjenju betonskih i armirano betonskih postrojenja, koja su osigurana protiv požara i obijanja, ovde se združuju i delom'dobijaju novu važnost. Na taj način je mogućnost izrade kasa, sigurnih od požara i obijanja, donela sa sobom o industriski malo razvijenim oblastima uštedu u troškovima za slanje, jeftinije nameštanje pa prema tome za mnoge oblasti ekonomsko izvojevanje novog domaćeg proizvoda, koji će održati konkurenciju sa stranim proizvodima. Pri gradjenju trezorskih postrojenja sa odajama za vrednosti i tome slično dešava se osim
Din. 45.-
toga, da se izrada vrata na mesta upotrebe omogući čak tako blizu njenim telima (okviru), koliko dopusta skidanje skela, prema tome se omogućava neposredno okačivanje vertikalno izbetoniranih vrata. Time otpada vrlo zametno dovlačenje teških trezorskih postrojenja preko stepenica i podloga ka ulazu u na pr, odelenje kasa, koje većinom leže pod zemljom. Isto važi u odnosu na uštede i ušte-djeno dovlačenje gvozdenog dovratka (oslonac za vrata), koji ima znatne dimenzije i otuda veliku težinu. Uvodjenjem naročitog kalupa za betoniranje i za izradu dovratka, isti ispada ovde u suštini sagradjen od betonske mase bez velikih teških metalnih delova. Ova izgradnja znači dalje gradjevinsko uprošćenje pošto se umetanje dovratka ne vrši naknadno kao kod gvozdenih okvira za vrata, već se isti jednovremeno podiže sa betoniranjem obu-hvatnog zida.
S obzirom na pribor, može niže opisani sistem betoniranja postići ekonomičnost naime time, što se oprobani kalupi (oblici), koji kod kasa pomenute vrste, već uobičajenih u trgovini, mogu upotrebiti dopunjeni sistem pojedinostima. Novac uložen u kalupe služi jednom za podizanje gradjevinskog dela trezornih postojanja i istovremeno za postavljanje odaja za vrednosti, dakle dva put se isplaćuje.
Posmatrano čisto tehnički, odaje za stvari od vrednosti podeljene medjuprostorima daju korisniju podelu prostora i pošto se njeni zj-dovi mogu načiniti da budu nosači, pa time povečavaju statičku sigurnost gradjenja.
U sledečem opisaće se bitni deo izvodjenja, radi primera, jednog trezorskog postrojenja i biće prikazan uz pripomoć sledečih slika.
Fig. 1 je vertikalan presek (po liniji 111—IV fig. 2) kroz deo odeljenja za kase sa izgledom vrata, nekoliko odaja za stvori od vrednosti, i unutrašnji izgled vrata.
Fig. 2. je horizontalan presek (po liniji 1-—11 iz fig. 1) istog. Armiranje i uredjenja odaja i pregradnih zidova prikazani su crtežom samo kod jedne odaje : jednog pregradnog zida,
Fig. 3. je vertikalan presek (po liniji V—VI iz fig. 2) kroz jednu odaju.
Fig. 4. je vertikalan presek (po liniji Vll — Vili iz fig. 2) kroz trezorska vrata.
Fig. 5a. je skica šeme gotovo skopljenog kalupa za betoniranje trezorskih vrata, gledano sa strane gde su trezorska vrata vezana.
Fig. 5d. je šema istog kalupa za betoniranje gledana sa unutrašnje strane trezorskih vrata.
Fig. 5c. je vertikalan presek jednog detalja kalupa za trezorska vrata, u uvećanoj razmeri.
Fig. 6. je šematički pregled jednog dela gradjenja opisanog napred do izvesne karakteristične tačke.
