SLAVJAN.
Časnik slovstven i uzajemen za Slavjane književne i
prosvštljene.
Vreduje i na svetlo dava Matija Majar v Celovce (Klagenfurt).
/ij4i.. Izhadja desetput v lete po jednoj cčloj listinč i Ift^J.
V.1S1U O. velja g poštninoj 3 fiorinte ali 2 rublja.
Важна в^ст словствена.
Нов1не „Slovenski narod" в Лвублван-б шшу, да pycici проФесор J. Baudouin de Courtenay, npe6iBajy4i сада в Лшску je тсал једному CBojix пруателвев в СловенуЧ мед остаттм сл^деча: „СлавлнсЕли благотворптелвшлб ко-митетт," в ПетроградЗ; 1здаја KHBire под насловом: „Слав-HHCKift сборник-в" в KTepi ce буду Т1скал1 pa3Hi состави i cnici згодовшси, землвешсш i господарствошсш (icTO-pi4CKi, геограчлчскл i еконоЈПчско - штат1ст1чск1) чггателвем легко разумлЈлво cnicaHi. lIoлiтiчнi cnici су Јзклвучеш i ce не спршу по тому не, что сборшк нам^рава подуче-ват1, не пако драждт i cTpacTi 1збудват1. 1зклвучевало се буде непремјшо также все, что 6i жалио ктероксш племе славјанско. Једен 1змед главтх членов „Славан-скаго благотворителвнаго комитета" проФесор npi Петро-градском всеучшшч$ госп. Ламанскп! ме je промл, да 6i поваби своје знанце i пруателве мед Словенцам1, да 6i ce также уд^лежш тога подузетја i поцплвал1 основно cnicaHe чланке oco6ito o садајном народном ri6aHji i д$ло-BaHji Словенцев i 1странов. Составкј се могу cnicaTi i по нерусш, буду ce уже преставш в рушчшу. — Ал1 6i Bi не Mooi на то делованје унозорнпч словен-ске учене муже i стсователве? Кто 6i желал иодроб-н4је что звбдт o тој задев^, нај се оберне к самому госп. Ламанскому: Seiner Hochwohlgeboren Herrn Vladimir Lamanskij Universitatsprofessor in Petersburg, 3. Eotte des Izmailovschen Regimentes Nr. 11, Haus-Nr. 4."
„Svetozor" часнис чешси ЈзхадБајучЈ в Златном Праг£ nime o том: „СлавннскШ благотворителвнБ1б комитет-в" в ПетроградБ почне вјдаватч „СлавлнскЈЛ сборникх" т^м нам^ном, да сознамује Русе с остатнцц племенааи вел!-кога народа славјанскога. Уредншш је 1зволвен госп. H. Н. СтраховгБ i за nepBi оддбл сборнша су пршрав-лвеш мед jiHiMi составкаап сл4деч1 cnici: Пошс (штатј-стша) 4exije, Мораве i Слезска од госп. Будиловича. — Карпатска i галЈчска Рус од госп. Јак. Головацкога. —
0 северној Угорској од госп. Кралјцкога. — O лггератур^
1 o лггературном д4лованј1 Словаков од госп. Шча.
M V. J f _ »и /\ li г /4 г^ V ^ ЈГ" г J
0 СЛВДАХ ПРАСЛАВЈАН.
(Надалвеванје.)
Ктеро морве се подразумЈша иод јменем okihh морва ? Кд£ се то окцан морве наход1 ? — В једном руском заговорб ce i3-р1чно ноbi, кд£ ce окијан морве разпростЈра, таколе: „За долб-ними горами еств ошлнх-море железное, на томт. мор£ еств столбт. мбдноК . . 8) Теперв в£мо i3pi4Ho, кд£ је оно „огалн море." Оно је за долБНЈЈпза г o p a м i. Долвне ал1 подолвне горе су оне, ктере се разпростјрају јужно од равнше гератске, по ктерој тече [лменд-р'ћка (Etymandros). 1менују се долвне i подолвне горе по тому, что јужно од т£х гор лeжi шд1чко подолје (Patalla und Patallene) i јужно од Подолја ce разпросира оно од рускога лвудства тако често сном^нјано омјан-морве. Под кченем огајан морва се разумбва в рустх народшх п^снах, пршов£дках i заго-ворах морве всесвбтско шд1чко (indisches Weltmeer) i каже ce, да je окјјан-морве, морвем — „пучинов великого, глубиноА несказа-нок)c tžm 1менем в народном језшб всЈгда „соединлетсл миселг o узаемноЛ свлз^ Bcixrt осталихт. отд^лвнмхг мореВ вт. единствб тога главнога всесвбтнога морл."
