KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 80 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Augusta 1931.
PATENTN! SPIS BR. 8250
Betonrohren R. T. Aktiengesellschafl-Luxemburg — Luksemburg.
Postupak i naprava za proizvođenje betonskih predmeta svih vrsta.
Prijava od 12. aprila 1930.	Važi od 1. septembra 1930.
Predmet ovoga pronalaska jeste postupak kao i naprava za proizvođenje predmeta svih vrsta iz betona, armiranog betona, azbesinog cementa i tome slično naročito cevi, pri čemu kalupi bivaju punjeni sa tečnim betonom pod pritiskom prvenstveno pomoću sabijenog vazduha,
Naprava prema ovome pronalasku pokazana je na nacrtu. Sl. 1 pokazuje ukupan raspored sa kalupom u preseku, SI. 2, 3 i 4 pokazuju kalup u vertikalnom, poduž-nom i poprečnom preseku, SI. 5 je jedan detalj u izgledu sa sirane, SI. 6 je kalup u izgledu sa strane. Kalup se sastoji iz omotača iz više delova na pr. iz tri dela 1, 2, 3, sa čeonim zidovima 4 i 5 koji se mogu skidati i iz jednog šupljeg jezgra 6, na pr. iz gvozdene cevi. U omotaču kalupa je predviđen niz otvora 7, koji se sužavaju prema napolje, zatim jedan otvor 8 za uvođenje betona kroz cev 9 i najzad niz podužnih kanala 10.
Naprava sadrži dalje sud 11 sa sabijenim vazduhom, u koji se uvodi sabijeni vazduh iz kompresora 13 a kroz cev 12 iz kojeg suda vazduh biva kroz cev 14 upuštan u sud za beton 15. Sud za beton snabdeven je gore sa povratnim ventilom 16. Cev 14 je snabdevena sa slavinom 27, sa ventilima za izjednačavanje 17, 171, 172, kao i sa paralelnim ograncima 25 i 26, u kojima su uključeni ventili 18 i 19 za iz-ravnanje i slavine 20 i 21. Na dno suda 15 za beton priključuje se cev 9, koja je
snabdevena sa slavinom 22, pomoću koje beton biva unošen u kalup. Za čišćenje otvora 7 predviđen je češalj 23—24, pri čemu raspored igala 24 odgovara rasporedu otvora 7. Ovaj češalj može biti stavljen u dejstvo pomoću ruke ili mehanički. Gvozdene armature 29 mogu biti postavljene pomoću betonskih prstenova 30, koji su namaknuti i raspoređeni na podesnom odstojanju (si. 5).
Prvenstveno tečan beton biva unesen u sud 15, posle čega biva otvorena slavina 27. Sabijeni vazduh struji sada iz suda 11 kroz cev 14 u sud 15, pri čemu potiskujući udari koji potiču od kompresora bivaju izravnati pomoću ventila 17 i beton iz suda 15 biva kroz cev 9 pri otvorenoj slavini 22 potiskivan u kalup. Dejstvo ventila za izravnanje 17, 17 , 172, pri tome je od presudnog značaja jer bi se inače u-sled potiskovih udara, koji potiču od kompresora, beton kretao u impulsima kroz cev 9 i pri tome bi se prema iskustvu razložio u svoje sastojke, t. j. cement, pesak, šljunak i vodu. Pri upotrebi ventila za izravnavanje 17, 171, 17 teče beton ipak ravnomerno i neprekidno kroz cev 9, i ne nastaje nikakvo razlaganje.
Kod proizvodnje cevi iz armiranog betona u zatvorenom kalupu mora punjenje kalupa da se vrši uz veoma nizak ravno-merni pritisak, da bi se postigla ravno-merna raspodela betona između gvozdenih armatura 28 i 29. Pri radu upotrebljeni
Din. 15.
pritisak vazduha je tako nizak, da nebi mogao staviti u kretanje beton, koji se nalazi u sudu 15. Iz ovog razloga je cev ogranak 25 predviđena sa ventilom 18, koji je podešen na viši pritisak. Pri početku rada biva pri otvorenoj slavini 27 odmah otvorena i slavina 20 tako, da sabijeni vazduh sada kroz ventile 17, 171, 172 prodire pod manjim pritiskom u sud 15.
