KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 45 (7)
PATENTNI SPIS BR. 3610
Dimitrije Đ. Nikolič, profesor Biljne Produkcije i šef Odseka za Ratarstvo Ministarstva Poljoprivrede i Voda, Beograd.
Postupak za ništenje viline košiće hlornim jedinjenjima.
Prijava od 6. februara 1925.	Važi od 1. maja 1925.
Dosadašnje metode za suzbijanje i ništenje viline košiće (cuscuta), najopasnijeg neprijatelja crvene deteline (Trifolium prrteuze) i lucerke (Međicago sativa) su mehaničke ili kemijske prirode. Mehanički postupci su :
1.	Čišćenje semena od semena viline košiće. Ovo biva raznim mašinama;
2.	Što ranija kosidba i što češća kosidba;
3.	Spaljivanje petroleumom i slamom zaraženog mesta u detelini ili lucerištu. Po spaljivanju se zemlja prekopa i ponova zaseje na dotičnom rnestu;
4.	Pretrpavanjem stajskim đubretom i pošto ugine, dotično mesto prekopati i ponovo zasejati;
5 Proizvodnja i upotreba nezaraženog semena deteline i lucerke.
Hemijska sredstva su :
1.	Zaprašivanjem sprašenim negašenim krečom zaraženih mesta u detelištu ili lucerištu ;
2.	Zaprašivanje — rasturanje — kalijum-sulfatom zaraženih mesta;
3.	Polivanje zaraženih mesta vodom, u kojoj je na 20C—390 litara vode jedan litar sumporne krseline;
4.	Prskanje zaraženih mesta 15—18 pro-centnim rastvorom gvozda sulfata.
Mehanički postupci nisu ni jednostavni, ni praktični, ni ekonomski. I pored najboljeg i najčistijeg semena se i lucerišta i detelišta ipak mogu zaraziti i zaraze se vilinom kosi-com. Ova može pod okolnostima dovesti i lucerište i detelište do brzog kasiranja. Pored toga sva su mehanička sredstva troma pored toga što su skupa i neekonomska ako
se ne bude pažljiv pri njihovom sprovođenju i to do sitnica, vilina se košića i pored najbolje volje, da ne uništi, ipak dalje širi po detelištu ili lucerištu, dok ga ne uništi. Dovoljno je samo, da ostanu od nje samo iz-vesni delovi, pa da se_ razviju nova grotla u lucerištu ili detelištu. Često košenje doprinosi samo donekle suzbijanju ali utiče štetno na koren t. j s jedne strane samo košenje a s druge vilina košića svojim stalnim obnavljanjem i crpljenjem biljke.
Ni navedena hemijska sredstva nisu posve pouzdana ni praktična. Zaprašivanje negašenim krečom i kalijum-sulfatom ne daje dovoljno garancije za uspeh zbog same svoje prirode, vremena pri upotrebi i stanja viline košiće i deteline ili lucerke. Sumporna kiselina pa ma u kako slabom rastvoru, nagriza. 1 ako se ne može pretpostaviti, da će pelivane biljke doći do stoke ipak mogućnost nije isključena. Nije isključena mogućnost da i stoka preko nje pređe. Dakle ona može da škodi. Pored toga ona može i koren biljke da uništi pri obilnijoj upotrebi. 15-—18 procentih rastvor sulfata gvožđa bi trebao da bude najpodesnije sredstvo. Ali prvo. to je i suviše jaka koncetracija a drugo i po nekim iskustvima i mišljenjima je nepouzdano sredstvo. Naročito ako po prskanju odmah padne jača kiša.
Kao što se vidi sva navedena sredstva i mehanička i hemijska su ili nedovoljno pouzdana i nepraktična ili i neekonomska a neka mogu biti i štetna. Hemijska sredstva baziraju mahom na dejstvu sumporne kiseline. Dakle isti je princip kao i kod suzbijanja
Din 5.
izvesnih drugih biljnih bolesti. Neosporno je, da je suzbijanje viline košiće brže i jevtinije i bolje hemijskim putem no mehaničkim ali samo pod uslovom, da su podesnija sredstva. Ta podesnija sredstva su hlorna jedinjenja, odnosno hlor. Evo zašto.
Odbacujući dejstva sumporne kiseline i njenih do sada upotrebljavanih soli u suzbijanju viline košiće kao i dejstvo kreča zbog njihove nepodesnosti uzeo sam u razmatranje hlor u hloridima. Za osnovicu studiranja su poslužili natrijum-hlorid, amonijum-hlorid, ka-lijum-hlorid i kalcijum-hlorid. Ovo su u isto vreme i najpoznatije hlorne soli.