М^моходом се овдб спом£т, да ce iMa всЈгда nicaTi i 4iTaTi омјан ал1 окејан-морве, не пако оцеан; то носл^днве б1ло 6i тако погр^шно HanicaHO како, ако 6i hžkto mžcto окојна, Краков, Кал-кута нашсал оцојна, Црацов, Цалцута.
53. Јако често спомЗшја руско ЛБудство в CBojix заговорах „ошлн-море" icTO тако често спомбнја i „свлтт. островт. Бу-лна" находечј се на MopBi огајанб; na npiMip: „Ha морБ на
8) Сахаровг: Сказашл русскаго народа. Санктпетербургт. 1841.
II, стр. 31, заговорг 53.
огалнб, на островб на Булп§."9) 1ме Бујана је славјанско, 1зв1ра од слова: бујн-i, -o, -a i значк јако весело, јаро, разгулвно, сва-тебно. Да је свет остров Бујана находјл се на морм Ошјан^, то св$доч1 много pycKix заговоров; KTepi je иако inieHeM те остров, то ce по садајном 3iianji установт не може. Ha огајан Mopti ста два света острова, свет1 остров Л a н к a (Taprobane, Цејлан) i не-велш па вес свет остров P a м i с у p a, на обадва ce je ЛБудство схадвало i3 ц$ле 1ндце, je тамо јако бујно, јаро, јако весело i разгулвно светковало своје сватке, jirpe, коледе, своје народно ве-селве i своје сватбе i на o6žx островах CToji i в наше време чуднов1то много столбов, ктере i3pi4Ho спомјшја 50. заговор. 10) KTepi )зм£д т£х дв£х светјх на Mopti на огајанб лежеч1х остро-вов ce Mism в русгах заговорах, то се за сада установт не може: to na је готово, да CBeri остров Бујана је наход1л се на омјан-Mopti, на всесветном Mopti пдачком, i да се га руско лвуд-ство спомбнја, i то служ1 доказом, да су прародггелв1 Русов нреб1иал1 в 1ндф i објшковал1 те славш светј остров.
54. Кое озеро озерамг мати ?
ИлБменв озеро озерам% мати.
В северној iiOKpajiiii шд1чкој југозападно од садајнога Герата тече pfeca јешче сада Јменована Hilmend, по caHCKpiTCKi Гаетумант, иогелешсано Etymandros в језеро Заре (санскр1тск1 заре = језеро) то је в Hilmend = 1лБменв језеро.n) I тога језера 1лБменва, ктеро се зове i Хамум, в ктеро се Јзл1ва 1лвменБ-р§ка се спо-м"ћнја просто лвудство руско нреп$вајуч1 в nični o Голубшој KHBiri: „Илвменв озеро озерамт. мати." —Ш&сен каже сама i3pi4H0 i крепко, да то 1лвменБ језеро, o којем се спреибвлва, не суш-чествује в Pyciji над Њшмградом, niTi в TaTapiji, HiTi в европ-ској Турчф, него н$кд$ далЈје npcri Јзходу солнца, јербо ce поје: Да не тотг Илвменв, которми надт. Новимг градомт., да не тотг ИлвменБ, коИ вт> болБШоИ Ордб, не тотг ИлвменБ, коториА вт> Цар^-градб, a тотг ИлБменв, коториа в ТурецкоЛ земли.12)
Сл^дствено се спомбнја руско лвудство јужнозанадно од м^ста Герата разпрострајуче ce paBHiHe i рЗже 1лвменва ту равншу про-текајуче i језера, в ктеро Рлвменв се 1зл1ва. 1лБменБ знач! по русш: „озеро особено образуннцеесл отт> широкаго разлива pticn, озеро вх которое впадаетг pfea и изт> него снова вБ1текаетт> . . . у илвменл берега вх камвшевнхт., тростниковнх.%, мокрнхг заро-сллхт.; голое озеро не Илвменв." 13)