Pri punjenju kalupa, kroz otvore 7 odlazi suvišna voda, koja delom odnosi sobom i beton. Zahvatanje sobom betona biva delimično sprečeno oblikom otvora 7 koji se sužava prema spoljnoj sirani. Da bi se ipak zaptivanje otvora 7 pouzdano sprečilo, bivaju za vreme ovoga rada o-tvori 7 čišćeni po potrebi pomoću češlja.
Po izvršenom punjenju kalupa korisno je, da se sadržina kalupa izloži visokom ravnomernom vazdušnom pritisku. Ovom cilju služi sporedna cev 26, čiji je ventil 19 podešen za još viši pritisak nego ii ventil 18. Po otvaranju slavine 21 struji sabijeni vazduh obišavši ventile 17, 171, 172 ulazi pod visokim pritiskom u sud 15, koji pritisak biva saopšten sadržini kalupa. Suvišna voda biva sada najvećim delom istisnuta kroz otvore 7, pri čemu ovi otvori bivaju potpuno zaptiveni betonom.
Ostaje sada, da se još zaostatak suvišne vode, koja se nalazi u betonu, potpuno u-kloni, da se beton učini nepropustljivim za vodu i da se jezgro izvuče.
Sva ova tri cilja bivaju prema pronalasku postignuta pomoću zagrevanja najpre spolj-ne a zatim unutarnje površine betonske cevi, koje se zagrevanje vrši u izvesnom razmaku vremena. Istovremeno zagrevanje kako omotača tako i jezgra kalupa poznato je. Pošto ipak pri tome eev počinje da se brzo stvrdnjava istovremeno kako na spoljnoj tako i na unutarnjoj površini, biva suvišna voda potisnuta u središnu zonu cevi, iz koje više ne može da izmakne. Ako bi se zagrejala samo unutarnja površina cevi, odnosno prvo unutarnja a tek posle spolj-na površina cevi, to pre vremena otvrdnuta unutarnja zona nebi imala dovoljno oslanjanje u još plastičnoj spoljnoj zoni i cev bi se istrošila, kao što je iskustvo potvrdilo.
Prema pronalasku biva najpre zagrejana spoljna površina cevi, na pr. time, što u kanale 10 biva upuštena para, vreo vazduh, vrela voda ili tome slično. Zagrevanje i time postignuto ubrzano stvrdnjavanje betona prenosi se od spoljne površine napredujući prema unutarnjoj strani, pri čemu vazduh koji se nalazi u betonu i vodi sukcesivno može bili potisnut do na površinu jezgra 6, i duž ove površine da u aksijal-
nom pravcu izađe iz kalupa, što korisno može biti potpomognuto lako nagnutim položajem jezgra i kalupa.
Tek u ovom trenutku b'va zagrejano i jezgro 6 na proizvoljan podesan način, na pr. pomoću električne struje, upuštanjem pare, vrele vode, vrelog vazduha ili tome slično, pri čemu se jezgro 6 s jedne strane isteže, a s druge sirane saopštava svoju ioplotu i unutarnjoj površini betonske cevi i time doprinosi njenom brzom stvrdnje-vanju. Tada biva jezgro 6 stavljeno u obrtno kretanje i to da bi se napredovanje stvrdnjavanja unutarnje površine betonske cevi moglo tačno pratiti i da bi se mogao odredili pravilan trenutak za izvlačenje jezgre 6. Radi ovoga biva potrošnja snage, koja je potrebna za obrtanje jezgra, i koja stoji u direktnom odnosu sa otporom koji se dobija pri obrtanju jezgra, na pr. očitovanja na jednom ampermetru. Ova potrošnja snage raste usled brzo napreduju-ćeg oivrdnjavanja unutrašnje površine betonske cevi. Čim ova dostigne empirički unapred određenu visinu, biva započeto hlađenje jezgra zaustavivši dejstvo ogrev nog sredstva, a po potrebi biva još hlađeno i upuštanjem hladne vode, hladnog vazduha ili tome slično, da se jezgro po-nova skupi na svoj prvobitni prečnik i tada lako i bez teškoća kao i bez oštećenja betonske cevi biva izvučeno iz cevi odnosno iz kalupa.
