Poštarina plaćena n gotovom
Godina Vin. Broj 38.
U Zagrebu, 18. septembra 1936.
Pojedini broj stoji dinara 1.50


za Sloveiiiju
Julijske Krajine Ljubljana. Erjavčeva 4a
J

Talijanski radnici se bune. U Italiji Je otkrivena razgranala antifašistička organizacija. Kadnlcl manifestiraju 1 skupljaju novac za Španjolsku vladu. Na Siciliji se vrSe atentati. Cijela Italija Je preplavljena antifašističkim manifestima.
G1ASHO SAVEZA JUGOSIOWNSK»M EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
NOVI RAZNARODOVALNI
NACRTI
Kakor običajno tudi letos objavljajo fašistični listi ob otvoritvi šolskega leta razne članke, ki se bavijo z »vzgojo« mladine v Julijski Krajini. Ti članki prinašajo marsikatero zanimivo statistiko, iz njih pa izvemo vsaj neposredno tudi marsikaj, kar se sicer izvaja, o čemur pa previdno molčijo.
Tako je »Piccolo della Sera« od 11 t. m. objavil članek pod naslovom »Obmejni režimski in politični problemi« daljšo razpravo o kmetijskem šolstvu. Iz tega članka izvemo, da je vlada vzdrževala trinajst dvoletnih kmetijskih tečajev, ki jih lahko primerjamo z našo meščansko šolo kmetijskega tipa. Ko-zorcij za tehniško izobrazbo v Tržaški pokrajini vzdržuje dvajset kmetijskih nadaljevalnih šol. Ustanova Faina je otvorila 40 kmetijskih nadaljevalnih šol na deželi in proslulo društvo »Italia Redenta« pripravlja za to šolsko leto kar 500 kmetijskih tečajev. O namenu in nalogah teh tečajev smo že ponovno pisali v našem listu. Njih namen ni morda ta, da bi dali slovenskemu in hrvaškemu kmetu potrebno strokovno izobrazbo, temveč, da mu prisilno vtepajo v glavo italijanščino in ga skušajo navduševati za Italijo in fašizem.
Sedaj pa prihaja pisec v »Piccolo della Sera« s predlogom, da naj izmed slovenske in hrvatske podeželske^ dece izberejo fašistični veljaki (podeštatje, fašistični tajniki, poveljniki balil) najbolj nadarjene dečke in naj jih pošljejo na kmetijske srednje šole. Tam naj se vzgajajo v takem duhu, da postanejo v domačem kraju zaupniki faš. stranke, podeštatje, načelniki raznih fašističnih ustanov in podobno. V šoli naj se radi tega ne nauče samo poljedelstva, temveč naj se predvsem izučijo v govorništvu, tako da lahko, nastopijo kot govorniki na raznih fašističnih in patriotskih manifestacijah. Ta namen da naj se ne prikriva ne učencem ne njihovim staršem, temveč da naj se jim odkrito pove, da je sprejem v šolo, predvsem pa vživanje brezplačnega mesta v dijaškem konviktu in štipendije nujno združeno s pogojem, da se učenec udinja v fašistično politično službo.
člankar misli seveda v prvi vrsti na dečke, ki bi prevzeli posestvo po svojih starših. Ne pušča pa iz vidika tudi druge, katerim odkriva možnost zaposlitve v državni službi, predvsem pri fašistični gozdni milici, ali pa službo v Abesi-niji.
Načrt še ogreva na predlog,_ ki je v zadnjem času padel že od več strani, da naj se namreč ukine dosedanja italijanska gimnazija v Tolminu in da naj se mesto nje otvori posebna gorska kmetijska šola.
Zanimivi so razlogi, ki jih navaja za odpravo dosedanje gimnazije, kajti iz tega se najbolje pozna, kako so skušah gimnazijo umetno vzdrževati in kakšni so bili njeni pravi nameni. Kot glavni razlog se navaja deistvo’,,d^:.se jPr® sor ji le s težkim srcem odločijo, da nastopijo službo v Tolminu in da je njihova edina želja da jih čimprej kam drugam premestijo. Jasno je, kakšni morejo biti uspehi ob takem učiteljskem zboru. Da je bil obstoj gimnazije zasiguran, je država ustanovila poseben konvikt, ki nosi ime po Slovencu Francetu Škodniku iz Kanala, ki je služil kot general v italijanski vojski. Kot tak je učil kralja Humerta I. nemščino. Zavod, ki nosi po njem ime, pa služi naj-brutalnejšemu poitalijančevanju in raznarodovanju slovenske mladine. O tem priča že preračun j ena sestava gojencev. Od 80 gojencev, ki jih lahko prejema zavod, njih je po določenem programu 50 iz furlanske nižave, od italijanskih blest ob zapadni istrski obali ali celo iz starih pokrajin Italije, in le 30 jih je slovenskega pokolenja in iz bližnjega okoliša Tolmina. Očitno pa tudi ta uredba v konviktu rn imela uspeha. Plankar ugotavlja, da ti italijanski Učenci niso mogli imeti nobenega vpliva na domače slovensko prebivalstvo, ker živijo med zidovi zavoda. Toda tudi na manjšino slovenskih tovarišev ni biogel biti njih vpliv posebno jak, kajti sicer ne bi člankar trdil, da bi v teh trideset slovenskih fantov »duševno« z neprimerno večjim uspehom »preoblikovalo« ako bi bili raztreseni po raznih zavodih stare Italije. Analogne zaključke napravlja glede 15 sl?vei}skih deklic, ki žive poleg enakega števila italijanskih deklic zbranih od vseh vetrov, v dekliškem zavodu. Radi ^ navedenih raz-togov moramo tedaj pričakovati, da bo-
TALI JANŠKO-JUGOSLAVENSKI ODNOSI :
BRITANSKA ŠTAMPA SE SVE VIŠE ZANIMA ZA JADRAN I ZA ANTIJUGOSLAVENSKE
NAMJERE FAŠISTIČKE ITALIJE
Engleski list »Western Mail« iz južnog Walesa, od 3 septembra, donosi pod naslovom »Italija želi da vlada Jadranom« članak Johna Ewansa, u kome se veli:
Jadran je uvijek igrao bitnu ulogu u historiji Italije Ulazak Italije u svjetski rat bio je dobrim dijelom odlučen rtjenom željom da osigura dominaciju na Jadranu. Italija ima tri glavna razloga što želi tu dominaciju:
1.	Talijanska duga obala je izložena opasnosti u slučaju rata.
2.	Jadran je jedina linija za političku i ekonomsku ekspanziju Italije na Balkan.
3.	Tragovi rimske i venecijanske kulture duž Jadrana navode običnog Italijana da vjeruje da on ima s pravom pretenzije na »Mare Nostro«.
Ugovori o miru i talijansko prodiranje u Albaniju dali su Italiji veoma jak položaj na Jadranu. Otranski kanal koji je 80 kilometara širok može da se dominira iz Italije, a sa utvrdjenjem otoka Saseno na albanskoj strani taj je položaj još pojačan. U Sjevernom Jadranu Italija ima
Istru, ostrvo Cres i Lošinj koji blokiraju čitavu hrvatsku obalu. Na jugu talijansko ostrvo Lastovo nalazi se u opasnoj blizini Splita, Dubrovnika i Kotora.
Italija je pak Rapalskim ugovorom napustila hrvatsku i dalmatinsku obalu u korist Jugoslavije i odrekla se svojih zahtjeva na tu obalu, koja sa mnogobrojnim ostrvima i dobro zaštićenim zalivima pruža mogućnost vanrednih pomorskih baza za podmornice, nasuprot talijanskoj i albanskoj obali koje su siromašne u ostrvima i zalivima Premda jugoslovenska mornarica ne pretstavlja nikakvu opasnost za Italiju na Jadranu, ipak bi pogodna jugo-siovenska obala u slučaju kakvog sukoba na Sredozemnom moru primorala Italiju da drži dobar broj ratnih ladja na Jadranu. Ako bi neprijateljski ratni brodovi uspjeli da prodju kroz Otranski kanal, ili ako bi se neprijateljski brodovi našli u jugoslovenskim vodama kada bi rat izbio, tada bi jugoslovenske pomorske baze pret-stavljale ozbiljnu opasnost za Italiju. Stòga bi Jugoslavija mogla biti značajan faktor u eventualnom Sredozemnom paktu.
Zbog svega toga talijanski imperijalizam dražio je uvijek Italiju u poratnom periodu. Razna nacionalistička i iredentistička talijanska udruženja imala su punu potporu fašističke štampe u odgoju javnog mišljenja i svijeta u Italiji s obzirom na jadransku obalu kao na talijansku teritoriju. Tako je 1930 Biscotini objavio knjigu u kojoj veli: da Dalmacija mora biti talijanska iz historijskih, strategijskih
1	političkih razloga.
Što se tiče talijanskih zahtjeva na Dalmaciju, oni se gotovo isključivo zasnivaju na rimskim starinama i venecijanskim spomenicima. Inače je stanovništvo Dalmacije u ogromnoj većini slavensko i antitalijan-sko. Talijani se mogu naći kao stran ele-menat u gradovima duž obale, kao što se oni mogu naći u gradovima na obalama Sredozemnog mora. Inače apsolutno nema talijanskih seljaka u Dalmaciji. Njih ima u Dalmaciji samo nešto izmedju sedam do osam hiljada, gdje oni sačinjavaju samo
2	posto od cjelokupnog stanovništva; ostali 98 posto su Jugoslovcni.
