Pošlarina platena u golo' u
ШШРЛ
Cena Din Z
SOKOLSKI GLASNIK
GLASILO S A. VEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
		
Ljubljana, 1Г 1033	Izlazl svakog petka • Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i uprava nalazi se u Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177 • Račun poštanske štedionice broj 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju јј^^јјј	God. IV Br oj S
Govor Nj. Vel. Kralja
u	Orašc
še ujedinjenje. Ovom prilikom, pred sabranim odličnicima i narodom održao je u ovoj školi Nj. Vel. Kralj govor, koji je od prisutnih bio popraćen burnim aplauzom te oduševljenim i spontanim poklicima: »Živeo!«
Govor Nj. Vel. Kralja:
Dne 15 o. m. osvečena je u Orašću, u Šumadiji, u prisustvu Nj. Vel. Kralja, spomen-škola, koja je podignuta na istom mestu, na kome je pre ravnih 129 godina, na Sretenje 1804, održan sastanak narodnih voda, koji obeleža-va početak oslobodilačkih borba za na-
Šumadinci!
Današnjim danom ulazimo n stotridesetu godinu od onoga znamenilog Sretenja, kada se na ovom svetom mestu sastadoše naši preči, i zarekoše se i zaveriše, da na život i na smrt zametnu borbu protiv vekovnih svojih ugnjetača.
Oni i ne slutiše u tom trenutku, da ustanak, kome ovom svojom odlukom odrediše početak i pokret, beše onaj istorijski dogadaj od koga će se zatresti cela turska imperija. Ali ipak znadoše dobro strahoviti zamašaj svoga pothvala i neizmernu ozbiljnost svoga zadatka. 1 zato osetiše svi da im treba vod, koji bi svojom iičnošću i odlučnošću povezao u jednu celinu onaj nepregledni okean šuma i lugova, po čijim su zaklonitim proplancima bila	skrivena mala	i	rastu-
rena šumadiska sela, več puna osvetnika	što	pojedince	hajdučki	smiču nasilničke
Slave, ali još neprikupljena u jedan zajednički nalet i n jedan otvoreni ustanak.
I prvaci narodni, oni što odlučiše o ustankn iz čije varnice zapaliče se neugasivi požar, ovde sakupljeni vaši pradedovi, izabraše za vodu Moga pradedu Karađorđa Petroviča (Slava mu!), sina vašega kraja, smatrajuči — i to s pravom, kako dogadaji ubrzo pokazaše — da su u njegovoj ličnosti i u njegovoj prošlosti našli sve ono što njima treba.
Time je otpočeta borba za veliko delo narodnog oslobodenja i ujedinje-ija, koja če trajati, čas plamteči čas tinjajuči, od tada pa sve do najnovijih lana.
Ta borba, započeta i odlučr.na skromno i nerazmetljivo a pod zmajevskom Karadordevom rukom vodena od prvog časa divovski i muški, nosaše u sebi još od samog početka oslobodilačke težnje za svu neoslobodenu braču. Otuda ttč prvih godina vojevanja vidimo Karađorđevu upravu »od Vidina pa do vode Drine, od Kosova pa do Biograda «, kako peva guslar.
Otuda je nova i mlada šumadijska Srbija, koja se posle vekovnih stradanja stvaraia postupno u ovom vojevanju iz pepela Nemanjičke države, bila evojom nacionalnom veroin več unapred predodredena za nosioca velike nacionalne misije.
Široki i epski zamah te naše borbe nije nikad malaksavao. Uvek se težilo napred, uprkos opasnostima koje su mogle odneti i ono što je dotle stečeno. Polet je neodoljivo nosio Šumadiju, vazda budnu i spremnu, kad god ju je pozivala njena nacionalna oslobodilačka i ujediniteljska uloga. Ona je uvek gajila nadu u veliku nacionalna budučnost i verovala u ostvarenje širokih nacionalnih ideala.
1 dočekala ga je.
Naša borba, urečena i započeta ovde na ovom mestu na Sretenje 1804, koja se vodila za oslobodenje i ujedinjenje srpsko, pretvorena 1914 od uže srpske borbe u jugoslovensku, širinom toga zamaha i silinom toga poleta, slila se tokom svetskog rata u zajedničke napore svih jugoslovenskih rodoljuba, koji su napori, Bogu neka je hvala, na kraju krunisani uspehom: stva-ranjem u ujedinjenjem velike i snažne nam Kraljevine Jugoslavije.
I u tim završnim borbama, kao i u svima ranijim, Šumadija je uvek ostala verna sebi. Kao što se divljenja dostojno boriše vaši pradedovi pod koman-dom Karadordevom, tako se i vi boriste, vazda prvi, pod vrh ovnom koman-v!!H'n pokojnog Roditelja Kralja Petra (Slava mu!) i Mojom (Živeo Šumadiji nova šumadija, osvetlaste još jednom obraz Karađorđevoj
Ali ako ima iole istine u onoj našoj poslovici, da je iakše steči nego sačuvati, onda čete, tvrdo sam ubeden, u čuvanju jugoslovenskih tekovina, opet prednjačiti vi, kao što ste od uvek prednjačili i u njihovoin sticanju, i odbiti sve one udarce, koji bi, svesno ili nesvesno, bili upravljeni protiv njih.
(Hočemo, hočemo!)
Neka ovaj skromni vaš spomenik bude potsetnik kroz kolike se krvave bojeve imalo proči od 1804 pa do punog ostvarenja jugoslovenskog državnog i narodnog jedinstva, ali time neka bude stalni i najbolji poučnik i o torne, sa koliko revnosti i odlučnosti imamo čuvati naše jedinstvo od svakoga, pa ma ko to bio.
Primas srpski i biskupska politika
Posle izjave g. dr. Ante Bauera, koju je objavio Katohčki list u hroiu od 26 januara o. god., donose sad naše novine povodom famozne biskupske poslanice još i izjavu srpskog primasa i barskog nadbiskupa g. dr. Nikole Dobrečiča.
U svojoj izjavi g. Dobrečič pokušava da opravda svoje držanje i da objasni razloge kako je na pastirsko pismo dospeo i njegov potpis. U ovoj svojoj nameri g. Dobrečič, nažalost, nije nikako uspeo, ali njegovo izjavu ipak vredi zabeležiti zbog nekih vrlo karakterističnih detalja, i radi toga jer ona baca mnogo svetla na celu poza-linu te afere.
G. dr. Dobrečič izrečno priznajo la su u celoj njegovoj arhidijecezi »Sokoli bili potpuno korektni prema crkvi« ali je on ipak »iz čisto verskih razloga« potpisao poslanicu »načelno protivu Tiršovc ideologije«. »Drvo se poznaje po plodovima svojim«, pa ka-
ko to da se Sokoli korektno ponašaju iako, kako se kaže u poslanici, »ispo-vedaju bezbožnička i nemoralna načela«. Na to pitanje biče teško odgovoriti i onda ako milostivi Bog usliša molitvu g. Dobrečiča i prosvetli um onih koje on smatra svojim neprijate-ljima.
Medutim, mi se ovaj put ne želimo baviti nelogičnostima i protivurečnosti-ma u izjavama naših biskupa; najvaž-mji i na j karakteristično i deo izjave srpskog primasa g. dr. Dobrečiča odnosi se na^ poslednju rečenicu poslanice »o poštenom hrvatskom i slove-venačsom imenu«. Kako g. Dobrečič navodi, »bila jc namera, da se za svaki kraj domovine spomene ime onog dela naroda koji onde živi, a to je pogrešno propuštcno«. Mi verujemo g. Dobrečiču da zbog smrtnog slučaja u svojoj poro-dici nije stigao da primcti i ispravi tu omašku sve do 11 februara o. god., ko-jega jc dana datirana njegova izjava,
iako je poslanica pročitana več 8 januara a sastavljena mnogo pre, ali kako to da ovu slučajnu omašku nisu prime-tili sve do danas i nisu smatrali potrebnim da isprave ostali biskupi, iako je o tome bilo dosta reči i u štampi i na zborovima. Kako to da o tome čuti nadbiskup beogradski g. dr. Rafael Rodič i ostala preuzvišena gospoda čije se dieceze nalaze, da tako kažemo »in partibus infidelium«. Aluzija koju sa-drži ova fatalna rečenica kako je stili-zovana u poslanici i kako je pročitana u svim Jerajevima domovine, potpuno je jasna svakom pametnom čoveku, i zato nas veoma čudi, kad g. dr. Dobrečič sve to želi da prikaže kao jednu »slučajnu omašku«.
Danas se več jasno vidi i izjava g. Dobrečiča može donekle takoder po-služiti kao dokaz u tu svrhu da ni u Katoličkom episkopatu naše države nema potrebne saglasnosti. Ne radi se tu samo o saglasnosti u pogledu stava prema Sokolstvu, to je samo jedno u nizu mnogobrojnih drugih važnih i krupnih pitanja, nego o stavu prema našim najvišim nacionalnim i državnim problemima. U biskupskoj jc poslanici pobedila frakcija koja je za agresivnu ultramontanu i anacionalnu politiku. Ta frakcija koju predvode, kako se govori, nadbiskup Sarič i stari nepomirljivi protivnik Sokolstva biskup Srebrnič, iskoristila jc sokolsko pitanje i iz-nudila biskupsku poslanicu. Nije bilo međutim teško uvideti — i naša je celokupna javnost to odmah tako shva-tila i protumačila — da se tu preko Sokolstva gadaju, zapravo, još i udalje-nije mete. Tendenciozno naglašavanje »poštenog hrvatskog i slovenačkog imena« i podrugljivi naziv »jugosokola« imao je da posluži svrsi da se naše unutrašnje partiske razmirice i plemenske strasti eksploatišu kao neki po-litiČKi kapital. Verujemo da se sa ova-kovom rabotom u dušama svojim no slažu ni oni naši biskupi kod kojih je još uvek živ osečaj nacionalne pripadnosti. Verujemo da se time ne slaže ni sam nadbiskup zagrebački g. dr. Ante Bauer koji je u svojoj izjavi dodatno
izjavi g. Dobrečiča naročito istakao načelo jugoslovenskog narodnog jedinstva, ali fatalna poslanica je tu i ona se više ne da izmeniti.
Razloge za nezadovoljstvo nemaju, medutim, samo oni biskupi koji su protiv svog boljeg ubedenja dozvolili da sc poslanica ovako obelodani, nego čak i njezini inspiratori, i to sa svog sop-stvenog stanovišta, ostavljajuči za sada na stranu državne i nacionalne interese.
Velika i močna Jugoslavija otvo-rila je katoličkoj crkvi, koja uživa nje-zinu jednaku zaštitu, širom vrata isto-ka i omogučila je mirnu penetraciju katolicizma na Balkansko Poluostrvo, gde se pre delom zbog nesredenih po-litičkih prilika, a delom zbog držanja vlasti i naroda nije mogao afirmovati. U Beogradu gde je bilo jedva nekoliko katolika, danas oko 60.000 vernih po-dižu novu monumentalnu katedralu. Pastva se množi, jača, napreduje i u drugim krajevima predratne Srbije i Crne Gore i kako vlasti, tako i stanov-ništvo predusreču katolike sa najve-čom lojalnošču. Biskupska poslanica koja se završava sa jednim tobože skrivenim, ali u stvari vrlo jasnim i otvorenim apelom na plemensku i ver-sku netrpeljivost učinila je neobično težak i mučan utisak baš u tim krajevima. Ona jc izazvala ogorčenje, uzbu-dila strasti i stvorila otpor i neprija-teljsko raspoloženje i tamo, gde toga pre nije nikako bilo. Time su ponovno ugrožene novo osvojene pozicije katolicizma i doveden u pitanje i taj mirni osvajački pohod koji je katolička crkva do sada sa toliko uspeha preduzimala u istočnim krajevima naše države.
Sa ovakvim stanjem stvari može da bude nezadovoljan naročito primas srpski dr. Nikola Dobrečič, koji je u tome neposredno tangiran, ali mogli biti i nezadovoljni i ostali inspiratori famozne poslanice za koje moramo da pretpostavimo da, ako več za ništa drugo nisu marili, mislili su bar da rade u interesu katolicizma. Sa пДјЈш-vog stanovišta moglo bi se reči: »C’est plus qu’ un crime, c’est une faute.«
Zdravo
sveslovenskom smučarskem lakmičenju!
Smučanje je jedna od najodličnijih grana našeg telovežbačkog sustava. To je vežba, koja je po svome fiziološkom uplivu od vrlo velikog učinka. Po svome značaju i tehnici ta je vežba oso-bito svestrana, po teškoči svojoj vrlo naporna, tako da u nekim okolnostima može da bude sama dovoljna kao vežba. Osim toga možemo smučarstvo da gajimo samo vani, na svežem zraku; u zatvorenom prostoru naime zasada je još neizvedivo. Ono je opet osobito dobro radi svoje ocene Nadalje je smučarstvo za svakoga, mladega ili sta-rijega, za žensko ili muško, prikladna a ujedno još i prirodna vežba, koja je radi toga upravo osobito simpatična. Naposlctku je smučanje praktična vežba iako inače za svakidanji život u današnje vreme i u našim krajevima kao sredstvo nije od svakidanje upo-trebe te nema izrazito vaznog značaja, ali je od izvanredno važnog značaja za našu narodnu odbranu.
Naravno je dakle, da Sokolstvo posvečuje smuč'arstvu baš naročitu pozornost.
Znajuči, kako je smučarstvo ko-risno i potrebno, gajimo tu granu, ko-risteči se svakom prilikom za vežbanje kao također i prilikom za pospešenje i unapredenje smučarstva u Sokolstvu i u narodu.
Današnje smučarstvo razvilo se je iz vrlo primitivnih početaka. Čovek je tražio sredstava da svlada zapreke snega, koji ga je ometao, kada je hteo da ide iz jednoga kraja u drugi. U smučama je stoga našao to sredstvo, koje mu nije bilo samo pomagalo po putevima i cestama, več mu je ono otvaralo mogučnost da se može po snegu kretati mnogo slobodnije. Ova tečevina primitivnega čoveka u zadnjim decenijima usavršena je s veli-kom tehnikom, koja se je na tom polju uporedo razvijala, kao i uopče tehnika u današnje doba potrebe snažni-jega razvoja i tome odgovarajueega života.
Jer smučarstvo gajimo ozbiljno, svesni njegove važnosti i koristi, mi
pratimo napredaik ovc grane, svesni, da je njen napredak ovisan od poznavanja najnovijih tehničkih tečevina u toj grani i od takmičarskog oduševljenja
samih ljubitelja smučarstva. To takmi-čarsko oduševljcnje je naime put do največe usposobljenosti, koju ujedno smatramo svrhom našega nastojanja da bi postigli što veču sposobnost u pogledu odbrane naroda.
Sokolstvo prireduje dakle smučarska takmičenja vršeči dužnost u telesno - moralnom i rodno - odbranbenom pogledu, tih takmičenja mora dakle da bude: postignuče prvenstva, dokaza največo usposobljenosti, 'koja je važna takoder i za pojedinca.
To misli i oseča Sokolstvo svih slovenskih naroda, kada se priprema na smučarsko takmičenje, i kada tom tak-mičenju učestvuje.
U uspesima pak nači čemo trcnu-tačno zadovoljstvo i pobudu za novi razmah u budučnosti.
Zdravo sveslovenskom skom takmičenju 1
svoja svoju u na-Svrha
smučar-
Sokoli kod Preuzvišenog gosp. biskupa IJčelinlja
»Dobar pastijer jer što kaže inom i sam svojijem pokazujc činom«, — ovako je pesnik prikazao starca svečenika u »Četi« svog divnog epa —_ ovako se isto prikazuje i kotorski biskup Frano-Učelini-Tice, koji je tako mu-ževno istupio da i činom utvrdi ono či-me se zanosio od svojih najmladih dana
-' £■<?;
Miroslav Ambrožič,
načelnik Saveza SKJ.
Nj. Pr. dr. Frano Učelini,
biskup kotorski
Dne 3 o. m., na Tripundan, posetila je preuzvišenog biskupa Učelinia depu-tacija Sokolske župe Cetinje, da ga pozdravi, da mu se zahvali i da mu kaže, kako je ispravno ono da Sokoli po-štuju svako versko uverenje i da do-puštaju svakome da otvoreno ispoveda svoje verske osečaje. Voda deputacije naglasio je ujedno kako Sokoli stoje nepokolebivo na principu državnog i narodnog jedinstva.
Prcuzvišeni je pomnjivo saslušao pozdrav i onda naglasujuči svaku reč mladenačkim zanosom rekao:
»Dao Bog, da Sokoli i s njima svi nesokoli čvrsto prihvate za jedan štapl Mi, bračo, imamo velikog Kralja, koji je u ratu učinio velika dela, a u miru još veča. Naš veliki Kralj brine veliku brigu da svim bude dobro i svi mu za to moramo biti iskreno odani — moramo biti odani našem velikom Kralju i slediti Ga u svemu.
Jedino što nas može potpuno i konačno najtešnje vezati jest sloga jednokrvne brače Srba, Hrvata
i	Slovenaca. Od najmladih svojih dana gojio sam ovu misao, a u teš-kim vremenima, pod Austrijom, posvetio sam moju »Divnu glumu« baš »slozi i ljubavi Srba i Hrvata«. Ta me misao uvek pratila i s njom sam se zanosio, pa kako ne bih i sada, kada nas vodi naš veliki, narodni Kralj!
Širite, bračo, ljubav i hvala Vam što ste došli.«
Sokoli su tada zainolili preuzvišenog biskupa, da im dozvoli da jedna njihova četa može sudelovati svečano-stima sv. Tripuna, što je preuzvišeni s osobitom radošču dozvolio i naredio da im se odredi mesto. Sokoli su tako su-delovali i svečanoj procesiji, koju je predvodio sam preuzvišeni biskup sa svetim moštima. Bruno Marčič.
Kako je u istinu bilo*
I dok su sc glavni i najodgovorniji pokretači ovc doista nekrščanske i ne-patriotske akcije povukli u mračnu po-zadinu, počeli su drugi, videči brodolom, da u vidu raznih izjava spuštaju čamce za spasavanjc, da bi iz razbijenc poslanice spasli ono što sc još spasti dade: svoju dobronamernost i lični autoritet. Prvo su bacili preko palube sve političke ciljcve i tendencije poslanice, poričuči joj svaku vezu sa dnevnim političkim ilogadajiiria i opstom političkom situacijom u kojoj se nalazi naš narod i naša država, naročito sa separatističkim težnjama koje su se tu
Bezobzirni i odavno pripremani napadaj klerikalnih i ultramontanih krugova na naše Sokolstvo — sada se može več sasvim pouzdano reči — potpuno je promašio cilj. Episkopska poslanica, koja je trebala da uskoleba naše redove, još više ih je učvrstila i zbila; »pastirsko pismo«, kojo je htelo da pobuni našu javnost protiv Sokolstva i sokolskog pokreta, izazvalo jc na svima stranama buru ogorčenja baš protiv njegovih inspiratora i tvoraca.
*	Vidi »Sokolski glasnik« od 10 fehru* ara 1933 br. 7.
/LoVEN/Ko
/0K0LVTK0
Smučarske utakmice ČOS 1933
Za savezne smučarske utaikmicc na * Puste vnah na Radhoštu bilo je pri-javljeno svega 187 takmičara i 30 tak-mičarki. Same utakmice održane su od
9	do 12 o. m. i to u smučanju na 30, 16 i 10 km za članove, dalje takmičenja u Skokovima, zajedničkom takmičenju i tročlanskim štafetama. Članice takmi-čile su se u smuku na 8 km. O utakmi-cama možemo da izvestimo:	za tro-
članske štafete prijavilo se je 30 mom-čadi, kod samih utakmica nastupilo je 25 trojki, a od njih je stiglo na cilj 24
1 uriatoč veoma nepogodnom vremenu: buri i magli. Prvo mesto osvojila je župa Krkonoška sa svojom trojicom br. Fajstauer, Šulc i Ilanč u vremenu
2 :45.14 časova. Izmedu pojedinaca najbolji je več spomenuti br. Fajstauer. Kod smučanja na 30 km sa 23 tak-mieara postigao jc cilj 21 natecatelj, a prvi medu njima bio je br. Hanč iz Krkonoške župe s vremenom 3:09:51.2 časova.
Odjek biskupske poslanice u Slovačkoj
Dok je čitavo češikoslovačko Sokolstvo, pa i češkoslovaška javnost, sa simpatijama pratilo odbrana jugoslo-venskog Sokolstva proti episkopske poslanice, dotle je slovački klerikalni dnevnik »Slovak«, ko ji izlazi u Bratislavi, iskoristio ovu priliku da napad-ne umesto našega Sokolstva češkoslovaško, koje se sve više i više širi i u Slovačkoj, iako klerikalci tv rde, da je Soko u Slovačkoj več u f padanju. Istina je baš obratno: Orao tamo propada, a Soko radi svesno dalje, polako ali sigurno, osvajajuči slovačke rodoljube. Zato jadno naglašava spomenuti »Slovak«, da Sokolstvo pretstavlja za Slovake ne samo opasnost za veru, ne-go i u nacionalnom pogledu, jer udru-žuje u svojim društvima, navodilo, sve neprijatelje slovačkog verskog i naeio-nalnog života. Dalje navada, da Soko nikada nije hteo da pravilno .chvati slo-vačku samostalnost, te, da več i s tog razloga nema prava na opstan.ik. Raz-vitek pak Sokolstva u Slovačkoj poka-zuje, da narod misli baš suorotno, da voli svoje Sokolstvo, tc sve više i više razumeva sokolska nastajanja koja idu za narodnim i državnim jedin-stvom. Interesantno jc kod toga to, da slovački klerikalci rade po istom receptu kao i naši u Jugoslaviji t. j da spa-iaju veru i navodno ugrožerio slova-štvo.
Silne vesti iz češkoslovačkog Sokolstva
Sokolsko društvo u Pržerovu spre-ma se da podigne novu sokolanu i to u neškoliko etapa. Prva etapa odredena za novu godinu iznosi preko 1.3 milju-na Kč, od toga ima društvo več ušte-deao oko 900.000 Kč. — Spomenusmo več o društvu Vršovice u Pragu, koje je otpočelo posle dugog štedenja i sa-kupljanja darova za sokolanu grade-njem svog vlastitog krova. Zgrada je več sada pod krovom. Sokolana pruža impozantnu sliku sokolskog rada, te če biti jedna od najlepših zgrada u Vršo-vieama. Sagradena je po medernom skeletnom tipu. — ĆOS je svojevreme-no raspisom pozvala najbolje kompo-zitore prostih vežbi da predlože savez-iiom načelništvu u odredeno vreme svoje načrte prostih vežbi za sve 'kategorije vežbača, kako bi se time posti-glo najlepše i najbolje po telovežbenoj strani proste vežbe za 1933 godinu. U odredeno vreme prhnilo je načelništvo ČOS svega 53 načrta od 50 autora, što znači razmerno veoma mnogo. Od spo-rnenutog broja bilo je 6 radova za na-stup najmanje dece, 7 za ste rij u mu-šku i 7 za stariju žen&ku decu. 11 za naraštajee, 9 za naraštajke. 10 za članove i 1 za članice, te 2 uzorne proste vežbe za prednjačke zborove. Najbolje sastavljene vežbe važe kao prepisne vežbe za 1933 godinu. — U starešinstvu Saveza ČOS proslavili su 50-go-dišnjicu br. Mifeka. — Pitanju fašizma u češkoslovaekom narodu posvečuje ČOS, odnosno njezino pretsedništvo, stalmi pažnju, te če ovih dana biti izdan naročiti letak u kojom če Sokolstvo zauzeti svoj oficijelni stav spram češikoslovačkog fašizma. — Za sokolske vežbače nupisao je br. major Mora priručnik u izdan ju ČOS. Predgovor ovoj knjiži napisao je starešina ČOS br. dr. Bukovski. — ČOS porazdelila je manjinskim društvima 40.000 Kč za nabavku potrebnih telovežbačkih sprava, — Pretsedništvo Slovensko«; odbora biče reorganizovano. — U martu čo se održati prednjački ispiti za smučarske prednjake ČOS.
Rad jednog manjinskog društva u Slovačkoj
Malo Sok. društvo Kobolkut u Slovačkoj, u mestu, gde su zapravo Slova-ei u manjini, izvršilo je u 1932 god. relativno ogroman i plodan rad. Društvo je veoma svečano proslavilo 100-godiš-
njicu Tirševog rodenja, priredilo ko-
memoraciju blagopočivšem starešini COS dr. Sajneru, proslavilo rodendan pretsednika Masarika, majčin dan, na svesokolski slet u Prag otišlo je više od 40% članstva, proslavili su spomen-dan Jana Husa, dalje 17 septembra proslavilo je palenjem lomače stogo-dišnjicu Tirša, praznik oslobodenja, a konačno održano je u decembru i predavanje br. Gregoriča o stanju Sokolstva u Jugoslaviji. U društvu vežba prosečno 6 članova, 7 članica, 5 nara-štajki, 14 ženske i 18 mušike dece. Odr-žana su 3 predavanja, 10 govora pred vrstom za članstvo i 14 za decu, dalje
3	posela i dve pozorišne pretstave, 6 lutkarskih igara i konačno 2 zabave. U knjižnici su 492 knjige za članstvo, a počelo se uredivanjem knjižnice za naraštaj i decu. Isto tako ima društvo svoj glazbeni otsek, te pokazuje u sviin granama sokolskog života veoma živahan i uspešan rad.
Iz života češkoslovaških Sokola u B^u
Svojevremeno kupilo je Sokolsko društvo Videnj X, koje radi u desetom kvartu, napuštenu tvorničku zgradu, kioju je uz pomoč ČOS, preuredilo u veoma podesnu sokolanu, koja če biti redana svojoj svrsi o Duhovima, lanstvo je doprineslo u velikoj meri svojim ličnim radom tako, da je več sada vežbaonica skoro dovršena, a let-nje vežbalište več sasvim uredeno. — I u bečkim češkoslo\račkim društvima javlja se zbog pojačanog nemačkona-cionalnog pritiska opet jači život. Te-ška pak privredna kriza nije poštedila ni sokolskih društava, što se najjasnije odražava u nemogučnosti članstva da plati članarinu. I pored toga sve glavne skupštine društava bile su odlično posečene, te se je u tom pogledu zaključilo mnogo ikorisna. S pitanjem oko privredne krize pozabaviče se : župska skupština, koja se če održavati u ovom mesecu.
Slovanko sokolsko udružeaje u Amerlci
Češkoslovački emigranti u Sjcdi-njenim Državama Severne Amerike
udruženi su u dve sokoske organizacije, u češku i slovačku, ali sokolski rad ipak se vrši složno i zajednički u Savezu češkoslovačkog Sokolstva, koji prireduje ove godine prilikom svetske izložbe u Čikagu svoj savezni slet u pomenutom gradu. Kako je slovački savez jak govori sledeča statistika: svi-ju pripadnika slovačkih sokolskih društava je 19.319, od toga 9452 članova u muškim društvima, te 2481 članica u ženskim društvima, koja su društva u savezu sasvim.jednakopravna. Pored iz-vršujueih članova još je 414 podupira-jueih, a oko 6782 naraštaja podeljeno je po polu na muška i ženska društva. Udruženje izdaje i svoj savezni list pod nazivom »Slovenski Sokol«, koji izlazi dva puta mesečno. U tom listu čitamo uz njihova domača pitanja još i vesti iz Sokolstva u staroj njihovoj otatlžbini, a takoder i iz jugosloven-skog i ostalih slovenskih saveza.
Sokolska radio - predavanfa
RADIO-STANICA BEOGRAD
Sledeča sokolska radio-predavanja održavaju se:
dne 17 o. m. predaje br. dr. Vladimir Belajčič o temi: »Kulturna orijen-tacija Sokolstva«;
dne 24 o. m. predaje br. Branko Jankovič o temi: »Sokolstvo s estet-skog gledišta«.
Predavanja održavaju se svakoga petka izmedu 19 i 20 časova.
POPULARNA SOKOLSKA RADIO-PREDAVANJA
Sledeče popularno sokolsko radio-predavanje održače se u nedelju dne 19 o. m. u 16 časova; predaje br. Jovan Udicki o temi: »Sokolstvo, selo i kriza«.
Popularna sokolska radio-predavanja održavaju se svake druge nedelje.
Izleimčkf voz zaBoh-Bisfricu za posetioce smučarskih takmičenja Saveza SS
Izlet nički voz za posetioce smučarskih takmičenja Saveza SS u Boh. Bistrici voziee u nedelju dne 19 o. m. i to: odlazak iz Ljubljane gl. kol. u 5 sati i 10 min.; dolazak u Boh. Bistricu u 8 sati i 13 min. Povratak iz Boh. Bistrice u 1^ sati i 21 min,, dolazak u Ljubljanu gl. kol. u 22 sata i 10 min.
(Nastavak sa 1 strane)
i tamo pojavile. Sa koliko uspeha, videli smo u našem člamku: »Politička strana biskupske poslanice«, koji je objavljen u 6 broju od 3 o. m. Zatim se počelo ponavljati da je poslanica »čisto verskog značaja i sadržaja« i da je uperena isključivo protiv sokolske (Tirševe) ideologije odnosno vaspitnog sistema i protiv njegove primene u sokolskem životu i radu. Kada je brod, medutim, i dalje tonuo, izbacili su iz njega i ovo potonje, i uvaženi nad-biskup g. dr. Dobrečič, izjavivši svečano »da su u celoj n j ego voj arhidije-cezi Sokoli bili potpuno korektni prema Crkvi i da sledstveno ne bi imao nikakav razlog da protiv njih istupi«, ograničio je smisao poslanice jedino na načelni verski stav protiv Tirševe ideologije! A da bi se poslanica oslo-bodila i ostatka svoga politiekog balasta — plemensko-separatističkih ten-dencija —, koji ju je naročito vukao u ponor, došla je druga izjava pretsednika episkopske konferencije, nadbi-skupa g. dr. A. Bauera, u kojoj, deza-vuišuči poslanicu, govori u duhu uni-tarističke jugoslovenske ideologije o »srpskom dijelu našega naroda«.
I na kraju krajeva, izjava Srpskog primasa. arcibiskupa g. dr. N. Dobre-čiča, do vela je u pitanje i sam autentici-tet poslanice, tvrdeči da je u objavlje-noj poslanici »pogreškom« propušteno da se pored »poštenog hrvatskog (slo-venačkog) imena« spomene i »pošteno srpsko ime«!! Time, doduše, nije ni-malo otupljena plemenska i protiv-jugoslovenska ostrica poslanice, ali je svakako u tom pogledu doveden u pitanje njen pravi tekst i nastala neiz-vesnost kako autentična poslanica u istinu glasi: da li onako kako je objavljena ili onako kako se to u nave-denoj izjavi jednoga od njezinib pot-pisnika tvrdi?