Fig. 6a. je vertikalan presek jednog detalja kalupa za odaju dovratak u jako povećanoj razmeri
Fig. 5a, 5b i 6 stoje pored fig. 1, 2, 3 i 4 u nešto povećanoj razmeri. Šematička izrada u si, 6 skoro potpuno odgovara rasporedu izloženom u fig. 1 i 2. Granične linije kalupa za betoniranje jako su i puno izvučene u njihovim skrivenim delovima, tamo pak gde su ovi obuhvaćeni betonom izvučene su tanko; tanko su izvučene i granične linije drvenih delova oplate, svi drugi delovi su pak srednje izvučeni. Delovi oplate označeni su u brojevima, dok su svi drugi delovi dobili oznake od slove. Površine preseka delova od kovnog gvoždja žrafirane su gusto, livenog gvoždja sa jakim i od betona sa tankim linijama.
Svi glavni zidovi imaju dimenzije sigurne protiv obijanja i snabdeveni su trima izukrš-tanim slojevima od zavrtanjsko uvijenog ravnog gvoždja F, pri kome orudja za obijanje klize.
Armature Ai, koje se nalaze u pregradnim zidovima kao i armature Aa armature tavana D ulaze u sistem pojačanog ravnog gvoždja F u spoljne zidove, kao što je označeno u fig. 2 kod pregradnog zida Wi. Da bi se takovo hvatanje omogućilo, moraju se posle betoniranja spoljnih zidova načiniti otvori S, u već gotovo izbetoniranim zidovima, kao što se to vidi u si, 6 na primer kod Sp1 Sp2.
Armatura Ai pregradnih zidova Wi, i t. d. sastoji se shodno onoj u Wi proslavljenoj u fig. 2, iz vertikalnih čeličnih štapova, koji u uglovima u obliku redova stoje jedan pored drugog i koji su grupirani četvrtasto, od kojih su po dva suprotna vezana zavrtanjsko uvijenim okruglim štapovima. Slična armatura As fig. 3 prolazi kroz tavan D odaje za stvari od vrednosti. Kod armiranja odajnih vrata vertikalni čelični štapovi, kao što As u fig. 2 i 3 pokazuje, grupirani su u obliku zvezde, Oko ovih uvijene spirale od okruglog gvoždja spajaju ovde diametralno (suprotno) ležeće štapove.
Armiranje Ai trezorskih vrata, koje se vidi u fig. 2 i 4, prestavlja naročilo otpornu vezu rasporeda opisanog pod Ai (odn. Až i Aa).
U fig 2 i 3 detalji koji odgovaraju organima vrata za odaje označeni su, gde je bilo moguće, istim slovima kao i tamo, i pri prikazivanju trezorskih vrata u fig. 2 i 4 birana su ista slova za istovetne delove,
U fig, 2 i 3 prestavljena vrata odaja pokazuju sledeće delove: -c- brava na krilima vrata, -s zatvaračev poklopac na istom krilu 'p- ulvrdjene ploče, -d- okrugla drška sa vratom, -k- kombinacija od vrata, -g- (fig. 1 i 2) drške za vučenje, -o- (fig. 1 i 3) kapci za ključaonice, -1- (fig. 3) -m- lim od oplate, -i-brave, -n- ubetonirani prsteni od lima (fig, 2 i 31) za učvršćenje nosila rigline rupe, za
smanjuje teretne momente tavanica -C-, a koji se razvijaju kod ovog sistema gradjenja. Koliko i kako treba iskoristiti ovu mogućnost, da se zidanjem u vis pregradnih zidova -W-skine teret sa tavana -c-, upravljače se prema dotičnim projektima.
Ako su odaje grupirane oko kase, onda bi na pr. bilo korisno, da se odustane od zidanja u vis pregradnih zidova -W- u korist dobrog rešenja uredjenja za ventilaciju (provetravanje). U ovom bi se slučaju naime već pomenuti šuplji prostor bio izvanredno pogodan kao ventilacioni kanal. Šupljina postaje prilikom gradjenja zidnih udubljenja, koja su mcnolr tično vezana sa spoljnim zidovima i tftj prostor ide počev od zida -Ni- do zida -N2-okolo prostora za kasu. Mogu se njegova oba kraja postaviti ventilacione cevi -Ri- i -R2-, kroz koje bi se uduvavao sveži vazduh a ustajali ispuštao. Rupe -Li- i -L2- i ubeto-nirani gvozdeni lim -bi- stvarale bi efikasnu promaju, druge rupe -L- pak povoljno sisanje pravilan tok (strujanje) važduha. Ako bi trebalo načiniti prekid u redu odaja za stvari od vrednosti, onda se preporučuje zidanje u vis pregradnog zida, kao što je u fig. 1 naznačeno. 0 veštačkom provetravanju moralo bi se onda brinuti na drugi način, što bi bilo tzvodljivo bez teškoća na slobodnim mestima u spoljnim zidovima. Za prilike, koje su slične prvo opisanim, ali ako bi se želelo da se pregrade više zidaju nego li lokalne potpore, ima olakšica time, što se potrebne pregrade ne grade sa odgovarajućim t. j, prozoskim otvorima, koji daju mali otpor vazduhu.