Da se kalup, koji je iz više delova, nebi razišao za vreme punjenja betonske cevi usled naglo poraslog pritiska, biva kalup osiguran pomoću užeta 31 iz žice koja se spolja vijugavo omotava oko kalupa, i koja se zateže na oba svoja kraja na kukama 32 koje su spolja postavljene na kalupu (si. 8).
Betonska cev biva ostavljena u kalupu, dok se stvrdnjavanje ne svrši. Tada biva popušteno i uklonjeno uže 31 i kalup biva rasturen.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak i naprava za proizvođenje betonskih predmeta na pr. cevi i tome slično koji upotrebljuje sabijeni vazduh za unošenje betona u kalup, naznačen time, što uključivanjem ventila za izravnanje (17, 17 , 17 , 18, 19) u cev za sabijeni vazduh (14 odnosnno 25, 26) koja ulazi u betonski sud (1) bivaju ublaženi potiskovi udari koji potiču iz kompresora (13).
2.	Postupak i naprava po zahtevu 1, naznačen time, što je sud (11) za sabijeni vazduh vezan sa sudom (15) za beton, pomoću više paralelnih na rezne vazdušne
pritiske podešenih cevi (14, 25, 26) tako, da beton koji se naiazi u sudu (15) može biti po potrebi izložen raznim pritiscima, i to korisno najpre višem radi stavljanja betona u kretanje, zatim nižem pritisku radi punjenja kalupa, i najzad još višem radi definitivnog sabijanja.
3.	Postupak i naprava po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što po završenom punjenju kalupa kalupni oblik biva najpre zagrevan sa svoje spoljne površine i to korisno u-puštanjem vrele vode, pare, vrelog vazduha ili torne slično u kanale (10), koji su predviđeni u kalupu i tek docnije kalupni oblik biva zagrevan i sa svoje unutrašnje površine i to zagrevanjem jezgra (6) na pr. električnim putem, pomoću upuštanja vrele vode, pare, vrelog vazduha ili tome slično.
4.	Postupak i naprava po zahtevu 3, naznačen time, što jezgro (6) uz istovremeno merenje potrebne potrošnje u snazi biva
:za vreme zagrevanja unutrašnje površine
kalupnog oblika stavljeno u obrtanje, de bi se prema prirastu za ovo potrebne snage mogao ustanoviti trenutak za izvlačenja jezgra.
5.	Postupak i naprava po zahtevu 3—4, naznačen time, što jezgro (6) pre izvlačenja biva hlađeno na pr. upuštanjem hladne vode, hladnog vazduha ili tome slično.
6.	Postupak po zahtevu 1—5, naznačen time, što se gvozdene armature (29) održavaju u svom položaju pomoću namaknutih betonskih prstenova (30).
7.	Postupak i naprava po zahtevu 1—6, naznačen time, što omotač kalupa biva spolja obmotan užetom iz žice (31).
8.	Naprava po zahtevu 1—7, naznačena time, što je kalup snabdeven sa otvorima (7) koji se sužavaju prema spoljnoj strani.
9.	Naprava po zahtevu 8, naznačena time, što je predviđen češalj (23, 24) koji je podesan za uvođenje u otvore (7) na kalupu, a radi čišćenja otvora.


.

F ( G. +
F f G. Z.
F J G. 3.
X///A
X///A,
AS///////7//'/////////S///////Z//////////k

F /G. V.
--------h\---------j-
F f G. S.