STROJNI KURJAČ
Гласник Удружета Ложача Државних "Железница и Бродовау Београду filasnik Udruženja Ložača Državnih Železnica i Brodova u Beogradu. — Glasilo Udruženja Kurjačev Državnih Železnic in Brodov v Beogradu.
Kancelarija Udruženja i redakcija lista nalaze se pri ložionici državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551.
ГОД. XI	Излази 12 пута у години. Поједини број 1 д и н a р	Izlazi 12 puta u godini Pojedini broj 1 dinar	Ishaja 12 krat v letu Posamezna številka 1 din.	Београд, 1 мај 1934 г. Beograd, 1 maj 1934 g.	БР0Ј 5
	Годиш. претплата IZ дин.	Godiš, pretplata IZ din.	Letna naročnina IZ din.	Beograd, 1 maj 1934 g.	
Угљеви Југославије као гориво
(иаставак)
Два најважнија питања у овом комплексу проблема о постанку угља, односе се на праматерију од које je постао угаљ и на природу процеса преображаја угља. Уз ова два питања може се надовезати низ споредних геолошких и хемиских питања.
Ha ова битна питања Strache-Lant дају одговор, са-стављен на основу досадашњих резулгата испктивања о постанку угља, и њихови скраћени одговори гласе:
1.	Да ли јеугаљ органског или неорганског порекла? Испитивањима Гимбеловим доказано je да je угаљ
°Рганског порекла.
2.	Да ли je угаљ биљног нли животињског порекла? У стварању угља битно су учествовале биљне ма-
терије, чли су и остаци животиња имали извесну улогу.
3.	Да ли су материју за стварање угља дале зем-'hHHe или морске биљке?
Битно долазе у обзир земаљске биљке (стабла др-
већа).
4.	Да ли су наслаге угља у зависности од места (аутохтоне), или не (алохтоне)?
Угљене наслаге су претежно аутохтоне. Нешто око Десетог дела целокупне количине угља постало je услед п°плава.
5.	У колико су притисак и темпаратура суделовали У стварању угља?
Вероватно да je у стварању угља нешто мало у-тицао притисак и температура.
6.	Каква je била клима под којом су се развијале биљке из којих je постао угаљ?
Мишљења су неподељена да je клима била влажна и без мраза. Није само довољно јасно да ли je за вре-ме карбонског доба владала умерена тропска или при-морска клима.
7.	Да ли се биљни остатци претварају редом у тресет, мрки угаљ, камени угаљ и антрацит, или свака од ових врста има своју почетну материју. Ако свака од ових врста угља има своју почетну материју, да ли се ипак и онда претвара тресет у мрки угаљ, a овај у камени?
Најновији резултати испитивања указују на то, да су именоване врсте угља продукти једног поступног процеса, тако званог працеса угљенисања, и да означују само поједине фазе овог процеса.
8.	Да ли je материја из које je постао угаљ у су-штини целулоза или лигнин?
Радови Ф. Фишера и његових сарадника тумаче да je већи део целулозе уништен од бактерија за време претварања почетног материјала у тресет, и да je у главном лигнин почетна материја за стваруње хуминских киселина и хумусног угља. Ову тезу нападају Потоније, Маркусон и остали али no свему изгледа да његова теза највише одговара истини.
По Фишеру дакле целулоза исчезава још у стади-уму тресета a услед утицаја бактерија. Лигнин остаје и
временом прелази у хумусне киселине и даље у хумусни угаљ. Битумен постаје до продуката воска и смоле. Према томе, основна супстанца хумусних угљева јесте лигнин. Мада се Донат a дакле и Потоније не слажу у потпуности са хипотезом Фишера, ипак се сматра да je теорија угљенисања no Фишеру и Шрадеру, привела крају питање о процесу угљенисања хумунских угљена.
Супстанца из које je постао угаљ издржала je у главном две фазе. Прва фаза je претварање биљне ма-терије у један продукат, који чини сировину за доцније угљенисање, a друга фаза je сам процес угљенисанЛ
У првој фази: припрема биљног материјала за про-цес угљенисања, постоје три ступња: труљење, истру-љивање и претварање у тресет.
Прсцес растварања биљног материјала код сваког од ова три ступња збива се под разним утицајем ваз-духа, процес иструљавања у ограниченом присуству ваз-духа, a процес претварања у тресет у непотпуном осус-тву ваздуха.
Супстанца дрвећа и биља на земљи и у мочварима подлеже no изумирању процесу труљења и иструљи-вања. Тек пошто je на остатке ових биљака престао да битно дејствује ваздух, настао je процес претварања у тресет. Ово отклањање утицаја спољног ваздуха могло je бити услед поплава, које су покриле остатке биљног материјала, или услед спуштања земље и навале воде. Ово претварање биљне материје у тресет под потпуним отсуством ваздуха води супстанци названој хумус, која je назиачена као почетни материјал за данашње хумусне угљеве.
Постоји процес труљења то je процес када се прва фаза — претварање биљне материје у сировину за уг-
љенисање — збива у потпуном отсуству ваздуха. По-четни материјал за овај процес je муљ. По Потонију овде треба подразумевати ону тестасту масу, која се та-ложи на дну стајаћих вода. Она се састоји из остатака животињског и биљног порекла. Када временом неста-не воде, постаје „сапродол“, лепљива получврста суп-станца, a из ње претварањем у тресет и даљим угљени-сањем сапропел мрки и камнне угаљ.