Dalmatinski iredentistički pokret u Italiji se naglo širi
»La Volontà d’Italia«, rimski imperi-j'alistički organ bivših ratnih dobrovoljaca i Komiteta za dalmatinisku akciju izvještava u broju od 31 augusta, da su članovi Komiteta za dalmatinsku akciju u pokrajini Novara održali, u toku prošlog mjeseca mnogobrojne iredentistič-Ke konferencije u ovim općinama: Caliate, Momo, Suno, Trecate, Cameriano, Casalino, Vespolate i Carpignano. Glavni govornici su bili profesor Fontana, dr. Macchi, dr. Fedele i Mainardi, članovi upravnog savjeta.
Jablanica, septembra 1936 Polovicom mjeseca augusta vratilo se iz Jugoslavije pet naših mladića, i to: štem-berger Anton zvan Brkopčov, Štefančič Josip i njegov brat Alojz zvani škrljovi, Hrvatin Anton i njegov brat Franjo. Ovi naši mladići bili su na radu u šumama u Slavoniji, čim su prispjeli kući, uhapsili su svu petoricu i odveli ih u Bistricu, četvoricu su ostavili u zatvoru, dočim su Štefančič Alojzija uzeli u vojsku i otpremili u Abesiniju, odakle se sada javio svojima.
Preostaloj četvorici je bilo 5 o. mj. sudjenje u Bisitrici. Tu su bili osudjeni: štenberger Anton na godinu i dva mjeseca zatvora i 1000 lira globe, Štefančič Josip na 11 mjeseci zatvora i 1000 lira globe, te Hrvatin Anton i Franjo svaki
»U svim pomenutim mjestima bio je prisutan i veliki broj gradjanstva, dok su članovi Komiteta bili uvijek prvi na svakoj manifestaciji. Konferencije su uvijek otvorene i zaključene sa pozdravom Dučeu, a odnosile su se na aktuel-ne probleme Sredozemnog mora. Zbog toga su izazvale najživlje interesovanje kod slušaoca, tako da su se uvijek upisivali mnogobrojni članovi u Komitet za dalmatinsku akciju. U toku septembra održat će se nove konferencije u drugim općinama«.
na 6 mjeseci zatvora i svaki na 800 lira globe. Napominjemo da su svi ovi mladići vrlo siromašnih roditelja, pa ne znamo odakle će njihovi roditelji platiti tu globu. Bojimo se da će i njima staviti za globu marvu ili imanje na dražbu, kao što u posljednje vrijeme čine mnogima koji su globijenl. — Graničar.
KONFINACIJE RADI SLOVENSKEGA PETJA
Gorica, septembra 1936. — Okoli Kanala na Goriškem je bilo aretiranih več slovenskih mladonKev, sedem od nih, (med njimi tudi Karel Jermol iz Avč) je bilo konfiniranih na štiri leta. Očitali so jim, da so peli melodije fašistične pesmi »Faccetta nera« toda s slovenskim besedilom, ki je parodija itlaijanskega izvirnika.
STRATEGIČNE NAPRAVE OB MEJI NAD IDRIJO
Idrija, septembra 1936 (Agis). — Cesta iz Veharš pri Godoviču do Za-vratca ob meji je že dogotovljena. Po njej že prevažajo s težkimi avtomobili in dovažajo potreben material neposredno do meje.
Ob glavni cesti od Veharš do Dolov so že v avgustu zgradili večje število barak. Nekatere so postavili v neposredni bližini ceste, druge pa bolj v ozadje in na hrib pod Mravljiščem. Prvotno so napovedali, da jih bodo rabili za vojake, ki bodo zaposleni pri delu v raznih vojaških utrdbah in drugih napravah.
Vendar pa kot zgleda, bodo te barake za enkrat služile le civilnim delavcem Iz notranjosti Italije, ki jih je že precejšnje število ob vsej meji. Vojaki-pionirji, ki so bili do sedaj zaposleni ob meji pri delu strateških cest in drugih vojaških naprav, so odšli. Nadomestili so jih civilni delavci iz notranje Italije, katerih je zelo veliko število in so zaposleni pri nadaljevanju utrjevalnih del in naprav, ki so jih pričeli z letošnjo pomladjo, oziroma poletjem. Na novo pa so pričeli z utrjevalnimi napravami tik ob jugo-slovansko-italijanski meji v neposredni bližini Zavratca. Sploh je opaziti v tem obmejnem predelu živahno delavnost, ki se stopnjuje z vsakim dnem. Zdi se, da hitijo posebno zato, da bi večji del načrta za utrditev terena v obmejnem predelu nad Idrijo dokončali pred nastopom zime.
Pet mladica osudjeno na zatvor i globu kada su se vratili iz Jugoslavije
do v doglednem času ukinili gimnazijo in pičlo število slovenskih učencev poslali v razne kraje starih pokrajin, v kolikor je sploh v intencijah fašistične vlade, da dovršijo ti slovenski dijaki gimnazijo.
Na mesto gimnazije pa naj bi se v Tolminu ustanovila posebna kmetijska srednja šola za gorske kraje, šola bi imela na zunaj namen, da vzgaja potrebni kmetijski naraščaj, v resnici pa bi zasledovala namen, da bi poitalijančila slovenske otroke, ki bi jo pohajali.
Po tako nacionalno izprijenih slovenskih absolventih te šole bi se izpodrivali vsi slovanski izrazi za kmetsko življenje in bi se pospešilo poitalijančevanje slovenskega prebivalstva. Uspeh take sole bi bil po mnenju predlagatelja nedvomno večji kakor dosedanji uspeh gimnazije, kajti absolventi gimnazije so se sicer v teku osmih šolskih let morda odtujili svojemu maternemu jeziku in narodu, toda po končanih študijah živijo kot odvetniki, profesorji ali v drugih poklicah daleč od svojega rojstnega kraja, dočim bi absolvent j e kmetijske šole ostali v domačem kraju in bi tako najlepše podpirali raznarodovalno akcijo.
Docela podobne namene glede ženskega naraščaja zasleduje članek »Ustanove društva »Italia Redenta« in ženskega fašja«, ki ga ie objavil tri dni
prej »Piccolo«. Kakor smo že pred časom na tem mestu pisali, je »Italia Redenta« že v preteklem letu vzdrževala 14 tečajev za gospodinjstvo, od teh 13 v Istri. Taki ženski tečaji se bodo kakor više gori omenjeni kmetijski tečaji ustanovili povsod, kjer že ne obstojajo kmetijske nadaljevalne šole, bodisi državne ali pokrajinske, ali šole ustanove »Faìna«. Te šole, ki so obvezne za vsa dekleta od 14 leta dalje, imajo, kakor to javno priznavajo, namen, da vplivajo »na občutljivo dušo bodočih mater »in da vzbudijo v njih« ljubezen do latinske plemenitosti in ponos do italijanske sile«.
članek pa je ventiliral še drugo pereče vprašanje, namreč zaposlitev slovenskih deklet, ki ne morejo ostati na domu. Pred vojno so hodila taka dekleta pred vsem v Trst, sedaj pa skušajo v vsemi sredstvi spraviti ta dekleta čimbolj daleč od domačega kraja. Zlasti iz južnih krajev Italije, iz Na-polja in Sicilije da prihajajo na županstva in župne urade številni pozivi, naj bi. šla naša dekleta tja služit, češ da tamošnja dekleta se ne morejo^ odločiti, da bi šla služit v mesto. Po člankarju je baje samo v Cataniji 6.000 (šest tisoč!) deklet iz Julijske Krajine, od katerih da je večina sicer iz Furlanije in italijanskih mestec v Istri, toda tudi doberšen del Slovenk z Vipavskega. Najmanj da je med njimi Krašovk, ki da
se udinjajo navadno samo za zimske mesece, ko ni dela na polju. Ta dekleta, ki služijo v starih pokrajinah Italije, se ali tamo omožijo in so tako popolnoma izgubljena za naš rod ali pa se nauče raznih itaUjanskih dialektov, s katerim se potem pačijo v domačem kraju.
Da bi to notranje izseljevanje slovenskih deklet pospešilo, se je v januarju tega leta ustanovilo posebno društvo v Trstu pod imenom »Istituzione fascista per l’assistenza del personale femminile di servizio«. (Fašistična usta-nova za pomoč ženskemu službenemu osobju). To društvo vzdržuje nekakšno zavetišče, kjer se z vsemi sredstvi skuša dekleta čimprej poitalijančiti. V ta namen se učijo tudi petja, seveda le Italijanskega in jim pridiga, seveda tudi m v italijanskem jeziku, neki frančiškan Barbuianl. Poleg tega pa ima društvo namen, da preskrbi dekletom službo, seveda po strogem načrtu, slovenskim dekletom čim bolj daleč od domačega kraja. Ker pa utegne biti delovanje tega društva preozko ali morda premalo energično in sistematično se »Italia Redenta« že pripravlja, da bi ona prevzela to funkcijo In v ta namen vpregla vse svoje odbore in pododbore po vsej Italiji. S tem hoče »izdatno pripomoči k jezikovni izobrazbi in duševni preobrazbi tisočih deklet iz obmejnega ozemlja«
i. e.
POSLIJE ABESINSKOG RATA
DERUTNO STANJE FAŠISTIČKE PRIVREDE I FINANSIJA
Počinjući od oktobra mjeseca 1935 godine u Italiji se ne publikuju statistički podaci onarodnoj privredi. Samo su pretsjed nik Italijanske banke krajem marta u svom godišnjem izvještaju, a zatim i ministar fi-nansiia Thaon di Revel u svojim govorima u fašističkom parlamentu (19 maja 1935 g.) i u Senatu (23 maja 1935 g.) naveli neke podatke o finansijskom položaju u zemlji Izvještaj svakog mjeseca koji objavljuje Savez industrijalaca o kretanju proizvod nje, sastavljeni su u veoma općim izrazi ma.