U svima ovim slučajevima javljaju se takve prilike, koje omogućavaju povoljnije rešenje provetravanja nego li dosadanje. U fig. 6 prestavljeni su dovratni kalupi -Ki-, -K2-, -Ks-. Ovi unutarnji zidovi kalupa za kase, od livenog gvoždja, sastoji se, iz ugaonih delova (Ke u si. 6) čije su spojne nožice zavrtnjima i klinovima sa umetanjem klinastih umetača -Ki-tačno vezane, pri čem klinasti delovi služe za to, da se posle stvrdnjavanja betona mogu lako izbiti te da se na taj način omogući izbijanje delova dovratka. Za razliku od upotrebe, betonskih kalupa za kase od armiranog betona, koje se horizontalno upotrebljavaju, primenjuju se kalupi za do-vratke vertikalno, odakle izlaze pojedinačna odstupanja ili dopune u njihovom obliku izrade. Naročilo se moraju ovda uspravni bočni zidovi od lima na zadnjem delu -Hs-, tavanski iimovi i podni -Ho- i -Hu- za vreme rada učvrstiti za delove kalupskog okvira od livenog gvoždja. Ovo se učvršćivanje s jedne strane vrši, kao ovde, na završnim rebrima u obliku flanše ili na zašrafljenim nožicama, kojima se delovi okvira Ks snabdevaju s druge strane na ugaonicima -We-, koji su sa zidovima od lima -Hs-, -Ho- i -Hu- pričvršćeni
pomoću zavrtnja i lako odvrtljivih navrtka.
Ugaonici -We- spajaju, Kao i oba zida -Hs-i tlo i tavan -Hu- i -Ho-, s obe strane sa zidovima -Hs- razdvojljivu ugaonu vezu, koja ima po mogućstvu najtačniji prav ugao. Ova spojna naprava, prestavljena si. 6a u povećanoj razmeri, objašnjava je na sledeči način: -Z- su ploče limane, koje su spojene sa bočnim limenim zidovima -Hs-, -Ho- i -Hu- i za ovima su zalupljene. Ove bloče -Z- daju pod-nožne površine za uzengiju -B-, njihove ivice koje teku tupo sa -Hs-, -Hu- i -Ho- zajedno udaraju o ispali deo ivice na ugaoniku -E-(Vidi se šematički u fig. 6) a kao detalj prestavljeno je to u fig. 5a. Ovaj ugaonik -E-ima u površini, okrenutoj unutrašnjosti do-vratnog kalupa, navrtanjske linije, u kojima' se navrću krajevi zavrtnja -Sch-, snabdeveni zakačkama. S druge strane oslanjaju se za-vrtnji -Sch- sa svojim proširenjima o uzengiju -B- i hvataju se pomoću ove veze uzengije -B- sa ugeonikom -E-, zalupljeni krajevi ploča -L- na pr. sa -Hs- i sa Hu- izmedju uzengije i ugaonika.
Ostale pojedinosti kalupa za odaje, u koliko one izgledaju potrebne za utvrdjivanje izdubljenih okvira i otvora za rigle u betonu, pomenute su u vezi sa opisom jz fig. 1, 2 i 3 rasporeda načinjene odaje. Sto se tiče, onog dela pri gradjenju, koji se odnosi na gradjenja šarnira. mora biti opisan dole, da bi se osiguralo bezprekorno zatvaranje vrata.