Основна супстанца угљена састављена je из разног почетног материјала биљака и разних количина истога, a оне су због свог разноликог састава од утицаја на састав продукта угљенисања: мрког и каменог угља.
Целулоза и дрвенасти делови биљака служе за основну супстанцу постанка хумусних угљева, који чине велику већину данашњих угљева.
Остатци биљака стајаћих вода и алга, заједно са животињским остатцима, садрже велику количину мате-рија беланчевине и служе као основна супстанца за по-станак сапропел угљева. Ако се je почетни материјал састојао из смоле и воска, тада угљенисање овакове основне супгтанце води стварању лоптобилита (пиропи-зита), жуто мрке лако запаљиве и сагорљиве стпстанце. До сада je као продукт угљенисања назначен мрки a потом камени угаљ, међутим крајњи пводукт угљени-сања, који се може практично да употреби јесте антрацит. У ствари je крајњи продукт угљенисања чист угљеник у облику графита.
Начин на коју се стварале наслаге органских мате-рија из којих je постао угаљ у разна геолошка доба развића земљине i оре, био би следећи (no Потониу, Кукуку Шрахе, Ланту).
— наставиће се —
0 хемијском омекшавању воде за доливање локомотивских котлова
Под горњим насловом изашао je чланак у „Технич-ком листу“ бр. 16 од 25 августа 1926 год. од г. Ing. Милана К. Гребенаровића, који je врло документован, a користен за машинско особље. Сматрамо да je корисно да се и ложачи упознају са истим чланком и његовом садржином, те како би могли на тај начин извући ко ристи у погледу знања и допуњавања своје стручности. Чланци г. Ing. Гребенаровића су изнети no својој струч-ности, те сматрамо да није потребно и овде износити никаква величања и објашњења.
Поменути чланак доносимо у нашем „Стручном ло-жачу“ у потпуности, a сматрамо да he наши чланови моћи да извуку потребно знање и користи.
Питање о хемијском омекшавању воде за доливање локомотивских котлова, покретали смо још пре минулих ратова у тадањем „Српском Техничком Листу“. Пошто оно још увек стоји на мртвој тачци и наша држава сваке године баца стотине хиљада динара не само на чишћење од камена како локомобилских, тако и стабилних котлова, као и локомотивских котлова у државним радионицама и водоцрпним постројењима, него и на замашне оправке,
0	hemijskom omekšavanju vode za dolivanje lokomotivskih kotlova
Pod gornjim naslovom izašao je članak u „Tehničkom listu“ br. 16 od 25 avgusta 1926 god., od g. Ing. Milana K. Grebenarovića koji je vrlo dokumentovan, a koristan za mašinsko osoblje. Smatramo da je korisno da se i ložači upoznaju sa istim člankom i njegovom sadržinom, te kako bi mogli na taj način izvući koristi u pogledu znanja i dopunjavanja svoje stručnosti. Članci g. Ing. Grebenarovića su poznati po svojoj stručnosti, te smatramo da nije potrebno
1	ovde iznositi nikakva veličanja i objašnjenja.
Pomenuti članak donosimo u našem „Stručnom lo-žaču“ u potpunosti, a smatramo da će naši članovi moći da izvuku potrebno znanje i koristi.
Pitanje o hemijskom omekšavanju vode za dolivanje lokomotivskih kotlova, pokretali smo još pre minuiih ratova u tadanjem „Srpskom Tehničkom Listu“. Pošto ono još uvek stoji na mrtvoj tačci i naša država svake godine baca stotine hiljada dinara ne samo na čišćenje od kamena, kako lokomobilskih, tako i stabilnih kotlova, kao i lokomotivskih k tlova u državnim radionicama i vodocrpnim postrojenjima, nego i na zamašne opravke, koje proističu najviše usled ovog kamena, a da i ne ističemo duže odsustvovanje i ne-
које проистичу највише услед овог камена, a да и не истичемо дуже отсуствовање и неискоришћавање локо-мотива у саобраћају за време извођења главне оправке, као и трошкове, који се изазивају због неизбежно јачег утрошка угља, који се при истој калоријској моћи више мора трошити једино због нахватаног камена на одно-сним грејним површинама котлова, јер je, као што je по-знато, камен врло лош топлоноша, намера нам je била, да ово питање поново покренемо у садањем „Техничком Листу“; Случај je хтео, да je питање о омекшавању воде за напајање котлова у хемијском погледу обухва-ћено у чланку: „Омекшање вода за напајање котлова, као важан економско-технички проблем“, отштампаном у „Техничком Листу“ бр. 7 од 10 априла тек. год., те остаје да овим написом допунимо још све оно, што je за потпуније схваћање важности овог питања no нашем ми-шљењу потребно.
Повод овоме напису у садањем „Техничком Листу“ даде нам и писмо, којим нам се једна Железничка Ди-рекција обратила у другој половини 1922 године за ми-шљење поводом употребе и уношења у локомотивске котлове ланеног семена и зеденог сапуна од стране под-ручног joj шефа ложионице — машииског инжењера. Ha темељу тог писма, на којему смо no пријему истог одмах одговорили дотичној Дирекцији и дали мишљење своје и других заинтересованих стручњака, види се, да се још експериментише на пољу, на коме се и сувише радило и пробало и донео дефинитиван закључак и суд меродавних и признатих стручњака.