Posle svega ovoga mi bismo zaista mogli utvrditi da poslanica onako kako je prvobitno bila zamišljena, objavljena i shvačena stvarno, više ne postoji: da se skrhala i slomila u samoj svojoj unutrašnjoj nemoči i trulosti, u koliko je sami njeni tvorci nisu porušili, i time bismo mogli sa naše strane čelu ovu stvar, koja je digla toliko prašine i bez potrebe u nevreme uznemirila sve duhove, smatrati završenom. Mogli bismo to učiniti tim pre što su joj svaki moralni ati tori ret sahraniii baš sami pripadnici visokog i nižeg našeg kato-ličkog klera, počam od našeg dičnog kotorskog biskupa g. dr. Frana Učeli-nia, odličnog kancelara Arcibiskupije barske in Primasije srpske prečasnog don Ive Kotnika, uvaženog don Frane Ivaniševiča i stotine naših rodoljubivih rimokatoličkih svečenika, koji su se otvoreno ogradili protiv poslanice i uskratili da je pročitaju.
Medutim, mi smo ipak dužni da našoj sokolskoj i ostaloj javnosti objavimo one konkretne slučajeve koji su u poslanici kao »značajni primeri« navedeni, i da ih prikažemo u pravom svetlu, onako kako je u istinu bilo. Jedino iz tih razloga nastavljamo svoj elanak iz prošlog broja »Sokolskog glasnika« i prelazimo na izlaganje onih dogodaja koji su u poslanici pod tač. 2 spomenuti.
Onde se doslovce veli ovo:
»2) Mnogo je f*ore što SKJ da narod što jače odvrati od crkve drži svoje sleto« ve na nedelje i blagdane, i to prije i posli* je ped ne, a to na način da članstvo ne nade ni prigode ni vremena za vršenje vjerskih dužnosti. I opet samo nekoliko primjera:
Kad je prošle godine nadbiskup zagre* bački u Novoj Gradiški obavljao svečanu crkvenu službu, a to je bilo davno prije cglašeno, sazvao jc SKJ slet iz čitavog kraja i upravo kad je imala početi služba božja prolazili su Sokoli upravo kraj crkve a nisu baš morali tuda proči sa svojom glaz* bom na mjesto sastanka. Premda je toga dana bilo više svetih misa nije se našao ni jedan Sokol u crkvi.
U Bo stanju oh Savi bile su mjeseca maja .prošle godine svete misije. 1 upravo za vrijeme misija dne 14 maja na btagdan Uzašašča Gospodinova, održao je tamoš» nji Sokol sa naraštajem slet, premda su misionari lijepo molili da se slet ne drži za vrijeme misija.
Djeea su vje/bala na dvorištu jedne gostione, a onda prisustvovala javirom ples su uz svirku harmonike. Svim tim je bio narod sablažnjen i govorio je: »Kamo vode našu djecu i to za svetih misija?«
Dne 11 rujna ove godine imao jc SKJ i to župc varaždinska i zagrebaeka slet u Krapini gdje je tada veliko proštenje na Krškom Vrhu. Došla je na proštenje pro* eesija hodočasnika pi;d vodstvom svoga župnika pjevajuči svete pjesme i u najve* čem redu. Prije nego Sto je procesija došla do Glavnog trga u Krapini, zabranio je op« činski redar hodočasnicima pjevati svete pjesme, jer da to smeta Sokole. Ali su za* to što na Glavnom trgu, a što u dvorištu Sokolskog doma padali povici: dolje crna internacionala, dolje Rim, dolje Papa Takvi povici culi su se i na drugim mjestima, svi su se govori kretali oko navale na katoli* čku crkvu i na vjeru.
Glavni govornik upotrebio je i tako proste riječi, kakove se ne mogu ponoviti u iole pristojnom društvu. Išao je dapače tako daleko, da je svetogrdno usporedivao Spasitelja našega Isusa Krista sa Tiršem i I ovoga stavio nad Krista.«
Kao što se vidi, tu se Soko kraljevine Jugoslavije obeduje da nastoji »da narod što jače odvrati od crkve« i da zato »drži svoje sletove na nedelje i blagdane, i to pre i posle podne«.
Tu se odmah postavlja pitanje: da li sami potpisnici poslanice ozbiljno veruju u to da se sokolski sletovi drže u nedelje i na blagdane baš zato da se narod što jače odvrati od crkve? Da ti tvorci poslanice ne znadu (ili neče da znadu) da se u sokolskim redovima — a naročito medu vežbačima — nalaze mahom naši mali ljudi iz srednjeg, se-ljačkog i radničkog staleža, naša siro-tinja, koja od ranog jutra do mrkla mraka u znoju lica. svoga zaraduje svoj nasušni hleb, kojoj su sednični dani, od ponedeljka pa do subote, doista »te-žatni dani«, koji, držeči se zapovedi Božje, ne znajuči za san i odmor — a još manje za bilo kakvu razonodu — šest dana rade, strpljivo i uporno, da bi se sedmi dan mogli odmoriti i posvetiti potrebama duhovnog života? Da li potpisnicima poslanice nije paznato (ili se samo tako prave) da se i druge društvene svečanosti i priredbe svih mogučih udruženja i organizacija (ne izuzimajuči ovde ni one čisto katoiičke) počam od izleta planirtara i skauta, pa do svih mogučih zborova, matineja, čajanki, konce ra ta i zabava, mahom održavaju u nedelje i na blagdane, ne radi sabotaže crkve i njezinih obreda, nego iz prostog razloga što su tada ljudi (sem onih koji gotovanski žive od rente) najdokoniji i najslobodniji? Ako im je sve to poznato, zašto su im onda bezverci i bezbožnici samo Sokoli i zašto samo na njih bacaju anatemu?! Dalje, da li uvaženi učcsnici biskupske konferencije nisu nikada videli sokolske javne vežbe i sokolskog sleta, i zar im nije jasno da se tak v e priredbe, po prirodi svojoj i po broju učesnika, mo-gu održati samo po danu a na slobod-nom, otvorenom prostoru? I zar im nije znano iz raznih mesta i da zbog toga pre same vežbe moraju da se održe zajedničke probe, a da — zbog dužnosti svoga poziva, zbog nemaštine i šted-nje — ne mogu na više dana da napu-ste posao, i da se samo zbog toga pokusi održavaju na sam dan sleta? Ko to sve znade i kome je poznato koliko vremena sve ove pretspi-eme fziskuju, neče grešiti duše niti če zamerati ovoj našoj sirotoj sokolskoj brači što se u nedelju, kloneči se krčme i vulgarne razonode, posvečuj u sokolskim dužno-stima, baš kao što ni Spasitelj nije za-merio onom domačinu iz Sv. pisma koji je na jevrejsku subotu odrešio ular svoga konja da ga napoji.
I, na kraju, zar potpisnicima poslanice nije poznato da se javne vežbe i sletovi pojedmih društava (četa) pri-reduju najviše jedamput godišnje. a da u godini ima 52 nedelje i toliko blagdana? Ako to znadu, zar mogu onda mirne duše zbog bezboštva i bez-verstva okriviti Sokole, ako u godini dana jedne nedelje ili blagdana zbog sleta ili javne vežbe izostanu sa mise ili službe Božje?! I koliko to ima vernih katolika koji se baš svake nedelje i svakog blagdana nadu u crkvi? Zašto sc ovima takav izostanak iz crkve ne zamera i zašto se baš Sokolima meri drugom merom!
Eto, koliko su smele, nedokumen-tovane, proizvoljne i nepravedne tvrd-nje i insinuacije, koje su stavljene na čelo pod tač. 2 poslanice navedenih primera!
A sada, da vidimo redom šta je
bilo u Novoj Gradišči, Boštanju ob Savi i u Krapini.
Evo što javlja Sokolsko društvo Nova Gradiška u svome službenom iz-veštaju od 19 pr. m. br. 20/33:
»Prema izjavi ovdašnjeg rkt. župnika i začasnog kanonika, g. Pavišiča, slučaj koji se u biskupskoj poslanici navodi, odnosi se na svečanost osve-čenja kamena temeljca Doma milosrd-nih sestara, kojoj je prisustvovao nadbiskup g. Bauer dne 21 juna 1931 godine. Za taj dan bio je odreden po župi Zagreb još koncem godine 1930 okruž-ni slet novogradiškog okružja, pa je za tu priredbu naše društvo, oko mesec dana ranije, od rkt. župnog ureda za 200 Din iznajmilo vežbalište bivšeg Hrvatskog Sokola i kupilo za svoju fanfaru od istog ureda za 2000 Din deset odora bivšeg Hrvatskog Sokola. Več je tim aktom bio župnik kao pret-stavnik crkvene oblasti upozoren kad če se održati naš slet, a bilo je to objavljeno i plakatima, pa nas nije ni-kako upozorio da če toga dana biti kakva crkvena svečanost, kojoj bismo mi mogli smetati. Biče. dakle, vero-vatno da ni župni ured nije znao tačno kad če g. nadbiskup Bauer obaviti posvetu kamena temeljca, te prema tome ne stoji, kao što veli Poslanica, da je ta crkvena svečanost »davno prije bila oglašena«.
Zakazani slet održan je po una-pred utvrdenom programu, pa se je ophod gradom na čelu s fanfarom iz-vršio pre podne, i to uobičajenim prav-ceni, kroz glavne ulice i oko trga, tc se nije mogla mimoiči rkt. crkva, koja stoji na trgu — kao i pravoslavna. Kako su i ranije, prilikom različitih svečanosti, tim putem išle sve manifesta-cione povorke raznih društava s glaz-bom pa to nije smetalo obavljanju službe Božje, to se ophod tim pravcem ne može ni našem društvu tendenciozno pripisivati kao izazov. Budući da se je tom ulicom ispred rkt. crkve moralo
proči do vežbališta, ako se ophod uobičajenim načinom provede oko trtfa, to ne stoji^ navod u Poslanici da se »tuda nije baš moralo proči«, a naša fanfara nije u opšte svirala prolazeči mimo crkve i u njenoj neposrednoj bližini.
Isto je tako neistinita tvrdnja Poslanice da niko od članova Sokoia nije prisustvovao službi Božjoj, jer su pojedini^ članovi prisustvovali, a jedan naš član je tada i svirao u crkvi na ortfu-Ijarna. No kako naše Sokolsko društvo nije bilo uopče pozvano na svečanost, nije ni izaslalo svoje delegate.
Najbolji dokaz kako su tendenciozni i maliciozni navodi u Poslanici jeste to, što ni sam g. žuonik Pavišič nije naš ophod oko trga i mimo crkve uopče smatrao nekim izazovom, izjavivši danas pred društvenim starešinom i tajnikom, koji su ga u toj stvari pitali za objašnjenje, da ni njemu nije bilo poznato zašto je naše društvo na-padnuto u Poslanici, nego da je o tome napadaju saznao iz same Poslanice i dnevnih novina.
Sokolsko društvo Nova Gradiška p os tu pilo je, dakle rečenoga dana sa-vesno i zdušno, ispunjavajuči svoju sokolski! dužnost, bez i jedne pomisli prkosa i izazova, ali i ne zaziruči i ne sklanjajuči se ispred jalnih i opakih neprijatelja Sokolstva i Jugosloven-stva.
Naš put je tačno obeležen: bratstvo, sloboda i jugoslovensko jedin-stvo. Starešina: Marič, s. r.; tajnik: Vučkovič, s. r.; načelnik: A. Milojcvič, s. r.; prosvetar: Jura j Kratki, s. r.
Eto autentičnog službenog izvešta-ja, eto imena svedoka (pored kojih možemo navesti još čitav niz drugih), i sada neka se oceni koliko istine ima u Poslanici i na kako »jakim« temelji-ma je ona sazdana!
Hajdemo sada u Boštanj ob Savi, pa da vidimo šta se to desilo u tome skromnom mestu da se i na njegovo Sokolsko društvo izručila gnjev duhovnih otaca.
»Skoro svake godine — kaže se u službenom izveštaju društva od 13 pr. m. — priredujemo za sve pripadnike našega društva Majski izlet u jedno okolišno selo. Tako je bilo na sednici društvene uprave od 23 aprila 1931 zaključeno da se u nedelju 17 maja 1931 priredi pešački izlet u selo Log, koje je odavle udaljeno 4 km.
Kada je u nedelju 3 maja 1931 bilo u crkvi objavljeno, da če se od nedelje
10	do nedelje 17 maja 1931 održavati svete misije, društvena je .uprava na svojoj sednici od 5 maja 1931 na vla-stitu svoju inicijativu, bez upozorenja bilo sa koje strane, raspravljala o od-godi izleta sa datuma 17 maja, jer da če ove nedelje po podne biti misionska procesija, i ova bi bila na bilo koji način pomučena.
Za nedelju 10 maja (prvi dan misija) bila je objavljena običajna Flori-janska vatrogasna veselica u Boštanju. (Veselica sa muzikom i igrankom doista se održavala, a zato vatrogasno društvo nije bilo proglašeno za protu-versko.) Na Duhove, 24 i 25 maja, bili su vode-učitelji otsutni. Za 31 maja bic je več najavljen javni nastup susedno-ga br. društva, a bilo je i preblizu domačem javnom nastupu odnosno okružnom sletu, koji se 7 juna 1931 održavao u Boštanju. Tako nam je pre-ostao slobodan jedino dan 14 maja.
Jcdnoglasno bilo je tada zaključeno da se priredi izlet na ovaj dan po-podne. Misije time nisu bile na nikoji način smetane, jer je za popodne toga dana bila najavljena jedino propoved za majke. Da izlet ne bi izgledao iza-zovno, bila je otkazana i domača va trogasna muzika (koja se sastoji^ pretežno od članova Sokola), a koja je imala pratiti izlet.
Pešačkom izletu prisustvovalo jc oko 140 pripadnika domaćeg društva i nešto gostiju iz Sevnice. Sa mesta sastanka pred vežbaonicom u Boštanju otišli smo u 13 časova. U Logu zaustavili smo se u vrtu gostione brata Ivana Rožmana, koji je član našega društva. Od 15-30 do 1.6-30 bila je u vrtu (ne na dvorištu, kako to spominje biskupska poslanica) javna vežba, na kojoj su na-stupili deca, muški naraštaj i članstvo sa pet telovežbenih tačaka. Nastupilo je 107 vežbača. Vežba je lepo uspela, pa su svi gledaoci, a naročito stariji bili oduševljcni sokolskim telovežbe-nim radom.
Nakon javnog časa deca i naraštaj posedali su za stolove, koji su za njih bili unapred priredeni, pa su na društveni trošak bili počaščeni jelom i isključivo bezalkoholnim pičeni. U 18 časova, dok je još sijalo sunce, deca i naraštaj u pratnji svojih voda vratili su se kuči, tako da su i najudaljeniji več pre mraka bili kod kuče.
Članstvo je medutim posedalo oko stolova na dvorištu. Da ne bi kod kuče ostali bez nadzora, ostalo je kod njih kod svojih roditelja šestero do sedmero dece. Medutim je u gostioničkoj sobi započeo seoski muzikant svirati har-moniku, jer je na selu to običaj. Naročito naglašujemo, da ovoga harmonika-ša nije naručilo društvo.
Do odlaska članstva u 19'30 doista su neka brača i sestre zaplesali. Ona deca, koja su ostala kod roditelja, svakako da su ovaj ples videla. No društveni funkcioneri, pa i roditelji u ovoj nedužnoj igri nisu videli niSta nedo-
pustivoga, pa zato nisu imali uzroka niti da članstvu zabrane ples, a niti de-ci gledanje.
Članstvo je otišlo u 19’30 pod vodstvom društvenih voda.
Da su se ljudi snebivali i zgražali radi priredbe izleta, nije istina.. napro-tiv izlet je bio zazoran samo onima ko-ji nikada ne priznaju Sokolu nikakve kreposti.
Istina jc da su gg. misionari u pr-voj propovedi objavili da se misije ne pomučuju priredbama. Kako se razabi-re iz sedničkoga zapisnika, mi smo to več sami po največoj mogućnosti uva-žili, pa smo odredili drugi datum i ot-kazali muziku.
Time da nismo našu deeu prikra-tili za lep majski izlet i da se nismo slepo pokorili gg. misionarima, pali smo kod njih u nemilost. Več u propo-vedima kod zaključka misija gadno su nas napali. Još gore učinio jo sada ka-tolički episkopat, kada ovako nedužnu stvar tura u javnost kao protuversko delovanje. To je obična demagogija.
čitav ovaj spis je apsolutno tačan i objektivan. Iz njega se razabire da društvo za priredbu ovoga izleta nije imalo nikakve nakane da smeta misije, a najmanje da izaziva.
Čitavo naše članstvo i nama naklonjeno gradanstvo ogorčeno traži da se protiv ovakovih sejača nesloge bezob-zimo postupi. Starosta: A. Drmelj, s. r.; tajnik: Fr. Dobovšek, s. r.
Pročitajte ovo, preuzvišena gospodo potpisnici poslanice, i onda se ne-mojte čuditi ogorčenju i revoltu iz du-bme duše ne samo naše drage sokolske brače iz Boštanja nego celokupnog na-seg bokolstva i cele naše jugoslovenske javnosti.
i .,. Naježi, prema Poslanici, imao bi ji i slučaj u Krapini. Iznečemo ovde uosJovce službeni izveštaj Sokolskog društva Krapina od 13 pr. m. br. 10, u kom je ceo dogadaj verno opisan. U tome se izveštaju veli:
...^^što je u pastirskom pismu ka-tohekog episkopata, koje se javno sa propovedaonice čitalo narodu u nedje-Iju dne 8 januara o g. pri svim misa-•na, ne samo u Krapini i u srezu kra-pinskom nego i širom cijele zagrebačke nadbiskupije pa dapače i cijele Jugoslavije, prikazano zborovanje seoskih sokolskih četa, održano dne 11 septembra 1932 u Krapini, tako te su iz istoga Prikaza slušatelji morali dobiti naopa-ku sliku o tom zborovanju, istini za volju konstatiramo slijedeče činjenič-no stanje:
1) Zborovanje seoskih sokolskih četa održano je u Krapini dne 11 septembra 1932 na temelju zaključka za-firebaoke Sokolske župe, a na predlog zupskog načelništva još od prije 11 vgusta 1932. Zaključkom Sokolske žu-Pe imala su se takova zborovanja dr-p...1 ”c samo u Krapini nego i u Sisku, »lini, Pisarovini, Novoj Gradiški, ka-
i jesu de faeto održana. (Okružnica fib. župe br. 1906 od 11/VIII 1932).
Ne može dakle biti govora o torne, kao da bi to zborovanje bilo za taj oan u Krapini udešeno zato, jer je baš !?£?. ^ana bilo veliko proštenje kod MajKe Božje Jeruzalimske u Krapini na Jrskom Vrhu. Dne 11/VIII, dakle mje-see dana prije toga zborovanja, nije na to proštenje možda mislio niti sam krapinski g. župnik, a kamo li bi na to mislila zagrebačka Sokolska župa!
•	ul Nije istina, da bi ovo zborova-
“ udešeno tako, da članstvo ne Di imalo prigode ni	.
Z'ŠuZr?’* " Ч5К
oko 10 sati doSpo^ne padnici mogli do 4 sata poslije podne obaviti svoje vjerske dužnosti. Pouz-dano znademo, da je izvjestan broj sokolskih pripadnika bio toga dana na Irškom Vrhu, gdje se je to veliko proštenje vršilo, pa su to morali da pnmjete i sami svečenici, koji su se jamo nalazili, jer su mnogi bili u sokolskim odorama.
... Ovo zborovanje imalo dva uijela: Do podne bio jc doček gostiju na stanici, sokolska povorka i zborovanje na Gajcvom trgu; popodne bila jc javna vježba i narodno veselje.
4tnnfn?S,',ijc Slavn°g dočeka gostiju na
*od'
krenula na zboriste nrŽ*« Ja Je.,raTvP° devita Gaja. U toi je nr, P°meu1-^ iJU"
jih 600 sokolskih prinaSC1 Д°
povorka stigla na trg redali ™ go* vornici bez lkakvog odugovlačenja Za vreme dok je treči govornik govorio naišla je procesija hodočasnika "Tz obližnjeg sela Jesenja i prolazila tik mimo dvorišta tako da su se gotovo tičali naše brače Sokolaša, dok su ovi mirno i pozorno slušali govornika. Pro-Iaznici doista nijesu pjevali, što smo mi odbijali na čin obične pristojnosti da oni koji nadolaze ne smetaju govore koje su zatekli i koji teku več od preko pola sata prije nego H jc procesija naišla, pa smo držali, da narod spontano, iz vlastite i najprimitivnije uvidavnosti neče da pjeva i tim smeta govornika i one koji ga slušaju. Tek smo iz pastirskog pisma jugoslovcn-skog episkopata saznali, da je stražar procesiji naredio da ne pjevaju. Izjav-Ijujcmo, da s tim nalogom stražarevim Sokol nema nikakve veze, premda smatramo to stražarevo upozorcnjc posvetna razumljivim, njada smo uvjereni,
da bi naš narod iz sela Jesenja tako učinio i bez toga upozorenja vlasti.
Za cijelo vrijeme dok je procesija prolazila govorio je spomenuti treči govornik »O ilirskom preporodu i jugoslovenskom sokolskom nacionalizmu« te je taj govor nastavio i kada je procesija več posrvema otišla.
Ni ovde dakle n i je bilo ničesa na-što bi se sablaznio ikoji seljak ili So-kolaš, naprotiv, prije bi svaki objektivni prosmatrač tog slučajnog sestanka Sokolaša sa proeesijom (osobito kada bi recimo procesija pjevajuei prolazila mimo zborista) zaključivao, da je procesija tendenciozno namještena, nego li da Sokolaši imadu samo trun nakane da omeču ili izazivaju katoličke vjernike.
4) Nije istina da su sc svi govori govornika, a najmanje glavnog govornika. kretali oko toga, da se napada na crkvu, več je istina protivno, da baš ni jedan govornik na zboristu nije ni s jednom rijceju napadao ni na ciikvii ni na katoličko svečenstvo, več je naprotiv baš glavni govornik u svom govoru veličao medu ostalim Ilirima i velikim Jugoslovenima upravo svečenike rimokatoličke crkve: Štosa, Račkoga, ■Strosmajera i Kreka.
Kad su se govornici izredali, pa kada je povorka imala da nastavi put do Sokolskog doma gde je bio razlaz, nastalo je običajno spontano manife-stovanje Kralju, jedinstvu naroda i državi, zarobljenoj brači, napose onoj ko-ja se na svom materinjem jeziku ne smije ni Bogu moliti, pa dopuštamo da je možda pao koji povik koji bi niša-nio na grad, odakle se diriguje zator našoj brači. Dopuštamo — velimo — no zato ne bi bilo opravdano naprečac na Sokol bacati anatemu, jer jc taj povik mogao doči i od publike izvan sokolskih redova, a kada bi več i pao iz sokolskih redova, zar to ne bi katoli-čki episkopat mogao radije dobrohotno odbiti na nacionalni zanos krepkih Sokolova i seoskih sokolskih četa, nego
li	im to pripisivati u grijeh i optužiti ih radi toga sa kakve mržnje na ka-toličku crkvu.
5) Nije istina, napokon, da je to zborovanje^ bilo slet zagrebačke i varaždinske župe, nego je zborovanje bi-
lo zborovanje seoskih sokolskih četa zagorskog i zagrebačkog okružja.
Poslije završetka javne vežbe, dakle poslije potpunog iscrpljcnja programa popodne postrojile su sc čete na poziv brata N. pred načelničkom tribinom i tu je brat N. održao jedan govor izvan programa. U tom govoru brat N. pohvalio je rad četa, upozorio ih je na pogibelji koje prijete Sokolstvu, spomenuo medu inim rad nekih katoličkih svečenika, koji svim na ras-položbu im stoječim sredstvima spre-čavaju djclovanjc sokolskih organizacija i molio bračuf da se od puta kojim su krcnuli ne daju odvratiti. Spomenuo je i to, da imade katoličkih svečenika koji se nalaze u našim redovima, a da je to najbolji dokaz da Sokolstvo nije protiv vjere. Taj nagovor brata N. bio je primi jen sa frenetičnim odu-ševljenjem od seoskih sokolskih četa i ostale publike. Nastale su opčenite ovacije i tom prigodom je jedan brat uskliknuo: Dolje Rim, dol je crna internacionala. To su bili jedini poviei koji bi mogli u toj stvari doči u obzir.
Ovo jc potpuno činjenično stanje te za istinu svih navoda možemo da odgovaramo.
Naši članovi duboko su ogorčeni i odlučno traže da se učini konačno kraj popovskom presizanju u naš sokolski rad tc očekuju odlučnu akciju bratskog Saveza.«
Eto gole istine o slučaju u Krapini! Savršena je neistina da je bilo koji od govornika »svetogrdno usporedivao Spasitelja našeg Isusa Krista sa Tir-šem i ovoga stavio nad Krista«, kao što to tvrdi Poslanica.
Izneli smo verno autentične podatke o sva tri »primera«, kojima Poslanica želi da potvrdi svoju tezu o »bez-verstvu« i »bezbožništvu« Sokolstva i njegovu nastojanju »da narod što jače odvrati od crkve«. Sva objektivna javnost sada je u mogučnosti da »ni po babu ni po stričevima« oceni na čijoj je strani pravda i istina.
O	»pijankama« i »odvratnoj golo-tinji«, kojima — prema Poslanici — Soko kraljevine Jugoslavije želi »da svoje članove što jače poveže uza sc i odvrati od crkve«, progovoričemo drugi put.
Subotica i blskupska poslanica
Poslednja poslanica katoličkih bi-skupa, koja je uzbudila sve one, koji jugoslovenski misle i osečaju, nije ni ovde, kod nas u Subotici, ostala neza-pažena i bez dostojnog odgovora. Čim se saznalo za sadržinu iste, sledovali su protesti sa svih strana protiv neču-venog napadaja na naše Sokolstvo. Prvi protest potekao je iz redova samih Sokola. Tako na glavno j skupštini, na kojoj je o poslanici govorio starešina društva brat ing. Kosta Petrovič, a posle njega starešina župe brat dr. Ignjat Pavlas, ekupština je jedno-glasno, sa velikim ogorčenjem protiv sadržine poslanice u koliko je uperena protiv Sokolstva, donela i Upravi Saveza SKJ uputila sledcču resolueiju:
»Neprijatcljska štampa sistematski napada našu državu i naš narod, pored ostalog, i na osnovu svojevoljnih tumačenja raznih političkih akata. Fatalnom slučajnošeu objavljena je istovremeno i poslanica katoličkog episkopata protiv Sokolstva.
Kada sc istovremeno napada na temelje jugoslovenske države i na uzvišenu sokolsku ideju, Sokolsko društvo Subotica smatra za svoju dužnost, da u znak ogorčenog protesta — sa svoje godišnje skupštinc — pošalje svoju jednodušnu izjavu: Ne baveči se dnev. politikom, Sokolstvo nije nikada služilo, ne služi, niti če ikada služiti ma kome režimu, več jedino hoče da služi svome narodu i jedin-stvenoj Jugoslaviji. Znajuči to, kao Sokoli osudujemo svaki čin, dolazio on ma sa koje Strane, koji daje povoda ili podrške našim neprijateljima za rušenje Jugoslavije.
Specijalno se ogradujemo i protc-stujemo protiv tendencioznog napada katoličkog episkopata na Sokolstvo, koji u svojoj poslanici — ne prezajuči od neistinc — ide tako daleko, da pretstavlja Sokolstvo kao protuversku organizaciji!. Ovakav napad na Sokolstvo ide jedino u prilog težnjama i namerama naših neprijatelja. Mi Sokoli stojimo na stanovištu, da Sokolstvo kao ideja slobode, priznaje slo-bodu uverenja i misli, a naročito po-štuje svako versko uverenje i oseča-nje, jer smatra, da je vera najsvetiji deo unutarnjeg života svakog poje-dinca, te svaki pripadnik sokolske organizacije može da izvršava zapovesti i propisc svoje vere i crkve.
Osudujuči i ova dva čina, čija je tendcncija providna, ostajemo uvek verni državnom i narodnom jedinstvu i kličemo:
živeo Jugoslovenski narod!
Ziveo Kralj!
Živela Jugoslavija!
Sokolsko društvo Subotica.«
Ovaj protest od strane Sokolstva nije ostao usamljen. Na sednici Grad-skog pretstavništva, koja je održana
7	o. m., stari i dobro poznati nacionalni borac dr. Stipan Matijevič, kr. javni beležnik, održao je duži govor, u kome je naročito osudio poslanicu kat. episkopata. Na kraju je Gradskom pret-stavništvu predložio resolueiju, koja jc i usvojena. Resolucija glasi:
»Pretstavništvo grada Subotice sa žaljenjem konstatuje, da jc jugoslo-venski katolički episkopat prekoračio svoj delokrug, kada je napao jugoslovenski Soko zbog takvog ponašanja, na koje jugoslovenski Soko nikada nije dao povoda i ovaj postupak najodluč-nije osuduje, te izražava prema jugo-slovcnskom Sokolu svoje simpatije i odaje mu opravdano priznanje za težak i naporan nacionalan rad, koji vrši Soko u interesu države i naroda i najsrdačnije pozdravlja vrhovno starešinstvo Jugoslovenskog Sokola i izražava svoju nepokolebivu vernost i odanost prema Prvom Sokolu, Njego-vom Visočanstvu Prestolonasledniku Petru.«
Isto tako Udruženjc jugoslovcn-skili nacionalnih železničara i brodara, na svome zboru, koji je održan 4 o. m. uputilo je Saveza SKj depešu, koja je jednoglasno prihvačena. Depeša glasi:
»Savez SKJ — Beograd. Sa velikog zbora Udruženja jugoslovenskih nacionalnih železničara i brodara održanog u Subotici 4 februara šaljemo svoje bratske pozdrave ceneči visoko vaš rad, koji se identifikuje sa našim ra-dom, stvaranja čvrste zajednicc velike Jugoslavije.
Budite uvereni, da uz vas stoji
30.000	jugoslovenskih nacionalnih železničara i brodara, te smelo i bez uste-zanja nastavite započeto delo.
Ko je Jugosloven taj je Soko, i ko je Soko taj je Jugosloven!
Mi železničari svesni smo ovoga, pa ako treba možete računati i na našu krv za što čvršče cementiranje sokolskih ideala. Vaše je delo, naše delo i naše je delo vaše delo.
Zdravo !
Pretsednik Centrale, Beograd, Nikola Durič s. r. Pretsednik Subotice, Branko Dragič s. r.
Sekretar Centrale Beograd, Jovo Bakič s. r. Sekretar Subotice,
Jovan Nikač s. r.«
U znak solidarisanja sa sokolskom idejom, a potstreknuti poslanicom kat. episkopata, činovnici ovdašnje Porcske uprave, njih 26 na broju odlučili su, na čelu sa svojim šefom Josipom Haičem, da	pristupe	u naše	sokolske redove.