9) Сахаровг: Сказашл русскаго народа. II. од стране 18. до
31. в заговорах: 1, 18, 37, 39, 48, 49, 52. — 10) Сахаровт,: Ска-
затл II. стр. 31. — ") Lassen 2, 527. Stielers Schulatlas dor alten
Welt: Vorder-Asien und Nil-Land. Gotha und Wieu 1871. — 12) П. Безсонов-в: КалЈжи I, стр. 362. i 547 до 551. — 13) Далв:
Словарв слово: илвменв. ^
55. ОСмвателм около тога језера (заре) су звал1 се Зарангамј, нбкада Дрангат, no nepcijcra: Заранкаип, то значк J е з e p j ан е.14) — В северном пред£л£ Хпдуе тече i р$ка Сорангес.15) Руско лБудство се сиомбнја в народнјх пбснах нербдко полва Сарачш-скога, кд£ су преб1вал! Capama, Језерјат иБмендсш — i полБа сорачшскога iio pŽ4iui4i ptice Сорангес просирајучега ce; на npi-Mip в nični o Голубшој KHhirt:
Ha Toft на земли Сарочинскол . . . A ce пролва пролвилосн co небесг книга совалиласл по ср£ди полл Сарачинскаго, вБтадала книга Голубинал.16) Заттва је в£ст в Голубшој KHbirt гласеча: „на земли Саро-чинскол — ал1: iio ср$ди полл Сарачинскаго вБшадала книга Голу-бинал. Ta bžct значк руска народна BicoKa п£сен 1звјрна, кратка, једнодуха состојеча вечјеј частБу само i3 кратмх вопросов, упра-manij i icTo тако кратшх одговоров ce је помножиа в обппрн4ју п§сен 1менем nični o Голубшој KHbiri в оно време, когда су пра-poдiтeлБi Русов објтавалј по ср^дб иолва сарочшскога no ptici (i језерб) МБменоској, кд£ су становал! Саранга, то је Језерјат, в садајној землБ1 Гератб. —
Позороват1 ce iitia, да слово: сарачшско i сарочшско не но-м4ша ce с словои нов£јега времена: срачшско, које значк мога-меданско, i ce појавлБа чест^је в руск1х пЈснах народшх, на npi-м4р в iitcui: СвлтителБ Никола; БасилШ, кд^ се рече: Изт> тбш изт> СрачинскЈл земли, отт> того же от"Б Срачшскаго кнлзл. Вт. томг 6б1ло Срачинскоемг град^, у того било Срачинскаго кнлзл . . . Стоитт. опх в% Срачинсков одеждб . . . 17)
56. По равтнах нростратх на nope4ji piK в Пентшабб на npiiitp на nopžuji р-бке Сорангес i в покрајш® на ptici 1ЛБмет>ској i на језерЂ ЈЛБменБСком ce je не1зм1рно много opiee (Reis) npiflfc-лало по тому, что ce иолБане полег р$к рЈчној водој могу поно-pixi, повлажт i наводнт i по тому, что је блјзо ц£ла једна четвертта повершја ц£ле покрајше обс^јана орјзој18), спомбн тога iMajy Pyci i в наше време; npi нбјх се Јменује opi3a пшеном са-pa4iHcniM ал1 сорач1нсЈом.
57. I Словешџ се спомбнјају шдјчке opi3e. Нај o6i4Hijini ж1-веж ApijeB ивдчшх 6\ла. је каша i3 сарачшскога пшена,19) i пра-
м) H. Kieperts: Historisch - geografischer Atlas der Alten Welt Seite 3. — ,6) AppiaH 1нд. 4. — 16) П. Безсонов-в: Кал£ки I, стр. 269 редкЈ: 3. 4. стр. 310. редке: 2. 5. 6. 7. — 17) Безсоновг: КалЈки I, стр. 561. — 18) Дшдор 2, 35. 36. 16. — 1в) Страбо <09. Lassen 1, 245.