Ради потпуности малочас поменутог чланка, има се У хемијском погледу још навести, да се угљокисели кар-бонати (карбонатска једињења) издвајају из воде при вишој температури, почев од око 150° С, која одговара притиску nape у котлу од 5 кг/см2, те при држању ре-зерве или, другим речима, кад je дотична локомотива у приправности, не треба притисак у котлу да буде већи °Д 5 кг/см2, и на ту околност треба дотични шефови ложионица да скрену пажњу лаинтересованом особљу. У колико je притисак nape у котлу већи, дакле у колико je већа температура воде у котлу, у толико je јаче и и издвајање из воде карбонатских једињења.
— Наставиће се —
iskorišćavanje lokomotiva u saobraćaju za vreme izvođenja glavne opravke, kao i troškove, koji se izazivaju zbog neizbežno jačeg utroška uglja, koji se pri istoj kalorijskoj moći više mora trošiti jedino zbog nahvatanog kamena na odnosnim grejnim površinama kotlova, jer je, kao što je poznato, kameo vrlo loš loplonoša, namera nam je bila, da ovo pitanje ponovo pokrenemo u sadanjem „Tehničkom Listu“ ; Slučaj je hteo, da je pitanje o omekšavanju vode za napajanje kotlova, u kemijskom pogledu obuhvaćeno u članku: „Omekšanje vode za napajanje kotlova, kao važan eko-nomsko-tehnički problem“, otštampanom u „Tehničkom Listu“ br. 7 od 10 aprila tek. god., te ostaje da ovim napisom dopunimo još sve ono, što je za potpunije shvaćanje važnosti ovog pitanja po našem mišljenju potrebno.
Povod ovom napisu u sadanjem „Tehničkom Listu“ dade nam i pismo, kojim nam se jedna Železnička Direkcija obratila u drugoj polovini 1922 godine za mišljenje povodom upotrebe i unošenja u lokomotivske kotlove lanenog semena i zelenog sapuna od strane područnog joj šefa ložionice — mašinskog inženjera. Na temelju tog pisma, na kojemu smo po prijemu istog odmah odgovorili dotičnoj Direkciji i dali mišljenje svoje i drugih zaintere-sovanih stručnjaka, vidi se, da se još eksperimentiše na polju, na kome se i suviše radilo i probalo i doneo definitivan zaključak i sud merodavnih i priznatih stručnjaka.
Radi potpunosti maločas pomenutog članka, ima se u hemijskom pogledu još navesti, da se ugljokiseli karbonati (karbonatska jedinjenja) izdvajaju iz vode pri višoj temperaturi, počev od oko 150° C, koja odgovara pritisku pare u kotlu od 5 kg/cm2, te pri držanju rezerve ili, drugim rečima, kad je dotična lokomotiva u pripravnosti, ne treba pritisak u kotlu da bude veći od 5 kg/cm2, i na tu okolnost treba dotični šefovi ložionica da skrenu pažnju zainteresovanom osoblju. U koliko je pritisak pare u kotlu veći, dakle u koliko je veća temperatura vode u kotlu, u toliko je jače i isdvajanje iz vode karbonatskih jedinjenja.
— Nastaviče se —
Ложачи!
ЧитаЈте bćmii лист!
Прогл
Иентцплне упрове упућен свима пододборима н повереништвнмп Београдсне и Обласне управе удпужења, поводом идућв годншм скупштине која fis се одржпти на дан 21 маја тек. год. у Беогрпду.
Другови, прикучио се je дан када ћете опет и no десети пут вашом слободном вољом да хладно и непристрасно изберете људе који ће у текућој г°Дини, као ваши пуноважни преставници, несме-тано управљати Обласном управом, том нашом Светом самоуправом.
Пре него што приступите овом, no нас све ло-^аче, важном и судбоносном послу, Централи нала-императивна дужност, давас упозна са радом ра-
нијих Упраза, a нарочито са радом Управе, која je у последњој години упразљала Обласном управом.
После нерада ранијих управа, Удружење je више пута преживљавало страшне дане буре, у чијим je валовитим таласима лебдела и сама суд-бина удружења. Небројено пута сама зла судбина подносила je нож под грло нашем Удружењу, и требало je само један замах, na да га уништи за вечита времена.
Но где je несрећа ту има и cpetie, ма и у нај-мањој мери: срећа се састојала у томе што су наши свесни чланови, у последњем часу притрчали у помоћ своме драгом Удружењу, и онако куражно и одлучно дигли свој глас протеста противу ове не-мани „нерада“ или боље рећи „рђавог рада“ пљачке и грабежа од стране извесних управљача, те Управу Удружења истргли из ових нечистих руку и пре-давали je својим исправним члановима, који ће их достојно заступати док се не нађе неки геније, који ће их повести светлијим путевима, ка конач-ном остварењу његових социјално културних иде-ала. И ова je последња година била зла коб за београдску Обласну управу. Ha нашу велику жа-лост на прошлогодишњој скупштини били смо лоше среће у избору вођства Обласне управе, јер њени неки чланови нису схватили исправно своју дужност, те су нетачним радом и вођењем књига оштећивали Удружење са знатнијии сумама. Један од тих je бивши председник Никола Колар, кога je Централа no сили прилика морала у интересу Удру-жења т.ј. у интересу свих вас чланова, na и ваших породица, сменити са претседничког положаја и пре годишње скупштине. Он не само да je подба-цио у нашем жељеном очекивању, већ нажалост отишао тако далеко да je непромишљеним радом и нетачним вођењем благајничких књига оштетио Удружење са више хиљада, ваших крваво зарађе-них, динара. Оваквим се je радом тешко огрешио и о позитивне земаљске законе с једне и свој уг-лед упропастио с друге стране.