Za tačno održanje položaja šarnira -v- za vreme betoniranja (sl. 6), vidi se isto izmedju otvora -aa- i osim toga se za istu svrhu unosi osa -ax- (šip), koja s jedne strane leži u otvore vratnoga šipa, s druge strane u otvore -aa-. Kod dovratnog kalupa za trezorska vrata, mora se izvesnim rasporedom postići učvršćavanje šarnira, pošto ovde konačno se završavajući deo obrazuje sa sarkom jedan komad, dakle ne može se upotrebiti aksialan položaj šarke izmedju otvora -aa-. Ovde kao kod šarki na odajama i kasama drveni okvir obuhvata šarku kao kliješte (p1 u fig. 6) i njegov ispali deo viri kroz prozorski otvor na spoljem delu okvira dovratnog kalupa. Šarkin deo tela većih dimenzija snabdeven je sa pojačanim trakama, koje zajemčavaju pripijenost u betonu.
Dovratni kalup -T- sklopljen je u ostalom tako isto iz više livenih delova, koji imaju spojne nožice. Ti delovi pomcću klipova tačno naleže jedni uz druge. To su ugaoni delovi. -Tk- su gornji i donji srednji komadi, čija konična osnova omogućava lako izbijanje pri skidanju oplate, isto se dobija pri bočnim kalupskim defovima pomoću kosog postavljanja flanši na srednjem delu -Ts-, Ispadci V, koji se vide u fig. 2 i 3, a Koji služe za prijem omotača i za vodjenje rigle -i-, iziskuje upotrebu ispravnog kalupa. Prema tome mora ovde strana za nalivanje doći na mesto jedne1
spoj ovih limanih prstena sa betonom služe obične kuke, ove kuke -h- prestavljene u si. 6 sastoje se kao što je poznato iz okruglog gvoždja, koje su na jednom kraju ušrafljene sa ielom, koje treba učvrstiti, a na drugom kraju u obliku kuke povijene i postavljaju se u podesan položaj savijenim prema ravni dela za čije utvrdjivanje služe.
V i W su tela odn. veze za vrata. Prve bivaju obuhvatene kao klješte od poluge vratnog rama -q- i moraju kao i ove biti za vreme betoniranja u vezi sa kalupom dovratka odaje za stvari od vrednosti. Na sličan način moraju, šarke na vratima biti obuhvaćene kako klještama od poluge rama, kao i s druge strane, u fig. 5b šarke bh mora za vreme betoniranja biti u vezi za kalupom za trezorska vrata.
Gore navedeni delovi, izuzev zaklopca -s-koji je potreban za dvokrilna vrata, u svemu se slažu u svojoj primeni i izradi sa delovima trezorskih vrata, usled čega se opet može zadržati oznaka delova označenih sa indeksom sa istim slovima u fig. 2 i 4. Samo dole opisani delovi odstupaju od dotičnih komada, ili uopšte u njima ne nalaze odgovarajuće de-love.
Vratni okvir -u- leži pri zatvorenim vratima u izdubljenom okviru -q- i sa ovim obrazuje prvi otpor protiv nadiranja vatrenih gasova. Vratni okvir -u- utvrdjen je za vreme betoniranja vrata za kalup na isti se način izdubljeni okvir -q-, koji pripada dovratku, vezuje sa betonskim zidom odaje time, što se on, kao što se u fig. 6 vidi, ekscentričnim klinovima X1 pritiskuje za letvu od kalupa i tako drži nepomerljiv. Kuke -jt-služe i ovde za bolju vezu sa masom betonskog zida.
Drugi efikasni otpor protivu prodiranja vatrenih gasova sačinjavaju dva izdubljena rama koji jedan u drugi ulazi a prestavljeni u fig. 2 i 3, od kojih je jedan -y- u fig. 6 utvrdjen ekscentrom E2x za kalup dovratka i pomoću kuka -h- ima vezu sa betonom, medjutim je odgovarajući okvir -z- tako isto, ovde ne pokazanim kukama, utvrdjen u betonu vratnog tela. Valja zabeležiti, da su vertikalni delovi željeznogqzdubljenog okvira na -y- tako rasporedjeni, da njihovi profili samo obuhva-taju one delove -z- s obzirom na mogućnost otvaranja okvirnog dela (fig. 2), naprotiv profili delova -y- zailaze u delove -z- odakle izlaze horizontalni odn. vertikalni profili okvira -Z-.
