KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 28 (2)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 25. maja 1923.
PATENTNI SPIS BR. 871.
Wilhelm Rautenstrauch, trgovac. Trier, Nemačka.
Postupak za olešivanje koža pomoću baritnih rastvora i njihovo spremanje za proces
stavljenja.
Prijava od 30. marta 192!.	Važi od 1. augusta 1922.
Pravo prvenstva od 7. aprila 1917. (Nemačka).
Najobičnije sredstvo za takozvano luženje koža sviju vrsta odn. za njihovo pripremanje za proces štavljenja jeste krečna voda; kreč koji je prodro u kožu može se najvećim delom udaljiti ispiranjem sa vodom ili sa razblaženim kiselinama.
Stiasni sveska („Dor Gerber" 32 (1906) str. 200) ispitivao je teorijski, da li razblaženi rastvori drugih zemnoalkalija ili alkalija dejstvu) u slično kreću. Ovo ispitivanje nije dalo takve rezultate da bi se upotrebi kreča mogla predpostaviti druga tela.
Sad je nađeno da luženje sa vrlo jakim baritnimrastvorima donosi neočekivane koristi: bez obzira na veliko i skraćivanje postupka, postiže se ovog puta mnogo veći randman po težini u štavljenoj koži, no pri luženju sa krečom.
Uzrok je sledeći:
Kreč se usled njegove slabe rastvorljivosti u vodi može upotrebiti samo u vrlo slabom rastvoru. Krečna voda rastvara postepeno znatne količine kožne supstance koja sadrži azot, ali baktericidna moć krečnog rastvora i suviše je mala da bi ta tela sačuvala od trulenja.
Ceđ počinje dakle brzo da truli ili kako stručnjaci kažu „prevrne se“, naročito u
toplom godišnjem dobu, tada se on mora prosuti i napraviti nov ceđ.
Svež ceđ rastvara ponovo znatne količine kožne supstance i t. d.
Dok je kalcium-hidroksidu potrebno za rastvaranje 760 delova hladne a još više tople vode, dotle se barium-hidroksid rastvara u 20 delova hladne i 3 de& ključane vode. Pokazalo se da se baritni rastvori koji su jači no deseto-normalni (8, 6 gr. u litru; mogu stalno upotrebiti kao ceđ, a da se nikad „ne prevrnu". Oni dakle ne samo da se mogu upotrebiti dok se potpuno ne zasite belan-čevinama iz kože, već još i mnogo duže, nadoknadivši naravno barit koji je ušao u kože. Ali u koliko se ceđ zasiti belančevinama, prima on uvek manje količine istih i najzad nikakve više.
Kao što je utvrđeno dovoljno dugim opažanjima, jaki baritni rastvori ne škode kožama ni u koliko, što je slučaj kod rastvora alkalnih hidroksida iste jačine.
Barit se iz koža sviju vrsta izvlači na sličan način kao i kreč, a to je ispiranjem sa vodom. Ovaj se postupak može ubrzati pred kraj time, što se vodi za ispiranje dodaje mala količina kiseline. Zato se može upotrebiti sumporna kiselina, hlorovodonična
Din. 2.
Patentni zahtev.
kiselina i organske kiseline kao mlečna ili buterna kiselina ili kisele soli. Značajno je da, pri upotrebi sumporne kiseline, kože — kako izgleda — ne zadržavaju ni malo barijum sulfata.
Postupak za olišavanje i pripremanje koža sviju vrsta za proces štavljenja pomoću bari-tnog rastvora, naznačen time, što se ovaj poslednji upotrebi u jačini koja je veća od 1/10 normalne.