Ви се врло добро сећате, драги другови, да je њему предата већ готово окућена једна велика Обласна управа са преко 350 чланова, коју je већ било лако проширивати и даље изграђивати, јер су њени темељи већ били постављени у армираном бетону и челику, a исто тако примио je у целости саниране финансијске прилике. Па да ништа није више урадио да je само наслеђено стање чувао и одржавао он би нама био милији друг. Нажалост када je ова неисправност већ била избила на јав-ност, уместо легалног споразума, учтивог и дру-гарског извињења, дошао je ca његове стране оштар, дрзак и неоправдан протест тако, да би сваки неупућен члан веровао да наш бивши прет-седник невино страда. Због оваквог његовог др-' жања, ова je афера постала сада ствар надлежних фактора у Дирекцији и њене последице ће иску-сити кривац. Али и поред овако јасних доказа о проневереној суми, код извесних чланова, који су сагласни са Николом, да се не мора правити раз-лика између својих и удружењских napa, већ no њиховом мишљењу трошити што више na чије му драго, пробудио се борбени дух за заштиту не-правде и непоштења.
Ти и такви несавесни чланови, иако их je свега њих неколико на броју, предузели су на себе ини-цијативу да представе нетачно ствари, које саме
no себи бацају ружну слику, мрљу, која се не да опрати, чак шта више упуштају се и у недозво-љене радње, пишући, и ако зато нису позвати, из-весним Пододборима, повереништвима na и поје-динцима, извесна писма лажне еадржине и тиме обмањују чланове и уносећи међу њима узнемире-ности и неспокојство, a што нашим мирним и че-ститим члановима апсолутно није потребно. Поред тога су се тиме и они сами умешали у ову аферу, тако страсно да изгледа: као да су већим делом и сами у истој саучесници. Ови покушаји поједи-наца, да заплићу ствари и представљају их неи-стинито необавештеном чланству, нагнало je Цен-тралну управу да овим обавести све чланове, како би знали да се управљају.
Вама je, драги другови, стало у главном до тога, да овај ваш крваво зарађени члански улог стоји у каси Удружења, и да служи само и искљу-чиво оним циљевима, који су у нашим Правилима предвиђени. Ви непризнајете никакве друге издатке, a за невођење довзљно надзора над Обласном управом, ћете чинити у своје време одговорну и Централу и од ње no свему овоме тражити обја-шњење и накнаду штете.
Обазештавајући вас о свему овоме, драгидру-гови, Централа Вам унапред поручује да се и овога пута не узрујавате, да све ово хладно примите, na присебно и непристрасно на идућу гооишњу скуп-штину коja ће се одржати 27 тек. месеца у Бео-граду изаберете достојне сзоје делегате, који ће умети немилосрдно одмерити заслужену казну, na ма ко њу заслужио и који ће овакве људе отстра-нити са управе Удружења за вечито време, тј. ако сте пријатељи овога Удружења и ако не желите да се живот и рад ове наше културне установе угаси једном за свагда.
Само напред, другови, у борбу за правду и поштење a противу афераша na ма то били и наши најмилији.
To je поздрав Централе. — Живели другови.
Претседник Централне Управе МИЛОВАН МИЛИЋ
Da bo vse v redu!
Ponovno smo že imeli priliko čitati o svojevrstnih kaznih, ki so jih na vse možne načine razpredli, da pade uslužbenec sam ne vodoč kdaj vanje. Tudi va našem glasilu smo že objavili tozadeven članek in opozorili tovariše, naj se še posebej varujejo zauživanja alkoholnih pijač v službi. Seveda, pijanost v službi lahko kaj hitro zagrabiš, nihče pa ne vpraša, kaj je s prehrano tvojega želodca. Tako se zgodi, da se sreča prazen, izčrpan želodec tu pa tam z nekoliko brizgancem in če ti že itak izmozganemu postane slabo — že si v preiskavi, groze ti z nesposobnostjo za službo. Za morebitne napake človeškega organizma je seveda zdravnik edino upravičen, da jih ugotovi. Za strojno
Osoblje pa je tak način kaj težavna stvar, ker zdravnik ni povsod na progi na razpolago. Seveda so na razpolago v raznih primerih priče, ali količkaj nejasne izjave so lahko usodepolne za uslužbenca v preiskavi. Nujno je zato treba, da dado kurjači v vseh primerih pri zaslušanju in v organizaciji jasne, nedvoumne izjave in podatke. Železniška uprava je v vseh primerih pijanosti v službi zato stroga in podatke. Železniška uprava je v vseh primerih pijanosti v službi zelo stroga in natančna, zato je v živi jenskem interesu vsakega kurjača, da se v službi varuje kakršnegakoli primera pijanosti. Kakor je reznično, da zavajajo človeka k zavživanju alkoholne pijače težke in naporne službe, kakor je prav kurjaška, prav tako je umevno, da iz varnostnih razlogov prometa ta ugotovitev ne more biti olajševalna okolnost v preiskavi. Vsak priznava naporno službo kurjača, pa vendar njihova društva na mnogo svojih vlog, ki bi naj pri odgovarjajočih činiteljih dosegla izboljšanje bednega stanja kurjačev, še odgovora ne dobe ali pa ni kredita.