Na sličan način, kao kod gore opisanih odaja, bitno se opaža kod trezorskih vrata prodiranje vatrenih gasova, parom okvira, koji jedan u drugom leži i koji jedan u drugi ulazi, t, j. okvirima -qi, ui, yi i zi-, koji su fig. 2 i 4 prestavljeni m preseku. Spoljni izdubljeni okvir -o1- utvrdjen je na svom do-
njem horizontalnom delu pomoću L gvoždja za prag -f-. Što se tiče položaja horizontalnih i vertikalnih jedan u drugi zaišlih profila -yl-i -z1 važi isto kao i za okvire -y- i -z-, S obzirom na poslednji moramo dodati, da kao što se iz fig. 4 vidi, nedostaju donji delovi poda, koji služe za hodanje. U fig. 6 se vidi da su izdubljeni ramovi -q1- i -yI- pritisnuti pomoću ekscentrih klinova E8x i E4x za kalup dovratka i utvrdjenim kukama -ha- odn. -h-i-u spoljnom zidu -u-, Delovi udubljenog okvira -u1- i -zi- nalaze se u kalupu šematički pokazanom u fig. 5b i 5a, oni ostaju kao takvi zajedno sa kukama za utvrdjivanje nevidljivi, ali drške za ruku vire iz kalupa, koje potiskuju klinovi El]lx i Elvx.
Odbojni okvir -x- trezorskog dovratka, koji u fig. 2 i 4 prikazan u presecima a u fig. 6. šematički, potpuno zatvara pristup vatrenim gasovima. Ovaj odbojni okvir -x- utvrdjen je ekscentarskim klinovima, kao sva do sad opisana okvirska tela, i to su oni označeni sa E'K, koji ga drže u njegovom položaju kao i kuke -ha-, kojima se okvir -x- utvrdjuje u betonu spoljnih zidova. Ako kalupi -kl-, -kž-, -ka-, odgovaraju ,,srcu‘‘ u tehnici livenja, onda se moraju odredjeni elementi za stvaranje pojedinih šupljina u livu označiti kao ,,lažni de-lovi".
Rupe na vratima odaje, koje služe za prijem rigli, nacrtane su u preseku u fig. 2 i 3 i trebaju, kao i rupe iz si. 2 i 4 za rigle -i1-predvidjene lažne delove (čepove) od šupljih cilindričnih limanih zaklopaca -jk- odn. -jo-, koji se posle betoniranja mogu skinuti i utvrditi zavrtnjima (jk i jt) za kalupe odaje odn. trezorska vrata. Isto tako moraju za vodjenje rigle -i1- u nastrešicama -v- od betona ras-poredjenim po obimu, šupljo cilindrični omotači -i- biti zaustavljeni pri betoniranju pomoću cilindričnog dela -bz- koji je ranije pomoću zavrtnja -jt- držan na delovima kalupa za trezorska vrata, i koji se pri skidanju oplate odvaja drškom -gr- pošto se odvrti zavrtanj •jo-. Pomoću ovih rebra za pojačavanje -v' i vodjica za rigle u obliku omotača štedi se u limu. Kod gotove izbetonirane odaje su kao što se u fig. 3 vidi, trezori -t- izvedeni sa čeličnim zidovima, koji bivaju sipanjem betona u medjuprostorima zabetonirani. Lini za umetanje b meće se na klinove, koji se na raznoj visini mogu u vertikalna izbušenja gvoždja umetnuti i laj lim služi kao pomer-Ijiva fijoka.
Kao što unutarnji izgled zatvorene odaje u fig. 1 i vertikalan presek —VI u fig. 3 pokazuje, pokazuje se odstojanje tavana -D-odaje od tavana -c- odelenja za kase kao visina jedne šuplje sobe, ograničena zidom -Mi-, čija površina vidljiva u sl. 1 izgleda kao gornji nastavak prednje površine zatvorene odaje. Ovaj prednji zid -M- u glavnom
od tih dveju graničnih ravni, uopšte uzev pa-ralelpipedičan oblik kalupa ze betoniranje.