Nesumnjivo je, da su rat u Abesiniji i sankcije država Društva naroda već dove le i dovest će u buduće do nekih struktur nih izmjena u talijanskoj privredi, čiji se značaj sada još ne može ocijeniti. Zavisnost kake vojne, tako i lake industrije Italije od stranih sirovina oštro se pokazala za vrijeme rata i sankcija i ogromno je povećala težnju talijanske buržoazije da pojača svoju ekonomsku nezavisnost od stranog tržišta. Pokušaji posljednje godine da se po mogućnosti zamjene strane sirovi' ne mjesnim proizvodima (pamuk i vuna konopljeni i vještačkom svilom, da se mješa benzin sa špiritusom, da se prave vještaćka vunena vlakna itd.) bili su ne samo prekinuti i poslije završetka abesin-skog rata, već će po mogućnosti da se još prošire i sistematski povećaju. Istina, ova proizvodnja surogata nailazi još na velike teškoće, i o nezavisnosti Italije od stranih sirovim u bliskoj budućnosti ne može biti ni riječi. Pa ipak, ova težnja na autarhiju očigledno će u sve većoj mjeri pokazivati svoj uticaj kako na strukturni razvitak talijanske industrije, tako i na karakter talijanske spoljne trgovine. I ta činjenica što su rat i sankcije onemogućili talijansku izvoznu industriju — najviše tekstil — što se tiče nekih njenih bivših tržišta za plasiranje, isto tako to će imati odjeka i na strukturu talijanske spoljne trgovine i industrije.
Kao što je već bilo rečeno, sad je nemoguće opredjeliti koliko će daleko otići strukturne izmjene talijanske privrede. Nesumnjivo je bezuslovno to, da će ovaj proces sada i, očigledno, i idućih godina znatno komplikovati i otežati ekonomsku situaciju Italije. Mnoge cijele grane industrije koje su do sad igrale veliku ulogu u industriji proizvodnje, a tako isto u izvozu Italije, preživljuju kroničnu krizu, dok, s druge strane, proizvodnja surogata ima da orebrodi velike teškoće.
STANJE TALIJANSKE INDUSTRIJE
Što se tiče sadanje konjunkture talijanske industrije, to o ovoj posljednji mjesečni izvještaj Talijanskog saveza industrijalaca od kraja mjeseca maja saopćuje slijedeće:
»Krajem maja mjeseca privredni položaj Italije ne pokazuje znatnu izmjenu... Sezonsko povećanje, koje se obično primjećuje u proljeće u cijeloj industriji, prošlih mjeseci bilo je znatno slabije od odgovarajućeg perioda prošle godine. Ali u ovom slučaju riječ je upravo o slabijem poletu, a ne o pravom regresu. U raznim granama industrije stanje je, naravno, nejednako. Dobrim pogonom rade one grane industrije, koje rade i dalje po porudžbinama države (t. j. prije svega vojna industrija), one koje proizvode najvažniju robu za unutrašnju trgovinu, i one koje proizvode surogate sirovina, pomoću kojih se zamijenjuju strane raznovidnosti istih. Naprotiv, još se više smanjio pogon grana industrije koje zavise od stranih sirovina, a tako isto onih grana industrije čiji su proizvodi naznačeni najviše za spoljno tržište. U mnogim slučajevima to su jedne iste grane industrije, koje stradaju istovremeno od ova dva faktora. One se nalaze u bezizlaznom položaju iz koga mogu da se oslobode samo u tom slučaju, ako u osnovi svojoj preprave svoj proizvodni aparat u pravcu svoje proizvodnje.
Ova opća slika potvrdjuje se saopćenjima od strane proizvodnje u pojedinim granama industrije.
Visoka konjunktura industrije željeza i čelika, istina, u nekoliko se pogoršala poslije završetka abesinskog pohoda, pa ipak ona produžava da radi dobrim pogonom zbog niukoliko neoslablje-nog tempa naoružanja. To se isto odnosi i na kemijsku industriju, koja svima svoiim granama pokazuje dobar pogon. Rudarska industrija radi sa pogonom, koji se graniči sa krajnjom mogućnošću proizvodnje u cilju zamjene stranih sirovina i goriva mjesnim proizvodima. Ova činjenica irm odieic za opću konjunkturnu situaciju istina, veoma neznatan, jer je obim italijanske rudarske industrije dosta mali: uključujući kamenolome, u italijansko! rudarskoj industriji uopće je zauzeto manje od 80.000 radnika. Industrija za ishranu dobiva od toga, što je uvoz proizvoda za ishranu zbog valutnih obzira sma-nien do minimuma. Od svih ostalih grana mdustrije samo se u industriji kože, zbog vojnih porudžbina, primjećuje izvjesno oživljavanje.
Iz onih grana industrije, u kojima po-iave krize ne samo da nisu iščezle, već su ioš više povećane zbog rata i sankcija, treba ukazati, prije svega, na tekstilnu industriju kao na najvažniju izvoznu granu industriie Italije, u kojot ie do sada bilo zauzeto 20 % svih radnika Italije.
Osobito je teško stanje u industriji pamuka, vune, jute i svile. Italijanska industrija pamuka radi isključivo, a industrija vune većim dijelom, stranim sirovinama. Teškoće u dobivanju sirovina u odgovarajućem kvalitetu i kvantitetu još su više smanjile i onako već smanjene mogućnosti plasmana zbog rata i sankcija. Što se tiče italijanske industrije svile, koja je ranije bila glavni industrijski produkt proizvodnje Italije, ovdje se uzroci krize nalaze u sasvim drugoj pojavi, naime, japanskoj konkurenciji, koja je posljednjih godina smrtno ranila italijanska industriju svile. Indeks proizvodnje italijanske industrije svile već je sredinom 1935 godine pao gotovo do nule. U industriji pamuka i vune stanje, ma da i niie toliko katastrofalno, opet je i u ovim granama proizvodnje, očigledno, Ijetmh mjeseci 1936 godine ponovno dostiglo do niske tačke krize kao u 1932 god., ako nije palo još i niže. Industrija konoplja radi s dobrim pogonom jer su vuna i pamuk počeli da se zamjenjuju konopljom; obim ove grane industrije, me-djutim, veoma je neznatan. S dobrim pogonom radi, naravno, i industrija vještačke svile, čija produkcija kao i prije, tako i
proizvodnje, primorana je zbog teškoća u sirovinama da smanji svoju produkciju. To se isto odnosi i na industriju gume. U teškom stanju nalaze se mlinovi i pekare zbog politike cijena vlade, koja iz političkih motiva ne dozvoljava povećanje cijena hljeba i drugih proizvoda od brašna na malo onim istim tempom, kako se povećavaju i cijene žita. Produžavanje pa i zaoštravanje krize u krupnim granama italijanske industrije komplikuju se isključivo zbog teškog i napregnutog finansijskog stanja. Rashodi u vezi sa abesinskim ratom teško pritiskuju italijanske državne finansije, koje i prije abesinske avanture nisu bile sjajne.
UČINAK RATA U TALIJANI SKIM FINANSIJAMA
Londonski list »Ekonomist« nabraja rashode na abesinski rat prije njegovog zva-ničnog završetka, u početku maja, u sumi od 12 milijardi lira. Prema ovom računanju. koje, vjerovatno. odgovara stvarnosti, rat je stajao Italiju, računajući od prvih mieseci neposrednog pripremanja upravo, prosječno jednu milijardu lira na mjesec. Otkako je pobijedjena abesinska vojska i zvanično završen rat. rashodi Italije znatno su se smanjili, ali daleko od toga da Abesinija više ne stoji nikakvih finansijskih sredstava Italiju. Italijanski imperijalizam kao i ranije, tako i sada, prinudjen je da drži u Abesiniji vojsku od 300.000 vojnika da ie snabdieva u izuzetno teškim uslo-vima. Osim toga i u samoi Italiji zbog me-djunarodne situacije, koju ie stvorila u Evropi abesinska avantura, pod oružjem se nalazi ioš oko milijun ljudi. Zbog toga biti prije umanjena, nego uvećena cifra, ako kaže. da abesinska avantira i poslije zvaničnog završetka rata stoji italijansku državu i dalje oko pola milijardi lira na
sada dokazuje povećanu tendenciju.
Gradjevinska industrija, u kojoj u normalnim uslovima radi 10 % talijanskih radnika, potpuno je pala. U početku abesinskog rata vlada je bila primorana da potpuno prestane sa izdavanjem dozvola za nove gradjevine. djelimično zbog valutnih razloga, jer italijanska gradjevinska industrija radi pomoću stranih sirovina (gvoždje, drvo), a djelimično zbog finansijskih razloga, naime, zbog toga da se onemogući pretvaranje valute u »materijalnu vrijednost«. Zbog istih razloga izgradnja se ne vrši sve do danas. Zbog zastoja gradjevinskoj industriji stradaju, razumije se, i pojedine pomoćne grane industrije, kao, naprimjer, prije svega, industrija cementa. Uporedo sa ove dvije velike grane industrije — tekstilnom i gradje-vinskom industrijom izgradnje — u kojima radi oko 30% italijanskih radnika, postoje mnogo drugih grana industrije, koje imaju manji narodno-privredni značaj, u kojima se stanje u prvom polugodištu 1936 godine isto tako pogoršalo. Proizvodnja šešira i sličnih artikala, koja najviše služi za izvoz, nalazi se u teškoj krizi. U krizi je takodje i g o s t i o-ničarstvo zbog veoma skraćenog turizma. Industrija hartije, koja je
u 1935 godini pokazivala veliko povećanje redo s tim treba ukazati i na povećanje
mjesec. Rashode na abesinski rat italijanska vlada pokrivala je dosada najviše:
a)	zamjenom konvertovanih državnih zajmova novim zajmom, emitovanim većim procentom;
b)	povećanjem poreza;
c)	»nevidljivim dugovima« u vidu ugovora o liferacijama;
d)	izvozom zlata u inostranstvo;
e)	povećanjem broja banknota u sao braćaju.