Šef	Poreskc	uprave	uputio je	našem
društvu akt	sledeče	sadržine:
Upravi	Sokolskog društva	Subo-
tica. Čast mi je saopštiti vam, da su sledeči službcnici Poreskc uprave u Subotici odlučili da pristupe u Sokolsko društvo kao potpomažuči članovi. (Sledi 26 imena). Subotica 6. febr. 1933. god. S poštovanjem Josip llaič, šef Poreskc uprave.«
Naša omladina, koja sc uvek inte-resovala za naš nacionalni rad isto nije ostala pasivna. Veliki broj omladinaca, od objavljivanja poslanice do danas, pristupio je u naše redove. Tako sred-njoškolska omladina u .Subotici, okup-ljena oko svoje literarne družine »Bratstvo«, svesna svojih nacionalnih zada-
III tečaj škole za obuku vojnika za vode sokolskih četa, održan u Beogradu od 2/Х11 1932 do 4/II 1933
taka, na svojoj vanrednoj skupštini, odlučila je, da svoju družinu upiše za redovnog člana Sokolskog društva, i u tu s vrh u uputila Upravi društva jednu pretstavku. Uprava Sokolskog društva na svojoj sednici od 7 o. m. donela je odluku, da sc molbi izade ususret i da se literarna družina »Bratstvo« primi za redovnog člana Sokolskog društva sa željom, da se članovi »Bratstva« i pojedinačno upišu u naš sokolski naraštaj. Pretstavka upučena od strane »Bratstva« Upravi glasi:
»Sokolskom društvu Subotica. Da-čka literarna družina »Bratstvo« pri subotičkoj muškoj realnoj gimnaziji na svojoj prvoj vanrednoj godišnjoj skupštini, održanoj 4 o. m. 1933 god. na dan jugoslovenskog velikana biskupa Josipa J. Strosmajera. jednoglasno je donela odluku, da se družina »Bratsts»o« kao takova, u znak solidarisanja svih svojih članova sa jugoslovenskom i sokolskom ideologijom, upiše za redovnog člana Sokolskog društva Subotica, kako bi i sa svoje strane, kao udruže-nje nacionalno svesnih, čistih i ncoka-ljanih jugoslovenskih omladinaca do-prinela i pripomogla ostvarenju krasne i velike jugoslovenske misli i napretku našega naroda.
Molimo Upravu Sokolskog društva Subotica, da ovo primi na znanje, te da družinu »Bratstvo« upiše za svoga redovnoga člana.
Samo naše ime kaže vam ko smo i šta smo: Brača — dobroj i čestitoj sokolskoj brači! A težnje i želje — jedne su nam.
Osim toga poradičemo i kod svih naših članova, da i pojedinačno stupe svi u sokolske redove, kako bi ih svojim mladanim snagama još više ojačali i potkrepili.
Sa bratskim: Zdravo!
7.	januara 1933 g. u Subotici (MP)
Josip Temali, s. r.,
pretsednik.
U momentu, kada pišemo ove redove, izvešteni smo, da je ceo oficirski kor subotičkog garnizona odlučio da korporativno pristupi u redove našega društva. Istu takvu odluku donela je i Mesna organizacija Saveza ratnih do-brovoljaca Kraljevine Jugoslavije.
Kao što se iz gornjega vidi, Subotica je, na neželjene i neizazvane provokacije, dotsojno odgovorila, a verujemo, da to ne če biti njena poslednja reč.
Pozdravi Jugoslovenskom Sokolstvu
Uprava Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije još uvek prima čitav niz telegrama i izjava, kojima se prosveduje protiv poznatog pastirskog pisma Katoličkog episkopata. U svim tim izjavama dolaze do izražaja velike simpatije koje najširi slojevi našega naroda i najrodoljubivija udruženja gaje prema Sokolstvu. Osim več objavljenih pozdrava našemu Sokolstvu donosimo i sledeče:
ŽENSKO DOBROTVORNO DRUŠTVO - BAR
Bar: Žensko dobrotvorno društvo Bar sa svoje glavne godišnje skupštinc podižc svoj glas oštrc osude protiv poslanice Katoličkog episkopata u Jugoslaviji, a uperene protiv našeg Sokolstva, te naše uzdanice i svesnog čuvara naših nacionalnih tekovina. Odajemo puno priznanje don Ivanu Kotniku, kaneelaru Arcibiskupije barske, na njegov odlučan i patriotski gest, a s piete-tom klanjamo se senama neumrlog Strosmajera i arcibiskupa barskog i p_ri-masa srpskog Šimuna Milinoviča. Ziveo Kralj! Živela Jugoslavija! Živelo Sokolstvo! — Pretscdnica: Katica Popovič — sekretar: Jagoš Popovič.
PODODBOR UDRUŽENJA JUGOSLOVENSKIH NACIONALNIH ŽE-LJEZNIČARA I BRODARA — VIN-KOVCI
Vinkovci: Na redovnoj godišnjoj glavnoj skupštini vinkovačkog pododbora Udruženja jugoslovenskih nacionalnih željezničara i brodara zaključen je korporativan pristup i onih koji do-sad nisu bili članovima sokolskog društva kao odgovor na biskupsku poslanicu, a u znak odbrane čiste sokolske misli. Pozdravljamo Upravu Sokolskog Saveza s bratskim: Zdravo! Kličemo: Ziveo Kralj! Živela Jugoslavija! Ziveo Soko! — Pretsednik: Golubovič.
UDRUŽENJE JUGOSLOVENSKIH NACIONALNIH ŽELJEZNIČARA I BRODARA - VRŠAC
Vršac: Članovi udruženja jugoslovenskih nacionalnih željezničara i brodara na svom godišnjem zboru, održa-nom 12 februara u Vršcu, stoječi rame uz rame uz Soko kraljevine Jugoslavije na radu za dobro naše otadžbine šalju bratski pozdrav dičnim Sokolovima i kliču: Zdravo! — Pretsednik pododbora udruženja inžinir Dušan Gavrilović,
NAROD SREZA BILEĆA
Bileča: Narod sreza bilečskoga s velikog narodnog zbora svesrdno se pridružuje opštem protestu i iskreno kliče: da Živi Soko kraljevine Jugoslavije i njegov prvi brat Nj. Vis. Prestolonaslednik Petar! — Pretsednik zbora: Jefto Popara.
JUGOSLOVENSKI SKUP — TI-JESNO
Tijesno: Društvo »Jugoslovenski skup« sa svoje jubilarne današnje šestdesete godišnje skupštinc šalje sokolskom Savezu ushičeni pozdrav kao protest protiv napadaja u episKopskoj poslanici. — Pretsednik: Dušan GelpL
JUGOSLOVENSKA OMLADINA — ZAGREB
Zagreb: Jugoslovenska omladina najenergičnije protestuje protiv nepa-triotskog ispada Rimokatoličkog episkopata protiv Sokolstva.
UČITELJI SREZA BRČKO
Brčko: Učitelji sreza brčanskog jednodušno osuduju atak Katoličkog episkopata na jugoslovensko Sokolstvo i obečavaju udvostručen rad u jugoslovenskom Sokolu pod dičnim vodom Nj. Visočanstvom Prestolonaslednikom Petrom. — Ziveo jugoslavcnski Soko! — Za učiteljsko društvo delovoda: Drobnjak, pretsednik Orlušič.
ŽELJEZNIČKO UDRUŽENJE — BAR
Bar: Barsko Željezničko udruženje sa svoje današnje vanredne skupštine javno podiže svoj glas osudujuči ne-patriotsku poslanicu Katoličkog episko-skopata u Jugoslaviji protiv našeg Sokolstva. Dajemo puno priznanje i čast don Ivanu Kotniku, kaneelaru arcibiskupije barske, na njegov patriotski gest što je zabranio čitanje ove poslanice u dijccezi. Sa željom da doprinesem«) sve moguče žrtve za očuvanje narodnog i državnog jedinstva i da ojačamo sokolske redove svečano izjav-ljujemo da od danas svi članovi Barskog željezničarskog udruženja pri-stupaju Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije. Unaprcd svečano polaže-mo sokolski zavet sledujuči ideji neumrlog osnivača Sokolstva dr. Miroslava Tirša. Njegov duh neka nas vodi do konačne pobede za ostvarenjem zavetne sokolske sveslovenske misli. Pripravni u svako doba na braniku naše krvlju stečenc otadžbine u nepokole-bivoj vernosti i odanosti kao budni ču-vari naše granice na kojoj se nalazimo, Željezničko udruženjc sa Crnogorskog Primorja spontano kliče: Ziveo Kralj! Živeo Prestolonaslednik Petar! Živela močna i nerazdeljiva otadžbina Jugoslavija! Živilo Sokolstvo! — Prctsed-nik: Petar Kneževjč.
NARODNA ODBRANA — ŽUPANJA
Županja: Narodna odbrana u Županji na svojoj redovitoj godišnjoj skupštini jednodušno je i s ogorčenjem osudila poslanicu Katoličkog episkooa-ta, kojom se tendenciozno Sokolu kraljevine Jugoslavije pripisuje be/verski
karakter, dok je ona uistinu uperena protiv jedinstva jugoslavenske nacije.
—	Mesni odbor Narodne odbrane, pretsednik: Dragutin Perušić.
VEĆE OPŠTINE METKOVIĆ
Metković: Veće opštine Metković sa svoje sednice šalje Vam izjave tople simpatije, a uvereno, da če jugoslovansko Sokolstvo časno ispuniti svoju zadaču i steci blagoslov gospoda Boga usprkos optužaba i prekletstva smrtnika. — Načelnik: Dr. Konjšćina.
JUGOSLOVENSKA NACIONALNA ORGANIZACIJA »KARAĐORĐE« SE NT A
Senta: Odbor Jugoslovenske nacionalne organizacije »Karadorde« energično protest uje protiv nečuvenih napadaja Katoličkog episkopata protiv našeg dičnog Sokolstva i uverava Sokolski Savez da če snagom omladine pomoči Sokolstvo, a time našu dičnu otadžbinu, stajuči za vrat svima njenim neprijateljima. Pretsednik: Becič.
OPSTINSKI ODBOR DEVICA MARIJA U POLJU
Devica Marija u Polju: Opštinski odbor Devica Marija u Polju sabran na vanrednoj sednici osuduje sadržinu pastirskog pisma uperenu protiv Sokolstva, jer su napadaji bez svakog temelja i radi toga posvema neosnovani. Živilo jugoslovensko Sokolstvo! — Pretsednik opštine: Ivo Gortriža.
INTELEKTUALCI I SELJACf DO-NJE DRAGUŠE
Donja Draguša: Intelektualci i se-Ijaci Donje Draguše u ime svoje i svih Topličana ogorčeni su na Katolički epi-skopat zbog samovoljnih i namernih kleveta iznetih protiv Sokolstva. Gra-danstvo junačke Toplice najoštrije protestuju protiv nanete klevete našem nacionalnom ponosu dičnom Sokolstvu. Tražimo največu satisfakciju za destruktivnu akcij u u državi. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Slede pot-pisi.
UČITELJI SLUŠAOCI VIŠE PEDAGOŠKE ŠKOLE — BEOGRAD
Beograd: Učitelji slušaoci Više pedagoške škole u Beogradu na svojoj godišnjoj skupštini podigli su glas pro-sveda protiv poslanice Katoličkog episkopata i doneli sledeču rezoluciju:
Učitelji slušaoci Više pedagoške škole u Beogradu, stoječi po svom ra-du i delanju na isto j liniji na kojoj stoji i Sokolstvo kraljevine Jugoslavije, najenergičnije protestuju protiv poslanice Katoličkog episkopata, kao i protiv separatističkih tendencija, koje su uperene protiv narodnog i državnog jedinstva, te osuduju takve aktove po-jedinih organizacija i obečavaju da če Sokolu biti najodaniji pomagači na poslu, nacionalnom s devizom: Jedna je-dina i integralna Jugoslavija. — Pretsednik skupštine: Stanko Prvanović.
Za naše Iseljenike u Zapadnof Falačkoj
(Vestfaliji)
Prlnosi sfigli iz sok. jedinica Narodno-obranbenom oiseku
Savezu SKJ
Sok. društvo Plaški			50 Din
»	četa	Velka	50 »
))	društvo	Celje	50 »
»	»	Ljubljana II	50 »
»	»	Ljubljana-Siška	20 »
»	»	Žalec	40 »
X>	»	Ptuj	100 »
»	»	Donja Lastva	50 »
»	»	Konjice	100 »
»	»	Baška Palanka	20 »
»	»	Kač	100 »
»	»	Scnjski Rudnik	100 »
»	»	Srbobran	100 »
))	»	Melenci	50 »
»	»	Sirig-Temerin	30 »
>»	)»	Banja Luka	74 »
»	»	Dubrovnik	50 »
»	))	Lukavac	50 »
»	»	Ljubljana IV	30 »
»	»	Kotor	1(K)
»	»	Slovenjgradcc	120 »
)>	»	Gola	25 »
»		Vinkovci	100 »
»	»	Crikveniea	50 »
»	»	Kozje	70 »
»	»	Čapljina	50 »
)»	»	Ljutomer	30 »
»	»	Kucu ra	100 »
»	»	Slovenska Bistrica 50 »	
»	»	Bukinje	51 »
»	»	Grosuplje	50 »
»	»	Kamnik	50 »
»	Muta-Vuzenica	160	»
»	Gor. Logatec	100	»
»	Hotedrščica	30	»
»	Bakar	50	»
četa	Kamna gorica	30	)>
društvo	Karlovac	100	»
»	Beltinci	50	»
»	Ada	13	»
»	Županja	300	»
»	Vel. Bečkere.k-M. 100		»
»	Rudnik Sisevac	300	»
»	Mostar	50	»
»	Sarajevo	100	»
»	Durclenovac	50	»
»	Vareš Majdan	100	»
»	N. Gradiška	70	»
»	Brčko	100	»
»	Uncc-Rakek	240	»
»	Debeljača	100	»
»	Trsat	200	»
>»	Baška Topola	100	)>
»	Darda	50	»
»	Varaždin	100	»
četa	Ozalj	10	»
4.463 Din
Sok. društvo Beograd Matica
ca u vrednosti	1.000	»
Sok. društvo Stati grad juž-
nog voča	  »
Ukupno 5.463 Din
Pozdravi Savezu SKJ
Stara Pazova. Sa godišnje skupštine Sokolskog društva Stara Pazova šaljemo bratskom Savezu naše sokolske pozdrave s porukom, da visoko i neokaljano vodi So* kolstvo, a klevete i napade dostojno odbi« je od sokolskog imena. Zdravo!
Stara Kanjiža. Danas na dan sv. Savo osnovana je Sokolska četa u selu Velebitu na podrueju Sokolskog društva Stara Kanji« ža. Dobrovoljci sa Selenice ovoga sela i prisutno starešinstvo Sokolskog društva vi? soko izdižemo sokolski barjak i odavle sa severne granice naše domovine bratski po* zdravljamo Savez. Zdravo! Starešina Du« San Stojanovič.
Virovitica. Sa današnje glavne .skup: štine pozdravljamo bratski Savez sa Zdra« vo! Pušic, starešina, Rauher, tajnik.
Kragujevac. Sokolsko društvo Kragu« jevae I sa svoje prve godišnje skupštine bratskom Savezu upučuje svoj bratski so* kolski pozdrav Zdravo! Okupljeni sa teri« torije cele naše velike otadžbine na delu idealnom sokolskom u srcu Šumadije odi bijamo sve napade naših neprijatelja stoje« či rame uz rame s bratskim Savezom. Živeo Kralj! Živila Jugoslavija! Starešina Milan T. Jovanovič.
Zenica. Okupljeni na svojoj glavnoj skupštini Sokoli Zenice uvek verni svojim velikim sokolskim idealiina smatramo za svoju prvu dužnost da pozdravimo svoje starešinstvo Saveza s molbom da neumorno ustraje u borbi za naša velika i svetla so* kolska načela. Starešina Radomir Pašič.
Sušak. Povezani ljubavlju i bratstvom, gajeei najsvetlije osečajc za svog Kralja Ujedinitelja i milu Otadžbinu, šaljemo bratskom Savezu sa redovne glavne skup* štine srdačni Zdravo! Sokolsko društvo Su* šaksRijeka. starešina Grkinič.
Šibenik. Sakupljeni načelnici i načelni* ee, načelništvo i tehnički odbor /upe Šibe* niksZadar prigodmn zbora društvenih na» čelnika u Šibeniku pozdravlja bratsko na« čelništvo, osudujuči neispravni, neljudski i nekulturni ispad protiv Sokolstva sa strane Katoličkog episkopata, koji nas je postavio u stav »mirno« ocekujuči vaše daljnje na« redbe. Izjavljujcmo da ostajemo čvrsto i nepokolebivo uz integralno jugoslovenstvo i slovensku ideologiji! neumrlog nam vode
dr. Tirša, a onima poručujemo: Odrecite se bar u poslednji čas vekovnih naših neprija« tel ja! Čuvari Jadrana.
Mostar. Sokoli mostarskog društva sa svoje godišnje skupštine s izrazom nepo« kolebive vernosti Sokolstvu i njegovoj vr« hovnoj upravi kao i državnom i narodnom jedinstvu pozdravljaju Savez sa bratskim Zdravo! Odbor.
Risan. Sa glavne godišnje skupštine So« kolskog društva u Risnu pozdravljamo vas sa sokolskim Zdravo! Živela naša mila do« movina Jugoslavija! Živeo Kralj! Starešina Vladimir Catovič.
Legrad. Sa glavne skupštine izvolite primiti naše pozdrave. Zdravo! Sokol Le« grad.
Teslič. Sa svoje redovne godišnje skup« štine celokupno članstvo Sokolskog društva Teslič, želeči puno sreče i napretka celo« kupnom Sokolstvu, ovim upučuje i svoje najlepše želje za dug život saveznog sta« rešine. Zdravo! Starešina Dušan Vukovič, Trajko Markovič.
Vojnič. Sa glavne godišnje skupštine Sokolskog društva Vojnič šaljemo bratskoj saveznoj upravi sa starešinom kraljevičem Petrom na čelu svoj sokolski Zdravo! Sta« rešina Paič.
Vučitrn. Sokolska četa u Vrnici na svo« joj skupštini je jednoglasno izjavila svom Savezu veliko poverenje tc nosi zastavu s kojom če pobediti sve svoje protivnike, a Kralju i domovini večito biti u iskrenoj službi. Zdravo! Tajnik Miloševič, starešina Dukič.
Aleksinac. Sa svoje godišnje skupštine aleksinačko Sok. društvo sa gnjušanjem odbija nerazuman napad Katoličkog episko* pata, koji ima za cilj da uprlja plemenite ideale sokolskih organizacija u našoj veli« koj i močnoj otadžbini. Verni visokim ci« ljevima našeg Sokolstva, či ji su putevi osve« štani svetlim tradicijama iz prostosti, bu« nimo se na nedostojne napade nudeči punu solidarnost u borbi koja nam se nameče. Zdravo! Članovi skupštine Sokolskog dru« štva Aleksinac.
Soko Banja. Sa godišnje skupštine So« kola društva Soko Banja šalje bratske po« zdrave svome vrhovnom starešini kao i svi« ma vodama i najenergičnije protestuje pro*
tiv neistinitih navoda i napada biskupske poslanice. Živeo Kralj! Živeo Vrhovni sta« rešina! Živela Jugoslavija! Starešina Staa nojevič.
Kraljevo Selo. Sa svoje redovne go« dišnje skupštine pozdravljamo bratski Sa« vez i sve nastojanje u odbrani sokolskih načela, bratstva, jednokosti i slobode. Zdravo! Sokolsko društvo Kraljevo Selo.
Ljubljana. Glavna skupština Sokola I Ljubljana Tabor, ki se je vršila dne 17 januarja t. 1.4 je soglasno sklenila, da se sporoče bratskemu Savezu SKJ iskreni bratski pozdravi z zagotovilom, da je in bo Sokol I vselej odločno na braniku za so« kolsko stvar i da ne pustimo majati na temeljih Sokolstva, na Tyrševi ideji in ideologiji. Zdravo. Starosta inž. Bevc.
/АУЕ
Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda Kraljevine Jugoslavije Kabinet K. Br. 320
Beograd, 14 februara 1933.
PRAVILNIK o Peharu Minisira fizičkog vaspitanja naroda Kraljevine Jugoslavije
čl. i
Ministar fizičkog vaspitanja naroda ceneči značaj smučarstva, i u želji da se isto što jače razvija u sloven-skom Sokolstvu, našao se pobuden, da prilikom smučarskih utakmica za prvenstvo Saveza Slovenskog Sokolstva, održanih u Bohinju 1933 godine, podari članovima SSS vidno odlikovanje, i to onom članu SSS, koji pokaže najbolji uspeh.
Čl. 2
To,vidno odlikovanje je Pehar, koji nosi ime: Pehar jugoslovenskog ministra fizičkog vaspitanja naroda.
Čl. 3
Pehar če se predavati prilikom svake smučarske utakmice za prvenstvo SSS pobedniku, t. j. onome članu SSS, koji pokaže najbolji uspeh. Za konačni uspeh broje se uspesi triju najboljih takmičara i takmičarki — ako se ove takmiče — u svakoj od raspi-sanih grana utakmice osim u sastavlje-noj utakmici. Ovaj pehar je sve dotle prelazan, dok jedan od članova SSS ne ispuni uslove predvidene u tačei 9 ovog pravilnika.
Čl. 4
Pobednik če na jednoj strani dva-naestostrane prizme urezati svoje ime
kao i dan i godinu održanc utakmice. Sledeči pobednik urezuje na sledečoj desnoj strani od prvoga i tako redom.
Jedan natpis sme da se pruži samo na jednoj površini.
Čl. 5
Ovo odlikovanje prelazi od pobe-dioca pobediocu.
XI sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana dne 6 i 7 februara 1933 u Beogradu
Pretsedavajuči brat Gangl referiše
o	prevedbi zaključka poslednje sednice, a naročito gledom na poslanicu episkopata.
Izveštaj brata Gangla prima se do znanja.
[za toga podneo jc_ dctaljno svoj referat brat dr. Belajčič. — Izveštaj kao i predloži br. dra. Belajcica prima-ju se u celosti.
Brat Gangl izveštava, da je napi-sao jednu brošuru za sokolski nara-štaj, pa je mišljenja da sc o\a knjižica prevede i na srpsko-hrvatski i da se rasturi po čitavoj državi medu naš na-raštaj i odrasliju decu. — Zaključuje se da sc navedena knjižica otstampa po četiri hiljade primeraka latinicom, čirilicom i na slovenačkom, a onda da Savez ove knjižice pokloni zupama, da ih one podele medu svoj naraštaj.
U nastavku dnevnoga reda podno-si svoj iserpiv referat, koji se prima do znanja, tajnik brat Brozovič.
Brat dr. Dragič u vezi sa svim re-feratima i zaključcima konstatuje, da je u poslednje vreme zapazio prema iz-veštajima u dnevnoj štampi, da su se u nekim sokolanama odrzavali izvesni zborovi, koje su prircdivale nesokolske organizacije. Poštujuči svako mišljenje, drži, da sc održavanje nesokolskih zborova u sokolanama kosi s pozitivnim odredbama zakona. Ali bez obzira na to, smatra da je dužnost Saveza da najrigoroznije sprovodi princip, da sokolana ne može i ne sme biti mesto nikakve vansokolske diskusije, bez obzira na to kakva ko shvatanja ima o našim državnim i nacionalnim proble-mima. Svako ma i slučajno popuštanje ovakvim pojavama može biti od štete po visoki autoritet Sokolstva, koji se naročito u današnjim teškim momenti-ma mora naročito brižljivo čuvati. Predlaže za to da sc ponovno zauzme stanovište i da se eventualno potraži od društava u kojima su se desili spo-menuti slučajevi potrebno objašnjenje.
Brat Brozovič upozoruje, da je u tom pogledu več bila izdana okružnica
U slučaju da jedan član SSS više puta bude pobednik, njegovo ime če se urezivati toliko puta koliko pobeda odnese na smučarskim utakmicama za prvenstvo SSS.
Čl. 6
Pobednik je čuvar pehara iztnedu dveju smučarskih utakmica.
Njegova je dužnost da čuva pehar na dostojnom i sigurnom mestu, da ga očuvanog i neoštečenog donesc na prvu smučarsku utakmicu za prvenstvo SSS i da ga preda Starešinstvu SSS, odnosno onome licu ili telu, koje je od starešinstva SSS za to opunomočeno.
Čl. 7
Po svršetku utakmice pehar Ministra fizičkog vaspitanja naroda predaje se pobedniku na licu mesta, i to:
Ako je utakmici prisutan Ministar fizičkog vaspitanja naroda, predaje ga lično Ministar.
Ako Ministar fizičkog vaspitanja naroda nije prisutan, onda predaju u ime Ministra vrši izaslanik Ministra fizičkog vaspitanja naroda, odnosno naj-stariji pretstavnik SSS.
Čl. 8
Starešinstvo SSS je dužno da na mesec dana ranije obavesti Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda o danu i mestu naredne smučarske utakmice za prvenstvo SSS.
Čl. 9
Pehar Ministra fizičkog vaspitanja naroda prelazi u stalnu svojimi onoga člana SSS, koji odnese pobedu na smučarskim utakmicama tri puta uzastopno ili pet puta preko reda.
Čl. 10
Original ovih pravila čuva se kod
Starešinstva SSS: jedna kopija čuva se u arhivi Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda, a jedna kopija se predaje pobedniku uz pehar.
M. P.
Ministar fizičkog vaspitanja naroda Dr. Lavoslav Hanžek, s. r
na sve sokolske jedinice, pa da bi tre-balo iste upozoriti na poštivanje i održavanje odredaba uprave Saveza.
Brat dr. Pavlas predlaže da se ta bivša okružnica poostrena ponovi i po-šalje svima župama, koje treba učiniti odgovornima za neizvršenje odredaba sa strane sokolskih jedinica. — Prima sc.
O	predlogu načelnog sporazuma medu sokolskim narodnim Savezima izveštava br. dr. Pavlas, da su u pitanju organizacije sokolskih narodnih Saveza dali svoja mišljenja: pojedini otse-ei kao i članovi Izvršnog odbora Saveza. Prema rezultatu ovih mišljenja savezna uprava ima u pitanju organizacije narodnih Saveza da zauzme ovo stanovište: 1) pitanje predloga i mišljenja na predlog ČOS imao bi raspra-viti plenum uprave Saveza, a konačan predlog za organizaciji! ima odobriti glavna skupština Saveza; 2) osnovni sporazum sklapaju samo oni Savezi, koji se sada nalazc u Savezu slovenskog Sokolstva, a drugi nacionalni Savezi mogu tek naknadno pristupiti prema odredbama sporazuma; 3) za naknadni pristup sporazumu potreban je jednoglasan pristanak svih udruženih Saveza po tačei 2; 4) sokolski karakter pojedinih nacionalnih Saveza može se priznati samo jednoglasnom odlukom udruženih Saveza; 5) pod imenom Saveza slovenskog Sokolstva mogu se iz-voditi saVno one atkcije, za koje se po-stigne jednoglasan sporazum svih u-druženih Saveza; 6) unutar organizacije imaju se formirati stručne sekcije; 7) unutrašnja organizacija udruženih Saveza imfl se sprovesti po osnovnim načelima izraženim pod tačkom 1—-6.
Ovo mišljenje i predlog pretsedni-ka organizaciono-pravnog otseka prima se do znanja i upučuje sc delegate našega Saveza da na sednici Saveza slovenskog Sokolstva zastupaju ovo usvojeno stanovište. Ipak bezuvetno ima se ostati pri zaključku da definitivnu od-iuku sa naše strane donaša plenum^ sa-vezne uprave, odnosno glavna godišnja skupština Saveza.
Nadalje u ime organizaciono-pravnog otseka podnosi izveštaj brat dr. Pavlas kao i na prihvat rešenja nekih hitnih predmeta.
Konačno raspravljalo se o odluci Sokolskog društva Primošten, a u stvari disciplinskog postupka proti bratu Makelji Anti, pa se temeljem proučenih spisa donosi zaključak, da se Ma-kelja Ante, član Sokolskog društva u Primoštenu, na osnovu §-a 30 tač. 4 disciplinskog pravilnika isključujc iz Saveza Sokola kraljevine Jugolsavije, time da se ovo isključenje ima objaviti u »Sokolskom glasniku«.
Ekonom Saveza brat Branko Živ-kovič podnosi izveštaj o novčanom poslovanju Saveza.
U rešenju pojedinih predmeta zaključuje se:
Molba Sokolskog društva Tompo-jevci, da mu sc podeli potpora u svrhu kupnje kuče, raspraviče se kada društvo podnese načrt zgrade i predračun za veličinu zemljišta, te koliko stoji celo imanje.
Molba Dorda Janjiča, invalida, kojom moli da mu se podeli neka pripo-moč, ne uvažujc sc s razloga što navedeni niti je član sokolske organizacije, a niti Savez za to ima predvidenih sredstava.
Molba brata Jovanoviča, člana Sokolskog društva Prilep, koji se sada na-lazi u bolnici, uvažujc se i daje mu se potpora od 300 Din.
Molba društva Radnička prosveta, kojom moli da bi Savez pristupio kao član dobro tvor, ne može se uvažiti, jer za to nema raspoloživih sredstava.
Molba Društva za pomaganje siro-tinje i suzbijanje prosjačenja u Beogradu ne uvažujc sc s razloga što Savez nema potrebnih sredstava.
Molba Udruženja ratnih invalida, kojom moli izvesnu potporu za pomaganje oskudnih članova, uvažuje se i doznačuje iznos od 100 Din.
Molbi pretsednika opštine grada Beograda za davanje doprinosa u svrhu potpore oskudnih lica u prestonici, udovoljuje se i doznačuje iznos od 100 dinara.
Molba Doma sirotne dece, društva za vaspitanje i zaštitu dece, da mu se u društvene svrhe podeli kakva potpora, uvažuje sc i doznačuje iznos od 1(K) dinara.
Molba Sokolskog društva Celje da se oslobodi njegovo besposleno članstvo od plačanja župskog i saveznog poreza, a prema spisku koji je poslan aktom društva, uvažuje se, pa se za ovu godinu otpisuje župski i savezni porez.
Predlogu župc Vel. Bečkcrek, da uprava Saveza poradi na tome da sc imovina sokolskih društava izuzme is-pod propisa § 5 Zakona o isplati ulo«a
kod banaka, ne može se udovoljiti s razloga, jer ie ovo pitanje uredeno na-ročitftm uredbom.
Molba Sok. društva Šestanovac za pripomoč u svrhu nabave sprava i osta-log telovežbenog pribora raspraviče se kad župa podnese izveštaj o radu društva.