Šipovi za kombinaciju, knji pripadaju gornjoj bravi, okrugloj dršci i donjoj bravi, leže u cilindričnim rupama -h- (fig. 4.). Da bi se izdubile ove cilindrične rupe prilikom betoniranja, potrebni su za vreme tog rada cilindrični klinovi ,,srca“, koja se vade posle stvr-djavanja betona nalivenog u kalup za vrata. Ovi cilindrični klinovi nalaze se dakle u unutrašnjosti trezorskog kalupa (prestavljeno u fig. 5a i 5b) i prema tome ovde ostaju skriveni. Oni se sastoje iz metalnih omotača, čiji su krajevi s jedne strane utvrdjeni pomoću drški -r-, koje se vode u ploči -P-, s druge strane opet drškama -r-, koje stoje u ploči Pr, koje se vide šematički u fig. 5a i 5b.
Pž i Pi su bočni delovi kalupa za trezor-ska vrata. U njima ima rupa ekscentarske klinove Emx i Elvx, već pomenute, koji služe za utvrdjivanje okvira i udubljenog okvira. Drške za iste ne postoje samo na bočne de-love -P-- i -Pj-, već one moraju biti, shodno ranijim opisima, i na poprečnim delovima
-Q-
-Bo- u fig. 5a je pod trezorskog kalupa. Isti nema prema ranijim izvodjenjima, da donji deo izdubljenog okvira prima, na protiv mora deo okvira od trezorskih vrata, koji je povećan železnim pragom -f- biti primljen i da se na poznati način pričvrsti uz isti sa klinovima (grupa ExHI) koji stoji u kalupu.
Na isti način klinovi, potrebni za utvrdjivanje gore pomenutih naprava, idu kroz zid komada -B-,
Da bi se veliki delovi ovde opisanog kalupa mogli upotrebiti kako za otvaranje na levo kao i na desno trezorskih vrata, izvršen je takav raspored detalja, da on omogućava naopaku upotrebu. Iz ovog razloga morao bi se pored gornja četiri klina uzeti još peti. Upotreba tako sagradjenog kalupa biva prema tome da li su to levo ili desno otvarajuća vrata, da se izbacuje bilo najgornji bilo naj-donji ,,lažan deo" (srce). Poslednje pitanje je pretpostavka prema gradjevinskom izvodjenju ovde izvedene teze. 1 ovde su moguće razne eventualnosti upotrebe kalupa opisanih gore; fig. 6 obeležava jednu takvu. Preporučljivo je da se počne sa betoniranjem poda i da se isto prvo izvede samo do drugog sloja armiranog gvoždja -F-.
Dalji rad koji je uspeo do prestavljene •tačke zamišlja se tako, da se postave na stvrdnuti sloj ispod kalupa -T- za trezorska vrata dve, u si. 6 se ne vide, podloge, i tad se pripravljeni kalup dignut pomoću granika nosi preko obe osnove i namešta. Podizanje se vrši na osnovu četiri principa: traženje mesta na kome se treba podići kalup, vrši se s obzirom na oba horizontalna pravca. Podizanje kalupa se mora izvršili sa najve
ćom tačnošću u vertikalnom položaju, u smislu obeju vertikalni ravni, jer od ovog ispravljanja zavisi- kretanje bez zvuka docnije montiranih vrata. Ranije opisana veza šarke sa kalupom pruža dovoljno sigurnosti za njenu čvrstinu dok se betoniraju spoljni zidovi. Isto se tako vodi računa o tačnosti položaja šarkine ose prema kalupu, ovo se kontrolisanje vrši vodenim terazijama u oba pravca. Preduslov je pak, da površine, duž kojih se postavljaju vodene terazije, pod tačnim pravim uglom leže prema šarkinoj osi. Da bi se ovo postiglo, treba