Relativno najveću sumu od svih ovih operacija donijela je, svakako, zamjena konsolidovanih unutrašnjih dugova na sumu od 60 milijardi lira novim zajmom od 5 %. Da bi se olakšale procentne teškoće ovih dugova, vlada je samo u 1934 godini kon-vertovala sve dugove od 5—3 i po % Sada ie u cilju dobivanja novca vlada ponovo povećala procenat do 5, a porteri starih 3.5 % obligacija pri njihovoj promjeni na nove pet procentne obligacije po 100 lira morali su da doplaćuju po 15 lira. Prema nezvaničnim saopćenjima do jula 1936 godine bilo je zamijenjeno starih obaveza dugovanja na sumu od 40 milijardi lira. To znači, da je vlada dobila od ove finansiiske manipulacije do sada prihod od 6 milijardi lira. Poslije zamjene svih 60 milijardi prihod vlade iznositi će 9 mili jardi lira. Ali šta znači za buduće ovo privremeno povećavanje doprinosa u državnu blagajnu. Plaćanja po tri i po procentnom zajmu na 60 milijardi lira iznosila su do sada 2,1 milijarde lira godišnje. Plaćanja, polazeći od 5 %, otežavaju budžet svake godine za 3 milijarde lira. To znači da će 9 milijarda, koje dobiva vlada blago-dareći svojoj finansijskoj manipulaciji, vrt jediti 10 % ! To će povećati deficit italijan-skog budžeta približno za jednu milijardu lira godišnje.
NEVIDLJIVI DUGOVI
Objam novih »nevidljivih« dugova, koje je učinila država u vidu ugovora o liferacijama u toku posljednjih godina, ne može se utvrditi, jer o tome nema nikakvih zva-ničnih podataka. Strana štampa smatra medjutim, da je riječ o znatnim sumama, koje će takodjer pasti kao teret na budući budžet. Ne zna se isto tako ni prihod od novih poreza. Konstatovano je samo toliko, da je teret novih poreza za potrošače znatan. Najveći značaj od novih poreza ima povećanje poreza na obrt. Upo-
poreza na saobraćaj i poreza na benzin, koji u vidu povećanja cijena na predmete upotrebe, naposljetku isto tako padaju kao teret na masu potrošača.
Bijeg znatnog dijela zlatnih rezerva Italijanske banke u inostranstvo i suviše je dobro poznata činjenica, da nije potrebno podrobno se na tome zadržavati. Prema podacima pretsiednika Italijanske banke, zlatne i valutne rezerve emisione banke iznosile su na dan 31 decembra 1935 godine samo 3394 milijuna lira u poredjeniu sa 4315 milijuna lira, koje su pokazane u posljednjem izvještaju banke od 20 oktobra
1935	godine i sa 5885 milijuna 30 juna 1935 godine. Jednom riječi, bez obzira na skupljanje zlata u zemlji, koje je dalo, istina, manje od pola milijarde lira. Italijanska banka u drugoj polovini 1935 godine izgubila ie 2491 milijun lira, što iznosi 42 % njene zlatne rezerve. Posljednji podaci o stanju zlatnih rezervi Italijanske banke odnose se na 31 decembar 1935 godine, a od toga vremena novih podataka nije bilo objavljeno. A ako se izračuna tempo bje-žanja zlata u drugoj polovini 1933 godine, onda se može smatrati, da su krajem juna
1936	godine zlatne rezerve Italijanske banke jedva dostigle 2.000 milijuna lira. Uporedo s ovim nestajanjem zlatnih rezervi emisione banke, povećavana je količina papirnog novca u cirkulaciji. Ministar finan-sija u svom parlamentarnom izvještaju objavio ie cifre, prema kojima se količina papirnog novca u saobraćaju povećala od 13029 milijuna lira od 30 juna 1935 godine do 16.180 milijuna lira za 31 decembar 1935 godine, t. j. u toku šest mjeseci za 3151 milijun lira. Ministar je, istina, saopćio da se za 10 maj 1936 godine količina papirnog novca u saobraćaju ponovno smanjila do 15.135 milijuna lira; ali od toga vremena mi nemamo obavještenja o staniu novčanog prometa.
DEFICIT DRŽAVNOG BUDŽETA
Povećani deficit državnog budžeta ! ogromno opterećivanje budućih budžeta, s jedne strane, veliki gubici zlata emisione banke i povećanje količine papirnog novca, s druge strane, izazvali su dalje slabljenje italijanske valute. Razlika u kursu italijanske lire na stranim burzama, uprkos mnogih pokušaja da se zadrži, povećana je od 7,5 % sredinom 1935 do 9,5 % krajem 1935 godine i do 12 % juna mjeseca 1936. Potrebno je reći. da ova zvanična burzanska razlika u kursu daleko ne odgovara pravom padu lire. U stvari, pad kursa lire mnogo je veći nego što to pokazuje ovaj burzanski kurs. Sama italijanska vlada plaća unutra u samoj zemlji za zlato 22% više od nominalne vrijednosti papirne lire. Uvodjenje u cilju privlačenja stranih turista u martu 1936 godine takozvane »turističke lire« pretstavlja zvanično priznanje još većeg smanjivanja vrijednosti lire Kurs »turističke lire« bio je uspostavljen na visini 18,60 % švajcarskog franka za 100 lira, dok je zvanični kurs lire u to vrijeme iznosio 24,25 švajcarskog franka, a paritet iznosi i 27,25 šv. franka za 100 lira. U po-redjenju sa paritetom, na taj način, vrijednost »turističke lire« pretstavlja padanje kursa lire više od 30 %. U privatnom prometu u inostranstvu italijanska lira već u toku nekoliko mjeseci prodaje se, šta više, za 40 i više procenata manje od svoje nominalne vrijednosti.
PALA JE KUPOVNA VRIJEDNOST LIRE
Ali i u samoj zemlji kupovna vrijednost lire neobično je pala. Ministar finansija saopćio je u svome ekspozeu, da je indeks cijena na veliko od januara mjeseca 1935 godine, do aprila 1936 godine još povećan od 280,2 do 368,8 t. j. za 31 %. Za cijene na malo za najvažnije proizvode životnih namirnica (21 vrsta), koji podležu zvani-čnoj kontroli cijena, ministar ukazuje za isti period povećanja indeksa samo za 11% (od 373,5 do 477,0), ali ie opće poznato, da ie proizvode za ishranu, koji podležu kontroli cijena, često moguće nabaviti samo kod spekulanata po mnogo većim cijenama, dok su cijene za sve ostale proizvode ishrane 1 potrebe znatno, a često i ogromno porasle. »Izjednačivanje oba indeksa (na veliko i na malo), — piše »Valuta i privreda«. časopis Berlinske više trgovačke škole u članku »Italija poslije pobjede« — će nastupiti na jedan ili na drugi način, a stvarnost ukazuje na to, da će se prije cijene na malo moći da prilagode povećanim cijenama na veliko, nego naprotiv.«
Smanjivanje zlatnih rezervi koje se produžava, s jedne strane, a s druge strane povećanje cijena u samoi zemlji stavlja italijansku industriju i italijansku spoljnu trgovinu u najskoriju budućnost pred nove teškoće. Stovarišta sirovina gotovo su iscrpljena, i radi podržavanja proizvodnje izvozne robe treba da budu kupljene nove sirovine u inostranstvu. Perspektive na znatne robne kredite u inostranstvu veoma su pesimistične, utoliko više što je italijanska vlada, imajući u vidu zlatne rezerve, u početku iula zvanično izjavila, da uopće ne može biti riječi o pokriću starih dugova za robu u inostranstvu zlatom ili valn om Italija predlaže da pokrije svoje stare dugove za robu u inostranstvu pomoću liferacije italijanske robe. Ali povećane cijene na italijanske proizvode još će više otežati mogućnost plasmana talijanske rope u inostranstvu. Radi stimulisanja izvoza vlada je, istina, uvela sistem izvoznih premiia čija težina pada na talijanske potrošače: ali će to neizbje-živo još više smanjiti mogućnosti prodaje u' samoj zemlji, i osim toga izazvat će pro-tivmjere u inostranstvu, koje će paralizo-vati efektivnost ovog dampinga.
ŽIVOT JE U ITALIJI SVE SKUPLJI
Povećanje cijena svom svojom težinom pada na radnike i službenike. Ako se uz-j me u obzjr poskupljivanje u svima pozicl-J jama budžeta radničke porodice, onda skupoća za život posljednjih godina povećana je ne manje od 20—25 posto, a nadnice I plaće do posljednje godine ostale su uopće neizmijenjene. Potrebno je da se uzme a obzir i to da je za vrijeme svjetske ekonomske krize stvarna nadnica talijanskih radnika bila smanjena za 30 posto i više.
Što se tiče nezaposlenosti, to, prema poluzvaničnim podacima, broj nezaposlenih krajem maja iznosi, istina, samo oko 400.000 u poredjenju sa 775.000 u maj« 1935 godine. Ali treba uračunati još i tOt da se sada u Italiji nalazi pod oružjem 1200 hiljada ljudi, dok normalno redovni sastav talijanske vojske iznosi manje od 300 hiljada. Tome treba dodati još i 400 hiljada ljudi koji se nalaze u Africi. I sima djelomična demobilizacija tih ljudi ponovo će dovesti do znatnog povećani* brojne nezaposlenosti«
BROJ 38
NOVA TAKTIKA TALIJANSKIH KOMUNISTA
Pula, septembra 1936. — U Pulu su u zadnje vrijeme ubačeni letači talijanske komunističke stranke. Letači su vrlo opširni, na finom papiru i malom formatu. Ima ih raznovrsnih, ali najznačajniji je letak koji se proširio prvih dana septembra. Njega su potpisali svi istaknutiji komunisti u emigraciji, koji su poznati u Italiji po svojem dosada-njem radu. Medju prvima je potpisan Togliatti (Ercoli), bivši redaktor turin-skog »L’ Ordine Nuovo«. Tu su i svi bivši zastupnici kao Grieco, Gennari, Marabini, Farini i drugi. Medju ljudima iz Julijske Krajine čitamo slijedeća imena: Ivan Regent, bivši općinski vijećnik u Trstu, Albin Vodopivec, student iz Vipave, Leo Weiczen iz Rijeke, Fe-ruccio Marini iz Pule, bivši urednik »II Lavoratore«, Vittorio Viđali, bivši urednik omladinskog lista »La Riscossa« iz Trsta itd.