Molba Sok. društva Naklo, da se snizi župski i savezni porez, ne može se uvažiti, jer zaključak o tome donosi glavna skupština Saveza.
Molba župe Cetinje, da joj se podeli potpora za održavanje tečaja za sokolske čete, ne može so uvažiti, jer je župa kao i ostale primila potporu za održavanje tceajeva, a Savez nije u mogučnosti da dade više od onoga što je podelio.
Molba župe Ljubljana, da dodeljc-nu joj potporu u svrhe održavanja tečaja izrabi u pokriče nekih svojib potreba, ne može se uvažiti, več se ima pozvati župu da se tačno pridržava od-luke Izvršnog odbora Saveza u pogledu upotrebe dane joj potpore.
Molba Sok. društva Pragersko za podelenje potpore u svrhu otkupa doma ne uvažuje se s razloga, jer sada Savez ne raspolaže potrebnom imovi-nom.
Molhc za činovnička nameštenja u saveznoj kancelariji ne uvažuju se, jer nema upražnjenih mesta.
Pretsednik prosvetnog odbora brat dr. Belajčič podnosi izveštaj o radu prosvetnog odbora, koji se prima do znanja, a gledom na pojedine predmete zaključuje sc:
Predlog župe Sarajevo, a koji jc ona iznela na prošloj glavnoj skupšfi-ni Saveza, o zabrani točenja alkoholnih pica na sokolskim priredbama, usvaja se i donosi zaključak, da se za vreme izvedbe čistog sokolskog programa za-branjuje svako točenje alkoholnih pica.
Glede pregovora sa Autor-eentra-lom gospodarski otsek Saveza ima nastaviti započete pregovore.
Prima se u načelu predlog saveznog prosvetnog odbora da se sokolska misao na ovogodišnjem pok;rajinskom sletu u Ljubljani manifestuje i pesmoin te da se tom zgodom održi utakmica pevačkih sokolskih odeljenja. Organizacija ovoga poverava se br. Svetoli-ku Paščanu, izvestiocu za muziku u sa-veznom prosvetnom odboru.
Odobrava se štam,panje knjige br. Zidariča o lutkarstvu. Knjiga se^ ima štampati na račun Saveza, a troškovi štampanja imadu sc podmiriti od ras-prodaje knjige.
Pošto je vreme poodmaklo to pretsedavajuči brat Gangl prekida sednicu i zakazuje nastavak za sledeči dan.
Nastavak sednice 7 februara
Tajnik brat Brozovič referiše o tc-kučim poslovima:	Savez slovenskog
Sokolstva povodom smrti br. Mihajla Lukiča dostavlja svoju sažalnicu. — Prima se do znanja.
Nadalje izveštava o pitanju prenosa Saveza ruskog Sokolstva, koje se temeljem obavljenoga referenduma ima preneti iz Praga u Beograd.
Brat Dura Paunkovič zastupa mišljenje, da Izvršni odbor Saveza nije kompetentan da po tom pitanju donese definitivnu odluku, več da se ona odloži do rešenja Saveza Slovenskog Sokolstva, na čijoj se sednici ovo pitanje nalazi na dnevnom redu. — Prima se.
Brat tajnik nadalje podnosi izvesta j o završenom III tečaju škole za obuku vojnika za vode sokolskih četa, koji je trajao od 2 decembra do 4. februara o. g. Tečaj je trajao u svetnu 65 dana, od kojih je bilo 16 prazničnih a 49 radnih dana. Kroz to vreme odr-žano je svemu 299 časova nastave i to: 174 časa tehničkog rada, 24 časa vojne obuke i 101 čas teorijske nastave. Posetioci ovog tečaja bili su sme-šteni u Gradu, u prostorijama 18 peš. Puka, gde je istovremeno bila i učioni-<^a, tehnička sokolska obuka izvodila se , je neko vreme u sokolani Beograd I., a potom u sokolani Beograd-matiea. Teh-nički sokolski rad izvodilo je 7 naših stručnih sokolskih radnika, teorisku nastavu predavalo je devet nastavnika, a vojnu obuku dva vojna lica. U svemu je u tečaju radilo 18 nastavničkih lica.
U treči tečaj od 73 pozvana vojnika - Sokola došlo je u svemu 61. i to iz župe Mostar 15, Varaždin 14. Tuzla 6, Zagreb 5, Beograd i Niš po 4, Osijek i Skoplje po 3, Bjelovar, Ljubljana i Suša k po 1. Tečaj je završilo njih 58 i to sa odličnim uspehom 10. Trojica msu ocenjeni radi toga, što su se na-lazih Kroz to vreme u bolnici. Tečaj je završen oproštajnim govorima I zame-nika starešine br. Gangla i inspektora skole brata Stevana Kneževiča te su nakon toga učenicima razdeljena uve-renja.
Za vreme trajanja tečaja učesnici su posetili bioskope i Narodno pozori-ste te muzej. Četvrti tečaj Škole otpo-ceo jc: 6 februara i trajače do 31 marta. •^aročito valja podvuči, da je ovaj tečaj tako lepo uspeo velika je zasluga brata Steve Žakule, koji je kao nadzornik nastave rukovodio ovim tečajem.
Brat Momir KoTunovič kao na-stavnik tečaja iznosi neka svoja opažanja sa samog tečaja i to gledom na smeštaj tečajnika, kao i na ophodenje sa tečaj nicima.
Pošto su još govorili brača Momir Korunovič, Miroslav Vojinovič i Stevo Kneževič izveštaj se u celosti prima do znanja a bratu Stevi Žakuli izriče se -apisnicka zahvalnost za uzorno i po-zrtvovno vodenje tečaja.
r rima se predlog brata Steve Kne-zevica da se skrene pismena pažnja svima nastavnicima tečaja, da svaki slučaj nekorektnosti ili manjkavosti u tečaju odmah prijave nadzorniku nastave. — Ujedno brat Kneževič saop-stva, da je načelništvo Saveza na njegov upit izvestilo, da je kao definitivni dan vojske na sletu u Ljubljani odre-den dan 18 juna. — Prima se do znanja.
Brat tajnik Brozovič upozoruje, da jc i na prvoj i na drugoj glavnoj skup-stini Saveza donesen zaključak, da se putem jedne naročite ankete, koju bi sazvao bratski Savez, prouči moguč-
nost uproščenja administracije i stva-ranja koliko je moguče što jednostav-nijeg načina poslovanja kod svih sokolskih jedinica, čime bi sc postigle uštede i na vremenu i na izdacima. U vezi s time izveštava što je sve do sada po tome uradeno i koji su uzroci da se ova anketa nije mogla održati. Mišljenja je, da bi svakako trebalo ovu anketu ostvariti, pa moli da se po tom predmetu donese rešenje. — Povede-nom debatom zaključuje sc da se ova anketa za sada odgodi i da se ista sprovede tek pošto se dovrši drugo izdanje knjige »Organizacija«, a koje sc nalazi u radu.
Konačno brat tajnik iznosi predmet proslave Sokolskog društva u Sremskim Karlovcima. Naime, u jeseni 1933 godine navršava se 30 go-dina od osnivanja Sokolskog društva u Sremskim Karlovcima, koje je ujedno i prvo sokolsko društvo u srp-skom delu jugoslovenskog naroda. Taj datum želi se naročito proslaviti, pošto je Sokolsko društvo u Sremskim Karlovcima ne samo najstarije društvo u srpskom delu jugoslovenskog naroda na teritoriji bivše A. U., več je ujedno bilo rasadnikom sokolske misli i osni-vačem Sokolstva u raznim krajevima našega naroda, jer su njegovi prednjači i sokolski radnici svuda širom cele naše otadžbine osnivali nova društva i s velikim uspehom vršili propa-gandu sokolske misli. Smatra stoga, da je predlog ovoga društva umešan, te bi ga kao takovog trebalo prihvatiti i odobriti. Treba se postaviti na stano-vište. da se ova proslava odnosno obe-leženje tog datuma sokolskom manifestacij om može prihvatiti, jer u tome nema ničeg lokalnog pratriotskog niti zasebnog tim više, što je poznato, da su osnivači ovog društva zajedno sa bratom dr. Lazom Popovičem bili od uvek prekaljeni Jugosloveni, koji su svojim principima nakon oslobodenja i ujedinjenja svesrdno radili na osni-vanju jedinstvenog Sokolstva, a do čega je došlo na novosadskom saboru, dakle na teritoriji bivše fruškogorske župe, kojoj je pripadalo i društvo Sr. Karlovci. U svrhu proslave održao se i zbor delegata društava župe Novi Sad, koji je jednoglasno i oduševljeno pri-hvatio predlog proslave, pa zato konkretno predlaže da sc u načelu prihvati i ovlasti upravu župe Novi Sad, da u saradnji sa bratskim župama Beograd, Osijek i V. Bečkerek organizuje spo-menutu proslavu na kojoj bi učestvo-vala društva ovih župa, a koja su bila u vezi s bivšom Srpskom sokolskom fruškogorskom župom u Sr. Karlovcima. Sama Jaroslava imala bi se izvršiti jednim sletom u Ravanici, kao spome-nom na poznate predratne ravaničke sletove. — Predlog se u celosti prima i njegova organizacija kao i sprovodenje poverava župi Novi Sad.
Brat Verij Švajgar podnaša izveštaj o statističkom poslovanju Saveza. Temeljem ovog izveštaja radovi oko saveznog članskog katastra za g. 1931 završeni su. Naraštajski katastar pro-vešče se pošto se završe radovi oko članskog katastra. Sada se radi na sre-denju i dopuni članskog katastra za
1932	god. i čitav rad biče dovršen do glavne skupštinc Saveza. Prema tae-nom stanju dovršenoga katastra bilo je koncem godine 1931 upisano u dru-štvima 76.776 članova i 15.171 članica, dakle 91.947, a u četama 9185 članova i 617 članica ili ukupno 9802 ili pak u gjtavom Savezu85.961 član i 15.788 članica, odnosno 101,749 članova i članica.
Sastav statistike za god. 1930 završen jc do župe Sarajevo, a za godinu 1931 sakupljeno je oko 90% od sviju
PROTESTNI TELEGRAMI
sokolskih župa, društava i čela proliv poslanice Kaloličkog episkopala
(Nastavak)
Cetinje: Sokolsko društvo Cetinje ver« no tradicijama svojih viteških predaka, ve« kovnih borata za slebodu i ujedinjenje našega naroda odlučno osuduje sve, koji žele da iiše naš narod od krvlju i mukama stečene mu slobode narodnog i državnog jedinstva. Stoječi na principu, da je brat mio ma koje vere bio, za koja su se velika načela borili besmrtni lovćenski genije Nje«
* dakovački velikan Štrosmajer, Sokol«
*	<> društvo osuduje svaki pokušaj i akciju, u našim napobrojnim re*
’>iver.	U a?Z)dor i ver9,cu netrpeljivost.
. T Aleksander I, živela Kralje« vina Jugoslavija! Stareta Jovan D. M L ti novi Ć, za tajnika Nikola Tomanovi*.
Kamenan: Ogorčeni radom neprijatelja Sokolstva i narodnog jedinstva, odlučno protestu jemo kličuči: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Soko Jošice Đurići.
Hercegnovi: Čvrsto stoječi na braniku državnog i narodnog jedinstva, dižemo gromki glas protiv namernog rušenja dri žavnog i narodnog jedinstva i protiv Epis« kopata koji mesto ljubavi hriščanske širi mržnju i zavada rodenu braću. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Četa Mojdes. Taj« tik: Gojko P. Vujovič, starešina: Novak Brajović.
Hercegnovi: Sa svoje glavne godišnje skupštine Sokolske čete Sutorina dižemo svoj glas protiv namernog rušenja držav« nog i narodnog jedinstva i protiv napadaja na Sokolstvo, svetinju slovenstva. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Pretsednik: Petar M. Derič, tajnik: Milan T. Mračevič.
Perast: Sokolskim duhom ujedinjeni i prožeti goručom liratskom ljubavlju prema narodu, svomc i svomc bližnjemu, prisi«
izveštaja. Za god. 1932 več stižu od pojedinih župa i društava veliki sta-tistički izveštaji, pa postoji nada da če ovc godine biti moguče da se glavnoj skupštini Saveza podnese iserpan izveštaj. Sadanje stanje Saveza iznosi: 25 župa, 917 društava, 956 četa ili u svemu 1873 sokolskih jedinica.
Ponovno potiče pitanje saziva zbora župskih statističara i iznosi svoje konkretne predloge. Povedenom debatom pak zaključuje se da se iz razloga štednjc ovaj zbor ne saziva, več da se čitavi materijal preradi pismenim putem.
Brat Steva Kneževič predlaže da bi bilo uputno da statističko odeljenje izradi i odredi da se kod sokolskih četa vode knjige ili spiskovi sa rubrikama članstva, jer je to mnogo zgod-nije i laganije.
Prima se time, da statističko odeljenje o tome donese svoj zaključak.
Po tome je izveštaj statističkog odeljenja Saveza primljen do znanja.
Brat dr. Dragič kao pretsednik ozlednoga fonda podnaša izveštaj o tekučim poslovima, pa se temeljem njegovog izveštaja zaključuje da se podeluju potpore: Stanimiru Lepoje-viču Din 500'—, Andri Bahulju, članu Sok. društva Tržič Din 280'—, Tinki Slavnec, članici Sok. dr. Ljutomer, Din 600-—, Pavlu Šarcu, elanu Sok. dr. Pe-trovac, Din 450'—, Josipu Mrazeku, članu Sok. dr. Grubišno polje, Din 210'—, i Ivanu Pukleniču, članu Sok. dr. Vel. Gorica, Din 600-—.
žemo našem viteškom Kralju ncpokoleliivu odanost i vernost i najdubljim ogorčenjem prosvedujemo protiv poslanice. Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! Sok. društvo Perast.
Hercegnovi: Sokolska četa Kruševice kategorički osuduje sve one, koji rovare protiv našega Sokolstva i državnog uje« dinjenja, te moli Savez SKJ, da primi iz« raze poštovanja i vernosti od onih Soko« lova, koji dadoše i koji če dati svoju sku« poeenu krv za državno i narodno jedinstvo. Zdravo! Živeo Kralj! Živela Jugoslavija!
Tivat: S ogorčenjem osudujemo izdaj« nieki rad onih, koji nastoje da ruše temelje našoj horojskom krvlju stečenoj zajedniei i s protestom osudujemo takoder i protu« sokolsku propagandu Katol. episkopata uz poklik: Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! — Sokolsko društvo Tivat.
Berane: Naše mlado Sokolsko društvo u maloj i zabaeenoj palanci sa zaprepaš« čenjem doznalo je danas iz dnevnih novina za skandaloznu poslanici! Katol. episko« pata protivu jugoslovenskog Sokolstva. So« kolsko društvo u Beranima, kao elan velike sokolske bratske porodiee koja sebe s pra« vom smatra jednim od glavnih- nosilaca jugoslovenskog jedinstva, bratstva i sloge, oseča se ovora poslanicom duboko uvre« dena, i ovim podiže glas ogorčenog protestu do svog bratsko;) Saveza i svih cesti; tih Jugoslovena, kojima na srcu leži naša draga domovina, osuđujiići rad Episkopata. Svesno svoje snage, ponosa j uzvisenog ju* goslovenskog ideala i ubedenog u defini« tivnu pobedu jugoslovenskog jedinstva kliče: Živeo naš slavni jugoslovenski Kralj! Živela naša lepa Jugoslavija! Sokolsko dru? štvo u Beranima.	{Nastaviče. se.) ,
Isključenje
Rešcnjem XI sednice Izvršnog odbora Saveza SKJ održ-ane 6 febr. 1933 god,, Makelja Ante, član Sokolskog društva Prinošten, na osnovu §-a 30 tač. 4 disciplinsko« pravilnika isklju-čuje se iz Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
/ж ielove±bačlcog sveta
iim w m ih bhi n
DRŽAVNA POMOĆ ZA TELESNO VASPITANJE U FRANCUSKOJ
Veliki razvitak na polju telesnog vaspitanja oseča se danas u svim na-p redni jim državama, a naročito u Ne-mačkoj. U Francuskoj još do pre ne-liko godina, bar tako izgleda, nije se posvečivalo mnogo pažnje ovom pitanju, a naročito ne sa Strane države same. Pojedine telesnouzgojne organizacije radile su svaka po svom programu, koji je bio u mnogo slučajeva ne-dostatan, nije se staralo u dovoljnoj meri za štručnii škole za vode telesnog uzgoja i t. d. Ove paik. godine, francu-ski jc parlament odobrio državnu pomoč za telesno vaspitanje u višini od 50 miljuna franaka. a podtajništvo ovog ■resora, pod vodstvom Markomba, odredilo je, da se u prvom redu potpuno reorganizira poznata i čuvena telesno vaspitna škola u Žuanvilju, koja se nalazi več nekoliko vremena u stalnom opadanju, naročito zbog slabog i ne-dostatnog uredaja. Odredena je nadalje izvesna svota za sve regionalne škole telesnovaspitne strukc kod pojedinih sveučilišta, dalje primiče državnu pomoč i \reliki gradovi, da u centru i u predgradima podignu veoma potrebna igrališta i vežbališta, te sportske pro-storije, koje u Nemačkoj, takorekuč, izgledaju več kao veča naselja. U programu vlade lialaze se dalje i gradnje plivališta i kupatila. d*k!f svq ono, što je u susednoj Nemačkoj več u prvim godinama posle rata savršeno izgrede-no i to u velikom broju.
OLIMPIJSKI STADION U BERLINU
Kako je poznato naređna XI Olimpijada održače se u Berlinu 1936 godine. U tu svrhu spremaju se Nemci več sada, da pokažu celome svetu, kako oni zamišljaju potpunu organizacija jedne Olimpijade. Načrti za sportski stadion več su izradeni. Stadion če imati preko 100 tisuča mesta za posc-tioce igara, a i ostali uredaji več su u deteljnoj izradi, da bude sve izvršene na vreme i to svrsishodno i dobro.
SITNE VESTI IZ TELOVE/BENOG SVETA
U Švajcarskoj su održane utak-mice u hrvanju medu Svicarima i Ma-džarima i to s potpumm uspehom Svi-oara, koji su pobedili Madžare u pet vrsta borba, dok su Madžari pobedili samo u dvema vrstama. — Veliki ne-mački savezni turnerski slct ч Štutgar-tu uzbudio je veliko zanimanje medu nemačkim i ostalim švicarskim giinna-stima. koji se na nj spremaju u velikom broju. Švicarsko savezno načelništvo zaključilo je na svojoj poslednjoj sednici. da če izvršiti pre samog polaska na slet reviju sviju svojih gimna-sta, kako bi se time postigao što jedin-stveniji nastup na sletu. — Kako čita-mo, bio je poznati madžarski prvak Pele isključen iz svoje organizacije i to zbog kršenja discipline. Na poslednjoj Olimpijadi postigao je Pelc medu gim-nastima - natecateljima drugo mesto, odmah iza Italijana Neria. — Francu-ska gimnastička unija zaključila je, da sc prilikom svake godišnje skunštine Unije povede opširna diskusija o naj-
aktuelnijim pitanjima iz života gimna-sta, te telesnog vaspitanja uopče. Sva društva i župe primiče blagovremeno, putem okružnice, točno obaveštenje, o kojim čc sc pitanjima raspravljati na idučoj glavnoj skupštini i u pojedinim stručnim sekcijama tako, da če moči pojedini stručnjaci u svakom pitanju zauzeti svoje stanovište. — Prvo nc-mačko telovežbačko društvo u Kanadi osnovano jc u Edmontonu krajem pro-šle godine s oko 60 članova.
TELOVEŽBAČKE ORGANIZACIJE I NARODNA ODBRANA
Pojedine telovežbačke organizacije, bilo pod uticajem država ili iz sop-stvene inicijative, sve više i više uva-daju u svoj telesnouzgojni program i vežbe za odbranu. Poznato jc, da u Nemačkoj skoro sve organizacije više ili manje vežbaju svoje članstvo u ru-kovanju s oružjem. I u maloj Austriji, pa u Madžarskoj, gimnastička udruže-nja propisala su izvesno vreme za voj-ničko vežbanje svojeg članstva i to naročito onog, koje još nije otslužilo svoj kadrovski rok. U Italiji fašistički režim najočevidnije forsifti igranje »vojnika« medu omladinom. Tamošnje | telesno vaspitanje usmereno jc upravo i jedino u ovom pravcu, te več malena deca dobivaju puške u ruke. Šta da kažemo o ruskom telesnom odgoju? I tamo vidimo istu sliku. Našim je čita-ocima sigurno poznato iz slika, kako ruske, pa i japanske devojčice, vežbaju s puškama i t. d. i t. d. Medu svima organizacijama jedino je Sokolstvo koje vrši svoju uzvišenu zadaču bez oru-žja sa svojim besprimernim vaspitnim radom, u srcima pojedinaca, dece i članstva. Ovo baratanje s oružjem u telovežbačkim organizacijama ponekih zemalja ima svoj vrlo providan cilj, i zastalno to nije u svrhu učvrščavanja mira.
SOKOLSKI VIJESNIK ŽUPE KAR-LOVAC
Primili smo prvi broj ovog novog lista, mesečnika, koji je počela da izdaje Sokolska župa Karlovac (urednik s. Zorka Vojnovič-Trkulja). Treba priznati, da nas je ovaj list i svojim lepim oblikom, dobrom i preglcdnom raspo-dclom gradiva kao i tehničkom opre-mom ugodno iznenadio. Pored uvodnika. u kome se razlaže svrha izlaženja ovoga lista, list donosi i nekoliko lepih članaka: župskog prosvetara br. prof. Josipa Nikšiča pod naslovom »Poslednji dogadaji i Sokolstvo«, starešine župe br. Mirka Maloviča »Starešine na posao«, zatim »Službena saopštenja«, nadalje s. M. Kubičck »Vježbc za na-tjecanja djece«, br. Božidara Dočkala »Sokolska administracija i dužnosti društvenih tajnika, V. T. Z. »Josip Ju-raj Štrosmajer« (govor pred vrstom). Pri koncu list ima rubriku »Vijesti iz društava i četa«. — List izlazi svakog 15 u mesecu, a cena mu je 2 Din po komadu. — Iskreno i toplo pozdravljamo ovo hvalevredno nastojanje bratske Sokolske župe Karlovac i želimo joj i u ovom pravcu sokolskog rada — oko unapredenja i razvitka naše sokolske štampe a time i naše sokolske misli, — najbolji uspeh!
SPOMENICA O IX SVESOKOL-SKOM SLETU U PRAGU
češkoslovačka obee sokolska izdala je kao iza predašnjc sveso-kolske sletove i za prošlogodišnji jednu veoma lepu »ponjenicu pod redakcijom brata Rudolfa Prohažke. Rad oko spomenice potpuno je završen, te su izašJi u če-tiri izdanja 10 svezaka ovog lepog dela. Poslednja tri sveska govore uglavnom
o	gradnji i ustroju sletskog vežbališta.
NOVINE ČSL. SOKOLA U PARIZU
Agilno češkoslovačko Sok. društvo u Parizu počelo je izdavati svoje novi-ne pod nazivom »čcškoslovački Pariz«, koje služe kao informativno sredstvo no samo Sokolima, već i ostalim Ceho-slovacima u Parizu. Ovo Sok. društvo vrlo predano radi na nacionalnom polju, te tako postaje sve više i više sre-dištem češkoslovačke kolonije u Parizu. U društvu vežbaju 22 vežbača i 14 vežbačica. Na IX svesokolskom sletu nastupio je pariški Soko odlično, te je primio od legionara u znak zahvalnosti novu zastavu; to jc, naime, društvo odmah posle proglasa svetskog rata počelo da organizuje prve legionarske odrede, a svojem jc odredu poklonilo kao četnu zastavu svoj tadašnji sokolski barjak. Pre nekoliko dana ovo je društvo priredilo, posle glavne skupštine, veoma uspelu reviju svoje ekspedicije u Prag.
NARODNA STARINA
lzišao je 24 svezak ovog naše g odličnog časopisa za istoriju i etnogra-fiju Južnih Slovena, koji izlazi godišnje u eetiri sveska. Ovni 24 svezak ima sledeči sadržaj: Duro Szabo: Knjiga o starom Zagrebu II (sa 44 slike). •— Dr. Fran Ilešič: Iz slovačkin časopisa i knjiga. — Dr. Josip Matasovič: Prilog genealogiji Patačiea (sa 21 slikom). — Dr. Josip Matasovič: III bizantološki kongres u Ateni g. 1930.^— Dr. N. Z. Bjelovučič: Knezovi Bjeladinoviči u
Risnu. — Dr. Petar Kolendid: Jedna pesma Ivana Vidoviča o španjolskom naslednom ratu. — Dr. A. Schneider: Sitna grada za kulturnu povijest grada Zagreba 4 (sa 2 slike). — Janko Barlž; Iz povijesti glavnih žrtvenika u zagre-bačkoj prvostolnoj crkvi (sa 2 slike).
—	Nekrolozi 1930. — Publikacije. — Bilješkc. — List je vrlo bogato ilustro-van i ukusno opremljen. Naručuje se kod uprave »Narodne starine« Zagreb 6, pošt. pret. 14 uz cenu od 38 Din! (za pretplatnike, dok jc knjižarska cena po svesci 50 Din.
LETOPIS MATICE SRPSKE
lzišao jc februarski svezak ovog našeg jednog od najstarijih i odlično uredivanih časopisa, koji izlazi u No-vom Sadu jedanput mesečno. Ovaj februarski svezak ima sledeči sadržaj: dr. Jovan Radonič: O svetom Savi. — T. Dukič: Putnička elegija, pesma. — Sl. I. Kirjakovič: Drugu pred po azak postna. — Živojin L. Vorkapič: Život, pesma. — Nikola Trajkovič: Tri videnja Sv. Petke, pripovetka. — Dr. Bo-rivojc Ž Milojevič: Naša kraljevina, njene prirodne i kulturne osobine. — Dr. Nikola Radojčič: Srpska shvatanja kulturne istorijc u 18 veku. — Dr. Stanislav Papjerkovski:- Analiza književ-nog dela. — Dr. Dragutin Jankovič: Aristid Brian. — Dr. Laza M. Kost'č: »Hiperprodukcija intelektualaca« i »intelektualni proletarijat«. — Milvitin Jakšič: Pacifizam u naše vreme. — Prikazi i beleške. — Nauka i časopisi. — Opšte beleške. — Godišnja pretolata 140 Din, za redovne članove Matice srpske, saradnike i dakc 120 Din.
i
360 godišnjiea smrti Matije Gup-
ca. Na dan 15 februara 1573 godine bio je na mučenički način usmrčen Matija Gubec, voda pobunjcnih seljaka, na-zvan »seljački kralj«, Koji su se podi gli.u borbi za stara prava. I ako su se-ljaci živeli več u 12 i 13 veku večinom na kraljevskoj ili vlastelinskoj zemlji, bili su ipak slobodni, i smatrali su se više-manje kao zakupnici imanja. Zbog toga imali su i pravo slobodnog kreta-nja i seljenja. Ali л7сс godine 1351 po-čco im je kralj Ljudevit 1 uskračivati ova prava, a njega su u tome sledili i ostala vlastela, koja su počela da Seljake sve više tlaee, kao prave robove. U seljacima medutim živeo je duh ot-pornosti, živela jc vera u pravdu, živelo jc sečanje na od u zet a prava i slo-bodu. Več godine 1514 pobunili su sc madžarski soljaci, godinu kasnije selja-ci u Slovcnaekoj, ali su_ obe bune ža-losno svršile. Godine 1572 sledi zbog novih nasilja Tahija, koji je dobio u sporu za ostavštinu Ivana Heninga s Gregorijancem veleposed i grad Sused-grad, nova velika buna, koju su vodili Matija Gubec, Ivan Posanac i Ivan Mogajič iz Stubice te Ili j a Gregorič iz Brdovca. Pošto je pak opšta buna_ u Kranjskoj i Štajerskoj izostala i pošto su bili seljaci slabo naoružani, a protiv njih su bile poslane čete bana biskupa Draškovičaa i austrijskih plemiča, tosu bili u više bitaka poraženi. Glavni poraz pak doživeli su 9 februara 1573 kod Donje Stubice. Tu su bili zarobljeni Matija Gubec i Ivan Pasanac, koji su mučenički usmrčeni u Zagrebu na Markovom trgu. U tim borbama раГо je oko 6000 seljaka za »staru pravdu«. Sledila su još tamnija vremena, ali nakon 350 godina dočekali su i seljaci lepša vremena, a danas na spomen-dan mučeniške smrti svog vode žive slobodni na svojoj zemlji i u narodnoj dr-žavi.
Jugoslovenska umetnička izložba u Nemačkoj. U martu prirediče se na inicijativu Ministarstva prosvete u sar-skom podrueju Nemačkc velika reprezentativna izložba jugoslovcnske umetnosti, koja ima zadaču, da u pokrajini, u kojoj živi i radi i mnogo naših ise-ljenika, pokaže visoki nivo naše umetnosti. Na izložbi če biti zastupani sli-kari, grafici, narodna umetnost, a od kipara pored drugih i naš najveći umetnik Ivan Meštrovič.
Branislav Nušić član akademije. Na predlog g. Bogdana Popoviča iza: brala je Akademija nauka i umetnosti u Beogradu jednoglasno za svog redov-nog člana našeg velikog komediografa i pisca g- Branislava Nušiča. Ovo veliko priznanje sa strane Akademije i ako dolazi dosta kasno, naišlo je na opšte odobravanje kako naših intelektualnih krugova, tako i sire publike.
Jedan jugoslovenski aerotehnidki izum. Po novinskim vestima Jugoslo-ven g. Bratina izumio je jedan posve nov tip raketa i aviona bez rotativnog propelera, koji bi pretstavljao, ako daljnji pokusi uspiju, potpun preokret u sadašnjem načinu izrade aviona, pa i jednu posve novu teoretsku novost u fizici Na ovom izumu radio je g. Bratina preko 25 godina. Taj izum temelji se na proučavanju prirodnih pojava.
50 godišnjica smrti Riharda Vegoe-
ra. Ceo kulturni i glazbeni svet Evrope setio se 13 o. m. 50 godišnjice smrti Riharda Vagnera, jedno« od najveeih nemaikih opernih komponista, čoveka koji pretstavlja u glazbi, prema izjavi Ncmaca samih, tip najčišccg t.ermana.
Sir, 6___________________
UllMUllll ROSI J A - FONSIER 9 DRUŠTVO
i REosmmANJE m beoorad iiffiiiiii
Vagner se rodio 22 maja 1813, kao sin policijskog aktuara u Lipskom, gdc je i studirao, a uz to se sve više posveči-vao glazbi. Godine 1833 postaje kapelnik u Vircburgu, gde je i komponirao svoju prvu opcru »Vile«, koja se je po prvi put izvadala tok 1888 u Min-henu.