Nedavno smo čitali izjavo g prometnega ministra, ki med drugim pviznava vso požrtvovanost in trpljenje kurjačev, ne najde pa, kakor pravi, sredstev, da nas ekonomsko podpre. Kje naj tedaj črpamo svojo fizično moč, če zakon človeštva prezira to kar od vekomaj zahteva zakona narave za delavno ljudstvo. Zato ni čudno, če silijo uslužbence take in podobne razmere v borbi za obstanek tudi k neljubim dejanjem. Zakon naj bi prepovedal piti, če pa ni za nas ekonomske pomoči, bomo primorani nehati tudi jesti. Vsaka količina zavžitega alkohola še ne povzroča pijanost, zato naj bi se vsaka stvar uporabljala le po potrebi. Izrecno pa cmo proti žezmernemu zavživanju alkohola, kar ne škodi le telesu, v tem večji meri našemu že i tak bednemu stanju kurječev.
Bolniške podpore
Pod tem naslovom smo že večkrat čitali članke o pomenu bolniških podpor v našem listu. Pisec člankov, predsednik naše centralne uprave, razkriva v njih ogromen socialni čut, ki da ga kaže za svojega nenastavljenega tovariša. Seveda smo mnenja, da so nenastavljeni kurjači, posebno še nekateri, s takim pisanjem kar zadovoljni. Tudi nismo imeli povoda, da bi ugovarjali vsebini člankov, kjer Pisec vsemu našemu članstvu razlaga, kako zna edino le on v društvu pravilno tolmačiti pedelitve podpor bolnim kurjačem. Toda v članku „Bolniške podpore“ v našem listu rine 7 -II 1934. si je pisec le malo preveč privoščil nastavljene kurjače, posebno še vse delegate, ki so se doslej udeleževali kongresov in občnih zborov.
Vsi se strinjamo s trditvije čianka, da je gmo'no stanje nriolelih nenastavljenih tovarišev res slabo. Prosimo pa član-karja, da nam tudi pojasni, kje je krivda, da so nenastav-Ijeni kurjači tako zapostavljeni, da trpi v primeru njegove ri°lge bolesni vsa družina pomanjkanje. Svetujemo piscu, ria naj se v imenu našega društva obrne na humanitarni °nd drž. železnic v Beogradu in tam pojasni bedno stanje °lnih nenastavljenih kurjačev. Še je tudi mogoče, da upravni °ribor bolniške blagajne predloži bližnji skupščini predlog
za popravilo pravilnika o bolniški blagajni v obliki, ki bo saj deloma izboljšala življenski obstoj bolnih kurjačev.
Pisec navedenega članka je mnenja, da naj se reši to pereče vprašanje tako, da se nastavljenim kurjačem popolnoma ukine društvena bolniška podpora, s čimer bi društvena blagajna lažje bolje podprla bolne nenastavljene tovariše. Vsi vemo in se dobro zavedamo, da je bila že od početka v našem društvu uvedena podelitev bolniških podpor na čisti podlogi socialnega čuta. Oblastna uprava Ljubljana se trajno strogo drži načel, da so nenastavijeni kurjači upravičeni po petih tednih, nastavljeni kurjači pa po dveh mesecih trajnega bolehanja bolniške podpore, ki se deli po potrebi in zmožnosti blagajne vedno tako, da so nenastav Ijeni kurjači deležni višjih podpor ko nastavljeni tovariši. Zaradi te pravične socialne razdelitve ni prišlo v Ljubljanski obl. upravi nikoli do nesoglasja med člani in se nadejamo, da je bilo tudi v ostalih oblastnih upravah tako.
Ni res, kar trdi pisec, da nastavljeni kurjači v nobenem primeru ne potrebujejo podpor. Prav tako tudi nastavljen kurjač zaide v primeru bolezni v težak položaj, zato je umevno njihovo enotno ogorčenje zaradi predloga predsednika centralne uprave, ki na ta način postavlja mejnik med nastavljenimi in nenastavljenimi kurjači, v društva pa zanaša neljube posledice. Ločitve društvenih ugodnosti med člani ne priznava nobeno društvo, zato jih tudi naše ne bo.
Pisec navedenega članka v drugi številki našega časopisa ugotavlja dalje, kako se na vsakoletnem kongresu edino le on bori za zboljšanje podpor nenastavljenim kurjačem. Pritožuje se, da je bil v svojem namenu vedno preglaSOvan od delegatov nastavljenih kurjačev oblastuih uprav, ki da prihajajo na kongrese vedno eni in isti, z vedno istim, za nenastavljene kurjače neugodnim programom. Tovariši in delčgati, ki ste do danes zastopali članstvo vseh oblastnih uprav na kongresih in žrtvovali svoje sposobnosti in fizično moč, kaj porečete k temu podtikavanju predsednika centralne uprave v našem strokovnem listu? Kakor je jasno, da se s takim načinom pisanja izpodkopava in skuša ponižati avtoriteta delegatov, prav tako bi lahko sklepali na prikrito željo pisca, ki bi želel imeti na kongresu namestu dosedanjih preizkušenih društvenih delavcev same nove delegate, katerih neizkušeno dobro voljo bi lahko izrabljal pri izglasovanju svojih predlogov. Toda iz te moke ne bo kruha. Oblastne uprave bodo posiale na kongres delegate, ki bodo kakor vedno doslej tudi v bodoče pravilno zastopali interese vsega članstva, pa naj bo to predsedniku centralne uprave prav ali ne.