Taj letak se obraća i fašistima, kao i borcima iz Abesinije. Pozivlje ih da traže svoja prava, jer da Italija može da dade kruha svim svojim sinovima. Nabrajaju se imena »neprijatelja naroda«, a to da su: Volpi, Motta, Donega-ni i ostali veliki industrijalci.
Najinteresantnije u tom manifestu, koji bi imao da bude novi program stranke u Italiji, je to, što se komunisti pozivaju na fašistički program iz 1919 godine i kažu, da je taj program izdan. Pozivlju narod da se bori za taj program. Na jednom mjestu kažu: »Sloboda koju mi tražimo nije anarhija i kaos. Sloboda koju mi tražimo je svije-sna disciplina zakonima i naredbama stvorenim i odobrenim po narodu. Naš narod je punoljetan. Njemu ne trebaju staratelji. Naš narod hoće da se čuje njegov glas. Njegovi sinovi koji su se borili u Africi htjeli bi da govore, a na to imaju i prava Mi hoćemo jaku, slobodnu i sretnu Italiju!«
Iza toga se iznaša fašistički program od 1919 tačku po tačku, i tačku po tač-ku se dokazuje kako taj program nije ispunjen. Tako je na pr. taj program obećavao: Minimalnu osiguranu nadnicu radnicima; zemlju seljacima koji je obradjuju; nacionalizaciju ratne industrije; izvanredne poreze na kapital sa progresivnim taksama kako bi se došlo do djelomične ekspropriatcije bogatstva; revizija svih ugovora o ratnim nabavkama i sekvestar 85 posto ratnog suneiprofita; pravo glasa ženama; Izmjena skrutinija po okruzima kako bi narod neposrednije učestvovao u zakonodavnoj vlasti; ukinuće senata itd.
Manifest se obraća fašistima stare garde kao i onim najmladjima i zove ih u borbu protiv izdajica fašističkog programa. Kao karakteristično se opaža u tom letaku to da se laska omladini i zahtijeva da se omladinu pusti na položaje, kao i da joj se dade sloboda i slobodnu utakmicu pod devizom: »Za jednak rad, jednaku plaću«.
Jedan pasus govori i o narodnim manjinama. Tu se doslovno kaže: »Boriti se za jedinstvo radnika i seljaka, za jedinstvo Sjevera i Juga i za jedinstvo Talijana sa narodnim manjinama Južnog Tirola i Julijske Krajine«.
Policija je u užurbanosti tražeći te letake, čuje se da je u Trstu, kao i po ostalim gradovima izvršeno mnogo hapšenja. Ta hapšenja su, čini se, u vezi sa tim letačima. — br.
NIKOLA TURČINOVIĆ IZ ISTRE BORI SE KOD HUESKE
»Giustizia e Libertà« je posvećena sva borbama talijanske antifašističke kolone u Španiji. Ta kolona koja broji oko 150 ljudi bori se protiv pobunjenika kod Hueske. U toj koloni se nalazi i Istranin Nikola Turčinović, kako to izvješćuje »Giustizia e Libertà«. U izvještaju dopisnika, člana te kolone, veli se na jednom mjestu, kako je upoznao jednog mladića iz Rovinja (?) mladog, neobrijanog, ali koji se baš toga časa iskazao urednošću i požrtvovno-šću. »Giustizia e Libertà« kaže da je taj Nikola Turčinović iz Rovinja. Nismo mogli doznati ništa potanje o njemu, ali znamo da Turčinovići nisu iz Rovinja. Ima ih najviše u Svetom Petru u šumi, Pa je moguće da je ovaj jedan od tih Turčinovića. Iz istog lista dozna jemo da je Turčinović otišao u Ameriku sam sa 15 godina, a kasnije da je radio po cijeloj Evropi. U posljednje vrijeme izgleda da je živio u Španiji, jer se kaže da odlično govori španjolski.
TRINAEST POGINULIH U TALIJANSKOJ KOLONI
»II Nuovo Avanti« javlja imena dosada poginulih Talijana u Španiji koji se bore na strani španjolske vlade, ^tedju njima spominje i poznatog novi-hara, talijanskog antifašista emigranta Sergia Rietia, koji je poc' pseudonimom Sergio Alà slao izvještaje sa španjol-skog fronta ali nije mogao odoljeti, već je aktivno stupio u borbu i tako pogi-nuo. Njegove izvještaje je donašala sva svjetska štampa, a a Jugoslaviji smo redovno sretali to ime u beogradskoj »Politici«.
Talijanski radnici se bune
U Italiji otkrivena razgranala antifašistička organizacija — Radnici manifestiraju za Špani ju — Atentati na Siciliji
U nekoliko navrata smo u posljed-nje vrijeme javih o hapšenjima radnika u Italiji, češće smo registrirali i pisanje talijanske antifašističke štampe o tome. Tako je »U Nuovo Avanti« javio pred 15 dana o velikim hapšenjima u Milanu i Torinu. Medju ostalima su uhapšeni bivši poslanik socijalista Recalcati, milanski općinski vijećnik San-na, Tettamanti, Maestri, Ferri, Dugna-ni, Bonelli i drugi. U Riguardi i Lam-brate su izvršili hapšenja u masama a u tvornici Pirelli je uhapšen jedan inženjer i mnogo radnika.
Sada javlja i svjetska dnevna štampa
0	tim hapšenjima slijedeće:
Sa pouzdane strane se saznaje da je talijanska vlada otkrila jednu komunističku zavjeru i onemogućila antifašističku akciju koja je imala glavni stan u Rimu, a njene filijale su se nalazile po svoj Italiji. Saznaje se da su neki vodje ove organizacije zauzimali važna mjesta u fašističkoj partiji. Sa najpouzdanijeg mjesta »United press« saznaje da je glavni zavjerenik već uhapšen
1	bačen u rimski zatvor Regina Coeli Računa se da će komunističkim vodjama biti u najbliže vrijeme održano suri jen je. Vlasti se trude da o ovim dogo-djajima kao i hapšenjima ništa ne prodre u javnost.
Isto tako pouzdano se saznaje da je uhapšeno i nekoliko desetaka radnika koji su pripadali komunističkoj organi' zaciji.
Glavna zasluga za otkrivanje ovog aatidržavnog pokreta pripada organizaciji OVRA. koja ima zadatak da otkriva sve antifašističke organizacije, i da ih suzbija. Glavna komunistička centrala u Rimu otkrivena je l u njoj je izvršen pretres. Tom prilikom nadjeno je mnogo propagandističkog materijala, naročito letaka, od kojih je veliki broj trebao da se razdijeli u radničkim gradovima Etrurije i u radničkim četvrtima Rima.
Prvi trag ove komunističke organizacije otkriven je sasvim slučajno. Uahp-sen je najprije jedan mladi zidar koji je nosio crvenu kravatu. Na saslušanju pn je izjavio da nosi crvenu kravatu jer pripada društvu »Garibalda«, čiji članovi nose crvene kravate. Medjutim policijski organi su utvrdili da su ovi navodi netočni. U unakrsnim saslušava-njima mladi radnik je priznao da je elan komunističke grupe i potom dao tacne podatke gdje se nalazi glavni stan organizacije.
Par dana iza toga javlja »Pariš Midi« o uzrocima tih hapšenja slijedeće:
Talijanska policija uhapsila je još prije mjesec dana nekoliko radnika u željeznari u Terniju zato što su dijelili letke u kojima se pozivalo na pomoć
španjolskom narodnom frontu. Oni su takodjer organizovali akciju za sakupljanje priloga u korist španjolskog narodnog fronta. Svi ovi radnici imat će da odgovaraju pred vanrednim sudom i to zbog ponovnog organizovanja zabranjene komunističke stranke.
Medjutim je fašistička vlada potje-rala toga dopisnika, sa svim tim da je priznala istinitost tih vijesti.
Američka štampa donosi opširne izvještaje o tom protjerivanju dopisnika »United Pressa« iz Rima g. Gorela.
»Herald Tribune« donosi o protjerivanju ovog novinara naročiti izvještaj iz Rima pod naslovom: »Italija protjeruje reportere a potvrdjuje izvještaj koji je on javio«. Na kraju svoga članka ovaj list kaže: »I pored činjenice da je vlada potvrdila u najhitnijim dijelovima izvještaj Gorelov, ostaje na snazi odluka o protjerivanju«. Protjerivanje jednog novinara koji je izvršio svoju dužnost u inostranstvu će izazvati najne-povoljniji utisak. G. Gorel očekuje u ovom trenutku da bude izvršena odluka
0	njegovom protjerivanju i ostavlja talijanskim vlastima svu odgovornost za ovaj korak.
Posljednji broj »Giustizia e Libertà« javlja takodjer o tim hapšenjima u Milanu, Turinu, Genovi, Veneciji, Toskani
1	drugdje. Osim toga taj isti list piše da su u Palermu dvije bombe eksplodirale u uredu policije i da je tom prilikom iz-
vršeno oko 2000 hapšenja. Osim toga javlja dalje »Giustizia e Libertà« da Je u tvornici oružja u Temi uhapšeno oko 300 radnika radi toga što su manifestirali za španjolske radnike koji se bore protiv fašista.