Slede opere »Ricnei«, koja je još u stilu starih majstora, i »Bludni Ho-landez«, kojim se Vagner več emanci-pira i livada svoj posebni stil, poznat pod imenom Vagnerski. Njegove velike opere, s kojima je stekao svetski glas, sve su uzete iz mitologije i priča starih Germana. Poznate su po imenu: Valkira, Parsifal, Rajnsko zlato, Sig-frid Tanhojzer, Loengrin, Tristan i tfzolda i druge, s kojima je osobito omilio kod Germana. Umro je u Mle-cima (Veneciji) na dan 13 februara 1883.
Kongres studenata Male antante u Beogradu. Sednica izvršnog odbora studenata Male antante zuvršila je svoje zasedanje i pripremila materijal za naredili kongres studenata, koji če se održati krajem aprila u Beogradu. Kongres ima zadaču, da stvori još uže veze i za praktičnu saradnju izmedu stude-nata Male antante.
Rabelejeva izlažba u Parizu. U
proslavu 400 godišnjiee izlaženja jedne od najpopularnijih knjiga starije fran-euske literature spisa »Pantagruela, koja je izašla 1532, priredena je u Parizu u Mazarenovoj dvorani Nacionalne biblioteke jubilarna izložba, koja obu-nvata ne samo sva velika Rabelejeva dem, nego i slike iz doba, u kojem je živio ovaj genijalni pisae i veleum, koji se je po svojem intelektu digao visoko nad nivo svog doba. Fransoa Rabele (Rabelais) rodio se 1490. Več za vreme študija stupio je u franjevaeki red, ali taj nemirni duh i oštri sarkast ne može tatno da izdrži. Dolazi i u zatvor. kas-nije menja red i stuoa u red benedikti-naea. N4 ovde ne ostaje, več postaje svetski sveštenik. Godine 1530 odlazi na univerzitet u Monpeljeru, koji' je bio u ono vreme čuven, da študira me-dieinu. Zbog vanrednog znanja jezika, osobito latinskog i grčkog, izdaje u to vreme na francuskom jeziku spise Hipokrata i^ Galena. Godine 1537 diplomira i počne študirati italijansku i sta-rofrancusku literaturu. Godine 1532 počinje izdavanjem svojih spisa, koji su prava remek dela. Najpre izdaje drugi deo spisa pod imenom Panta-gruel«, dok je prvi deo »Gargantua« izašao tek godine 1534. Ove dve knjige čine svaka za sebe celinu, te pret-
Цгт i
Župa Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD »MATICA«
5 februara Sokolsko društvo Beograd »Matica« proslavilo je rodendan Josipa Jurja Štrosmajera. Proslavu je otvorio brat starešina dr. Milan Glavi-nič s kratkim govorom o značaju ovc proslave, a zatim je dao reč bratu Radi Kosoviču, tajniku ĐPO, koji je govo-rio o životu biskupa Štrosmajera, nje-govom radu i zaslugama za Sokolstvo. Ovaj govor je bio vrlo lepo primljen od svih prisutnih. Na kraju je brat starešina pozvao prisutne da uskliknu Strosmajeru »Slava mu«.
Proslavi je prisustvovalo 154 članova.
SOKOLSKO DRUŠTVO BOGRAD IV
Sokolsko društvo Beograd IV održalo je svoju godišnju Sivupštiriu na dan 22 januara ove godine u svoine domu na Čukarici. Skupštinu je otvorio starešina društva brat dr. Miodrag Stevanovič. Pre prelaska na dnevni red brat starešina je pozvao sve prisutne da zajednički pozdrave Nj. Vel. Kralja i Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra. Svi prisutni uzviknuli su Živeo! Zatim se prelazi na čitanje izveštaja. Iz izvešta-ja tajnika vidi se, da je društvo u pro-šloj godini imalo uspeha, a nesumnjivo da mu je največi uspeh podizanje svog doma za šta ima da se zahvali prijatc-ljima Sokolstva, koji su iskreno pomo-gli da sc dom sazida. Društvo je dostojno proslavilo lOOgodišnjicu rodenja osnivača Sokolstva dr. Miroslava 'Pirša, a na IX svesokolskom sletu u Pragu učestvovalo je 14 članova i članica. Isto tako društvo je učestvovalo sa svojim vežbačima na okružnom sletu u Pančevu, na okružnom sletu u Smederevu i na okružnom sletu u Indiji. Zatim su pročitani izveštaji ostalih funkcioncra i svi su primljeni jedno-glasno, pa je zatim izabrana ova nova uprava: starešina dr. Miodrag Stevanovič, zamenik starešine Franja Svetličič. tajnik Lazar Simeunovič, pretsed-nik prosvetnog odbora Branko Jankovič, načelnik Petar Čolovič, zamenici
stavljaju neke vrsti kronike njegovog doba. Pisani su tako živo, tako bistrim i jasnim pogledima, da spadaju još i danas medu najpopularnija dela svet-ske literature u opšte. U »Pantagru-elu« naročito oštro i s finim sarkazmom napada stranputice i razvratni život sveštenstva, šarlatansko lekara, zloupotrebe svetskih vlasti, glupost plemstva i t. d., i time pokazuje u pravom svetlu tadašnje doba. Bio je ne-ustrašiv borac za istinu, pa je zbog toga bio i mnogo progonjen, ali jc ipak uvek našao zaštitnika i mecena, koji su znali da ocene njegov rad i da mu omoguče dostojan život.
t Maršal ser Viljem Robertson.
Na dan 13 februara umro je u Londonu maršal britske vojske ser Viljem Robertson u 73 godini. Bio je sin siromašnih roditelja, te je počeo svoju voj-ničku karijeru kao redov. Kako pak uskoro pokazuje svoje odlične sposobnosti postaje podoficir, kasnije oficir, a od godine 1898 radio jc u general-norn štabu. Na početku rata vodio jc prvu englesku diviziju, od godine 1915 dalje bio je šef glavnog generalštaba, a februara 1918 prcuzeo je vrhovnu ko-mandu trupa u Aziji. Od 1919 do 1920 bio je komandant cngleskih trupa u rajnskim provincijama, a kasnije stupio je u penziju, im'enovan maršalom i uzdignut na baruna. U svojim poslednjim godinama odlučno je nastu-pao i u javnosti kao vatren zagovornik pacifizma.
Sokolski radni trg
Ruče
rabljene, u dobrom stanju kupuje Sokolsko društvo Gola, župa Bjelovar.
Prednjak
sa društvenim i župskim ispitom, te vi-šegodišnjom praksom kod sviju kategorija traži nameštenje. Po zanimanju je stolar, a vešt je i trgovačkim poslovilna. Interesenti neka se obrate na Sokolsko društvo Ljubuški, Primorska banovina.
Godbenik
eufonist (čelotrombon) išče stalno službo: kot sluga — vratar, inkasant, redar, stražnik ali slično. Zmožen malo vodstva godbe in tudi kavcije. Gre kamorkoli. Cenjene ponudbe na Sokolsko društvo Ribnica na Dolenjskem.
mžjpk
načelnika: Dragutin špiček i Karlo Ma-lek, načelnica Slavka Stefanovič; članovi uprave: Dragomir Tasič, Zoran Kinsela, Radoje Vukčevič, Živojin Pavlovič, Josip Kirac, Ljuba Petrovič, Matko Dugec, Franc Suban. Franja Malck; zamenici čl. uprave: Mirko Ju-govac, Aleksandar čečič, Mihailo Jovanovič, Ljudevit Dimnik, Sofija Petrovič, Sretcn Milovanovič, Dura Stajic, Franja Dukič, Pavic Blečič. Revi-zioni odbor: Milan Milutinovič, Dragutin Rakič, Ljubomir Janjackoyi<j. Milovan Bogdanovič, RadotTiir Svirkoš; zamenici; Živojin Mihailovič, Ljubomir Subič,*Jevrem Bašič, Rajmond Le-šič. Sud časti: Dragutin Novakovič, Ra-divoje Milojkovič, Velimir Durič, Luka Lazarevič, Stevan Belič; zamenici: Franja Svetličič, Branko Jankovič, Milan Milutinovič.	Ž.
SOKOLSKO DRUŠTVO BEO-OGRAD V
Sokolsko društvo Beograd V odr-žalo je 22 januara ove godine u svojoj vcžbaonici na Senjaku treču redovnu godišnju skupštinu. Skupštinu je otvorio starešina društva brat dr. Vasa Petrovič. Starešina jc otvarajuči skupštinu održao prigodan govor, u kome je izneo rad društva u 1932 godini. On podvlači da jc društvo i pored raznih teškoča imalo dosta uspeha zahvalju-juči radu članova uprave, koji su se svojski zalagali. Društvo je u toku godine sa svojim vežbačima učestvovalo no IX svesokolskom sletu u Pragu, na osvečenju sokolske zastave Sokolske čete u Barajevu. Zatim je društvo sa svojim vežbama učestvovalo na proslavi sv. Save u IV muškoj gimnaziji. Na kraju izveštaja brat starešina je pozvao prisutne da za trenutak začute odajuči dužnu poštu umrloj brači i sestrama. Pošto su svi izveštaji primljeni jcdnoglasno izabrana je ova nova uprava: starešina dr. Vasa Petrovič, zamenik starešina Alaksandar Durman, tajnik Branislav Petrovič, prosvetar Dušan Popovič, načelnik Čeda Dordevič, zamenici načelnika Čeda V. Dordevič i Milorad Lazarevič, načelnica Milica Lazič, zamenice načelnice Anica Huib-ner i Dušanka Komnenovič; članovi uprave: Joko Mrvaljevič, Cvetko Petrovič, Gavrilo Popovič, Milorad Goj-
ZA OSIOURANJE
kovič, Franja Gregorič, Franjo Zlatnar, dr. Ivan Kavčič, Slavko Marjanovič, Stevan Milutinovič i Gojko Mudri-nič; zamenici: Aleksandar Dimitrije-vič, Vladan Lapčevič, Rudolf Majer, Radivoje Marinkovič, Dragoljub Go-šič, Pera Petrovič, Svetislav Simič, Ste-gar Srečko, Radmilo Stehlik i Siniša Svabie. Revizioni odbor: Milan Vojino-vic, Dušan Milinkovič, Sreten Milutinovič, Vladimir Stehlik i Milutin Mitrovič; zamenici: Luteroti Evgenije, Dimitrije Sekulič, Ivan Stefanovič i Ivan Drčar. Sud časti: Dragutin Marjanovič, dr. Gligorije Jovovič, Svet. Drenovac. dr. Ivan Kavčič i Franja Gregorič; zamenici: Dragutin Uroševič, Cvetko Petrovič i Dimitrije Sekulič.
Ž.
OSNIVANJE SOKOLSKOG DRUŠTVA BEOGRAD VIII
Do 1921 god. u Beogradu postoji samo jedno sokolsko društvo, današnja Matica. Te godine se po prvi put odvaja grupa dobrih Sokola i polazi jedino ispravnim putem: osnivanjem novih sokolskih društava. Taj akt se nepravedno kritikovao i smatrao pravom revolucijom u dotadanjem shva-tanju života i rada sokolskih društava. Da jc to bila zdrava sokolska politika pokazuje zavidan napredak Sokolstva u prestolnici. Glavna zasluga je velik broj sokolskih jedinica u Beogradu. Posijane u raznim delovima grada, svaka radi u svojemu reonu i ako podela teritorije nije izvedena. Soko postepe-no, ali sigurno savija sebi gnezda u raznim krajevima prestonice.
Sokolsko društvo Matica, proslav-ljajuči svoju 50 godišnjicu i iznoseči pred javnost rezultate svojega tehni-čkog i prosvetnog rada, odlučila je da uzme pod svoje krilo grupu članova sa Belih Voda, koja se ima u krilu ovog velikog društva učiti svima sokolskim poslovima i osposobljavati za dobar i koristan sokolski rad. A kada se grupa toliko organizuje i spremi da može samostalno živeti, Matica če. je sa veseljem uvesti u veliku sokolsku familiju, kao sebi ravnoga člana; Do-voljna je bila samo godina rada ove grupe da iznese jedan smišljen rad i da osvedoči upravu Matice i župe da postoje svi uslovi za lep i napredan rad.
Izveštaji što su ih vode te grupe podneli na sednici Matice, sudelovanje na svim priredbama i vežbama, te od-lučnost i istrajnost brače ubrzali su odluku o odobrenju za osnivanje de-vetog Sokolskog društva, Beograd VIII.
Skupština je zakazena za 12 februara o. g. u 15 sati. Od uprave župe prisustvuju brača Milivoje Smiljanič i dr. Drag. Dordevič. Od strane Matice brača Bogoljub Krejčik, zam. starešine, Franja Žjc, načelnik i Sinobad Momir; prosvetar. Prvoj skupštini prisustvuje 101 član i članica.
Točno u 15 časova otvara skupštinu brat Krejčik, koji u ime starešinstva Matice pozdravlja braču i želi uspeh u današnjem radu. Pozdravlja delegate župe, kojima prepušta dalje vodstvo skupštine.
Br. Smiljanič, zamenik starešine župe, govori o istorijatu i razvoju Matice te o njenoj sokolskoj misiji u Beogradu: stvaranju novih otseka i četa. Radujc se, što je njemu pala u dužnost čast da ovaj otsek uvede u sokolsku familiju i to posle odličnog rada od »cdtie godine. Dužnost ovog društva če biti najviše rad prema selu, jer se na-lazi na periferiji Beograda. Uprave župe i Matice imaju puno vere u lep uspeh ovog društva i nadaju sc da če agilna brača ovo poverenje dokazati svojim pozitivnom radom. Pre prelaza na dnevni rad seča se prvog Sokola Nj. Vel. Kralja i Njegovog sina, Starešine Sokola te poziva braču da im kliknu: Živeli!
Zatim predlaže izbor pretscdnika. Jcdnoglasno jc zamoljen brat Smiljanič da vodi ovu prvu skupštinu. Zatim su izabrana dva overača zapisnika i za-pisničar. Brat dr. Bora Vučkovič čita izveštaj o radu otseka u prošloj godini. To je najzanimlpivija tačka dnevnog reda: na prvoj osnivačkoj skupštini čitan je izveštaj o radu u jednoj godini koji je vrlo obilan i pohvalan. Otsek je osnovan 6/ХП 1931 god. a u sastavu So-kolskog društva Matice. Vežbanje je počelo 11/1 1932 god. u vlastitoj \'ežba-onici, koja je pre bila kantina. Osnovano je privremeno vodstvo: Br. inž. Vučkovič Sveta, Miloš Grujič i Dragi-ša Žikič. Broj članovava uvek raste: poeetkom ovc godine bilo je 106. a sada ih ima 141; naraštaja 23 i dcce 31, sve-ga 195. U početku sc radilo samo na prikupljanju članstva na Belim Vodama, kasnije sc pošlo u selo Žarkovo. Skoro polovina članova su scljaci, osta-
lo	večinom zanatlije. U članstvu su zastupljeni sve slojevi. Održali su 10 redovnih i vanrednih sednica, 1 svečanu; 65 akata primljenih i 13 poslatih. Društvo je priredivalo zabave, posela, igranke, izlete; učestvovalo na slcto-vrima i priredbama Matice. Vežbanje je počelo samo sa grupom članova (27). Članova upisanih ima 82, članica 11, dcce m. 16, žen. 13. Početkom ovc godine se broj vežbača udvostručio. Vcž-banja vode spremni prednjači sa žup-
skim prednjačkim ispitom. Prednjači pohadaju prednjačke časove Matice, a članovi su prednjačkog zbora Matice. Imaju lepu vežbaonicu i najpotrebnije sprave, koje su sami članovi izradili. Okružnom sletu u Valjevu učestvuju sa 12 vežbača i 30 članova. Prosvetni rad se sastoji u redovnom održavanju govora pred vrstom, predavanja i pri-redivanjem društvenih priredaba. Prosvetni rad u I i II tromesečju je slab, ali u 'III i IV ie dobar.
Župskom prosvetnom tečaju prisustvuje 9 članova. Održana su dva predavanja sa 299 slušača, i 19 govora sa 769 slušača, te 32 priredbe. Radi propagande sokolske štampe priredena je izložba i agitacija, te se nada da če biti postignut odredeni %. Za knjižnicu ie potrošeno 702 dinara, a pojačana je poklonima brače i sestre. Stanje Blagajne je dobro. Glavni prihodi su članski ulozi i sa zabava. Primanja iznose Din 19.552’93, izdavanja 11.113-43, sufi-cit 8439'50. Vrednost u imovini dinara 12.447. Celokupna vrednost imovinc dinara 20.886'50.
Ovaj interesantni izveštaj je prim-Ijen aklamacijom, nakon čega je data razrešnica privremenom vodstvu i prešlo se na biranje nove uprave.
Na predlog br. pretsednika obra-zuje se kandidaeioni odbor, koji predlaže sledeču listu:
Starešina: Sveta Vučkovič, inž; zam. starešine: Momčilo Čedič; tajnik Kosta Vasiljevič; prosvetar Rimanoci Josif; načelnik dr. Bora Vučkovič; I zamenik Habunek Ivan; II zamenik Kastelec Rudolf; načelnica Slavka Vučkovič; zamcnica Zagorka Melcntijevič; članovi uprave: Mihajlo Grujič, Viljem Vojnarovski, Vladimir Ždanov, Dušan Perič, Kovačevič Dušan, Spasa Tana-skovič, Marko Jovanovič, Boško Kučič, Miloš Lukič; zamenici: Lazar Živ-kovič, Drag. Dordevič, Evgenije Popovič, Nemanja Lukič, čoti Ivan, Mihajlo Gerun, Dušan Mazič, Milutin Rajič, Julija Jeftičeva. Revizioni odbor: Ivan Habunek, inž. Bož. Petrovič, Katica Kučič, Danica Ostojič; zamenici: inž. Miloševič, Rajko Adatiski, Miloje Tanas-kovič; Sud časti: Slobodan Petrovič, Ognjanovič Spasoje, Miloševič Miloš, Miloševič Svetislav.
Ova lista je primljcna jcdnoglasno. Zatim se raspravljalo o pitanju članarine i skupština je završena govorom brata Smiljaniča, koji želi novom društvu u buduče lepa uspeha.
Posle skupštine priređen je gostima banket i zabas^a sa igrankom.
SOKOLSKO DRUŠTVO POŽARE-VAC
5 februara o. g. Sokolsko društvo Požarevac održalo je svoju redovitu giavnu godišnju skupštinu. Prostrana sokolana bila je dovolj no posečena.
Župski delegat bio je brat Miro Stojanovič iz Beograda, koji je pozvao prisutne vrlo lepim govorom na ozbi-ljan rad u cilju sokolske ideologije za Kralja i Otadžbinu.
Starešina brat Sveta Kuzmanovič pohvalio je članstvo na prošlogodiš-njem radu, konstatovao zadovoljan prijem izveštaja brače društvenih lUnk-cionera i zahv&iio Se u ime celog odbora 'na prošlogodišnjem povercnju uprave društva.
Nakon toga izabrana je nova društvena uprava, koja glasi: starešina: brat Sveta Kuzmanovič, zamenik starešine: brat Dura Subotič, tajnik: brat Stjcpan Živkovič, načelnik: brat Ilija Špadjer, načelnica: sestra Olga Stoja novič, prosvetar: brat Dušan Popovič, blagajnik: brat Stjcpan Miler, statisti-čar: brat Franjo Kopici, ekonom: brat Miruko Trajkovič. Odbornici: Mihajlo Krstič, Srcta Obradovič, Voja Dordc-vič, Angelina Stojanovič, Vjekoslav Pristav, Čeda Pejič. Revizioni odbor: Milan Petrovič, Sava Stojanovič, Žarko Prvulovič, Momčilo Radakovič, Svetislav Bakič. Sud časti: brača Stojan Marijanovič. Momčilo Stojanovič, Ila-rijo Rutar. Zdravstveni otsek: sestre i brača dr. Nadežda Rutar, dr. Zagorka Popovič, dr. Petar Jakovljevič.
Starešina brat Sveta Kuzmanovič zahvalio se je na koncu u ime društva prisutnom gradanstvu na ooseti, a So-kolima zaželeo srečan rad i još bol ji uspeh s napomenom brači članovima uprave, da ovaj odbor bude što pred-uzimljiviji, radiniji i požrtvovniji baš u ovoj godini, kada je otvorena zloglasna kampanja protiv svete sokolske ideje.	S.	Ž.
SOKOLSKA ČETA BOŽEVAC
Na dan 19 januara t. g. Sokolska četa u Boževcu, kod Požarevca, prire-dila je sokolsku zabavu. Na zabavi je prikazivan istoriski pozorišni komad »Boj kod Požarevca«. Komad su izveli članovi vežbači na opšte zadovoljstvo prisutnih. Pre prikazivanja komada br. prosvetar Dimitrije Brešič je u govoru izneo značaj ovog istoriskog komada uz objašnjenja iz istorije ovoga kraja, dovodeči sve u vezu sa značajem i ulo-gom Sokolstva.
Zabava je potpuno uspela kako moralno tako i materijalno.	Ž.
2tupa Bjelovar
SOKOLSKO DRUŠTVO GOLA
U nedelju 5 februara o. g. održao je brat prosvetar Sokolskog društva u Goli vrlo uspelo predavanje u dupkom punoj sali osnovne škole i to o znače-nju štampe uopče, a sokolske naposeb,
o	velikom jugoslovenskom vladiki Štrosmajeru (povodom obletnice njegova rodenja), te konačno o poznatoj poslanici Katoličkog episkopata upere-noj protivu Sokola.
Predavač g. Račič prikazao je kratko ali uzorno rad velikog hrvatskog mecene i prosvetitelja, te prvog pioni-ra jugoslovenstva vladike Štrosmajera, njegovo držanje prema jednokrvnoj makar i druge vere brači i konačno po-vukao paralelu između njega i njegovo g rada i delovanja, te rada i delovanja večine današnjih katoličkih pret-stavnika, prikazavši ujedno kratko, ali jasno, pravu svrhu i pozadinu poznate biskupske poslanice.
Predavanje je završeno burnim pljeskom i aplauzom predavaču.
tupa Celje
SOKOLSKO DRUŠTVO KRŠKO
V januarju je imel krški Sokol svojo redno letno skupščino, na kateri je podal obračun svojega dela v minulem letu. Občni zbor je vodil starosta br. dr. Borštnik. Za občni zbor je vladalo veliko zanimanje, poset je bil nad vse pričakovanje velik. Iz poročil funkcionarjev je bilo razvidno vsestransko in intenzivno delo, tako v sokolsko tehničnem in kulturnem oziru. Glavna blagajna je imela dohodkov 20.694-64 Din, glasbeni odsek 9550'42 Din, gradbeni fond se je zvišal na 77.889"68 Din, vrednost inventarja znaša 88.612'50 Din. Edina trpka postavka v bilanci je stari neplačani Savezni dolg v znesku 10.694'70 Din, ki pa datira še iz dobe pred letom 1931. Vsi telovadeči oddelki so nastopili z izbranimi in sijajno uvežbanimi točkami pri akademijah na drž. praznik in pri Tyrševi proslavi ter na izletu v Stari vasi. Gledališki odsek je uprizoril sledeča dela: Kamela skozi uho šivanke, opereto Kakor stari, tako mladi, Trije vaški svetniki, Gospod senator, Divji lovec {na prostem), Mrak, Vozel. Glasbeni odsek je kazal živahno delo skozi vse leto pri vseh društvenih prireditvah, samostojno je pa nastopil na Silvestrovo, pri valčkovem večeru in pri otvoritvi Sokolskega doma v Kozjem. Godalni kvartet sokolskega orkestra je nastopil dvakrat. Zaslužnemu pokojniku članu Vek. Čandru je postavil na lastno inieijativo glasbeni odsek nagrobni spomenik z ograjo za 1900 Din, preostanek zbirke za nagrobnik v znesku 714 Din se je odstopil gradbenemu fondu.
Pri volitvah je bil ponovno soglasno zbran za starosto splošno priljubljeni br. dr. Borštnik, za podstarosto pa br. Podjed; prav tako jc bil zopet izvoljen z malimi izpremembami stari odbor.
PREDAVANJE G. INSP. WESTRA
V	KRŠKEM
V soboto dne 11. t. m. j c imel v Krškem v sokolski dvorani predavanje »O zaščiti civilnega prebivalstva proti strupenim plinom« g. inšpektor Jos. Wester iz Ljubljane. To interesantno in prepotrebno predavanje se je vršilo na pobudo prosvetnega odbora Sokola Dvorana je bila prenapolnjena s poslušalci, ki so z velikanskim zanimanjem sledili izvajanjem predavatelja. Čeprav je bilo predavanje v zvezi z večjimi stroški, je kljub temu dobil gradbeni fond čistega 200 Din, kar je nedvomno tudi zasluga br. notarja Završnika, ki je s svojo gostoljubnostjo napram predavatelju razbremenil društveno blagajno.
DOBRODELNI VEČER
Pretečeni teden je Sokol v Krškem priredil na pobudo sreske pomožne ak cije dobrodelni večer za pomoč brezposelnim s koncertom sokolskega orkestra. Kljub blagemu namenu prireditve moramo na žalost ugotovili, da jc bil poset vse prej kot časten. Za take prilike bi moral vsakdo pokazati več čuta do svojega potrebnega bližnjega. Kljub izredno slabemu posetu prireditve je cisti donos 1000 Din, ki se bo razdelil med potrebne obcanc.
Župa Karlovac
SOKOLSKO DRUŠTVO SLUNJ
Sokolsko društvo Slunj održalo je 5 februara 1933 svečanu proslavu naših prosvetitelja sv. Save i biskupa Štrosmajera. — I pored toga što je pred kratko vreme poznatom poslanicom Katoličkog episkopata podignuta hajka na Sokolstvo, naša proslava je odlično uspela. A morala je i uspeti, jer je čitav naš program odisao duhom
bratske ljubavi, jugoslovenskim duhom.
U prvom delu programa održala je predavanje o sv. Savi i biskupu Štros-majeru sestra Jelka Frketič, nastavnica gradanske škole. Naraštajski zbor ot-ptvao je državnu himnu, »Uskliknimo« i »Domovino«, a dečji zbor je otpevao »Ljubimo te naša diko«. Osim toga izveden je jedan igrokaz »Biskup Štros-majer« i više deklamacija.
U drugom delu proslave izvedene su sokolske vežbe i to: 1) vežbe s Inkovima ženske dece; 2) »Gore nebo visoko«, simboličke vežbe ženske dece;
3) Vežbe sa zastavicama muške dece;
4) Proste vežbe muškog naraštaja, uz pratnju glasovira; 5) Ljubljanske proste vežbe ženskog naraštaja; 6) Vežbe sa štapovima muškog naraštaja; 7) Vežbe s veslima ženskog naraštaja, uz pratnju glasovira.
Sve točke programa izvedene su vrlo lepo.
Posle programa priredena je čajanka uz sudelovanjc glazbe.
Župa Kragujevac
SOKOLSKO DRUŠTVO ČAČAK
Sokolsko društvo Čačak održalo je godišnju skupštinu 29 januara o. g. u šali svoga doma. Primečeno je, da su starija brača bila prisutna u mnogo vedem broju nego ranijih godina.
Skupštinu je otvorio starešina br. Dragoslav Mitrovič, koji se u kratkom govoru osvrče na prilike pod kojima Sokolstvo danas dela, ističuči sokolski idealizam i progresivnost u doba kraj-njeg materijalizma i bezidejnosti i osu-dujuči napade, koji su ovih dana upu-ceni našoj organizaciji.
je pročitana poslanica Saveza SKJ, prešlo se na izvesta j uprave, posle koga su došli izveštaji blagajnika, tehničkog odbora i prosvetara. Skupština je sa zadovoljstvom primila izveštaj načelnika br. Slavoljuba Seko-vaniča, iz koga se vidi, da je društvo na tehničkom polju rada postiglo lepe uspehe. Pri utakmicama u odbojci društvo je postiglo eetvrto mesto u Kraljevini, a u župskim lakoatletskim utakmicama plasiralo se sa svojim članovima na prvo mesto. — 'Izveštaj br. blagajnika iznosi s kakvim se skromnim sredstvima radilo u prošloj godini. (Suma prihoda iznosila je 16.364, a suma rashoda 12.902-39 dinara.) — Prema izveštaju br. prosvetara, društvo je u prošloj godini oskudevalo u intelek-tualcima, zbog čega nije mogao biti obrazovan ni prosvetni odbor. Ipak je bilo rada i na prosvetnom polju. U toku godinc, prilikom raznih priredaba, održano je 7 predavanja. Govora pred vrstom bilo je 22. Osim toga održano decembar 3 predavanja na-specijalno novopristupelom članstvu. U toku godinc bilo je 11 sela, /T.a»	. 0a> 1 koncert, 2 proslave
' Urseva_i 1 decembra) i 2 izleta. Knjižnica, koja je obrazovana prošle godinc, nalazi se u začetku i broji 104 dela.
. . Posle jednoglasno primljenih izve-staja, prešlo se na izbor nove uprave, -^JU ,su ušli: starešina br. Dragoslav
l	utrovič, zam. starešine br, Milisav erzic, tajnik br. Risto Ristovič, pret-sednik prosv. odbora br. Dragomir Popovič, načelnik br. Slavoljub Sekova-wCi- za.!Jlenici načelnika: br. Radovan Veljovič i br. Petar Sjujič, načelnica s. Ltcrzanskaja Branislava, zamenicc nač.: s Zagorka Petkovič i s. Zagorka Stojanovič; članovi uprave: br. Miloš Siji-vic, br dr. Mehrned Hodžič, br. Milovan Bakoc, br. Đorđe Nikitin, br. Sava Kistanovic, br. Manojlo Čuekovič, br. Ivo Grabovac i br. Svetozar Mijič; za-menici: br. Vinko Večaj, br. Dragoslav Uroševič i br. Mili ja Uroševič; revizork br. Radivojc Pantovič, br. Dragomir Markovič i br. Stevan Matič; za-menici: br. Dragomir Purič, br. Mladen Darij e vic, br. Radoslav Todosijevič i s. Mihca Nedeljkovič; sud časti: br. Rasa Govrovič, br. Ljubomir Bušarčevič, br. Dragoslav Uskokovič, br. Radenko Lazovič i br. Milovan Milutinovič.
U ime nove uprave Starešina D. Dragoslav Mitrovič zahvalio sc na po-verenju, pa je skupština zaključena.
D. P.
Župct Cfubljana
SOKOLSKO društvo ljublja.
V	Šiški se je vršil dne 2~> in ?9 januarja t. 1. v mali dvorani Sokolskega doma redni občni zbor Sokola Ljub-Ijana-šiška.