Dobro delo se samo hvali! Na ta pregovor je pozabil pisec, ko skuša dokazati, da je le on socialno čuteč človek v društvu. Soc!alni čut je treba dokazati tudi z dejanji, ne le s pisanjem. Vsi se zavedamo, da je treba v naši kurjaški kategoriji poleg bolniških podpor urediti še marsikaj, kar vse bi naj še bolj tesno povezalo vse člane, da si krepko podamo roke in v enotni vezi dvignemo sebi in organizaciji ugled. Izgine naj vsako sovraštvo, slehernemu svojemu tovarišu pomagajmo z nasveti in dobro voljo. Kakor povsod so tudi v naših vrstah nezaželjeni pojavi, ki jih moramo že zaradi poštenosti in ugleda svojega stanu združeni istrebiti. Ne sme se primeriti več, da bi oni tovariši, ki vestno vrše
svojo službo, pogosto občutili očitke in posledice zaradi nemarne službe manj vestnih kolegov. Hi treba, da še posebej razpraljamo o žalostnem dejstvu, da se le prerado pozablja na tovarištvo v službi in izven nje. Zato je nujno žreba, da zberemo v svojem društvu prav vse še neorganizirane khrjače. V enotni organizaciji, kjer naj ne bo nikoli razlik med nenastavljenimi in nastavljenimi tovariši, s pravično socialno razdelitvijo podpore potrebnim moramo skupno delati za boljšo, srečnejšo bodočnost. Marsikaj bi bilo še omeniti, pa se bomo oglasili spet, če nas bo izzvalo slično na-migavanje, kot v že navedenem članku. Vse naše članstvo pa bo, to smo uvjereni, razumelo naše ugotovitve in se po njih tudi pravilno ravnalo.
Oblastna uprava Ljubljana.
R. J.
Из Обласне Управе Београд
Свима члановима удружења ложача државних же-лезница и бродова Краљевине Југославије на знање.
Свима члановима удружења ложача државних же-лезница и бродова Краљевине Југославије на знање.
Редовна годишња скупштина Обласие управе удру-жења у Београду, одржаће се на дан 27 маја 1934 го-дине у просторијама кафана „Ројал“ у Сарајевској улици број 67 са следећим дневним редом:
1)	избор претседника, секретара и два оверача за-писника;
2)	извештај претседника;
3)	„	секретара;
4)	„	благајника
5)	„	Надзорног	одбора;
6)	„	Централне	управе	о суспендацији прет-
седника Обласне	управе;
7)	давање разрешице старој Управи;
8)	бирање нове Управе;
9)	решавање о свима предлозима, молбама и жал-бама поднетим на скупштини.
Према чл. 66 друштвених Правила скупштина he се отворити у 9 часова пре подне, a ако се утврди да у заказано време не би био присутан довољан број де-легата, онда he се одложити за један сат касније и тада he се одржати и пуноважно решавати без обзира на број присутних делегата.
27 априла 1934 године
у Београду.
Секретар,	Претседник,
Јосип Зупанац.	Милош Ћосић.
Из Обласне Управе Удружења Београд
Повереништво Рума
Ha дан 25 априла 1934 године одржана je конфе-ренција при Повереништу Рума, a које сачињавају чла-нови из ложионице Инђија, Бјељиња, Вуковара, Беочин и Руме.
У почетку конференције повереник Август Волф, поздравио je присутне све чланове и детаљно им под-нео свој извештај о годишњем раду Повереништва. Чла-нови су саслушали пажљиво извештај свога повереника Волфа и истога при завршетку говора поздравили. На-даље се прешло на рад no тачкама дневног реда и после мање дискусије изабран je поново за повереника Август Волф, a за заменика Петар Липницки.
Поверење je дато једногласно Волфу у кога чла-нови имају пуно поверења у раду и способности које се траже јод једног човека који озбиљно и у опште схваћа дужност повереника за један Пододбор или По-вереништво, на кога се обраћају за сва питања чланови у овом Поверенишгву.
Чланови су примера ради истакли Волфов рад и заслужено признање рада, који се je свестрано трудио, да ово Повереништво прошири и подигне у раду и упи-сом свих ложача у наше Удружење, што je и сам ово учинио уз припомоћ свег чланства, које je раније са њиме увек радило на ширењу нашег Удружења.
У току дискусије на конференцији поднета су разна питања и потребе ложача, који се налази у ложиони-цама и испосгавама подручне ложионице Инђија, a који су извештај доставили Обласној управи ради предлога скупштини и тражења од Дирекције.
Пошто je дневни ред био исцрпљен, то je све чланство у најбољем и пријатном расположењу пример-но се разишло и конференцију завршили 22 часова.
Београд, 28-IV-1934 г.	Обласна управа удружења
Београд.
ii обл« пш Uma лпа [уботила
Обласна управа стручног и хумано културног уд-ружења ложача државних железница и бродова у Су-ботици, извештава све чланове, да he своју редовну го-дишњу скупштину одржати дана 21 маја 1934 године у друшгвеној канцеларији при ложионици Суботица у 8 часова пре подне. Ако до овога времена не буде са-купљен довољан број делегата, онда he се годишња скупштина отворити један сат касније са следећим днев-ним редом:
1.	Бирање претседника и секретара и два оверача записника годршње скупштине;
2.	Извештај претседника Обласне управе удруњежа;
3.	„ секретара
4.	„ благајника	„	„	„
5.	„ претседника Надзорног одбора Обла-сне управе;
6.	Разрешница старе Обласне управе;
7.	Бирање нове Обласне управе; и
8.	Молбе, жалбе и остало
Суботица, 19-iV 1934 !од.	рј3 канцепарије Обласн*
управе у Суботици.