I iz Julijske Krajine nam stižu s raznih strana vijesti o hapšenjima i o antifašističkom raspoloženju pučanstva, naročito radnika, te o manifestacijama za španjolski narodni front.
ŠTEVILNE ARETACIJE DELAVCEV V JULIJSKI KRAJINI
zaradi zbiranja denarja za špansko Ljudsko' fronto
Trst, septembra 1936. V zadnjih dneh so v zvezi z aretacijami v ostalih delih Italije aretirali tudi v ladjedelnici San Marco v Trstu, v ladjedelnici v Tržiču in v Pulju zelo veliko delavcev. Njih število cenijo na tristo. Očitajo jim, da so širili komunizem, zlasti pa da so simpatizirali z vladno stranko na Španskem in da so zanjo nabrali okoli 30.000 lir. Izdelali da so tudi majhne vzorce podmornic, katere so rdeče pobarvali in spuščali v morje. Večina aretirancev je baje že bila izročena tribunalu.
Da se delavske mase nekoliko pomirijo in odvračajo od komunističnega gibanja, ki se čimdalje bolj širi, so na ukaz samega načelnika vlade delavcem zvišali plače, o čemur pišejo vsi faši-stiični listi dolge slavospeve. Zadeva pa je v resnici to le. Delodajalci so bili prisiljeni, da zvišajo delavcem plače do 8 in se več procentov, ne da bi zato smeli zvišati cene produktom. Radi tega je nastalo veliko nerazpoloženje med delo-
Progon slovenskega jezika v cerkvi
Gorica, septembra 1936. — Pred kakimi štirimi meseci so fašistične politične oblasti v Trstu ne da bi o torne niti obvestile pristojnih višjih cerkvenih oblasti, v nasprotju z določbami konkordata med Vtikanom in italijansko vlado, po policijskih organih izdali na vse župnike v tržaškem predmestju (v Barkovljah, Rojanu, Skednju in Sv. Ivanu) in župniku v delavskem mestnem okraju pri Sv. Jakobu, kjer je prebivalstvo po pretežni večini slovensko, ukaz, da se morajo ukiniti vsi verski obredi v slovenskem jeziku ter da morajo docela prenehati slovenske pridige, slovensko cerkveno petje in slovenske molitve. Podobno prepoved su prejele tudi vse slo-venske verske organizacije, kakor na pr. Manjine družbe, in to celo glede njihovih notranjih obredov. Varnostni organi in zaupniki fašistične stranke so strogo pazili, da se jo ta prepoved povsod izvršila. Posledica tega je bila, da so slovenski verniki začeli zapuščati cerkve v lastni fari in hodili v cerkve zgornje okolice, kjer so lahko še slišali božjo besedo. Cerkve v omenjenih okolišah so radi tega ostale dobesedno prazne, in zaman so bili vsi poizkusi fašistov, da' bi vernike zopet spra-vili V cerkev. Da, celo ob blagoslovitvi pre-novljene corkve v Barkovaljah na dan do-mačega patrona, sv. Jerneja 24 augusta, je izostalo skoro vse domače slovensko prebivalstvo, tako da so prisostvovali samo zunanji gostje in razne fašistične mladinske organizacije.
Proti takemu stanju so vložili slovenski verniki zelo ostro spomenico na samega papeža. Ne vemo, ali je imela ta spomenica neposredno kale uspeh ali ne. Dejstvo pa je, da so se koncem avgusta zopet prijavili teti policijski organi pri omenjenih župnikih in so javili, da je odslej raba slovenskega jezika v cerkvi zopet dovoljena. Navdušenje moti verniki je bile nepopisno. Toda našli so se italijanski duhovniki, ki so vložili protest proti zopetni rabi slovenskega jezika v slovenskih župnijah.
Nova odredba nikakor ni še dokaz, da se je izpremenilo stališče fašistične vlade in cerkvenih oblasti nasproti slovanskemu življu v Julijski Krajini. Kajti prav tiste dni, namreč 27. avgusta, je dala goriška kvestura stolni cerkvi in cerkvi Sv. Igna-
cija v Gorici, ki ima veliko število slovenskih vernikov ukaz, da morala prenehati s slovenskimi pridigami, s slovenskim petjem in s slovensko molitvijo. Ko sta prizadeta župnika zahtevala pojasnila in navodila od goriškega škofa Margotti ja, jim je ta izjavil, da ne more ničesar napraviti, ker gre za višjo silo (forza maggiore), kateri se morajo brezpogojno pokoriti.
Značilen za razmere, ki vladajo v cerkvenih krogih, je tudi incident, ki se je odigral 23 avgusta v Barbanu. Tega dni so slovenski ribiči in poljedelci s Sv. Križa in Nabrežine kakor običajno romali z ladjami v Barban. V svetišču so hoteli po starem običaju zapeti v čast božjo pobožno pesem v slovenskem jeziku. Tedaj Pa je prihitel kapucin in to preprečil, češ da je cerkev njegova in da v njej ne trpi tujega petja. Zaman so bili protesti, romarji so morali zapustiti cerkev.
ITALIJANSKI DUHOVNIKI NEPRILJUBLJENI MED NAŠIM LJUDSTVOM
Reka, septembra 1936. (Agis). — Bivši balilski kaplan v Trnovem pri Ilirski Bistrici Marko Mocellin, je bil že pred časom imenovan za župnega upravitelja v Brgudu, in sicer potem, ko je od tamkaj odšel prejšnji, Barbiš, na svoje novo mesto v Trnovo. Kot pa nam iz Brguda poročajo, je Mocellin tudi tu zelo nepriljubljen pri ljudstvu tako, da so ga nekega dne domačini napadli in nagnali iz vasi.
VRNILI SO SE IZ KONFINACUE
I r s t, septembra 1936. — V decembru lanskega leta (1935) so nekateri sloven-skj fantje iz Koprščine, in sicer Rudolf Veljak in Valerij Tedesco iz Pobegov, Fran Benin iz Baninov pri Če-žarjih in Benjamni Bertok iz Bertokov, peli domače slovenske pesmi To pa ni bilo fašistom po volji. Dali so jim piti večjo množino ricinovega olja. Pozneje pa so bili vsi štirje konfinirani na pet let: Velja je moral na Ponzo, Tedesco na Ven-totene, Banin v Sardinijo in Bertok neznano, kam. Pri zadnji amnestiji, meseca maja, so bili prvi trije oproščeni in so se pred kratkim vrnili domov. Četrti (Bertok) pa je še vedno v konfinaoijl
dajalci. Toda tega poviška ne prejemajo delavci, temveč glavni del, do $%, gre v blagajne raznih fašističinih ustanov, tako da prejmejo delavci od poviška v najboljšem primeru le 3%. Radi tega je tudi med delavstvom nejevolja čim dalje večja.
Natpisi protiv Mussolinija u Puli na karaMnjerskoj kasarni
Pula, septembra 1936. — Koncem prošlog mjeseca osvanuo je jednog jutra veliki natpis na kasarni karabinjera na Piazza al Ponte. Natpis je bio preko cijelog zida crvenom bojom, a glasio je »A morte Mussolini!« Osim toga su bili još neki izrazi protiv kralja. Odmah je nastala velika uzbuna. Tražili su krivce, ali ih nisu pronašlL Morali su se zadovoljiti s time da odmah izbrišu te natpise, ali ipak nisu uspjeli da sav grad ne sazna za njih, pa se sada ti natpisi prepričavaju po cijelom gradu.
Našim ljudima uz granicu odužim' Iju pogranične legitimacije na za^ htjev doseljenih talijan. trgovaca
Breza, septembra 1936. Do posljednjih par mjeseci mi smo skoro svi imali pogranične legitimacije, jer imamo imanja i s druge strane granice. Medjutim su nam sada skoro svima pogranične vlasti oduzele te legitimacije, tako da te legitimacije nema više ni desetak ljudi.
Talijanske vlasti su te legitimacije oduzele ljudima na traženje doseljenih talijanskih trgovaca, jer oni su se tužili vlastima da mi ne kupujemo kod njih, već da sve što nam treba kupujemo u Jugoslaviji, gdje je jeftinije. Vlasti su ih poslušale, ali su učinile još više. Nama su oduzeli legitimacije, ali su ih dali njima, pa tako sada idu ti talijanski trgovci preko granice odakle donašaju robu, koju mi moramo kod njih kupovati mnogo skuplje.
Mi smo se na sve to pritužili, ali nismo dobili niti odgovora, premda imamo na te legitimacije prava više nego ti trgovci, jer imamo imanja preko gra-od Braniče nismo udaljeni niti 10 kilometara. — Graničar.
Batinanja i mučenja političkih zatvorenika u Julijskoj Krajini
Vrbovo, 7 septembra 1936. Nedavno smo vam javili o premetačini i hapšenju Stenberger Slavka zvanog Botigarov i Logar Slavka zvanog Štefacov.
4 o. mj. vratio se iz zatvora štenberger uavko poslije 39 dana. Ali on se nije vratio onakav Icakav je otišao. Jer on se vratio sav modar od batina i čim je došao kući morao je da leže u krevet iz kojeg se nije još digao. Doznali smo da nije u zatvoru spavao niti jednu noć, jer su ga svake noći mučili ispitivanjem, a nisu mu dali ni kreveta, pa je morao stajati na nogama. Pri ispitivanju su ga i batinali, tako da je više puta padao u nesvjest
Dok se Štenberger vratio, za Slavka Logara ne znamo još ništa. Za njega se bojimo, jer ako se Stenberger vratio na pola mrtav, kakav U će tek biti Logar koji
ie i onako slab tjelesno i na pola gluh _
Graničar.
r^AŠA KULTURNA KRONIKA
NOVO DELO DR. IVANA, PREGLJA

Ivan Pregelj
Jugoslovanska knjigarna v Ljubljani je pravkar izdala in založila novo knjigo dr. Ivana Preglja: »Osnovne črte in književne teorije«. Slovenski književni trg je to študijo veselo pozdravil in povdarja njeno potrebo, ko bo posebno dobrodošla profesorjem in dijakom, pa tudi vsakemu izobražencu. V knjigi obravnava dr. Pregelj najprej epično pesništvo, nato liriko, dramatiko in prozo. Knjiga je zelo lepo opremljena, obsega 113 strani in stane 24.— dinarjev in jo vsakomur priporočamo. — (Agis).