Ob 9. uri otvori občni zbor br. starosta Zakotnik Ivan, ki vodi Sokola v Šiški že od njegove ustanovitve sem, to je od leta 1902. Uvodoma pozdravi vse navzoče predvsem odposlanca sokolske župe Ljubljana br. Flegarja.
Takoj po pozdravnem nagovoru br. staroste sledijo poročila društvenih funkcionarjev za pretečeno leto. Vsa poročila so bila z zadovoljstvom vzeta na znanje. Posetmo poročilo br. načelnika in br. prosvetarja. Ob priliki sokolskega tedna v mesecu septembru 1.
I.	so nastopili vsi telovadeči oddelki. Pri sijajno uspeli prosvetni akademiji, ki je bila krona sokolskega tedna, so sodelovali samo priznani umetniki in to sami domači. Sledila je otvoritev Sokolskega doma, ki je bila krasna.
Br. blagajnik je podal poročilo o denarnem stanju društva. Društvene finance so še precej povoljne. Br. gospodar poroča o inventarju, ki se ga je lansko leto precej novega nabavilo. Br. statističar je poročal, da je za članstvo uvedel v sokolskem domu vsak petek zvečer uradne ure, žal da se članstvo vse premalo poslužuje teh ur. Članarina ostane ista kot lansko leto, to je 55 Din. Članstvo poravna članarino ob petkih, ko ima statistični odsek uradne ure.
Po poročilu nadzornega odbora, ki predlaga bratu blagajniku, kakor tudi celokupnemu odboru razrešnico se je prešlo na volitve novega upravnega odbora za leto 1933. Dosedanji dolgoletni starosta br. Zakotnik Ivan je izjavil, da morebitne ponovne izvolitve ne more sprejeti. Po dolgi debati je sprejel občni zbor sledečo listo: starosta br. Dolinšek Lavoslav, podstarosta br. Mrak Ivan, načelnik br. Zalokar Jože, načelnica s. Akički Milka, tajnik br. Burja Joža, prosvetar br. Puhar Leopold, blagajnik br. Rotar Drago in drugi odborniki.
Novoizvoljeni starosta br. Dolinšek se je zahvalil za zaupanje ter se je v krajšem govoru zahvalil bivšemu dolgoletnemu starostu br. Zakotniku za njegovo delovanje v sokolski organizaciji. 30 let sokolskega dela pri enem in istem društvu, to pomeni nekaj, vedno bomo znali ceniti njegovo delo ter mu zagotavljamo, da bomo šli po isti poti naprej, kot jo je on začrtal. Po teh besedah je nastal po dvorani buren aplavz, vse je pozdravljalo br. Zakotnika, ki se globoko ginjen zahvalil za ovacije.
Ker se pri slučajnostih ni nihče oglasil k besedi je zaključil br. starosta uspeli občni zbor s pozivom na složno in požrtvovalno delo.
Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO MARIBOR-MATICA	-
V	nedeljo je zborovalo matično in največje sokolsko društvo v Mariboru v mali dvorani Narodnega doma ob udeležbi 120 članov in članic. Starosta dr. Boštjančič se je uvodoma spominjal najvažnejših dogodkov sokolskega življenja v pretekli poslovni dobi, proslave lOOletnice rojstva Miroslava Tyr-ša, praškega zleta, proslave društvene 25-letnice in za društvo življenjsko važnega vprašanja primernega letnega telovadišča, ki se bo kmalu ugodno rešilo. Končno je omenjal nedavni napad na Sokolstvo v pastirskem listu epi-skopata, proti kateremu je društvo brzojavno protestiralo pri zvezni upravi in predsedniku vlade.
Nato je bila prečitana poslanica Saveza SKJ in v celoti škofovsko pastirsko pismo, ki je vzbudilo cnodušen odpor. Sledila so poročila funkcionarjev, tajnika br. Erhartiča, podnačelnika br. Hvalenca, blagajnika br. Kovara, prosvetarja dr. Kovačiča, gospodarja lutkovnega odseka, statistikarja in društvenega zdravnika, iz katerih posnemamo, da je bilo delo v preteklem letu prav živahno. Društvo šteje 994 članov in članic, 155 naraščaja in 32 dece, skupaj 1481 pripadnikov. Vkljub osnovanju novih sokolskih društev v Mariboru in najbližji okolici, je ostalo številčno približno na. stari višini. Odbor je imel 23 sej. V društvu je telovadilo redno po stanju ob koncu decembra 634 oseb, od teh 75 članov, 72 članic, 105 moškega, 50 ženskega naraščaja, 126 moške in 206 ženske dece v 14 oddelkih. Prednjaški zbor je -štel 26 članov. Telovadi se v 3 telovadnicah, poleti pa na letnem telovadišču. V društvu obstojata tudi plavalni in smuški odsek.
Na zunaj je prišlo telesnovzgojno delo do izraza v mnogih prireditvah, na akademiji, društvenih lahkoatletskih, plavalnih, smuških tekmah in Silvestrovem večeru. Društvo je sodelovalo pri mnogih prireditvah sosednih sokolskih društev, s posebnim uspehom pa na velikih lahkoatletskih tekmah mariborske sokolske župe. Vsesokolskega zleta v Pragi se je udeležilo 52 članov in članic ter 18 članov naraščaja. Posebno je omeniti, da je matično društvo postavilo vse reprezentančne vrste jugoslovanskega Sokolstva na tekmah za slovansko prvenstvo v odbojki ob priliki zleta v Pragi. V jeseni pa so se vrste članov, članic, moškega in ženskega naraščaja udeležile tekem za prvenstvo SKJ v Beogradu in Novem Sadu, ter so si prve tri ponovno priborile naslov državnega prvaka, vrsta ženskega naraščaja pa II. mesto. V svrho gojitve družabnosti je priredil prednjaški zbor plesni šoli za članstvo in naraščaj.
Obširno poročilo prosvetarja br. dr. Kovačiča navaja, da je skrbel prosvetni odbor za sokolsko vzgojo s predavanji, ki jih je bilo 7, s številnimi nagovori pred vrsto, z izleti dece, s širjenjem sokolskega tiska, ki šteje v društvu precej naročnikov, ter z 2 zabavama za deco in 1 za naraščaj. Za društveno 25-letnico se je izdala lepa spomenica, ki jo je sestavil br. Janko Pirc. Za vzgojo bodočih društvenih funkcionarjev sc je priredil devettedenski administrativni tečaj, ki ga je obiskovalo 57 članov in članic. Strokovna knjižnica se je pomnožila na 1224 knjig.
Denarno gospodarstvo je bilo kljub krizi v ravnotežju. Denarni pro-
met je znašal okrog 280.000 Din, od tega pribl. 140.000 Din dohodkov. — Glavni dohodek postaja vedno bolj članarina, katere se je nabralo 37.000 Din, dočim izkazujejo prireditve radi prevelikih davčnih obremenitev minimalen prebitek. Izjemo je tvorila tombola, ki je po zaslugi predsednika prireditve br. Rosine dosegla prav dober uspeh. Društvena čista imovina znaša okoli 76.000 Din brez gradbenega fonda, ki je dosegel že višino 594.000 Din. Glavno postavko fonda tvori posojilo Sokolskemu domu v Rušah, ki je z obrestmi narastlo že na 418.000 Din. Občni zbor je sprejel proračun, ki predvideva 51.500 Din dohodkov in izdatkov, in določil članarino ponovno na 48 Din na leto z željo, da jo čimveč članov poravna v društveni pisarni, da se prihranijo stroški inkasanta. Iz poročila gospodarja jc omeniti, da znaša vrednost inventarja okrog 80.000 Din.
Uspešno je bilo delo lutkovnega odseka, ki šteje pod vodstvom br. Ipavca 8 članov in ensemble 12 članov. Priredil je v preteklem letu nič manj kakor 22 predstav s povprečnim obiskom 245 oseb. Oder se je izpopolnil tako, da predstavlja lutkovno gledališče vrednost 30.880 Din.
Občni zbor je sprejel vsa poročila z odobravanjem, nakar je bil soglasno sprejet predlog za novo upravo, ki jo tvorijo starosta br. dr. Boštjančič, podstarosta br. Bureš, načelnik Milan Apih, 1. podnačelnik Ivo Celhar, 2. podnačelnik Franjo Vrunč, načelnica Mira Živic, podnačclnici Stana Makuc in Vida Mihalič, prosvetar prof. Modic, L tajnik Alfred Kralj, II- tajnik inž. Vičič, I. blagajnik Franta Kovar,
II.	blagajnik Zmago Hren, gospodar Ivan Vičič, nam. Lojze Hladnik.
SOKOLSKO DRUŠTVO MURSKA SOBOTA
V soboto 28. januarja se je vršil v Sokolskem domu v M. Soboti obračun dela Sok. društva v preteklem letu. Prostorno dvorano je napolnilo občinstvo iz vseh slojev tukajšnjega prebivalstva. Med drugimi so bili navzoči zastopniki oblasti, komandant mesta, župan itd. Zbor "je otvoril br. Pertot, ki se je po uvodnih besedah spomnil našega vladarja in staroste, katere je navzoče članstvo počastilo z Zdravo! Po prečitanju novoletne poslanice Sokolskega saveza se je br. starosta dotaknil tudi zadnjega pastirskega lista. Nato jc podal kratko poročilo delovanja društva v preteklem letu in se spomnil vseh bratov, ki so nas med letom zapustili. Posebno iskrene besede so veljale prejšnjemu starosti br. Farkašu, ki je odšel v Beograd a nam je zapustil s svojim delom trajen spomin. Med velikim odobravanjem vsega članstva je bil nato sprejet predlog, da se mu odpošlje iz občnega zbora pozdrave in ponovno zahvalo za njegovo nesebično delovanje. Župni delegat br. Velnar je nato v daljšem govoru poročal o zadnjem pastirskem listu, kar je članstvo z največjo pažnjo sledilo. H koncu je še prečital župno poslanico nanašajoč se na besede jugosl. episko-pata. Nato so sledila poročila. Iz tajnikovega poročila posnemamo, da je bilo v preteklem letu 1 svečana seja,
2	izredni seji, 12 rednih sej a 9 sej je imel izvršni odbor. Zaznamovano je 682 vložnih številk. O prosvetnem delu v društvu je poročal prosvetar br. Velnar. Njegovo poročilo je bilo skupen pregled o delovanju odsekov, ki se udejstvujejo na tem polju.
Načelnik je poročal o telovadnih prireditvah in to: Tyrševa akademija, letni nastop v parku, pri katerem je nastopilo 520 telovadcev in telovadk, okrožni zlet v Beltincih, nastop v Gederovcih in Brezovcih, udeležba na Vsesokolskem izletu v Pragi, zvezdni tek v Maribor, tekma med člani okrožja, lahkoatletske tekme v Mariboru in decemberska akademija. Priredil se je tudi enodnevni vaditeljski tečaj za sok. čete. katerega se je udeležilo 11 članov. V preteklem letu je vadilo 8 oddelkov. Skupno število telovadnih ur je bilo 508, a skupen obisk pa 12,558 telovadcev, kar da povprečno 1047 telovadcev na mesec. Vaditeljski zbor šteje 3 člane in 5 članic. V poletju se jc vršilo tudi dobro uspelo taborenje v Boh. Bistrici.
Matrikar društva je poročal o stanju članstva, ki je sledeče: Stanje ob koncu leta: 232 članov, 68 članic, 33 m. naraščaja, 18 ž. naraščaja, 85 m. dece in 69 ž. dece. Med letom jc pristopilo
30	članov, 8 članic, 7 m. naraščaja, 9 ženskega naraščaja in 21 ženske dece. Pretežna večina članov in članic odpade na drž. uradništvo.
Referent za Sok. čete jc poročal, da se je ustanovilo 12 sok. čet, ki štejejo 337 članov, 87 članic, 18 m. naraščaja, 15 ž. naraščaja, 46 m. dece in 48 ž. dece.
Iz knjižnice sta bili izposojeni 502 knjigi. Knjižnici se je v preteklem letu priključila knjižnica Jugoslov. Matice, ki obsega 1175 knjig.
V preteklem letu sc jc nanovo ustanovil lutkovni odsek, ki je že uprizoril 4 igre. Za res požrtvovalno delovanje je voditelju tega odseka br. Ščuki izrekel občni zbor zahvalo.
Godbeni odsek šteje 11 rednih članov, dva sta med letom odšla. Imel je v preteklem letu 115 vaj ter jc prav uspešno nastopal pri igrah, pri radio prenosu, pri akademijah, čajankah, vrt-
nih koncertih itd. Skupno število vseh nastopov je bilo 21. K odseku tudi spada dij. fanfara.
Iz blagajniškega poročila posnemamo, da je bilo v preteklem letu pobranih 27.338 Din na članarini. Prejemkov je bilo 145.63L05 Din in 144.97L78 Din izdatkov, skupaj s saldom 65927 Din in 291T0 Din prometa s pripombo, da je znašal promet blagajne 90.688‘52 Din prejemkov in Din 90.029’25 izdatkov. Dolžniki morajo plačati še 5548 Din. Inventar: vrednost premičnin:
165.000	Din; nepremičnin: 660.000 Din skupaj 825.000 Din.
Po poročilih funkcionarjev se je razvila živahna debata, ki je pokazala, da se članstvo res zanima za vsestransko delovanje društva. Po končani debati se je vršila svečana zaprisega novega članstva, na to pa sklepanje o proračunu za tekoče leto ki izkazuje 52.478 Din izdatkov in prav toliko prejemkov. Članarina ostane za to leto ne-izpremenjena. Volitve, ki so temu sledile, so dale popolno zadoščenje za neumorno delo dosedanjemu starosti br. Pertotu, ki je bil enoglasno ponovno predlagan za starosto, a tudi ostali odbor je ostal povečini neizpremenjen.
V	poznih nočnih urah je zaključil br. starosta lepo uspeli občni zbor, ki je pokazal lepe sadove nesebičnega in požrtvovalnega dela največje sokolske edinice v Prekmurju.
SOKOLSKO DRUŠTVO BELTINCI
Sokolsko društvo Beltinci jc imelo dne 5. feb. svoj IX. redni občni zbor v sokolski dvorani, katerega se jc udeležilo mnogo članov tudi iz oddaljenih krajev. Navzoč je bil tudi župni odposlanec br. Velhar.
Br. etarosta Gabre je otvoril občni zbor in pozdravil v prvi vrsti Nj. Vel. kralja in starešino SKJ Nj. Vis. Pre-stolona slednika Petra nakar so vsi navzoči člani zaklicali trikratni: Zdravo! Nato je pozdravil navzoče brate in sestre ter jih pozival, naj še nadalje požrtvovalno in vztrajno širijo s svojim delom sokolsko idejo. V nadaljnjem govoru se je s toplimi besedami spomnil 2 članov, katere je med letom ugrabila iz sokolskih vrst neizprosna smrt. Po čitanju novoletne poslanice Saveza SKJ je brat Velnar govoril o poslanici kat. episkopata in ostro obsojal neutemeljen napad na Sokola v pastirskem listu. Vsi navzoči člani so z ogorčenjem protestirali in obsodili kat. episkopat, ki jc na tako nedostojen način dal duška svoji mržnji proti Sokolu.
Nato so društveni fukcionarji podali izčrpna poročila o delu sokolskega društva v preteklem letu.
Iz poročila s. tajnice je bilo razvidno celokupno delo društva in društvene uprave.
S. načelnica je poročala, da je bilo v preteklem letu 202 telovadnih ur; od teh je odpadlo 113 na ženske, a 89 na moške odd. Stanje društva je sledeče: članov šteje društvo 42, članic 32 in dece 54; skupno 128.
Br. podnačelnik je poročal o telovadnih prireditvah, katerih je bilo med letom precejšno število in izmed katerih je omeniti posebno okrožni izlet v Beltincih, ki je bil velikega pomena v pogledu razširjenja sokolske ideje med narodom.
Poročilo prosvetarice obširno prosvetno delo v preteklem letu.
Blagajnik je poročal o stanju blagajne ob koncu leta. Celokupni denarni promet je izkazal: prejemki 1. 1932.
—	20.789 Din, ostanek iz 1. 1931. = Din 5456’14, skupni izdatki 19.029-86 Din; torej skupno: 45.275 Din.
■iz navedenih poročil društvenih funkcionarjev jc bilo razvidno da so vršili vsi točno svoje dolžnosti in v zahvalo so želi splošno odobravanje navzočega članstva ter se je izrekla vsem članom odbora enoglasno zaupnica.
Nato se je vršila volitev novega odbora, ki je sestavljen tako-le: starosta ostane br. Gabre, podstarosta br. Konradi, tajnica s. Prešern, prosvetar br. Medvešček, načelnica s. Kosovič, načelnik br. Silovinac, knjižničarka s. Rojko. Ostali odbor tvorijo z malimi spremembami prejšni člani.
Br. Velnar, zastopnik župe, poziva člane odbora, da naj se zavedajo vzvišene naloge, katero jim nalagajo zaupane funkcije in naj vztrajno in intenzivno vršijo svoje dolžnosti.
Na pobudo s. tajnice Prešern je članstvo sklenilo prispevati s poljubnimi zneski za nabavo sokolskega prapora. Isti se bo blagoslovil skupno z otvoritvijo letnega telovadišča, za katerega zemljišče je podarila uprava veleposestva Sokolskemu društvu v velikosti enega orala 600 čhv.
S tem je bil dnevni red izčrpan in br. starosta je zaključil občni zbor.
SOKOLSKA ČETA SV. VID PRI PTUJU
Naša četa je imela v nedeljo 22. januarja svoj letni občni zbor v domači šoli. Zbralo sc jc mnogo članstva, ki jc pokazalo svojo zavednost in trdnost v sokolski ideji.
Starosta br. Honomichl je otvoril občni zbor in orisal na kratko delovanje čete od meseca septembra, ko jc bila ustanovljena pa do danes. V svojem govoru je protestiral tudi proti pa-
i! I - / t n lctll
Za njim jc povzel besedo br. Še-stan, ki je prišel kot zastopnik matičnega društva Ptuj in objasnil zadevo pastirskega lista in namen tega napada na SKJ. Predloženo resolucijo jc članstvo soglasno sprejelo. Resolucija je bila poslana župi in sreskemu načelstvu v Ptuju.
Poročila funkcionarjev so bila izčrpna.
Revizor br. Mislovič je knjige 'pregleda! in predlagal razrešitev odbora, kar se jc soglasno -sprejelo.
Pri volitvah je bil izvoljen stari odbor.
Starosta je zaključil občni zbor z željo, da zraste skoro četa v društvo in da bo delo čete v bodočem letu čim bolj uspešno.
Župa Mostar
0 RADU SOKOLSKIH ČETA DRU-
ŠTVA GACKO
Ovih je dana Sokolsko društvo Gacko održalo svoju godišnju skupštinu, pa če biti interesantno s nekoliko crtica osvrnuti se na rad toga vred-nog društva.
Gatački srez je jedan od najsiro-mašnijih srezova naše otadžbine. Ali u jednom pogledu možda prednjači ce-loj državi. Bila bi interesantna jedna karta, koja bi pokazivala rasprostra-njenost Sokolstva, odnosno jedna statistika, koja bi nam u procentima pokazala koliko je u kom kraju Sokolstvo prodrlo u široke narodne mase. Mi bismo sc odatle osvedočili da Gatački srez na 14.000 hiljada Stanovnika ima dva sokolska društva (Gacko i Avtovac) i 18 sokolskih četa (Gacko 13 i Avtovac 5), koje jedinice ukupno broje oko 1.300 organizovanih članova. To znači, da jo u Gatačkom srezu skoro svaki deseti Stanovnik Soko, te kad bi na isti način Sokolstvo bilo raspro-stanjeno u celoj državi ono bi brojalo blizu 134 milijuna članova, pet puta više nego što danas broji.
Interesantno je konstatovati da u ovim teškim danima, koje proživljuje naše selo, seoske čete ne samo da nisu u opadanju, več pokazuju napredak u svim pravcima. Ne samo da je održano više vežaba i sednica, posejano više semena i posadeno vočaka, nego je čak »kupljeno mnogo više članarine i povečan imetak svih četa. Samo čete Ga tačkog društva skupile su u 1932 god. 10.906 dinara od članarine, naprama 10.379 u god. 1931, a u banei su imale na kraju 1932 god. 27.452'17 dinara, naprama 20.340-89 na kraju 1931 god. Nji hov se imetak, dakle, u ovoj teškoj godini povečao za preko 7000 dinara. Pored toga su u prošloj godini sve čete ustanovile žitne hambare u koje je jesenas ukupljeno preko 30 kvintala žita, čimc je udaren temelj novoj epohi u životu našeg sela, koja če nositi obeležja: vere u svoju snagu, borbenosti, samoodbrane i visoke zadružne svesti.
Da su uspesi ovako zadovoljavaju-či ima sc u prvom redu zahvaliti bes-primernom pregalaštvu župe Mostar, koja ne dopusta ni jednog časa mirovanja, več stalno zasiplje naredenjima, uputama i savetima. Ima se naročito mnogo zahvaliti ličnom naporu brata Čeda Miliča, starešine župe, koji je prošle godine nekoliko puta došao u Gacko i dospeo da običe i najzabače-nije čete.
Da bismo brojkama prikazivali rad gatačkog društva iznečemo neke podatke iz izveštaja izvestioca za čete brata Laza Jeftanoviča, koji je proči-tan na godišnjoj skupštini.
Kao što je napred rečeno gatačko društvo ima 13 četa. Te su čete u god. 1932: održale 545 sednica, imale u fon-dovima za gradnju domova 21.48L79 Din, brojale članova 560, od toga vež-bača 272, brojale trezvenjaka 385, brojale štediša 104 s uštedenih 2.381’85 Din, imale knjiga 2354, održale predavanja 318, a raznih priredaba 71, posadile 1510 bagremova, 418 raznih vočaka
1 posejale 2369T0 kg raznog semenja.
Društvo je obišlo čete ukupno 80 puta, pri čem jc prevaljeno 2066 kilo-metara. Uzmc li se u obzir da su skoro uvek u reviziju išla po dvojica brade, onda je utrošeno svega preko 400 kilo metara i to večinom pešačkog hoda. Društvena jc kasa za sve putne troško-ve u god. 1932 izdala 130 dinara. Brača, koii su s mnogo požrtvovnosti obilazili čete, snosili su sami sve troškove, koji su naročito u slučajevima kad je tre-balo plačati konje ili kola, bili znatni, te sc tek u pojedinom slučaju kom naj siromašnijem bratu nadoknadavao iz-datak.
Rad društvene uprave tek-ao je cele godine idealno složno, te su se pojedini odbornici, bez ikakve mechisobnc surevnjrfosti, nateeali ko če da što više uradi. Održane su svega 82 sednice na kojima skoro nikad nijc bilo iz-ostanaka.
Naročito je bio aktivan u radu prosvetni odbor, kome je bio pretsed-nik brat Ćetko Dedič do svog preme-štaja na Cetinje, a kasnije brat dr. Novak Lojovič. Skoro svake subote sc u društvenom »Zdravljaku« održačaj t predavanja i debatne večeri, koje .s i dobro posedene i pračenc s interesov njem. Održalo se ukupno 32 preda nja sa 6017 pif.etilaca i 91 nagovor pred vrstom sa 952 posetioca. Pored toga su članovi društva održali oko 50 predavanja u četama.
Pored svih obligatnih priredaba društvo je na Vidovdan priredilo javni čas, kojom su prilikom u prisustvu iza-slanika Nj. Vel. Kralja razvijene nove zastave četa Dražljevo i Vrba. Prvu je darovala i lično došla da kumuje gda Zorka Vojnovič iz Novog Sada, a druga je darovao g. Jovo Bartol, trgovac iz Beograda, a kumovao joj g. major Radovan Lauševič iz Sarajeva.
Svečanostima osvečenja kamena temeljea (na Đurdevdan) i otvaranja Sokolskog doma bratskog društva Av-tovac 19 avgusta sudelovalo je društvo sa svim svojim četama.
Treba još istaknuti uspeh poljo-privredne izložbe održane 30 oktobra na kojoj je izložilo ukupno 164 izlaga-ča od kojih su nagrađeni 112. Da je uspeh izložbe bio potpun ima se zahvaliti pomoči dobivnejo od Kraljevske ban. uprave. Uspeh poljoprivrednih izložba koje prireduje Sokolsko društvo Gacko iz godine u godinu je bolji, a blago-tvorne rezultate su osetila sva sela. Pojedinci su izlagali~po 18 raznih vrsta poljoprivrednih produkata za koje se pre par godina u ovim krajevima sko-ro nije ni znalo. Jedan član je imao na 1 kg prosa oko 3 kvintala prinosa.
U vremenu kad je na Sokolove podignuta hajka radi bezbožništva treba spoinenuti da je svaka četa održala dan zahvalnosti Bogu i da svaka sed-niea počinje rečima »Svemoguči Bože pomiluj nas Sokole i blagoslovi naš rad«.
Treba poželeti da ovaj plodan rad u sledeeoj godini, koja je počela u znaku priprema za župski slet u Mo-slaru, ne malakše, nego se pojača. To je dužnost nove uprave, koju je skup-ština izabrala. To su večinom stari radnici s nekoliko novih snaga.
N. N. SOKOLSKA ČETA DULIĆI
Sokolska četa u Duličima, održala je svoju prvu godišnju skupštinu 15 januarja 1933 u prisustvu brata delegata matičnog društva Gacko brata Rista Grdiča u Omera Temovita. Brat starešina Dušan Mandič otvorio je skupštinu, pozdravio braču delegate društva i prisutne članove, koji su se odazvali. Brat Risto Grdič pozdravio je braču u ime društva. Zatim su funk-cioneri podneli svoje godišnje izvešta-je. Posle dogovora, izabrana je za ovu godinu sledeča uprava čete: starešina Dušan Mandič, zam. Stevan Nenadič, tajnik Maksim Mandič, načelnik Obren Crnogorae, blagajnik Nikola Mandič, prosvetar Janko Mandič, pov. šted. Trifko Mandič, trezv. Pero Mandič. Revizori Milan Nenadič i Krsto Mandič. Članovi odbora Risto Mandič, Risto Nenadič, Jovan Mandič i M a to Nikolič. Skupština je protekla u najlepšem redu.
SOKOLSKA ČETA MIHOLJAČE
29 januara održana je glavna go-dišnja skupština Sokolske čete Miho-ljače, kojoj su prusustvovali kao iza-slaniei mat. društva Avtovac brat Mi-tar Maljevič, Miloš Oeranič i Geleta Ljudevit.
Skupština je bila odlično poseee-na, a otvorio je brat starešina Boško Govedarica kratkim govorom. Na poziv brata starešine, brat tajnik Risto Govedarica pročitao je svoj izveštaj, a zalim su podneli svoje izveštaje blagajnik, načelnik, prosvetar i t. d. Svi izveštaji su primljeni bez diskusije, nakon čega se je raspravljalo o četnoj članarini, te o proračunu. Prešlo se je na biranje nove uprave čete, u koju su birana sledeča brača: starešina Boško Govedarica, zam. Blagoje Zelenovič, tajnik Vukota Govedarica, zam. Dušan Govedarica, načelnik Janko Zelenovič, zam. Marko J. Govedarica, blagajnik Aleksijc Zelenovič, zam. Mirko Govedarica, prosvetar Risto Govedarica, zam. Milan čeranič, pover. štednje Spasoje Lučič, proč. trez. sek. Kosta Zelenovič, gospodar Marko Govedari-ca. Nazorni odbor: Boriša Govedarica i Marko Lišič.
Četa broji 62 člana. Muškog nara-štaja 16. Geta je postigla II mesto na župskoj utakmici u Mostaru, te je brat Vukota Govedarica postigao I mesto na istoj utakmici, u društvu je četa dobila I mesto na utakmici, te je odlikovana od strane Nj. Vel. Kralja lovor-vencem.	R.	K. G.
Župa Niš
SOKOLSKO DRUŠTVO NIŠ
Sokolsko društvo Niš održalo je 22 januara ov. god. svoju glavnu godišnju skupštinu. Pre početka dnevnog icda, sa skupštine, koja je bila obilno posečena, poslati su pozdravni telegrami Nj. Vel. Kralju, Savezu Sokola kraljevine Jugoslavije. Nj. V. pravoslav nom Metropolitu g. Dositeju i koman dantu V armije.
Skupštinom je rukovodio starešina br. Milan Stevanovič, a kao delegat župe*prisustvovao je starešina župe br. Radovan Dimitrijevič, koji je pozdravio prisutne, poželio uspešan rad i uspeh skupštini i društvu, osvrnuvši .se na prilike pod kojima danas Sokolstvo živi, pa jc podvukao i poslednji napac Katoličkog episkopata na Sokolstvo kao neumesan i neosnovan.
Zatim se prešlo na dnevni red. — Pročitani su izveštaji svih sokolskih funkcionera. Izveštaji su bili iscrpi\i i objektivni, te se iz njih može zaključiti, da je tokom prošle godine bilo do-sta pozitivnog rada. Debata, koja sc vodila posle pročitanih izveštaja, išla je u prilog izveštajima i bila je dostojna sokolskog rada i discipline. Pošto su primljeni izveštaji, izabrana je nova uprava s bratom Stevanovičem Milanom na čelu.
Nekoliko dana posle skupštine, društvo je dobilo odgovor od Nj. V. Pr. Mitropolita g. Dositeja pismo koje glasi:
»Sa velikom radošču primio sam brzojavni pozdrav sa redovne godiš-nje skupštine dragih mi članova sokolskog društva održanoj u gradu slavnom i gordom, vezanora trajnom uspome-nom i na Cara Velikog, Cara ravnoga svetim apostolima Hristovim i retkoga mirotvorca, Cara svetoga Kostantina.
Stari, ali još ne sasvim iznemogli Soko, nekada i okvalifikovan predvod-nik mladih tiča-sokoliča, pa i istaknuti i vidnim obeležjem priznati takmac sa prve utakmice Sokoia Dušana Silnog, što ju mnogovekovna tvrdava našega Beloga Grada i dosada još pamti, bratski je zahvalan brači Sokolima za seča-nje i pozdrav, te ih bratski grli i od sveg srca otpozdravlja sa: Zdravo!
Uveravam braču Sokole, da sam i u sadašnjem, Bogom mi odredenom služenju — Crkvi svetoj i narodu milom, ubedeni i istrajni pobornik onih ideja, koje služe bratstvu, jedinstvu i slobodi, — duhovnom jačanju i napredovanju — stvarnoj sreči našeg milog i za svagda samo jednog naroda, jedne lepe Otadžbine. — Zdravo!
Mitropolit zagrebački Dositej.«
SOK. DRUŠTVO ALEKSI N AC
5 II je ovdašnje Sokol, društvo održalo svoju redovnu godišnju skupštinu pod pretsedništvom starešine Cvetanoviča Dragutina.