Из Обласне управе Суботица
Пододбор В. Бечкерек
Ha дан 24. II. ове године Пододбор удружења ло-жача државних железница и бродова у Великом Бечке-реку, одржао je своју редовну годишњу конференцију на којој je присуствовало 27 члннова. После псднешеног реферата од стране претседника, секретара и благајника V краткој дискусији једноглссно je одобрен рад Управе у прошлој години na je на основу тога такође једно-гласно дато поререње старој Управи да иста води дру-штвене послове и у идућој години без икаквих промена.
Ово je најлепши знак да je Управј Пододбора у свему водила рачуна о општим интересима Удружења придржавајући се друштвених правила и да je ca сво-јим радом постигла лепе успехе у корис Удружења и његових чланова.
*
Из Пододбора удружеља ложача Винковци
Pope поменути Пододбор одржао je своју редовну годишњу конференцију 20 марта 1934 гбдине, црема дневноме реду. Скупштину je отворио претседник под-одбора, дајући реч претседнику Обласне управе Пау-лићу, који je у име исте поздравио присутне чланове и обавестио их о раду Обласне > npate.
После подношења иззештаја претседника, секретара, благајника и надзорног одбора дата je разрешниц.а ста-рој управи и п^иступило се je бирању нове управе. У нову управу изабран je за претседника друг Никола Чу-јућ, a сви остали чланови Управног и Надзорног одбора остали су исти који су дужност вршили и прошле године.
Скупштина je била врло добро посећена од стране чланова и завршила се je у најлепшем реду.
Суботица 27-1V-1934 год.	Обласна управа Суботица.
Из Обласне управе Суботица
Пододбор Вршац
Ha дан 4.-1II.-1934 године, rope поменути пододбор °Држао je своју редовну годишњу конференцију.
Конференција je почела у 14 часова и 25 минута.
Претседник Пододбора Новак Георгије, поднео je пРема дневноме реду, свој извештај о раду Пододбора У току целе године, и изнео тешкоће са којима се je ^орио Пододбор, После њега поднели су свој извештај секретар и благајник.
Из њихових извештаја констатовано je, да су бла-Гајна, новчани документи, као и администрација Подод-^°Ра вођена у највећем реду.
Након тога, дата je разрешница старој управи.
Претседник и секретар захвалили су се на повере-н°ј им дужности na je затим претседник Обласне уп-
у своме говору поздравио и све присутне у име СбИх чланова Обласне управе. Његов говор оставио je \v6ok утисак на све присутне.
Према следећој тачки дневнога реда прешло се je на бирање нове управе na су затим претресана разна питања, молбе и жалбе. Скупштина се je завршила у 15 часовз и 50 минута у највећем реду.
Суботица, 27 IV-1934 год.	Из канцеларије Обласне
управе Суботица.
Из Обласне управе Суботица
Пододбор Сомбор
У ложионици Сомбор у почетку оснивања нашег Удружења основан je Пододбор, који на жалост није био дугог века.
У последње време агилним заузимањем и радом функционера Обласне управе као и самих ложача из ложионице Сомбор приступљено je реорганизацији По-додбора na je у томе циљу сазвата седница на дан 23-111-1934 године.
Седници je присуствовао велики број бивших чла-нова што je свакако најбољи доказ да код наших дру-гова ложача није изумрла професионална свест и љубав наспрам свог сопственог Удружења, na je том приликом поново образован Пододбор удружења ложача уСомбру.
Колико поичења и честитости налази се код поје-диних ложача у поменутој ложионици може да нам по-служи пример, који треба да буде за углед свима оста-лим Пододборима. Када се поменути Пододбор основан у почетку самога Удружења ликвидирао у 19-9 години код благајника Шљукића затекло се je у каси друштве-ног новца 1785.— динара, именовани наш друг кроз цело време од шест година за које време Пододбор није постојао, верно je чувао ту друштвену имовину и исту предао ново основаном Пододбору приликом сед-нице на дан 23. марта т. г. Заиста леп пример честито-сти и поштења.
У управу новоорганизованог Пододбора на rope поменутој седници изабрани су следећи чланови:
Претседник Бељански Жарко;
Потпретсвдник Калић Божо;
Секретар Ђоковић Жарко;
Надзорни одбор:
Члан Главшић Милан, заменик Рељаћ Стеван, бла-гајник Иђошка Сава.
После ново изабрате управе решавана су разна питања која понајвише интересују чланове.'
Седници су присуствовали од сгране Обласне, уп-раве делегати: Голо Стојан и Бачић Лазар, који су дали детаљна упуства ново основаном Пододбору за рад По-додбора у будућности.
Пошто су претресана сва питања која су била на дневноме реду, седница je зикључена у 21 час.
Ми желимо ново основаном Пододбору најлепши успех у његовом раду у будућности, који треба да до-несе опшге користи нашим друговима ложачима у ло-жионици Сомбор.
Секретар Обласне управе	За претседника Обласне управе
у Суботици,	Суботица,
Илија Рамир.	Голо Стојан.
Hi IMopa miEM imia дриаван желивара и бродоаа прн мшвди Зајечар.