da budu tačno obradjeno dve površine paralelne donjoj graničnoj ravni šarke. Ali su sve mere uzete, t. j. ako se kalup još na graniku nalazi u tačnom položaju neposredno iznad kamene podloge, onda se mali medju prostor izmedju njih ispunjuje klinastim komadima od gvoždja ; granik se mož : ukloniti i može otpočeti sa betoniranjem pošto se postave podesne oplate. Od ove oplate ostale su u fig. 6 vidljive, podignute grede 4, 5 i 6 u zadnjem delu spoljneg zida i greda 11, koja kalup -T- drži u oplati, pored grede 13, 15 i 17. Greda 11 ima jedan suprotan deo, koji se ne vidi više na nacrtu, u gredi postavljenoj suprotnoj ivici kalupa -T- za vrata. Ove dve grede uokviruju kalup zatvoren za vreme oplate. Isto dejstvuju ove dve grede, koje za vreme betoniranja pritiskuju spoljnu stranu oplate na kalupu i ostaju nevidljive. Oplatne daske, koje obično teku hoiizontalno nameštene su za vreme betoniranja spoljnih zidova tako, da se za vreme stvrdnjavanja pristupačnom pravi površina kalupa, koja je betonu okrenuta, a posmatraču vidljiva iz si. 6 pomoću neke vrste prozora, čija se granica poklapa sa ivicama kalupa.
Greda 11, greda koja prema njoj leži i greda 13 ima još i drugi zadatak: dok su one sa svojim bočnim površinama potpoma-gale podupiranje zidova oplate kod spoljnih zidova, sad one obrazuju zajedno sa gredom 10, gredom 12 i suprotnim na slici nevidljivom gredom, efikasan oslon za zid 21 sas-tojeći se od dasaka i drugog zida, koji stoji na suprot njemu, a koji ograničavaju u fig. 2. obeležene zidove -Mi- i -M2-, koji obrazuju ulaz za trezorska vrata. Pre nego se zid -U-potpuno veže, može se udaljiti onaj zid oplate, koji je do sad ograničavao prostor koji je stvoren podupirajućom podlogom na podu, kalupom -T-. Ako se je kalup pomerio nešto iz svoga pološaja, onda je još uvek mogućno naknadno nameštanje umetanjem klinastih komada izmedju kalupa -T- i podloge, posle čega se može ceo medjuprostor betonirati i snabdeti gvoždjem -F-. Zidovi oplate spoljnih zidova sa svojim prednjim gredama, posle betoniranja uvlače se unutra, da bi se napravilo mesto za okvirne delove -Ki-, -Ka-, -Ka-, Na posve sličan način kao okviravanje tre-
zorskih vrata, ovi se uz pripomoć granika dotle drže u vazduhu iznad njihovih postolja So1, So2, So,3 dok se isti u svakom pogledu ne isprave i prostor izmedju podloge i tih okvira, ne ispuni klinastim komadima. Grede 1, 2, 3 moraju skupa sa letvama 7, 8, 9 još ranije biti uglavljene u zemlju i upetonirane sa podom (njihove linije koje idu kroz betonski sloj isprekidanim linijama su nacrtane, a one koje idu ispod poda tačkasto). Pošto se grede po mogućstvu postavljaju vertikalno, to se može kalup tako ispraviti, da njine vertikalne granične povrčine leže potpuno uz grede, na kojima su osim toga utvrdjene daske 18 i 19, koje na raestima -aa- imaju proreze.
Armatura Ai, vidljive u fig. 2, nameštaju se tako, da dolaze do izdubljenja -Sp1-, -Sp2-, koja su nameštena izmedju spoljnih zidova, da opkoljavaju pločasto gvoždje -F- iz spoljnih zidova, i prave se po mogućstvu tako, da se ne pomeraju po kalupu.