1.	U natrijum - hloridu je odnos težine atoma hlora prema težini atoma natrijuma kao 60,6:39,4. U 100 delova natrijum-hlorida ima 60,6 delova hlora i 39,4 delova natrijuma.
2.	U amonijum-bloridu težina atoma hlora prema težini grupe NH4 odnosi se kao 66,29:33,7! ili hlorovodonična kiselina HC1 prema amonijaku NH3 kao 68,17 : 31,83. Ovo je u suštini sve jedno za količinu hlora. koji je u ovom pitanju glavni agens. Iz do-cnijeg izlaganja će se ovo jasno videti. 10J delova amonijum-hlorida se sastoje iz 66,29 delova hlora i 33,71 delova grupe NH4 ili 68,17 delova hlorovodonične kiseline i 31,89 delova amonijaka.
3.	U kalijum hloridu je odnos težine atoma hlora prema težini atoma kalijuma kao 47,55; 52,45. 100 delova ove soli se sastoje iz 47,55 delova hlora i 52,25 delova kalijuma.
4.	U kalcijum-hloridu je odnos težina atoma hlora i kalcijuma 31,94:68,06. U 100 delova ove soli ima 31.94 delova hlora i 68,06 delova kalcijuma.
Sve su ove količine proračunate na osnovu Daltonovog principa i atomskih i molekularnih težina — Richters Lehrbuch der Anorg. Chemie str. 5 i 7.
Iz ovoga se vidi, da amonijum-hlorid ima najviše hlora. Posle njega dolazi natrijum-hlorid. Još manje ima hlora kalijum-hlorid a najmanje kalcijum-hlorid. Prema tome očekivati je, da bude i odgovarajuće dejstvo s pretpostavkom, da hlor iz ovih hlornih jedinjenja može i dejstvovati na vilinu košiću. Postavljeni su eksperimenti u raznim periodama vegetacije i pod raznim okolnostima. Dobiveni su ovi rezultati:
1.	Već 5 procentni rastvor amonijum-hlorida ispoljava jasno svoje dejstvo na vilinu košiću;
2.	Pri istoj jačini rastvora dejstvuje natrijum-hlorid nešto slabije;
3.	Kalijum- i kalcijum-hlorid pri istom rastvoru nisu u opšte pokazali nikakvo dejstvo.
4.	5,55 procentni rastvor amonijum-hlorida i natrijum-hlorida unište vilinu košiću potpuno za nekoliko dana ;
5.	Nadzemni delovi deteline i lucerke stradaju ali koren zadržava svoju produktivnost;
6.	Kiša nije ni u jednom slučaju omela t. j. mogla omesti pozitivnost dejstva pa čak kad i odmah po prskanju padne;
7.	Kalijum- i kalcijum-hlorid nisu dejstvo-vali ni pri 5,55 procentnom rastvoru:
8 Iz ovoga je jasno, da je u ovim solima hlor taj baš glavni agens u ništenju viline košiće a nikako amonijum, natrijum, kalijum ili kalcijum. Dejstvo stoji u pravom odnosu prema količini hlora u ovim solima. Ono odgovara potpuno odnosu atomskih težina hlora s jedne strane i kalijuma, natrijuma, amonijuma i kalcijuma s druge strane u tim jedinjenjima.
9.	Iz svega izlazi dalje, da je 33,63— 36,82°/o hlora ovih 5,55% amonijum- i natrijum-hlorida potpuno dovoljno, da uništi vilinu košiću.
10.	Pored ovoga dejstva amonijum-hlorida na vilinu košiću on utiče i vrlo povoljno kao đubre, a naročito, dok je biljni koren još mlad. Apsorpcijom i nitrifikacijom u zemlji on prelazi u azotastu i azotnu kiselinu. Nitrate, koji bi se na ovaj način obrazovali, biljka usisava radi svoje ishrane. Poznato je koliki značaj ima obilno hranjenje azotom na razvijanje zelenih biljnih delova. Prema tome ovo parališe štetno dejstvo amonijum-hlorida na zelene biljne delove. Može se smatrati, da je ništenje viline košiće ovom soli ili kojom mešavinom sa njom i jednovremeno bubrenje dotičnog mesta.
Na ovom se principu mogu izrađivati razni preparati i mešavine za ništenje viline košiće. Na taj se način mogu stare metode zameniti ovom mnogo prostijom i jevtinijom. Ni jedna od ovih soli nije ni opasna ni štetna, na protiv mogu biti i korisne isto tako kao i drugi preparati i mešavine stvorene na tom principu.
Patentni zahtev:
Postupak za ništenje viline košiće naznačen time, što se upotrebljavaju hloridi n. pr. alkalni zemljoalkalni i t. d. bilo u kombinacijama jedno s drugim ili samo za sebe.