Ha дан 22 априла 1934 године одржана je редовна годишња конференција при овоме Пододбору на коју су узели учешће г. Сретен Митић, помоћник шефа ло-жионице, као и претседник Централне уираве г. Милован Г. Милић, који су били присутни за све време конфе-ренције и саслушали цео извештај поднет на овој кон-ференцији, a који je примљен од стране члаиова са пот-пуним одобразањем и за успешни рад овога Пододборз Чзанови Пододбора Зајечар у самом почетку кон-ференције поздравили су свога Господина Шзфа једи-нице преко изасланика Господина Шефа ложионице, г. Сретена Миткћа, обећавајући да ће и у будуће као и до сада вршкти сваки ч тн-ложач своју дужност савесно и марљиво за коју je сваки службеник наше струке оба-ве;ан и одговоран.
Ззтим се прешло на даље дискутовање према днев-ном реду и после саслушања свих извештаја изабрана je ова нова Управа Пододбора и то:
За претседника Вукадин Филиповић;
За благајника Божидар Моцић, и За секретара Урош Петровић.
Чланови који су у већем броју присуствовали и то сви они којима je служба дозвољавала, поздравили су конференцију и пошто су саслушали поздрав претсед-ника на указаном му поновном поверењу, разишли су се у највећем реду и расположењу.
V23. I. 1934 године	Из канцеларије Пододбора
У Београду.	Зајечар.
Захвалнице
Најтоплије захваљујем се Обласној управи удру-жења ложача у Београду на указаној ми помоћи од 250 динара приликом смрти мога сина Предрага.
Управи велика хвала!
28 априла 1934 год.	С поштовањем
у Смедереву.	Ђура М. Стевановић
ложач ложионице Смедерево-
ZAHVALA
Udova pok. Klobučar Jure, ložača iz ložionice Ogulin, zahvaljujem se ovime Oblasnoj Upravi udruženja ložača Zagreb na isplaćenoj mi posmrtnini za mog neprežaljenog supruga, u iznosu od Dinara 1.500,— (hiljadu petsto dinara).
*	Mnogo zahvalna:
Ud. Marija Klobučar.
ЗАХВАЛНИЦА
Потписани чланови Обласне управе удружења ло-жача у Суботици најтоплије се захваљујемо истој, на до-дељеној нам болесничкој потпори од no 300 — (гристо-тине) динара које смо примили.
Антун Калапати, ложионица Суботица Попарић Алојз, из ложиониц; Нови Сад Смердо Спиридон, из ложионипе Вршац Јасика Салих. из ложионице Нови Сад.
Власник и одговорни Уредник за Удружења Ложача Државних Железница Милован Милић, Франше Д’ Епере ул. бр. 18.
ZAHVALA
Mi niže navedeni ložači, članovi ovog udruženja, za-L /.lijujemo se najtoplije Oblasnoj Upravi Udruženja ložača Kraljevine Jugoslavije u Zagrebu, na isplaćenoj nam bolesničkoj potpori, kao i pravnoj zaštiti u iznosu od:	,
Bol. pot.
»	и
Prav zašt
Mihaldinec Mato, ložionica Vidovič Franjo,
Tomanek Franjo,	„
Jakšić Đuro V.
Vidooić Stjepan Poljak Miroslav,
Arambašić Josip II.	„
Sućur Josip	„
Vidovič Stjepan,	„
Mihaldinec Mato,	„
Juršić Tomo,
Oreški Mijo,
Babič Pavao, ložionica Mlikota Marko,	„
Jakšič Simo,	„
Švare Stjepan,	„
: Zagreb gl. kol. 75.— Zagreb gl. kol. 75.— Bjelovar 150.— Srp. Moravice 150.— Zagreb—Sava 355.— Bjelovar 150.— Osijek	510.—
Osijek	150.—
Zagreb—Sava 140.— Zagreb gl. kol. 75.— Zagreb gl kol. 150.— Zagreb gl. kol. 315.— : Zagreb gl. kol. 200.— Brod na Savi 200,— Sušak	200.—
Pakrac	441.—
Skupno Dinara: 3.336 —
ЗАХВАЛНИЦА
Овим ce захваљујем најтоплије Пододбору удру-жења ложача лри ложионици Скопље, a који припада Обласној управи Београд, што ми je приликом смрти мога поч. мужа Петра помогао исплатом новчане помоћи у суми од динара 1500.— хиљаду пет стотина на име посмртнине непрежаљеног ми мужа.
24 априла 1934 год.	Параскева,
у Скопљу.	поч. Петра Бошковића,
ложача ложионице Скопље.
ЗАХВАЛНИЦА
Потписати чланови Обласне управе Удружења ло-жача државних железница и бродова у Београду, нај-топлије ce захваљујемо истој Улрави на исплаћене нам новчане помоћи приликом болести и смрти наших чла-нова породице и то:
Марко Торшман, ложачу ложионице Земун,
на име п~моћи 		Дин.	250.—
Фрања Мергл, ложач ложионице Земун, на име болесничке помоћи 			290.—
Тодору Шкундрићу, ложачу ложионице Бе-оград, на име болесничке помоћи .	.		240.—
Муарему Дурмишиновићу, ложачу ложио-нице Кичево, на име помоћи ....		250.—
Драг. Јовановићу, ложачу из Ћуприје на име помоћи 			250.-
Укупно Дин. 1.280-—
Лои! Шб н шнше m tii мт!
Штампа „Слога“ Душана Попови^ Kp. Александра ул. 3 — Тел. 25-™s