KRALJEVINA SRRA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 18 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. FEBRUARA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5500.
Eisenvverk Gesellschaft Maximilianshutte, Rosenberg, Nemačka.
Postupak za kvalitativno poboljšanje glave željezničkih šina.
Prijava od 8. juna 1927.	Važi od 1. decembra 1927.
Traženo pravo prvenstva od 21. oktobra 1926. (Nemačka).
Težnja za povećavanjem efektivnosti i ekonomičnosti železnićkog saobraćaja bila je povod za sve veće brzine i sve veće pritiske lokomotivskih i vagonskih točkova. Istim tempom se nije razvijala i železnička pruga, i posledica toga je jako abanje šina, da one vrlo malo traju naročito na linijama za velikim krivinama i velikim padovima. Suviše veliko abanje šina može se otklonili pojačanjem profila šine ili pak, naročito, upotrebom specialnog čelika jake čvrstoće protiv abanja.
Dosadanji opiti za dobijanje tvrdjeg čelika od 80 i više kg/qmm čvrstoće protiv abanja nisu dali zadovoljavajući rezultat, jer je utvrdjeno, da su čvrstoća protiv abanja i čvrstoća protiv kidanja bitno različite stvari. Upotreba tvrdogšinskog čelika, kakav odgovara toj čvrstoći, unosi opasnosti u železnički saobraćaj, jer tvrdi čelik nema dovoljnu gipkost, pa se ni propisano savijanje pri udarnom opitu ne može postići ili se pak jedva postiže.
Sad je pronadjeno, da se čvrstoća abanja šina može povećati do izvesne mere koja odgovara sedanjim zahtevima, ako se čelik po spoljnem delu glave šine koji je deo najviše naprezan za vreme vožnje—preobrati u martenzitsku strukturu. Ova struktura ima neobično veliku otpornost protiv naprezanja šine u saobraćaju, tako da šine, čija je spoljna zona glave preobraćena u martencit, moraju imati ne-sravnjivo duži život nego dosedanje šine, što su pokazali i sistematički opiti. Ovde
je važno, i po pronalasku izvedljivo, da se samo spoljna zona glave šine preobraća u martenzit, te šina time zadižava svoju gipkost, što je od velike važnosti za saobraćaj.
Preobračanje spoljne zone glave šine u martenzit mogućno je time, što se na dužinu sečeni topli delovi šine silno hlade potapanjem glave u hladnu vodu upotre-bljujući podesnu napravu, koja sprečava krivljenje. Ovo potapanje se mora vršiti dotle, dok glava šine ne dobije crni izgled, i da ona opet po vadjenju iz vode ne postane crvena. Po vadjenu se glava popravlja toplotom iz nožice i srca šine, koji nisu hladjeni.
Konstatovano je da temperatura glave po hladjenju ne srne preći preko 450° C, da bi se dobio dobar rezultat.
Vreme potapanja zavisi od sastava čelika. Ako se radi sa čelikom od 0.4 —
0.45°/° ugljenika, vreme potapanja varira izmedju l1/4 i 3/4 minute, prt čem manje vreme odgovara većoj sadržini ugljenika.
Opiti su pokazali, da je čvrstoća abanja po novom postupku poboljšanih šina (glave istih) više od deset pute veća od šina načinjenih od istog materijala ali ne poboljšanih.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za popravljanje (poboljšanje) železničkih šina na voznim površinama u cilju postizanja većeg oipora protiv abanja, naznačen time, što se kao za
Din, 5.-
valjanje ugrejane šine glavom potapaju u vodi dotle i hlade, da temperatura glave po vadjenju iz vode ne prelazi 450° C.
2.	Oblik izvodjenja postupka po za-htevu 1, naznačen time, šlo vreme potapanja radi hladjenja glave pada sa
prirastom procenata ugljenika u šini.
3 Oblik izvodjenja postupka po zahte-vu 1 i 3, naznačen time, što vreme potapanja pri sadržini ugljenika od 0.40 — 0.45% u šini leži izmedju l1/« i 8/4 minute.