DR. IVO ŠORLI O ANTONIU SMAREGU
V »Ponedeljskem Slovencu« od 14. t. m. piše naš znani pisatelj dr. Ivo Šorli o Antoniu Smaregb sledeče:
K nedavnemu »Slovenčevemu« članku o tem velemožu bi si vam dovolil sporočiti to-le reminiscenco:	Bilo je
menda med vojno — vsaj po tem, koliko časa je trajala tista sicer 4 urna vožnja iz Trsta do Pulja, sklepam tako, ko je mlad gospod ljubeznivo posadil na prostor poleg mene starejšega gospoda in se prisrčno od njega poslovil. Meni, ki nisem zaman toliko časa pri blagopokojnom našem prijatelju baronu Pino, ni bilo težko uganiti, da je siromak ob meni navzlic najjasnejšim očem — slep. Stari gospod je imel na kolenih z navzdol obrnjenim naslovom veliko, tanko knjigo in je molče prebiral po njej. (Ko sem pozneje o tem pripovedoval Ivanu Cankarju, je rekel, da so mu »gotovo angelci godli«), Ker pa poti le ni bilo konca, sva se s sosedom nenadoma znašla v živahnem pogovoru. Nikoli dotlej nisem našel človeka, ki bi bil tako popolnoma zaglobil v rusko umetnost. Posebej pa mu je bil Tolstoj višek vseh viškov, »un terribile gigante«. Tu se je obrnil k meni: »Ali niste morda Slovan? Potem vam čestitam! Vi boste svet odrešili, samo vi. In še križ boste voljno vzeli nase! O, da bi jaz sedaj, ko sem vse te stvari doumel, še mogel...!« Toda je že zamahnil z roko in naglo prešel na drug pogovor. Na postaji v Pulju sem dognal, da je bil z menoj sam Antonio Smareglia, veliki tvorec »Abissa«, »Nozze istriane« itd. Oni mladi gospod v Trstu pa najbrže njegov sin, ki danes piše o njem. Ali ne bi se ljubljanska opera hotela spomniti, da sam trdi, kako je bil naš? Dr. I. Š—i.
VELIK USPEH RAVNATELJA KARLA SANCINA.
Ljubljana, septembra 1936. (Agis.) Naš rojak priznani glasbeni umetnik in pedagog Karlo Sancin, ravnatelj Glasbene Matice v. Celju, je položil pred izpraše-valno komisijo konservatorija v Gradcu z odličnim uspehom izpit umetniške zrelosti iz violinske mojstrske visoke šole. K ostalim čestitkam se pridružujemo tudi mi !
NOVE NAGROBNICE ZORKA PRELOVCA
Ljubljana, septembra 1936. (Agis.) Naš rojak, priznani komponist in zborovodja Zorko Prelovec je izdal v samozaložbi nove nagrobnice za moški zbor »Vse mine«. S to novo izdajo je naš rojak obogatil te vrste slovensko glasbeno literaturo.
I
AFORIZMI ANTE DUKIĆA NA POLJSKOM
»Przeglad polsko-jugoslowianski« što ga izdaje Poljsko-jugoslavenska liga n Poznanju, donosi u svesku za prošli mjesec oveći izbirak aforizama i maksima iz »Pogleda na život i svijet« od Ante Dukića u prijevodu Wiktora Bazielicha.
VIJESTI IZ ORGANIZACIJA
MENZA ISTARSKOG AKADEMSKOG KLUBA U ZAGREBU
Istarski akademičari bavili su se već niz godina mišlju da si svoj nezavidni položaj poboljšaju time sto bi osnovah menzu za svoje članove u vlastitoj režiji. Do sada su se akademičari hranili kojekako, po raznim menzama pa i u »Prehrani« što je obzirom na rad studenata svakako nedovoljno i vrlo teško.
Ove godine je pitanje ishrane postalo vrlo aktuelno i naši studenti pristupili su realizovanju te dobre zamisli, da otvore svoju menzu, koja bi 1. oktobra počela radom. Dakako da će se na početku naići na poteškoće koje ce biti i-Hošiti budući se nočinie potpu-
no iz nova.	.
Akademičari se nadaju da ce tom prilikom biti potpomognuti sa strane naših imućnijih ljudi kako bi mogli svoju namjeru što lakše ostvariti. Studenti obratit će se neposredno na naše ljude i uvjereni su da će naići na topli prijem i razumijevanje.
IDRIJČANI!
Zaključna prireditev obeh obletnic idrijske realke bodo 26. t. m. z idrijskem večerom v ljubljanskem radiju in 28. t. m. z mašo zadušnico za vse pokojne Idrijčane profesorje in učence idrijske realke. Dne 3. oktobra bo koncertna in družabna prireditev v dvorani Trgovskega doma v Ljubljani.
PREDAVANJE O IDRIJČANIH V DRUŠTVU »TABOR«
V četrtek 23. t. m. bo predaval tov. Lado Božič v društvu »Tabor« v Ljubljani o »Idriji v besedi in sliki«. Predavanje bo spremljalo nad 210 skioptičnlh slik.
Iz društva »Istra!« u Karlovcu
Pjevački zbor početi će ovaj tjedan sa svo-im redovitim pokusima pa se umoljavaju Irueovi pjevači, da dolaze redovito na ponisi, jer se opet spremamo nekamo. Pokusi u u srijedu i petak u 9 sati na večer. Na »rogramu imademo sasma nove pjesme, koje reba temeljito izraditi, tako da možemo i la drugom mjestu postići onakove uspjehe, ;ao što smo postigli u Novom Mestu. Ako tetko izmed ju pjevača imade prijatelja koji ii htio doći na pjevanje neka ga slobodno lovede, jer se kasnije nakon uvježbanog pro-;rama neće primati novih pjevača.
Umoljava se članstvo, da uplati svu zao-talu članarinu, jer je prvo polugodište pro-lo. Upozoravamo, da će se na budućoj re-[ovitoj glavnoj skupštini priznati Članovima amo oni, koji imadu u redu plaćenu clana-inu. Upozoravamo zato, da ne bi kasnije
..  , *______ t .i ti 4-infinv»	«A« ri i»ii Sfar Atti
lio prigovora. Idući tjedan doći će društveni
ikasator do svakog člana a može se Mana-ina plaćati i za vrijeme pjev. pokusa u dru-;venim prostorijama.
Umoljavaju se svi oni koji su joS dužni naš list »Istra« da izvole to čim prije ure-i. idući tjedan će doći povjerenik lista rtrc« brat F. Pahor I molimo da ga se ne isti praznih ruku iz kuće. Svaki član 1 na-čltelj mora Imati u vidu i dobro znati, da t >ivi «imo od naručitclia.
ZA ODRŽANJE ISTARSKOG PJEVAČKOG ZBORA
Pozivaju se svi pjevači i prijatelji naše pjesme da prisustvuju sastanku koji će se održati u subotu 19 IX 1936 u 8 sati naveče u društvenim prostorijama (Trg Kralja Aleksandra 4). Dnevni red: Reorganizacija pjevačkog zbora i biranje nove uprave. Odbor.
SJEDNICA POSLOVNOG ODBORA PJEVAČKOG ZBORA
održat će se 18 IX 1936 u 7 sat! naveče u društvenim prostorijama.	Prelac, v. r.
PREDAVANJE U DRUŠTVU »ISTRA« U ZAGREBU.
TT nedjelju 20 ovog mjeseca u 9 sati prije podne održati će se u društvenim prostorijama predavanje o temi: »Prava i dužnosti radnika u socijalnom osiguranju«. Pozivaju se svi članovi, osobito radnici, da ovom predavanju prisustvuju. Predavanju mogu prisustvovati i radnici-Istrani, nečlanovi društva.
Odbor.
ČLANSKI SASTANAK OMLADINSKE SEKCIJE U ZAGREBU
Omladinska sekcija društva »Istra« održava u subotu 19 IX 1936 u pola osam sati članski sastanak s predavanjem u društvenim prostorijama. Pozivaju se sva braća da dodju u što većem broju	Odbor.
f ŽUPNIK VINKO MEŽAN
Ljubljana, septembra 1936. (Agis.) V letošnjem letu moramo na žalost ugotoviti, đa nam je smrt ugrabila že celo vrsto dobrih dušnih pastirjev, med njimi tudi Vinka Mežana, župnika v Desklah pri Gorici, ki je pred kratkiih umrl v starosti 68 let. Po rodu je bil Gorenjec, doma z Bleda. Po končani srednji šoli je stopil v goriško semenišče, ter ostal v goriški nadškofiji vse do svoje smrti. Najprej je služboval kot kaplan v Kanalu, nato kot kurat v Lokovcu in nad 30 let kot župnik v Desklah. Povsod, koder je služboval, ga je ljudstvo vzljubilo zaradi njegove dobrote in plemenitosti. Blagopokojni je bratranec piofesorja in inšpektorja v pok. g. Westra in župnika Emila Westra na Repentabru pri Trstu. Pokopan jc bil na farnem pokopališču v Desklah. Pokojnemu naj sveti večna luč, žalujočim naše sožalje !