р<штелм Славјан су в 1ндф нај o6i4HŽjme ужЈвлмш opi3e i одтуда je i поднес славјанска пословјца: Каша м a т i н a ш a. Матере в зиБској додш% i теиерв тегшвају плакајучу дбтцу словаш: Не веч1, не вечј, бош па једу кашо в мл£ц£, то је: не илакај, не плакај, будеш пако јести кашу в млЈж£. Славјанам је каша уже i3 1ндјје знана, како нај облБублвенбјша i нај об1чн£јша јед. —
58. В Корушкој i в обче в Словешј! не расте opise; Micro opi3e, то je, MicTo ишена сароч1нскога, ci направлвају пшена, нбкогда i3 пшешце, нај o6i4iiijiue i3 јечмена i iMenyjy то пшено преб1вав1џ Корушке словенсш i ионбмчат једнодухо i просто no шд1чга од персјјскога слова pi3e : p i ч е т. Ciiomčh на 1ндцу !
59. Haj веч ce руско лвудство спомјшја землвешсшх iMen прадоб£ находечјх се в ГератЈ, i в Подолј! шдшком. В обче се тамо, особЈто в Гератб најде i иоднес славјансшх землветсшх iMeH, на upiiviip piKa i језеро 1лБмеш>, северно од 1лвменв - р$ке се разпрост1ра noKpajina гората, ктера je задержала до нашега времена своје пресно славјанско шименованје Гората, ал! како Stieler nime Г o p a т.20) Јужно од paBiiiiie 1дБменБ-р£ке се раз-npocTipajy rope долвне ала подолвне ua медБ1 мед Гератом i iiwi4-KiM Подолјем, јужно од т£х гор леж1 Подолје i дежела Подолвна i јешче јужн£је огајан морве i на огајан морв1 славш остров Бујана с иремног1м1 столбам^ Kpoiii тога је знано јешче славно мбсто Масака. — Tix покрајш се руско лвудство oco6iTo ж1вахно спомЈнја.
В т£х землвах су становал1 прародггелв! Русов уже в иоздн^је време железне добе, то је онда, когда ce је уже нб1х говор почел зна-гно оддалБеват1 од санскр1тшчше i ce je почел ирел1ват1, npeji-нач1ват1 i npeMinjari в славјаншчшу. Доказ тому ropi наведена славјанска землветсна но1менованја. В санскричжом, то је, нај CTapijuieM времеш најдемо сл£де IIpapoдiтeлБeв Русов в дежелб A j o д б j i в садајном Oude в северној 1ндф, полег р£к ио санскр1т-сга Јменовашх Зарају i Зарасват1 i в uoKpajiHi около rope Гваргара, i3 ктере јзвјра piKa Зарају. 1ме Зарају значј: језерна р£ка, језершца; Зарасвам нако значј: mit einem See begabt = језеровата. PiKa Зарасвап 6i.ia je ApijaM света piKa i нај ста-pijuie згодбе правека цадчкога ce верше около те piKe. Полег рЈке Зарају разиростјрало ce је главно Micro иервога царства шдјчкога Ајодвја.21) Ту еу преб1вал1 прародшелм Руоов o времеш санскр1тском.
Доказ o6cToji в том: ирарод1телБ1 Русов су по1меновал1 двi piKi в TepaTi јменама no цевдчга оно icTO значелпма, что су значиа в Ајодбј! ро санскр1тсга. Једна ce је звала в Ајодвј! по
20) Vorder-Indien und Nil - Land im Stielers Schul - Atlas. —
21) Lassen 2, 532.
cancKpiTcra Зарају i в ГератЈ по ценд1чк1 Haroju, o6i bi eni зна-ште точно оно icTo: језерна рбка, језершца. 1менем Haroju ce вброподобно Mini в Гератб р-бка: Hari-rud; друга рбка ce је звала в Ајодвј1 no caHCKpiTCKi: Зарасваи, в Герат^ по цендачга: Haraqaiti (Argand-ab, Aracho^os) i обоје значк језеровата.