Pošto su izabrani overači zapisnika starešina se zahvalio skupštini na lepom odzivu i zahvalio se na povere-nju i zaželeo skupštini srečan rad. Zatim je predložio da se uputi pozdravni telegram starešini svih Sokola Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru. Skupština je primila predlog i burno pozdravlja sa »Živeo« i sokolskim »Zdravo«.
Jovan Čemerikič; direktor gimnazije, pročitao je poslanicu Saveza SKJ, koja je s največom pažnjom saslušana i na njoj poslat telegram u kome je iz ražena potpuna solidarnost i vernost svom Savezu u borbi za odbranu nacionalnih ciljeva.
Pošto su otpravljeni telegrami, starešina je dao reč tajniku Jovanoviču, coji je izneo u svom lepom izveštaju u ime društvene uprave rad društva u toku 1932 god. na svima poljima, iz koga se vidi da je društvo imalo vrlo lep uspeh, pa čak da je u toku godine ustanovilo 3 nove sokolske čete.
Posle ovako lepog i objašnjivog izveštaja tajnika i pročitanih izveštaja svih grana društvenih skupština je, da-juči puno priznanje straoj upravi, opet izabrala istu upravu u koju su ušli: za starešinu Cvetanovič Dragutin, zamen, starešine Petrovič Svetomir, tajnik Jovanovič Miladin; za prosvetni odbor izabrani su: Korunovič Brana, prota, Čemerikič Jovan, direktor gimnazije, Pijuk Stevan, Pijuk Hristina i Ilič Vasilije, profesori; za načelnika Todorovič Zisi, obučara, zam. načelnika Mi-lojkovič Hristina, dak; za blagajnika Markovič Dragomir. Za članove uprave: Kočič Mladen, Kostič Stevan, Petrovič Dimitrije, Tihna Hermina, Trp-kovič Dorde, Dimitrijevič Bula, Knez Milojkovič Mihajlo i Jovanovič Božidar; za statističara Velimirovič Dragica; za revizore računa: dr. Ivkovič Mio-drag, Miškovič Mihajlo i Evgenije Laptev; za društvenog lekara dr. Lazar Lazarevič, opšt. lekar.
Skupština je tekla u potpunom redu i dala je vrlo lep utisak i primer da su svi članovi-ce zaista brača i sestre.
Limena glszbala
(Blechinstrumenti) 12 komada u odličnom stanju za pješačku ili sokolsku konjaničku fanfaru radi bolesti prodaje se jeftino. Adresa: Kosta Vanjek, kapelnik, Samobor kraj Zagreba.
štva. J:< izveštaja j vi d:\ j-‘ <.’.v godine mnogo više uradeno, organi/o-vano je 15 sokolskih četa. Izvršen upis sestara; osnovana skijaška sekcija.
Brat Borivoje Ivankovič podnosi izveštaj blagajne. Iz istog se vidi, da je društvo dalo izvesnu sumu novaea za zidanje Narodnog doma. Narodni dom zidače se ovc godine i tako če društvo još ove godine dobiti salu i letuje vež-balište.
Brat Dragomir Zlatkovič podnosi izveštaj o radu prosvetnog odbora. I brat Georgije Hvostikov podnosi izveštaj o tehničkom radu. Svi izveštaji su jednoglasno primljeni.
Zatim je aklamcijom izabrana nova uprava: Za starešinu izabran je br. dr. Milutin Velimirovič. Zameniei Jovan Dinič, dir. rud. škole, i Pavle Dimitrijevič, krojač. Tajnika Mio draga Tošiča, bankar. čin., prosvetar Dragomir Zlatkovič, suplent. Zamenik Kosta Jančič, suplent. Načelnik Georgije Hvostikov, nast., a zameniei Čedomir Petrovič, trg. pomoč., i Vladimir Ma-nojlovič, opančar, načelnica sestra Na-dežda Ilič, zamenica sestra ilonka Lazarevič, statističar Milosav B. Boško-vič, trg. pomoč., blagajnik Borivoje Ivankovič, čin. pošte, ekonom Dragomir Gančič, stolar. U upravni odbor ušli su: Franjo Kubes, pukovnik, Vojislav Micič, apotekar. Stevan Vučkovič, sreski nač., Todor Samarčič, direktor gimn., dr. Radivoje Savič, Velimir Jovanovič, upr. pošte, Svetozar Živkovie, krojač, Miljko Nikič, šk. nadzornik, Tadija Stojanovič, krojač, Milan Trifunovič, rentier, Rade Todorovič, trg., Radenko Savič, profesor, Vlajko Igič, opančar, Ljubomir Božinovič, indust., Milan Kneževič, kapetan, Gorča Pana-jotovič, opančar, Maks Jurkovič, po-ručnik, Andra Todorovič, trg., Radovan Spasič, kapetan, Dušan Krstič, trg. Sud časti: Milan Mihaljevič, major, Dimitrije Manojlovič, sudija, Žika Ata-naskovič, trg., dr. Dragoslav Vučkovič, Sveta Živanovič, učitelj, Sretan Krstič, trg. Revizori: Momčilo Žanič, advokat, Velimir Božinovič, izvoznik, Momčilo Totorovič, priv. čin., Nikola Nikolič, trgovac.
Skupština je u najlepšoj slozi zaključena. — M. B.
Župa Novi Sađ
SOKOLSKO DRUŠTVO SUBOTICA
U nedelju 15 januara o. g. održana je III redovna godišnja glavna s.vupšti-na u Sokolani II. Skupštini je pretse-davao starešina društva brat ing. Kosta Petrovič. Kao izaslanik župe prisu-stvovao jc brat dr. Ignjat Pavlas, starešina župe. Za ovu skupštinu u redo-vima Sokolstva vladalo jc živo intere-sovanje, što dokazuje veliki broj pri-
Župa OsifeK
SOK. OKRUZJE VINKOVCI
Sokolsko okružje Vink ovci održalo je od 18 do 24 januara tek. godine I sedmodnevni okružni prednjački tečaj.
Na tečaju je bilo 25 polaznika, od kojih je u toku tečaja napustilo tečaj najpre jedan, pa onda još dva polazni-
Na tečaju bile su zastupljene ove jedinice: društva: Otok, Babina Greda, Komletinci i Županja; čete: Gaboš, Ivankovo, Vrbanja, Novo Selo, Andri-jaševci, Rokovci, Mirkovci, Retkovci,
SOK. DRUŠTVO KNJAŽEVAC
Naše društvo održalo je u nedelju 5 februara svoju redovnu god. skupštinu, koju je otvorio brat starešina dr. Milutin Velimirovič, pozdravivši sve prisutne.
Posle kraeeg govora o radu uprave, govori o biskupskoj poslanici, koja je upučena protivu Sokolstva i kaže da čemo mi Sokoli ostati uvek verni branioci teško stečenih tekovina nacio-nalnog i državnog jedinstva.
Poziva sve sestre i braču da se sete našeg starešine Nj. Vis. Prestolo naslednika Petra i uzviknu Živeo!
Nakon toga podnosi izveštaj tajnik brat Milisav B. Boškovie o radu dru
sutnih članova-ca. Odmah posle otvaranja skupštine, izvršena je svečana zakletva novo-primljenih članova-ca. Zalim je brat starešina održao govor u kome se dotakao neželjenih i nemilih pojava, kao pisanja neprijateljs>:e štampe i poznatog »Pastirskog pisma« katoličkih biskupa. Ističe zaslužan rad pojedine brače i iznaša liniju koje treba da se držimo u našem budučem radu. Posle toga pročitao jc telegram, koji je društvo uputilo Savezu SKJ i koji je prisutno članstvo sa velikim odušev-ljenjem prihvatilo. Time je brat starešina završio prvi deo ove skupštine, a za tim predao reč izaslaniku župe bratu dr. Ignjatu Pavlasu. Brat Pavlas je u svom dugom govoru izneo muke i borbe našeg naroda za ujedinjenje i oslobodenje i nepokolebivu volju u da-našnjici za učvrščenje jugoslovenske misli i napredak našeg naroda i otadžbine. Dalje je tretirao najnoviju bor-bu protiv Sokolstva, naročito naglaša-vajuči, da nas vera neče razjediniti i da naša država neče dobiti obeležje ni-jedne konfesije. Spommjuči poslanicu kat. biskupa, šalje s ove skupštine sledeči odgovor: »Naša je savest čista«. Govor brata Pavlasa pozdrayila je skupština sa dugotrajnim i frenetičnim aplauzom. Pristupilo se diskusiji godiš-njeg izveštaja, koji je Upravni odbor, kako prošle, tako isto i ove godine, dao oštampati. Pojedina brača u vezi sa izveštajem stavljala su pitanja na koja su članovi uprave dali obaveštenja i pošto su ista prihvačena, godišnji izveštaj je u celosti primljen. Time je data razrešnica staroj i pristupilo se izboru nove uprave, koju sačinjavaju sledeča brača i sestre: starešina brat ing. Kosta Petrovič; zameniei starešine brača dr. Čovič Josip i Đorđević Dorde; pretsednik prosv. odbora brat Nenad Rajič; tajnik Budanovič Petar; načelnik brat Tešič Lazar; zameniei načelnika Vujkovič-Lamič Veco i Petrovič Žarko; načelnica Aradski Jelisave-ta; zamenice nač. Filips Paula i Zvekič Zagorka; blagajnik Birsa Ivan. Članovi uprave: brača Hadži-Kostič, Ivandtfkič Laza, Malagurski Šime, Tadič Ante, Vrba Josip, Krpan Antun, Mazič An-drija Kujundžič Albe, Dragojlov Stojan, čičovački Milan. Zameniei: brača Minovič Milan, Vidic Janko, Kneževič Milivoj, Begovič Miloš, Simič Sava, Sti-pič Vladislav, Kral Edvard, Selimovič Rasim. Miličič Mihajlo, Svirčevič Miloš i Semnič Jelena. Nadzorni odbor: brača Mandič Nikola, dr. Evetovič Matija. Kedl Adam, Tasič Aleksandar i Pendžič Durica. Zameniei: brača Ra-dak Antun, Pozderovič Lajčo i Ninkov Stevan. Sud časti; brača dr. Ivkovič-Ivandekić Pajo. Carevič Vlaho, Jr. Kendelac Milivoj, dr. Miladinovič Ra-divoj i Vukič Franjo. Zameniei: brača Zvekič Sever, Krnajski Milivoj i Ga-vanski Aleksandar. Statističar brat Buzetski Franjo. — M. Č.
sova; Buekalovič Marin predavao: laku atletiku, igre i boril, vežbe (otpori) ukupno 18 časova; dr. Paja Šumano-vac, star. mat. društva Vinkovci, predavao: Organizaciji) Saveza SKJ, ukupno 2 časa; dr. Dragan Poljugan, zam. starešine, predavao: sokolsku ideologi-ju, ukupno 2 časa; dr. Mecger Stjcpan. prets. lek. ots., predavao je: anatomi-ju, fiziologiju, higijenu i prvu pomoč, ukupno 4 časa, i Aleksandar Čavrak, prosvetar, predavo istoriju Sokolstva, ukupno 3 časa.
Časovi u tečaju održavali su se od 8 sati ujutro do 10 sati na večer. Pretežno. kadgod je to nastava za pojedini
Prednjački tečaj Sokolskog okružja Vinkovci, od r žan od 18—24 januara 1933
Jarmina, Novi Jankovci, Privlaka i Sla-kovci. Polaznici, koje jc delegiralo drii-štvo Bošnjaci i četa	napustili
su tečaj. U tečaju jc bila jedna sestra iz čete Mirkovci.
Po zanimanju polaznici su bili:	1
učitelj, 1 ispitani beležmk, 1 pisar imovne opčine, 2 opčinska pisara, 1 čin. bez mesta, 1 trg. pomočnik ( rata-ra 1 brijački pomočnik, 1 mehaničar, 1 kovač, 1 obučar i 1 kućanica. Od рск laznika, koji su napustili tečaj: 1 je bio učenik, a dvojica ratara.
Prcdavači na tečaju bili su brača: Barbalič Ante. nač. okružja, predavao: sustav (teoretski), proste vežbe i raznolikosti ukupno 18 časova; Zivič Petar, zamenik nač. okr., predavao: Strojeve vežbe, vežbe na spravama i bori-lačkc vežbe (pesničenje) ukupno 18 ča-
predmet dozvolila, rad s tečajnicima se je vršio praktički, tako, da je ovaj tečaj dao maksimum u pogledu obradi-vanja osnove za izvodenje tehničko-vaspitnog rada u našim seoskim sokolskim četama.
Uspeh rada u toku tečaja bio je ^odličan, a polaznici uložili su sve sile,
. ne otstupajuči ni jednog časa od po-željne sokolske požrtvovnosti i vzdržljivosti, da sc ovim tečajem koriste u sticanju što solidnijeg šireg teoretskog i praktičnog znanja za uspešan, buduci i samostalni rad u njihovim jcdinica-ma.
Tečaj je posetio brat ing. Kvapit, nač. župe, koji je tom prilikom održao govor polaznicima tečaja, baveci sc prilikama po našim četama i davajuci im direktive za njihov buduci rad.
SOKOLSKO DRUŠTVO VINKOVCI
29 januara o. g. održana je redovna godišnja glavna skupština Sokolskog društva Vinkovci, kojoj je prisu-stvovalo preko 300 članova, tako, da je sokolana bila dupkom puna.
Skupštinu je otvorio brat starešina dr. Paja Šumanovac pozdravivši svu prisutnu braču i sestre i pozvao ih, da se setimo našega uzvišenoga brata starešino Nj. Vis. Prestolonaslednika Petra i Nj. Vel. Kralja što su svi prisut-ni prihvatili s oduševljenim poklicima. Potom je društvena fanfara otsvirala državnu himnu, što su svi prisutni sa-slušali stoječi u stavu mirno. — Zatim se brat starešina osvrnuo u podužem govoru na poslanicu Katoličkog episkopata, apelujuči na sve čianstvo, da se još jače zbije u svoje sokolske redove. Sa skupštine je poslan protestni telegram br. Savezu SKJ i Pretsedniku vlade.
Posle ovoga prelazi se dalje na dnevni red i izabiru se dva člana za overu skupštinskog zapisnika; čita se poslanica bratskog Saveza i izveštaji br. tajnika, blagajnika, načelnica, pro-svetara i revizora, koji su izveštaji svi primljeni jednoglasno. — Sledi ras-pravljanje o godišnjem proračunu i o pitanju članske upisnine i članarine za 1933 god.
Zatim su izabrani u novu upravu sledeča brača i sestre: starešina br. dr. Šumanovac Pajo, I zam. starešine brat dr. Plemič Levin, II zam. starešine br. dr. Poljugan Dragutin, pretsednik pro-svetnog odbora br. Čavrak Aleksandar, načelnik br. Živič Petar, I zam. načelnika br. Tomičić Petar, II zam. načelnika br. Bučkalovič Marin, načelnica s. Kroh Katica, I zam. načelnice s. Bog-ner Mara, II zam. načelnice s. Kovin-čič Jovanka, tajnik brat Crepič Josip, blagajnik brat mr. ph. Jovanovič Aleksandar. — Članovi uprave brača Jakovljevič Duka, Kren Svetomir, Lesar Juraj, Markovič Velimir, Markovič Mi-/entije, dr. Mecger Stjepan, Narančič Miša, ing. Perič Kosta. Peternek Brato-ljub i Vitezič Ivo. — Zameniei članova uprave brača ing. Derner Ivan, Golubovič Živojin, Kovačič Josip, Maretič Mutimir, Mijačevič Nikola, Momirović Mirko, Pokrajac Nikola, Popovič Do-brila, Praskalo Mirko, Stražnicki Zvonko. — Revizori: brača Benak Stevan, ilesius Franjo, Jurkas Dragutin, dr. Mitrovič Vcselin, Milojevič Stevo, a njihovi zameniei: brača Babovič Krsto, kisnič Jovan. Križak Fabijan, Popovič . cvan, Stipctič Ante. — Sud časti: brača dr. Šumanovac Pajo, dr. Novosel Mato, dr. Plemič Levin, dr. Poljugan Dragutin, Barbalič Ante, a njihovi za-meniči: brača Veselinovič Đorđe, ing. Durič Jovan, Radauš Franjo.
Pošto je time bio dnevni red iseri: jen brat starešina zaključio je skupštinu. Nakon toga razvila se mala veselica u sokolani sa igrankom. — B. P.
•
Sokolsko društvo Vinkovci održa-
0 je 3 i 4 februara o. g. Štrosmajerovu proslavil tako, da je na 3, uoči samog rodendana, oclržano Štrosmajerovo ve-če u restavraciji hotela Lehrncr, uz su-delovanje fanfarske i pevačke sekcije. 3rugog dana 4 održana je školska svečanost u velikoj dvorani Hrv. doma s programom, na kojoj je svečanosti održao predavanje o J. J. Štrosmajeru Drat Momirovič Mirko. Obe priredbe su bile dobro posečene.
Društvo jc tim povodom izdalo plakate ukusno izradene, na kojima je bio otisnut lik J. J. Štrosmajera. B. P.
SOKOLSKO DRUŠTVO ŽUPANJA
5 februara, u vezi obletnice smrti velikog mislioca, mecene našeg naroda
1 jugoslovenskog ideologa, biskupa Josipa J. Štrosmajera, priredilo je Sokolsko društvo spomen-predavanje spojeno sa skromnom proslavom. Pred velikim brojem slušalaca, uvodnu reč dao jc starešina Sokolskog društva brat dr. Miroslav Poljak, lza toga prigodno predavanje o značenju biskupa održao je brat Bu^išič Martin. S motom: »Љ-vjeti medu onima koji su ostali, ne znači biti mrtav», brat Budišie je krasno prikazao lik velikog biskupa. Sigurnim zahvatom u smisao i dubinu, dobrim postavljanjem značenja rada i delovanja neumrlog vladike, dobrim izvodenjem i zaključcima, te bizarhim mislima odlikovalo se predavanje brata Budišiča. S prigodnim deklamacijama i pevanjem sokolskog podmladka, završen je taj svetli spomen, po bratu starešini poklicima N j. Vel. Kralju, jedinstvu naroda, našoj domovini i slava velikom biskupu Štrosmajeru.
Župa SušaK-RifeKa
SOKOLSKA ČETA U BRUVNU
Ova četa održala je svoju glavnu skupštinu na dan 15 januara 1933. Posle izveštaja članova uprave pristupilo se je izboru nove uprave, pa su jedno-glasno izabrani i predloženi župi na po-tvrdu: za starešinu brat Duro Obrado-vič, zam. star. br. Milan Marinkovič, tajnik Nikola Krajnovič, načelnik Nikola krajnovič, blagajnik Nikola Obradovič, prosvetar Milan Marinkovič, a za revizore Nikola Gutesa i rc-tar Radakovič. — Četa postoji trecu godinu, te jc kroz srazmerno kratKO
vreme pokazala dobar uspeh u radu.
Četa svake godine priredi po 2—3 pri-redbe, pa je tako i ove početne godine priredila na dan 27 januara svoju naj-uspeliju zabavu do danas. Program je bio vrlo dobar, tako, da prostorije ni-su mogle da prime sve posetioce. U dosta lepem broju posetili su ovu pri-redbu i brada iz Gračaca i Mazina. Može se reči da je ova priredba u svakom pogledu uspela, jer su posetioci poneli s nje najlepše utiske, želeči da se na-skoro opet ovako št o priredi. Četa se spretna da dade u susednoj opštini Mazin također zabavu u svrhu širen j a Sokolstva, te se nada da ee svojim ra-dom pomoči i doprineti da se i u to j opštini osnuje sokolska četa..
Sokolsko društvo Solin
želi kupiti članskog konja rablje-nog ali u dobrom stanju. Ponude sa tačno označenim uvjetima slati na načelništvo Sokolskog društva Solin.	Uprava
Zupa ŠibeniR - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO PAŠMAN
8	januara t. g. održalo je ovdašnje Sokol, društvo svoju glavnu godišnju skupštinu. Skupštinu je otvorio brat tajnik Maržič Šime govorom u kojem je pozdravio sve prisutne članove i pozvao ih da bi se pokazali iduče godine što aktivniji u radu za promicanje sokolske organizacije u ovim krajevi-ma. Nato su podneli iscrpne referate br. tajnik, načelnik i prosvetar, a potom se prešlo na biranje nove uprave, u koju su birana sledeča brača: starešina br. Dragutin G. Pcdišič, zamenik br. Stagličič J. Jakov, tajnik br. Maržič
8.	Sime, načelnik br. Burić T. Ljubo, zamenik br. Pedišie J. Sime, prosvetar br. Ivo Vigato, blagajnik Staglečić Š. Ive, odbornici brača Belini Ante i Bu-rič Vjekoslav, revizori brača Veršie A. Ivan i Beus N. Mate.
Nato je skupština bila zavržena uz pokliko Nj. Vel. Kralju i Jugoslaviji sa stranc mnogobrojnog članstva, koje je isto j skupštini prisustvovalo.
Zupa Varaždin
SOKOLSKO DRUŠTVO KOTORIBA
III glavna godišnja skupština Sok. društva Kotoriba, održana jc 29 jan. 1933 godine.
Skupštini je prisustvovalo 76 članova i članica i novo pristuplo članstvo našega društva iz D, Vidovca. Skupštini je prisustvovao župski starosta brat Belčič Mladen, kao delegat župe.
Skupštinu je otvorio br. starešina, pozdravivši starostu župe kao i članove i prijatelje Sokolstva iz D. Vidovca, koji su nakon pročitanc poslanice Katoličkog episkopata opisali se u naše društvo, tako, da naše društvo broji novoupisanog članstva u ovoj godini več 21.
Zatim su podnesli referate društveni funkcioneri. Br. tajnik Barulek veli u svom referatu da je društvo priredilo ceo niz nacionalnih proslava, su-delovalo. je na jav. vežbi u D. Kraljev-CV’ Prelogu, Draškovcu, Čakovcu u žu-pi Bjelovar u društvu Goli, župskim natecanjima i župskom sletu. Sudelo-valo je i na sletu u Pragu sa 4 vežbača.
—	31 decembra broji društvo 214 pri-padnika: 108 vežbača, a od Nove kotline upisao se več 21 novi član. — prošloj gođini održano je 43 predavanja, 25 nagovora, 3 zabave, 2 sela, 2 svečane proslave, 3 akademije i 12 izleta.
Društvo je pretplačeno na sve sa-vezne sokolske listove a uz to i na još nekoje novinc.
Brat načelnik u iserpnom izveštaju veli. da je bilo vežbovnih sati u prošloj godini 609 na kojima je vežbalo 8963 vežbača.
Brat blagajnik je izneo stanje blagajne i to, da je ukupni primitak bio u prošloj godini 9984 Din 40 p, u efekti-ma 8452 Din 62 p. Odbivši izdatak stanje društva 31 decembra 1932 je u go-Jf01 n 90 p i u efektima 6842
•	pa‘'9-	— Nakon izveštaja bre-
ča sa st-«™ r *га^гапа nova upra-
' 1 s om br. Čižmešija Durom.
Iza toga uzima reč starosta župe br. Belcic, koji tumači članstvu odgovor■ br. zupe Varaždin na poslanicu kat. episkopata, koju su svi s velikim oduševljenjem saslušali i popratili s dugim odobravanjem. Medu narod je podeljena izjava Savcza SKJ na poslanicu. Na koncu zaorila je u dvorani pesma »Oj Slaveni«.
Skupština je trajala cela 2 sata, pa je na koncu pretvorena u sokolski zbor. Starešina društva zahvaljuje se br. Bclčiču, što je prisustvovao ovoj skupštini, te ovom narodu otvorio zaslepljene oči.
SOKOLSKO DRUŠTVO PRELOG
29 januara održalo je Sokolsko društvo Prelog u društvenim prostori-jama svoju redovnu godišnju skupštinu. Istoj su prisustvovala 53 člana
i	članica te lep broj naraštajaca. Skupštinu je otvorio i pretsedovao joj sta-
rešina brat Feliks Kečkaš, a pojedini funkcionari podneli su iserpive izve-štaje. Iz izveštaja tajnika proizlazi, da je upravni odbor održao 6 sednica, a izvršni 31. Društvo broji 168 pripadnika. Prema izveštaju blagajnika društvena . kasa je aktivna. Iz izveštaja načelnika sledi, da je broj vežbačih pripadnika 142, da su sve vežbače kategorije pokazale veliku požrtvovnost, pa je društvena vrsta na župskim natecanjima postigla treče mesto. Prosvetar izvestio je da je tokom godine bilo 13 predavanja, od toga 1 s filmom i 34 pred vrstom. Društvenih priredbi biloje 15. Od toga društvene i debatne večeri 5, 1 kino pretstava, 1 zabava, 3 svečane proslave, 1 akademija i 4 izleta. Društvo je priredilo vrlo uspešnu javnu vežbu a sudelovalo je i kod preredbi susednih društava i četa. U novembru održan je i prosvetni tečaj za novo članstvo s 22 učesnika, a 1 član učest-vovao je u župskoj prosvetno) školi u Varaždinu. Društvo je sudelovalo i kod svih državnih i nacionalnih svečanosti.
Iza podelenja apsolutorija staro-me odboru izabran je jednoglasno ovaj odbor: starešina dr. Milenko Svoboda, zam. starešine Stjepan Belič, tajnik Stojan Mišič, blagajnik Dragutin Mik-les, načelnik Franjo Frančič, Zamenik Antun Mlinarič, načelnica Marija Ko-drnja, zamenica Jelka Oršanski, prosvetar Viktor Herman, statističar Josip Fekete, odbornici: Franjo Slokar, Alojz Zbulj, Alojz Šoštarič, Franjo Andro-čec, Marija Kolibaš, Mirko Crnojevič, zamenici: Duro Medved. Jelisava Tro-senjak, Katica Kaokeš, Blož Mahečič i Stjepan Cvek. revizori: Matija Ivan-čan, Nikola Malinar, Feliks Kečkeš, zamenici: Fran Stipetič, Igo Leitner i Pavao Kalšan. Sud časti: dr. Aleksander Crnjanski, Fran Stipetič, Franjo. Andročec, dr. Matija Sebestjan. Stjepan Cvek i Duro Medved.
Izaslanik župe, brat dr. Zvonimir Milčetič, pohvalio je rad prijašnje uprave i zaželio mnogo uspeha novo j. Osvrnuo se je i na biskupsku poslanicu, oborivši u lepom govoru njezine neistinite tvrdnje, nakon čega je skupština zaključena.	B.
SOKOLSKO DRUŠTVO LEG RAD
U prešuštvu 86 članova i članica otvorio je godišnju skupštinu (29 I o v. g.) starešina brat Rikati. Iz izveštaja funkcionera proizlazi, da je održano 8 sednica upravnog odbora. Priredcnc su
2	svečane proslave s nastupima članstva, 2 zabave i 19 predavanja. Treba nastojati, da se to društvo, koje vrši tešku svoju zadaču na istaknutome mestu severne naše granice, što više pomogne i da u isto stupi veči broj seljaštva i gradanstva mesta i okolice. Izabrana je sledeča nova uprava: starešina Lj. Vranko, zam. star. I. Andra-šek, tajnik T. Markovič, načelnik R. Vlašič, zam. načel. J. Gabaj, načelnica D. Hercer, zam. načelnice V. Kiš, blagajnik M. Damjan, prosvetar A. Vajs, gospodar I. Broj, odbornici F. Piskač, dr. Derenčin, E. Mizner, A. Kopači, A. Kotrošič i J. Goldšmid, zamenici V. Vadla, M. Mizner, S. Vidovič, J. Pevec
i	L. Vrhovec. — B.
SOKOLSKO DRUŠTVO DONJA DUBRAVA
U prisustvu izaslanika župe, brata dra Milčetiča, održana je 22 I ov. g. godišnja skupština. Iz izveštaja funk-cionara sledi, da su društvo oslabila dva dogadaja, usled kojih je bio kroz nekoliko meseci sav rad u društvu uko-čen. Biskupska poslanica nije mogla delovati na starije članstvo, no nekoli-cini naraštajaca, koji su pod vlašču i tiphvom svojih roditelja, uskraeeno je daljnje vežbanje. Tokom godine održano je 6 predavanja i 18 govora pred vrstom članova, naraštajaca i dece. — Društvo imade knjižnicu. Župski prosvetni tečaj polazio je jedan član. Izabrana je ova uprava: starešina M. Lisjak. zam. star. D. Kocbek, načelnik V. Žinič, zam. načel. J. Kedmenec, tajnica V. Saveri, načelnica R. Sokolič, prosvetar S. Šimu nič, blagajnik A. Kuzmič, odbornici J. Mardešić, Đ. Kovač, D. Lisjak, B. Udovič, M. Novak, J. Peranec, V. Jovičič, F. Pačandi, I. Majer i A. Čižmašija, revizori S. Rusak, Žušič i Miser. Sud časti: A. Antauer, S. Horvat i A. Kovač.
Delegat župe br. dr. Milčetič, pozdravivši novu upravu zaželio joj je mnogo rada i uspeha u ovoj godini. a zatim dokumentovanim govorom pobio neistinite navode biskupske poslanice, koja nije imala željenoga uspeha, jer veliki broj seljaka ostao je i nadalje u Sokolstvu te i u ovomc društvu vrši mnoge funkcije pošto ih poslanica nije mogla uveriti da je rad Sokolstva pro-tivuverski. S odobravanjem popračen jc govor delegata, a na novome odboru jc, da društvo u svakom pogledu una-predi svoj rad. — B.
SOKOLSKO DRUŠTVO LUDBREG
U prisustvu 42 članova i članica otvorio je — II ov. g. skupštinu starešina društva, brat Milan Hild, a nakon njega održao je prosvedni govor protiv napadaja Rimokatoličkog episkopata zam. starešine, brat dr. Milan Perič. — Brat tajnik, dr. Dimič podneo je izve-štaj iz kojega se razabire, da društvo ima 199 pripadnika. Tokom godine
znatno se je povečala imovina društva
1 proširila prostorije. Održana je 21 sednica upravnog i izvršnog odbora. Iz opsežnog izveštaja načelnika br. Kan-cijana proizlazi, da vežba poprečno 115 pripadnika, koje vežba prednj. zbor. Društvo je sudelovalo na praškom sletu (3 člana i 3 članice), župskom sletu u Varaždinu, gde su se naročito istakle članice i ženski naraštaj, osvojivši gotovo sva prva mesta, zatim je društvo priredilo uspelu javnu vežbu, više akademija, a sudelovalo je i na priredbama okolišnih društava i četa. Prosvetar brat Krsnik izvestio je da društvo imade prosvetni odbor, koji je održao 8 sednica, osnovao knjižnicu, održao 34 predavanja i 22 govora pred vrstom.