Sad se može preći na betoniranje medju-prostora izmedju pojedinih kalupa Kl, K» i K3 i na ispunjavanje prostora izmedju Ka, oplatnog zida 11 i vertikalne oplatne daske 20, pri čem se u ovoj šupljini u sloju betona, koji sve više raste s vremena na vreme unosi pojačavajuće pločasto gvoždje. Ako je najzad ovo betoniranje došlo do gornjih tavanskih kalupa, onda se preko ovih nameštaju u fig. 3 pokazana armiranja A2 tavanice za odaje, zatim se betoniranje nastavlja, pri čem se tavanski zid -D- odaje može izmedju spoljnih zidova i daske 18 načiniti kao granični oplatni zid Po sebi se razume da i ove armature obuhvalaju pojačavajuća pločasta gvoždja -F-, što se izvodi pomoću horizontalno nameštenih nevidljivih izdubljenja u spoljnim zidovima. Na sličan način kao kod kalupa za trezorska vrata može se i ovde posle skidanja oplatne daske 19 izvršiti naknadno nameštanje kalupa Kl, K*2, Ki. Najzad se šupljina ispod kalupa, izmedju podloga So1, So2, So° snabdeva armaturama i betonira, posle čega se odstranjuju grede 1, 2, 3 sa svojim prečagama 7, 8, 9 a kalupi Ki, K-2, Ka za izradu sledečih niša izdubljenja, izvlače se i mogu se ponovo nameštati.
Patentni zatevi:
1.	Postupak za izradu niša u zidovima, koje su osigurane od požara i obijanja, u betonskim gradjevinama, naznačen time, što se ista pomoću oplata, kalupa istovremeno betoniraju sa spoljnim zidovima.
2.	Odaje, po zahtevu 1, načinjene kao čvrsti sudovi za predmete od vrednosti i za koje je vatra opasna, naznačene time, što njeni bočni zidovi sačinjavaju noseće delove zida u konstrukciji (zgradi).
3.	Trezorsko postrojenje od armiranog betona po zahtevu 2, naznačeno time, što se or-mani za kase zamenjuju odajama, čiji su zidovi i dovratci izbetonirani istovremeno sa trezorskim spoljnim zidovima kao organska celina i kao celina bez spoja, pomoću naročito sagradjenih rastavljivih livenih kalupa tako, da su posle skidanja oplate svi okviri od pločastog gvodja i železni izdubljeni okviri, vodjice-za rigle i t. d., koji su potrebni za zatvaranje odaje već ubetonirani.
4.	Ugaona veza za oplate, za postupak po zahtevu 1, naznačen time, što su zadnji zidovi pomoću ispalih ugaonih letvi zavrtnjima pomoću uzengije s obe strane koso stegnuti izmedju letve i uzengije (si, 6aj.
5.	Željezno (čelična) betonska vrata velikih dimenzija, kao vrata sigurna protiv požare i obijanja, naznačena pojačavajućim betonskim rebrima (V), u koja leže vodjice za rigle.
6.	Kalup za betoniranje vrata po zahtevu 5, koji se kod gore postojećeg otvora za li-venje upotrebljava, naznačen time, što su njegovi pojedini delovi tako rasporedjeni, da se jedan deo istog može upotrebiti kako za vrata, koja se na desno otvaraju tako i za ona, koja se na levo otvaraju.
7.	Sprava za učvršćivanje za betoniranje cilindričnih vodjica za rigle, kao naknada inače upotreljavanih obimnih limova kod vrata po zahtevu 5 i 6, naznačena gvozdenim dolovima uvedenim za betoniranja u cilindre (omotače), koji se pomoću zavrlnja utvr-djuje za zidove kalupa za vrata (si. 5c).
8.	Postupak po zahtevu 1, nazuačen time, što se dovratci za vrata istovremeno grade sa spoljnim zidovima.
9.	Dovratak za vrata po zahtevu 8. naznačen time, što se on u glavnom sastoji iz betona, u kome se neobhodno potrebni mali delovi gvoždja kao udubljeni okviri i šarke betoniraju u tačno utrdjenom položaju.
10.	Odaje za stvari od vrednosti, njihova vrata trezorska vrata, naznačena time, što su metalni delovi (valrena udubljenja, okviri), koji ogrančavaju kalup, za razliku od betonom ispunjene pancirske konstrukcije odvojeni tako, da toplotu izoliraju pomoću betonske mase, koja sačinjava glavni deo.
/idpatent broj 3*+72.
F

/Idpatent brof 3472.
T