NEVARNO JE OBOLEL MSGR. ARKO MIHAEL
Nevarno je obolel msgr. Arko Mihael, idrijski dekan, čeprav je dolgo časa bolehal je ta vest zadela vse naše rojake v Primorju in v emigraciji. Saj je bil že pred vojno znan kot organizator slovenskega delavstva, bil je deželni poslanec za mesto Idrijo in se je udejstvoval v zadružniškem in kulturnom delu.
DROBNE VESTI IZ NAŠE DEŽELE
— Na otoku Susku osnovana je zadružna konoba (Cantina Sociale). Te zadružne konobe su se do sada u ostaloj Istri pročule jedino kao legla korupcije u kojima su pašovali fašisti. Najbolji primjer za to je lanjski skandal u upravi pazinske »cantina sociale«.
*
— Četiri rudara su se u Istri opet smrtno ponesrečila. To su: Turk Marin, štember Dominik, Zerla Bartul i Fara-guna Dominik, svi iz Labinštine.
*
— Jerman Ludvik, jugosl. državljanin, bio je 12 o. mj. osudjen u Trstu na 4 mjeseca zatvora i 8000 lira globe radi pokušaja kriumčarenja.
*
— Na Rijeci je 12 o. mj. svečano proslavljena godišnjica »Danuncijade«. Govorio je i Host-Venturi. TJ votivnom hramu na Kozali je bila svečana manifestacija. Slava je kao zaključak imala izlet na Učku.
★
— Ponovno se zapalila šuma izmeđju Vodnjana i Peroja. Iz Pule su intervenirali vatrogasci.
*
— Naslage ugljena pod Bazovicom. Tršćanski »U Piccolo« od. 16 o. mj. do-naša duži članak dra Marussi-a (Marušiča) o naslagama ugljena pod Bazovicom, kojega je htjela još pred 35 godina iskorištavati »škoda«.
*
— Asfaltirana cesta bo peljala od Sredi-polja (Redipuglia) na vrh Šmihela pri Opatjem selu. Šla bo mimo vseh važnih mest, kjer so bile hude bitke v svetovni vojni. Cesta bo narejena zaradi velikega prometa, ker mnogi stari borci iz Italije in inozemstva še vedno prihajajo obujat žalostne spomine v te kraje.
*
— Paroplovna družba Tripkovič v Trstu bo dobila podporo od države. Na ministrstvu leži načrt zakona, po katerem naj družba prejme od časa do časa subvencije v razmerju s prometom.
*
— V Abesiniji je umrl avgusta meseca za boleznijo Miheli Angelo iz Rihemberka.
♦
— Zaradi eksplozije patrone je bil ranjen 12 letni Mrakič Anton iz Bovca. Dobil je več opeklin in morali so ga peljati v bolnico.
*'
— Medsindikalni odbor v Trstu le odredil na seji 7. t. m., da ostane mesnica Cor-bata Angela v Gradežti zaprta za dva 'dni ter mesnici Bekerja Antona pri Sv. Mariji Magdaleni zgornji in Zoratta Alfonza v Tržiču za en dan, ker so prekršil! določbe o prodaji na drobno.
*
— Dve novi kasarni so zgradili v Tolminu. Imenujejo se »Re d’ Italia« m »Jtton-te Nero« (Krn). V njih bodo nastanjeni 1. regimenti infanterije »Re« in 4. grupa artilerije. Stavbi je delala tvrdka Chini iz Milana.
¥
— Goriški prefekt je prestavil sledeče občinske tajnike: Ramot Alojza iz Cola v Črni vrh, Leonharda Battistinija iz Rihemberka v Col, Tomaža Mazzillija iz Črnega vrha v Renče, Mihaela Maniconeja iz Renč v Rihemberk.
¥
— Goriški prefekt priporoČuje občinstvu
naj sedaj uničuje komarjo zalego. V Gorici se je ta nadloga zelo razpasla in je postala nadležna. Sedaj v tem času ležejo samice jajca je to najbolj pripravno. Priporočjivo je politi mlakuže in stoječe vode le nekoliko s petrolejem, da uniči ves zarod. To je treba ponoviti vsakih 15 dni.
¥
— V JamlJah ste dva zlikovca napadla Pahorja Ivana, ko je šel zvečer v vinograd s puško varovat grozdje. Po kraktem pretepu sta neznanca zbežala.
¥
— Skupina francoskih pisateljev sl je ogledala Trst in okolico. Obiskala je tudi bojne poljane.
¥
— V Dolgem polju pri Vipavi sta se 18-
letni Milan Škapin in 5 Tonček Ščuka igrala z granato, ki je kmalu eksplodirala. Težje je bil ranjen Tonček, ki so ga morali prepeljati v bolnico.__________________
SARADNICIMAl »JADRANSKOG KOLEDARA«
Molimo sve saradnjke, kojima smo se obratili molbom za priloge, kao i ostale koji imaju namjeru da u kalendaru nešto objave, da nam svoje priloge pošalju do konca septembra kako bj mogli dati kalendar čim prije u štampu.
UREDNIŠTVO
»JADRANSKOG KOLEDARA«
U FOND „ISTRE”
Ivanlié Ivan — dir. žen. realne gimnazije — Sušak . . . din SO.— Starec Smiljan — Rudnik >Dre-nica* — Vučitrn .... din 15.— U prošlom broju objavljeno . din 39.285.60
Ukupno din 39.350.60
Smrt Svetozara Pribičevića
15 o. mj. umro je u čehoslovačkoj Svetozar Pribićević, bivši jugoslovenski ministar. — Svetozar Pribićević je bio rodjen 1875 u Kostajnici. Bio je pret-sjednik predratne srpsko-hrvaske koalicije, a iza oslobodjenja je bio pretsjeđ-nikom Samostalno demokratske stranke. Kasnije je, uz pok. Stjepana Radića, bio i pretsjednikom Seljačko-demokratske koalicije. U predratnom peštanskom saboru radio je u zajednici sa Česima i Rumunjima na obrani narodnih manjina n tadanjoj Ugarskoj.
16. septembra 1886.
°oućni, ^osoodarski . politički list
Pred 50 godina
Ovu pjesmu Ante Kaića donosimo iznimno iz broja od 15 jula, jer bi se tim riječima moglo o Istri pjevati i danas poslije 50 godina, jer. je i poslije pola stolječa akluelna — možda sada više nego ikada prije.
ISTRI
Ašće zabudu tebe Istrije Zabvena budi desnico, moja Po ps. 136.
Iz crkve, škole, iz tvojih sudova,
Iz svetog kruga tvoje porodice,
Tvoj jezik slavni, dimi, silimice Bez srama goni obiest silnikova.
Još svojim očmi gledaš ka, udova Na sud gdje djecu vode U ka žlice,
U mračne — jadne — bacaju tamnice Od tudjeg jer te htješe branit trova. Nek bacaju ih — neh im grde ime — Za istinu je ugodno trpjeti,
Za istinu je valjano i mrieti —
Naudit neće sinovom ti Ume O njim će pričat otac svome sinu Nesretnu kako Ijubljahu očinu!
Pedesetgodišnjica misničtva. Prei. g. Ivan Dukii, naš domorodne i kanonik stolnoga kaptola u Trstu slavio je dne 14 t. mj. rijetku svečanost, t. j. pe-desetgodišnjicu svoga misničtva.
♦
G- prof e sor Milan R e è etar iz
Spijeta, koji boravi neko vrijeme u Trstu, obratio se privatno. na mnoge naše prija-tei je u Istri molbom, da bi ga o nekojim potankostima hrvatskoga narječja u Istri i na otocima izvijestili. Budi svim preporučen g. profesor s naše strane.
*
Kolera u Istri. Posljednjih osam dana zahvatila je kolera korjen u Volo-skom kotaru, i to napose u Škalnici, Br-gudu i Rupi. U ostaloj Istri, kao Izoli, Sočergi itd. prestala je posve, ili se pojavi ponajviše jošte po koji slučaj. Bila je ta-kodjer nekoliko sloučajevah u Rovinju, Puli i u opčini busetskoj.
HOLJBA tChOLJBA MI
U našoj Istri počelo se nešto micati. 1 hora je. U tišini se i najveća voda zasmradi, a u borbi je život. Munja jur sieva s Istarske Gabele, pak i ona gospoda — kojoj naša pokrajina nije zadavala nit najmanje glavobolje, jur gledju pri tom svjetlu sučelice dva protivna tabora, gledju i čude se: odakle preko noči u našoj mirnoj »talijanskoj* zemlji dvie razdieljene vojske?!
Zaštićen svojom »nevid travom* našao sam se jednoga dana u vagonu istarske željeznice, gdje uz nekoga tudjinca »s gornjih strana* sjedilo naših venerekarah I zapreti medjusobno razgovor. Tudjinca zanimao naš noviji pokret i htio mu ući u povode. Bili su već na domaku štaciji-»To vam je*, odgovori stari benevrekar, »to vam je stara štorija onega mostira, gdje je gvardijan davio svoju ravnopravnu braću u malenih vriićih stojniškom-bevan-dom, a sam je praznio na holjbe staru ru-meniku. Kad je braći dopustilo, ustadoše jednoga dana listom u jedan glas: »Ne veo tako gvardijane! Holjba ti, holjba mi*.
(Podlistak »Hyperistrionalia*)
»Istra, izlari svakog (leđna u netak. — Bro. čekovnog raćnna *6.789. — Pretplata: za djelu godinu 50.— din., za pola godine 25.— din, za inozemstvo dvostruko, za Ameriku 2 dolara na eodlnu —''oglasi^sc računaju po cjeniku. — Vlasnik t izdavač: Konzorcij »Istra«. Masarykova 28a n. broj telefona 67-80. — Za uredništvo odgovara IVAN STARI Tuškanova lara na godinu,	§?eSjnlna Jugoslavenske Stampe đ. đ., Zagreb. Masarykova 28a. — Za tiskani ođgov—' Rudolf Polanovlć, Zagreb, Mca 131