2 predavanja bila su uz film, a 4 s dia-pozitivima. Održan je uspeli tečaj za novo članstvo, koji je bio brojno po-sečivan. Sestra Zupanič podnela je bla-gajnički izveštaj iz kojega sledi, da su primici bili 27.619'10 Din, a izdaci 27 hiljada 509'40 Din. Izaslanik župe, profesor brat Deduš, pozdravio je društvo i održao vrlo interesantan govor o načinu i sredstvima odbrane protiv napa-daja Rimokatoličkog episkopata na Sokolstvo. Izabrana je ova nova uprava društva: starešina M. Hild, zam. star. dr. M. Perič, tajnik dr. M. Dimic, načelnik M. Kovačevič, zam. načelnika S. Kancijan, načelnica Š. Madarič. zam. načelnice O. Županič, prosvetar D. Krsnik, statističar Ivka Perin. gospodar
F. Šambarek, odbornici V. Madarič, F. Fiket, N. Miškulin, J. Hiartec, Y. Fizir,
G. Kemec, D. Havaič, zamenici J. Do-lovski, F. Premec i S Hervoie, revizori K. Dimitrijevič, A. Šajer, R. Apler i J. Šlesinger. — B.
SOKOLSKA ČETA SV. 1LIJA
Starešina čete brat Mikic otvorio je skupštinu (29 I ov. g.) u prisustvu
31	člana pozdravivši prisutne te pozvao članstvo da klikne N j. Vis. Prestolonasledniku »Zdravo!«. — Nakon odušcvljenih ovacija starešini Saveza pročitani su referati pojedinih funkcionera čete. Tajnik je izvestio o stanju članstva (49 članova, 4 članice, 21 na-raštaja i 25 dece). Spominje najveeu proslavil u svom selu, posvetu četnog barjaka, kome je prisustvovao ogro-man broj naroda iz mesta i okolice, a kojom prigodom je i održana vrlo uspela javna vežba. Iz tehničkog izveštaja proizlazi, da je četa sodelovala na javno) vežbi matičnog društva Varaždin, na akademiji prigodom žup-skog sleta s jednom tačkom, na župskim natecanjima, gde je vrsta članova postigla peto mesto, a brat Mindek osvojio 7 mesto i dobio diplomu. Na župskom sletu sudelovala je četa sa 30 članova. U Pragu je nastupio jedan član. Četa jc nastupila i kod javnih vežbi u Črešnjevu, Beletincu i Knegin-cu, a prisustvovala je i proslavi razvida barjaka matičnog društva. Prosvetar je izvestio, da je u četi održano 16 predavanja i veliki broj nagovora. Osnovana jc čitaonica, dočim se članstvo vrlo marljivo i često služi školskom knjiž-nicom. Na svakom koraku išlo je prosvetno delovanje za tim da se podig-ne moralna, sokolska i narodna svest članstva, a i naroda van sokolskih redova. Četa je naročito propagirala an-tialkoholfzam te su do sada postignuti lepi uspesi. Jednoglasno jc izabrana ova uprava: starešina Filip Mikic. zam. star. Antun Domfslovič, tajnik Draga Turzan, načelnik Ivan Stankus. zame-nik načel. Ivan Mindek, prosvetar Božo Turzan, blagajnik Valent Požgaj, odbornici Vjekoslav Sviben i Pavao Dreven, revizori Gabrijel Durkas i Fr. Korpar.
Novu upravu pozdravio je izaslanik matičnog društva, brat starešina Novakovič, zaželio četi i daljnji uspe-šan rad, a zatim osudio neumesni i ne-opravdani napadaj rimokatoličkih bi-skupa na Sokolstvo istaknuvši kako narod ovoga kraja znade dobro da razlikuje veru od klerikalaca. Njegov govor oduševljeno je prihvačen od prisutnih.
B.
SOKOLSKA ČETA JALŽABET
Dana 21 januara o. g. održala je naša četa svoju treču godišnju skupštinu, kojoj je prisustvovao kao izaslanik matičnog društva brat Zvonko Šuligoj. Skupštinu je otvorio starosta če-
te brat Gabrijel Bubanič, koji se osvr-če na poslanicu Katoličkog episkopata, a ujedno izjavljuje, da ga se oslobodi od dužnosti staroste, koju vrši več tri godine, radi ekonomskih poslova.
Zatim su podneli pojedini časnici naše čete svoje izveštaje kako sledi: Tajnik čete brat Marijan Dundovič či-ta župsku poslanicu, te na kraju iste dat izražaj negodovanju spram napadala na Sokolstvo, a iznosi i svoj tajnički referat, koji je jednoglasno primljen.
Načelnik čete brat Krcšimir Mi-haljevič iznosi iserpiv i svestran načel-nički referat u tehničkom pogledu i radu čete Jalžabet u godini 1932 kao i buduče smernice u radu, koji je primljen s odobrenjem.
Prosvetar čete sestra Aman iznosi rad čete na prosvetnom polju, koji je primljen.
Zatim je podneo brat blagajnik St. Pepelko blagajnički izveštaj, koji iska-zuje primitak u godini 1932 u iznosu od 7955'45 Din, izdatak 6512'50 Din, te prema torne ostatak od 1442'95 Din.
Nakon priinljenih izveštaja dat je dosedanjem odboru apsolutorij, te je izabran novi kako sledi: starosta br. Stjepan Pepelko, buduči se dosadašnji starešina zahvalio. Potstarosta br. Madarič Pavao, tajnik brat Marijan Dundovič, načelnik brat Krcšimir Mihalje-vič, prosvetar sestra Aman, blagajnik brat Mirko Grdan.
Nakon izbora nove uprave uzeo je reč izaslanik društva brat Zvonko Šuligoj, koji pozdravlja članove u ime matičnog društva sa sokolskim Zdravo. Dalje brat izaslanik apelira na članove vežbače, da redovito pohadaju vežbe, buduči je rad u ovoj godini velik i op-sežan radi ljubljanskog sokolskog sleta. Dalje aplicira brat izaslanik na poslanicu te iznosi prijašnji tolerantni rad Sokola sa strane Katoličkog episkopata, dok se sada sa strane eptsko-pata nastoji dovesti u sokolske redove smutnju. Govor brata Zvonimira Šuligoja saslušan je s pažnjom i odobravanjem. Četa Jalžabet broji 31 člana, dve članice, 32 naraštajaca, 28 naraštaj-ki, 40 dece muške, 30 ženske.
U nadi, da če rad u ovoj godini biti još veči i svestraniji zaključena je ovogodišnja skupština. — K. M.
SOKOLSKA ČETA SRAČINEC
Dana 22 januara o. g. održana je glavna godišnja skupština Sokolske čete u Sračincu u prostorijaraa osnovne Škote. Skupštinu jc otvorio brat Martin Majcen i pozdravio je prisutne bi-ranim rečima, te na koncu upozorio braču Sokole, da složno rade kako bi Sokolska četa u Sračincu mogla što bolje raditi i napredovati. Skupštini je prisustvovao kao izaslanik društva Varaždin brat Surbek, učitelj. On je u svom govoru ostro osudio napadaj Katoličkog episkopata na Sokolstvo. Taj su govor saslušali Sokoli-ce pazljivo i jednoglasno ga. odobrili, a osudili napadaj Kat. episkopata.
Nakon toga podneli su svoje izveštaje:	tajnik i blagajnik Andrija
Majcen, načelnik Andrija Kuhar i prosvetar Janko Boroša. Svi izveštaji su jednoglasno primljeni i odobreni. Posle toga aklamacijom je izabran ponovno za starešinu, uz burno odobravanje, brat Martin Majcen, za zame-nika starešine Duro Kuhar, za tajnika i blagajnika Andrija Majcen, za pro-svetara učitelj Janko Boroša, za načelnika Andrija Kuhar, a za zamenika Flegar Franjo.
Na koncu je govorio osnivač Sokolske čete u Sračincu brat Martin Majcen i stavio na srce svima Soko-lima da ostanemo verni sokolskim na-čelima. Nakon toga skupština je za-vršena uz oduševljene poklike: Živeo Kralj i čitavi Kraljevski Dom, te živila Jugoslavija. — J. B.
SOKOLSKA ČETA VRATIŠINEC
Dne 5 februara proslavila je naša četa na svečan način rodendan velikog biskupa Štrosmajera. Proslava je zapo-čela s pevanjem državne himne. 4za himne održao je prigodno predavanje brat Pelikan. Na programu bile su dve deklamacije: »Tebi« i »Apostolu Jugo-slovenstva«. Iza deklamacije izvodile su pojedine kategorije ljubljanske pro-
v . ■
Upravni oPcoi	-og	orosiva	»arazdnu
ste vežbe, koje su se u kratko vreme uvežbalc. Akademija je bila završena s pevanjem pesme »Pojmo pesmu«. Po-set je bio odličan. Uspeh moralni vrlo dobar.
Zupa Vel. Bečkerek
SOKOLSKO DRUŠTVO BANATSKI KARLOVAC
Godišnja skupština održana je 29 o. m. u čitaonici ovd. Sokolskog društva. Posle iznešenog godišnjeg izveštaja, prešlo se na biranje nove uprave. Uprava je mahom ostala stara, s vrlo malim izmenama. Skupština je protekla u največem miru i saglasno-sti. Starešina je ostao i na dalje t. j. za
1933	god. dr. Svetozar Mijatovič, načelnik Vladan Pavlovič, upravitelj osn. škole, načelnica Ana Surič, učiteljica, sekretar Pavle Maluševič. p. beležnik, blagajnik Emil Ror, knjigovoda, prosvetar Petar Veber, rim.-kat. župnik.
Mč.
Dobar predi jak
s prednjačkim ispitom traži namešte-nje u kakovoj tvornici kao radnik, — ustanovi kao podvornik, ili bilo koje slično mesto uz obavezu, da če savesno i marljivo raditi u mesnom Sokolskom društvu.
Stevan Sekulič Dalj, kod Osijeka
Zupa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO BREGANA
Prošle nedelje održana je godišnja glavna skupština Sok. društva u Bregam, koja je bila dobro posedena. — Skupštinu je otvorio br. starešina Pero Rajeevič i pozdravio prisutne, naš to se je osvrnuo na več poznatu poslanicu Katoličkog episkopata, te na koncu predložio glavnoj skupštini, da se po-šalje Savez« SKJ protestni brzojav, koji je bio jednoglasno prihvačen. Posle toga bila je po bratu prosvetaru pročitana poslanica SSKJ.
Zatim je tajnik br. Kalin Feliks podneo iserpni tajnički izveštaj iz ko-jeg se moglo razabrati, da je rad u društvo bio dosta opsežan. Uglavnom je minula godina prošla u intenzivnem radu pripremanja za proslavil desetgo-dišnjice svog opstanka i za razne nastope. Društvo ima tri otseka: pevački, glazbeni i diletantski, a broj svih pripadnika iznosi 115. Od toga otpada na vežbače 58, dakle 65%.
Društveni načelnik br. Milan Jefi-nek izvestio je o tehničkom radu društva. Iz njegovog izveštaja razabiremn. da su sve kategorije u prošloj godini vežbale kroz čitavo vreme, osim jedno-mesečnog odmora, pa je prema tome bilo u ccloj godini 377 vežbovnih dana sa 3627 vežbača. Društvo je takoder aktivno sudelovalo na župskom sletu u Zagrebu, na javnoj vežbi Sokolskog društva Brežice, Dobovo, Brdovec, Krškoj vasi i Podsusedu sa 72 vežbača, a na domačim tehničkim prirei&a ma nastupilo je 330 vežbača. U julu vršilo se pokusno natecanje članova i m. naraštaja u plivanju. Tehnički r*d bk> je dva puta pregledan od strane župskog načelništva.
Brat prosvetar Dolinar Zdenko-prikazao je u svom izveštaju prilike i utica je, koji uplivaju na razvitak sokolskog rada, a uglavnom dao tuma-čenje biskupske poslanice. Blagajnik Feliks Kalin izvestio je o blagajničknm stanju društva, dočim je o celom dru-štvenom inventaru dao izveštaj brat Franjo Bratanić. Zatim je član nadzor-nog odbora br. Drago Rotkovič izvestio, da je nadzorni odbor pregleda® društveno poslovanje u prošloj godini i da je našao sve u potpunom redu, pa predlaže, da se starom odboru dade odrešnica. Da je rad u društvu u prošloj godini tekao na opče zadovoljstvo, videlo se nakon pročitanih izveštaja, koje je skupština primila s odobravanjem, pa je aklamacijom izabrana po kandidacionom odboru predložena uprava društva, koja je gotovo u celosti ostala nepromenjena. Starešina Pero Rajčevič, zemenik Franjo Aleksič, tajnik i blagajnik Feliks Kalin, n*<N' nik Dolinar Zdenko, zamenik Milan Jelinek, prosvetar Dolinar Zdenko. — članovi odbora: Rotkovič Mimi. Hribar Amalija, Kalin Josip, Sterniša Al., Živko Stjepan, Goršak Miko, — Nadz. odbor: Rotkovič Drago, Bratauič Fram Šetinc Anton, Šinkovec Anton. — Prosvetni odbor se konstituisao ovako: pretsednik Dolinar Zdenko, tajnik le-liks Kalin:	članovi:	Dolinar Elvira.
Rotkovič Mimi, Frlan Maca, Rotkovič Drago. —- Prednjački zbor sastoji se: Dolinar Zdenko. Jelinek Milan, Rotkovič Drago, Udir Francka, Frlan Maca, tajnik pred. zbora i načelništva Feliks Kalin. — Fs.
SOKOLSKO DRUŠTVO GLINA
Ovo društvo održalo je 29 januara o. g. svoju glavnu godišnju skupštinu. Skupštinu je otvorio br. starešina dr. Metikoš Milan lepim pozdravnim govorom u kojemu je osobito istaknuo današnje opoenite prilike ne samo kod nas, več Biljem čitavog sveta i upozorio. da baš Sokolstvo sa svojim radom
Str. 10
»SOKOLSKI GLASNIK«
God. IV - br. 8
može mnogo da doprinese staloženju i ponovnom normalnom toku današnjeg stanja. Napose je br. starešina podvu-kao značaj i misiju Sokolstva u našoj državi, kao nosioca zdrave i napredne misli. Pozdravni govor brata starešine bio je pozdravljen burnim odobravanjem.
Iza toga se prelazi na eitanje izve-štaja o godišnjem radu braće tajnika, načelnika, sestre načelnice, blagajnika
i	prosvetara, koji su saslušani i prim-
1	jeni od skupštine s burnim odobravanjem.
Tada se prešlo na biranje uprave za godinu 1933. Uglavnom uprava osta-je ista, samo je za zamenika starešine izabran br. Svetozar Davidović, poznati dugogodišnji sokolski radnik. Skup-ština je završila na opče zadovoljstvo
i	s nadom. da če ove godine rad Sokola biti veči na dobrobit našega naroda
i	naše velike domovine Jugoslavije.
*
Sokolsko društvo Glina priredilo je 5 februara u svojim prostorijama svečanu proslavil Štrosmajerova dana u 11 i pol sati pre podne. Proslavu je otvorio brat prosvetar iserpljivim pri-kazom velikog biskupa J. J. Štrosmajera, prikazavši ga kao velika čoveka, velika svečenika i narodnog borca, pose-bice kao apostola Jugoslovenstva. Iza toga su sledile deklamacije i zborna pevanja. Pevačkim zborom upravljao je brat Jakov Špilevoj. Proslavi su pri-sustvovale sve sestre i brača kao i mnogo gradanstva.
SOKOLSKO DRUŠTVO KRAPINA
Ove se je godine Štrosmajerov dan naročito svečano proslavio, ne sanic u školama našega mesta, nego oso-bito u Sokolskem društvu, koje je je-dnako svečano več 27 januara proslavilo Dan sv. Save. Odlična predavanja održale su kod prve proslave s. Voska Ljubica, a kod druge s. Pavičič Paula, nastavnice gradanske škole. — Ostale tačke programa izveli su učenici gradanske i osnovne škole. Poset je bio kod obih priredaba vrlo dobar ne .samo sa Strane članstva nego i od prijatelja Sokolstva izvan društva.
Prigodom proslave Štrosmajerova dana obavestila je uprava Sokolskog društva prisutne o svojoj akciji oko toga, da se i žiteljstvu sreza krapin-skog dade zaslužba od kredita votira-nog za nezaposlene i za javne darove, a od kojega je navodno srez Krapirm,
i	ako jedan od najsiromašnijih, imao biti izlučen. Svi su s oduševijenjem i velikim simpatijama primili to saopče-nje o plemenitom i humanom nastoja-nju Sokola naprama svojim siromašnim sugradanima.
Štrosmajerov dan proslavljen jc i kod naših četa, a osobito svečano i uspešno od čete u Zaboku. Predavanje je održao prosvetar čete br. R. Borov-čak pred brojnom publikom iz i izvan čete, a sokolska deca i naraštajci izveli su ostali deo programa, koji se sastojao od deklamacija, pevanja i pri-godnog prikazivanja.
Pri društvu u Krapini organizuje se sada na poticaj prosv. odbora pe-vačka i diletantska sekcija na čelu s bračom ing. Miličem, ing. Dominičem i štauberom. Pev. sekcija broji več sada oko 30 članova, koji če se broj i povečati dok se upisivanje svrši, jerseunju upisuju i učitelji iz okolišnih škola. — Društvo imade da dobije do 15 o. m. naručene tambure, pa če odmah početi ntenzivnim radom i tambu raška sekcija, koja je več sastavljena.
Društvo je pristupilo radovima oko priređivanja prostorija za uređe-
nje društvene čitaonice i knjižnice, koja ima da bude otvorena možda več tokom ovoga no najkasnije u prvoj polovici idučeg meseca.
Prednjački zbor zaključio je, da če več ovoga tedna započeti s društvenim prednjačkim tečajem, koji če dati društvu dovoljan broj voditelja raznih kategorija, ^ a na čijoj nestašiei naše društvo več od početka opstanka mnogo trpi. Na taj če se način u najskorije vreme razviti i tehnički rad u društvu
—	osobito s decom i naraštajem.
U nedelju dne 12 o. m. prirediče naše društvo za decu natecanje u prostim i redovnim vežbama i deklamacijama. Pobednici če biti nagradeni sokol sk im knjigama, Medu decom se opaža velik interes za to natecanje, pa ima puno nade, da če to natecanje doneti ploda.
Otkada su biskupi udarili na naše društvo i na Krapinu osečamo, da se n^ši redovi još više stešnjuju i da svaki još večom ljubavlju prianja svom sokolskom delu. Dapače opažamo da i izvansokolski redovi dolaze bliže k nama, pa zato doista ne znamo, da li bi se na biskupe više srdili ili bi se više veselili efektu koji su svojom poslani-com polučili. ,
SOK. DRUŠTVO LIPO VL JA NI
U nedelju dne -5 februara t. god. je naše društvo održalo akademju, ko-joj je prisustvovala i Sokolska četa iz Kraljeve Velike. — I moralni i materi-jalni je uspeh bio najbolji. — Hvala našem domačem narodu, koji sokolsku stvar jugoslovenski shvača. — Naža-lost susedna bratska sokolska društva nisu se odazvala što im ne služi na čast kao Sokolima.
SOKOLSKO DRUŠTVO SISAK
Sokolsko društvo u Sisku održalo je u nedelju 5 februara posle podne akademiju u spomen rodenja velikog biskupa J. J. Štrosmajera. Program akademije bio je vrlo biran i obilat. Akademiju je otvorio mali Lugarič s deklamacijom o Štrosmajeru. Zatim je prosvetar br. prof. Nikola Bačič održao jedno prigodno predavanje u koje-mu je izneo mnogostrani i veliki nacionalni rad dakovačkog biskupa. Evoci-rao je njegove velike zasluge na kul-turnom i političkom polju. Prikazao ga je kao velikog Slovena, kao čuvara narodnih prava i kao sjajnog pobornika jugoslovenskog jedinstva. Spomenuo je štrosmajerovo patriotsko držanje prema Sokolstvu u kome je video braniča narodnih prava. Nakon toga sledile su još neke prigodne deklamacije. Akademija je završena igrokazom »Naša djeea« od Jovana Udickoga u kome se simbolički prikazuje razmirice i pomi-renje jugoslovenske brače. Posle akademije razvila se u dupkom punoj dvorani animirana zabava s plesom. Domačin ove priredbe bio je starešina dr. Lujo Auer.
SOKOLSKA ČETA STARO PETROVO SELO
Dana 29 januara ove godine odr-žala je Sokol, četa u Starom Petrovom Selu svoju redovnu godišnju skupšti-nu.
Skupštinu je otvorio brat starešina Kraljevič s lepim pozdravnim govorom. Zatim je izaslanik matičnog društva brat Gazapi pozdravio sa strane matičnog društva sestre i braču Sokole
i	u svom govoru razložio smer i cilj Sokolstva, a dotaknuo se i poslanice rimokatoličkih biskupa.
Nakon toga dali su svoja izvešča brača funkcioneri: tajnik, blagajnik i načelnik. Sva izvešča bila su temeljito obradena, a naročito brata tajnika Radovanoviča. Sva su izvešča po skupšti-ni primljena na znanje, data je odreš-nica i izabran je novi odbor sa svim starim časnicima osim načelnika.
Skupština je odobrila jednoglasno protestne brzojavke proti v napadaj a na Sokolstvo sa strane Rimokatoličkog episkopata.
SOKOLSKO ČETA GILETINCI
Naša četa održala je 1 januara o. g. svoju glavnu skupštinu, te potvrdila prijašnu upravu i to kako sledi: Ivan Bakunič, starešina; Mato Terzič, načelnik; Stevo Milisavljevič, tajnik; Đu-Terzič, prosvetar; Karlo Vuicetič, zam. starešine; Ferdo Terzič, blagajnik; Martin Terzič i Ivo Martinovič, revi-zioni odbornici. — Brat starešina Ivan Bakunič otvorio je skupštinu, te izve-stio o radu čete. Skupština je jednoglasno prihvatila predlog, te so zadovoljila o radu prijašnje uprave.
Dana 22 januara 1933 održala je naša četa svoju sednicu da protestira protiv poslanice Katoličkog episkopata, te je utvrdila da se sokolska četa drži još tvrđe nego što je bila. Odbilo se je napade, koji se tiču našega Sokolstva.
Pre poslanice Katoličkog episkopata brojila je naša četa 34 člana, a sada broji 40 članova, a držimo da če biti još više pojačana.
SOKOLSKA ČETA KONJŠĆINA
Sokolska četa Konjščina održala je svoju prvu glavnu godišnju skupštinu 15 januara, u prisustvu društvenog starešine dr. Mohra i ostale brače iz Zla-tara, a prisustvovao je i sreski načelnik dr. Šoljič. Starešina čete br. Tihomir otvorio je skupštinu i pozdravio braču u ime čete, kao i sreskog pogla-vara. Starosta br. dr. Mohr održao je vrlo dirljiv govor o Sokolstvu, a na kraju govora istaknuo je čitanje poslanice Katoličkog episkopata dne 8 januara o. g. Tom zgodom osudio je po-stupak katoličkog klera što je prisut-no članstvo s oduševijenjem saslušalo.
Zaključeno je jednoglasno, da se pošalje protestni brzojav Savezu SKJ
i	Pretsedniku Ministarskog saveta, što su svi prisutni prihvatili sa živeo — Zdravo!
Iza toga dali su svoje godišnje iz-veštaje brača tajnik i blagajnik br. Svaljek i načelnik br. Dvorščak.
Svi izveštaji su primljeni s odobrc-njem bez i jedne primedbe.
Zatim se prelazi na izbor novog odbora u koji su ušli: starosta ing. Tihomir, zam. staroste: Bratuša, rud. činov., tajnik: Pokrivač, rud. činov., blagajnik: Horvat, rud. činov., načelnik: Kletthofer, zamenik načelnika: Bergman, načelnica: Kralj, učiteljica, prosvetar: Brosig, učitelj, zamenik prosvetara: Babič, učiteljica, revizor: Ja-gušt, trgovac, revizor: Hacek, zemljo-radnik.
Rad ove čete pokazuje sve veči uspeh, pa ako se ovako nastavi može-mo se nadati, da če za koju godinu postati samostalno društvo.
SOKOLSKA ČETA SELA
Sokolska četa Sela kraj Siska iza svoje godišnje skupštine počela je živ-Ijim radom.
Dne 2 februara o.^ g. priredila^ je četa akademiju u počast dra Josipa
Jurja Štrosmajera. Proslov je održao novo izabrani starosta brat Tihi, koji je prikazao u kratkim potezima rad sokolske ideje.
Misao brata Tihoga bila je prikazana u tome, što u današnjoj četi nema posla nikakovom partizanstvu, nego je sve nadahnuto duhom velikoga učitelja Tirša, duhom ljubavi i prosve-čenosti koju ima Soko gojiti u našem narodu.
Iza govora nastupio je naraštajac Culig Ivan s deklamacijom »Rodu o jeziku«. Ostale su točke bile tehničke naravi, a najzapaženija je bila točka koju je izveo ženski podmladak Sokolske čete u Selima pod vodstven} brata prosvetara Dumboviča.
Priredbi su gostovali članovi i članice Sokolskog društva Sisak i članovi Sokolske čete Lekenik.
Akademija je svršena s prekras-nom deklamacijom »Novo pokoljenje« od Alekse Šantiča; deklamovala je na-raštajka Maja Jurina, učenica IV raz. osnovne škole Sela.
Dne 4 februara o. g. priredila je Sokolska četa Sela svečanu proslavu u pomen dru Josipu Jurju Štrosmajeru. Sokoli su prisustvovali misi, a posle mise bila je sednica na kojoj je održao brat prosvetar prof. Nikola Bačič iz Siska predavanje o životu i radu J. J. Štrosmajera. Okrožni načelnik brat Lugarič izvestio je o daljnjem tehni-čkom radu, a na to je starosta brat Tihi zaključio sednicu.
SOKOLSKO DRUŠTVO PAKRAC
Sokolsko društvo Pakrac svečano je proslavilo pomen velikom biskupu Josipu Jurju Štrosmajeru. Na sam dan
4	februara delegati društva prisustvo-vali su bogosluženju u ovdašnjoj rimo-katoličkoj crkvi, a u veče u prostorijama Sokolskog doma priredena je akademija koja je vrlo dobro uspela.
Sama svečanost otpočela je svira-njem državne himne, zatim je prosvetar brat A. Magovac_održao prigodan govor, oertavši rad Štrosmajera, koji je svakom prilikom zaslužio ime veli-kog apostola slovenstva.
_ Govor prosvetara pazljivo je sa-slušan, i na završteku burno pozdravljen^ nakon toga, ženski naraštaj i članice izvele su po jednu tac- u vežbi kao i članovi dve tačke na spravama. Naročito je primečen dostojanstveni nastup naših vežbača i vežbačiea, što je znak topie ljubavi prema sokolskom radu.
Posle svršenog programa koji je bio posečen i od večine naših uglednih gradana, kao i lenog broja članova bratskog društva Lipnik, nastala je igranka.	A,	M,
Širite tokoifku š ampu
„Sokolski Glasnik" „Soko" „Sokolic" i Našu „Radost"
Širite sokolsku šiampul
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
I. sveskat E. Ganglt 0 sokolski ideji.
II.
Dl.
IV.
V.
VI.
VII.
VIII. VIII. a
IX.
Ing-. Lado Bevci Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav TyrSt Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
Jen Kren: Cilj sokolskih teženj.
E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Ploven, tekst ) Isto. (Srpsko - brvatski tekst.)
Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. Miroslava Tyrša.
Svaka sveska stoji 3 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačusi ODBOJKA (VOLLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	Fraktički udžbenik čeŠkog jezika.
U kartonu 15 Di n
Dr. Viktor Novak: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin: ČEHOSLOVACI I ČEHOSLOVAČKA
U kartonu 15 Din
ZJugoslovenska Sokolska Matica
JEjubljana, ^Narodni dom telefon 25-43 / %Račun voštanske štedionke £jubljana 13.831
81-7
U Varaždin I okollcu, braćo Sokoli I
Čast mi je svratiti Važu pažnju na moju novootvo-rene trgovinu svakovrsnog
GRADJEVNOG i OGR1JEVNOG MATERIJALA
i to: tesane gradje, dasaka, letava, štoflna, cementa, I. razr. suha buk. drva za obrije v na prost, metre piljeno i cije-pano na vagu, ug-jena najboljih vrsta svijetlog i smedjeg, ugljena od bukovog i leskovog drveća za glad nje.
Osvjedočite se o dobroj kvaliteti, o zajamčeno tačnoj mjeri i najnižoj oijeni sve navedene robe Bičete uvjek brzo, solidno i postano gosluženi.
U oiekivanju Vaših bratskih narudžaba i preporuka ostajem sa Zdravo I
Ivan Kriioul,
ge_l	Varaždin, Kukuljevičeva ul. 44
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
n«« 12» J> Zagreb, Kraljice Marije 6 Filijala^ograd
DraVIKO H8ICIC ——......................................
Dobavljač Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije ^alal* IHot°1'””
•	T	el	e	r	o	n_2-61 • Ul
Brzojavni naslov: „Trikotaža** Zagreb ♦ Telefon interurban 26-77	’_1
Izr ad ju jem sve vrsti sokolskih potrepstina za javni i izletni nastup svih kategorija našega članstva i to tačno prema propisu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije Slike u originalnim bojama propisnih odijela nalaze se u knjiži .Organizacija Saveza SKJ“. — Zahtjevajte ejenike i prospekte. — Cijene vrlo
umjerene, a za točnu i solidnu izradbu jamčim.
Oglašujte
u »Sokolskom glasniku«!
-0-
» Spomen - Klince «
' ktcatire — za osveienje sokolske zastave
najbolje i jevtino izradjujt
МГ&К.О ŠMAT, graver Beograd, T e ra z i j e 1
83-7
t
Sirite
Sokolski glasnik" „S o k o“
„Sokolid" i
KUUMUff-DIB
|ш^миш|тм11
„N a š u
radost"
limsko-športske poftgEŠ^J2£
Pružam Vam mogućnost nabave sve-ukupne opreme uz najpovoljnije cijene
PRVA 3UGOSLAVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPSTINA
M. DRUCKER ♦ ZAGREB, ILIČA 39
KR. DVORSKI DOBAVLJAČ
Zatražite opširne besplatne ejenike 1
Sli 'n imate potrebne knjigi?
Sokolska literatura, športne, leposlovne, mladinske, znanstvene, šolske knjige. Velika zaloga slovenskih, srbskih, hrvatskih in drugih slovanskih, angleških, francoskih, nemških in drugih knjig.
hi
Knjigarna Učiteljske tiskarne
Maribor
Tyrieva cesta 44
Lj ubljana
Frančiškanska ulica 6
85-7
BI -7
Izdaje Savez SA*. krMl.vta.	(E.	Ga.,1)	•	IM	I	»Uk	t*,	•	U~*0*	ВЛ1»*Л1	.UA	•	VA.	tUW.rn.	<pr.t.t.v»ik	F,a.ci	Štruk.lj),	svi	u	Ljub«..!
S