To доказује, да су прародггелм Русов в нај стародавн^јшеј санскр1тској доб-£ преб1вал1 в АјодвЈ1 ineiiiTO иодег pti< Зарају i Зарасват i ноздиЈје в добЈ; цевдчкој да су ce upeceziii в зем-лву Герат i ио1мсновал1 дв£ pini шенаиа по ценд1чш оно icTo значеч1ма, что ctS значјле в Ајодвј1 по санскр1тск1. —
Все то пршовЈдује i г. Christian Lassen в својеј кнмг£22) само, да нравд£ cobcžm нроивно хоче доказата, да су Apiji предже становалј в Герат-6 i иоздн£је једном се нреселш в Ајодвју — слбдствено да 6i 6i.i i иред roBopi.ii по цендјчм i једном ноздн^је но санскр1тск1, что 6i бјло протшаравно i проткшселвно. — Которал р^ка рбкамг матн ? (Јорданг) рбка р^кам мати. Очев1Дно је, да Јме р$ке Јордан в i3BipHoj подобб те ntcHi Hi ce 1меновало, него да је i-ме Јордан једном уставка хрштјанска, јербо полег Јордан р$ке ншогда Hi пребјвал народ славјанск1; Јордан рЈла Hi 6i.ia ншогда рјша славјанска нај Menije р$ка слав-јанска нај знаметт£јша. Нај знаметтЗЈјше р^ке в славјанском правек$ су бме бл1зо сл£дече: невелша па света рјжа в АјодвЈ1 Зарају, онда нај вечје шд1чке рбке: Ганга, Јамуна, 1нд, 1лвменв в Гератб i bcžm Славјанам i поднес нај славн$јша Дунај-р^ка. То знамо — то па не знамо, ктера Јзмед tžx Праславјанам зна-MeHiTix р£к, ce je в BicoKoj nžcui руској вел1чала јакоже р£ка рЗжам мат1. —
60. Которал гора горамг мати ?
Горгорт. ropa всбмт, горам мати. Та Горгор гора се нахадва в дежелј; Ајодвј1 в ср$дј; горовја Пмалаје недалеко од i3Bopa памЈт1Г0дне свете рЈже Зарају i3 н£кога језера. По CaHCKpiTCKi ce та ropa 1менује с санскрјтсшм пологласшком a Гваргара, садај се зове Гогра, тамо ша i сотеску oHiM icfiM јиенем.23) — Te шдгаке rope Гваргара, ce сном£нја руско лвудство i в наше вр£ме пбвајуч: Которал гора горамг мати ? Горгорг гора горамг мати. Лвудство руско i тенерв скуша слово Горгора обернута по санскрггсга с санскр^тсшм поло-гласшком a ^зговарјајуч: Харгорг, Хвангурт., Варгорг, Хвангорг, Хавор-в гора.24)
Како је уже вше речено i Словенгџ iMajy доднес в Словенф спом£шк славне надчке санскр1тске горе Гваргара. Недалеко од
22) Lassen 2, 532. — 23) Lassen 1, 56.
Ka.itm I, стр. 363. редка 577.
— и) П. Безсоновг:
словенске Гор1це je вес Гаргара, ктера ce i поднес не iMenyje по ЈзговорЈ словенском Горгора, него пресно по санскрггсга: Гаргара. Доказ да су ирарод1телв1 Словенцев в правекб также об!тавал1 блјзо Гаргаре недалеко прарод!телвев Русов. Т£м ce разјаст та памјтгодна пршазен, да језјка pycKi i словенск! ста ci тако уд1в1телвно иодобна, акол1 ста сада Tt дв£ славјан-ckž племеш руско i словенско од себе по просторб скоро нај оддалвен^јша. Подобност језша tšx дв!х илемен долаз! i i3uipa i3 тога, јербо су прарсдателвј Русов i Словенцев в 1нду£ блiзo скупа, около Гваргаре нреб1валв —
Которое древо древамг мати?
A кипарисв древа всбмт. древамг мати ?
Уже i«e древеса кинарисв каже на н£ку јужну иокрај1ну, ктеру та п^сен народна ношсује.
Дал£је поје народна ničen:
Которал трава травамт. мати ?
A Плакунг трава травамт. мати.
KoTopLifl каменв всЈмг камнлмг мати ?
АлатБ1рт.-каменБ вс:6мђ камнлмг мати.
Которал pbi6a рв1бамг мати ?
A китг-рвгба вс&мт> рв1бамт> мати.
Которал нтица птицамх мати?
A страхилг птица птицамг мати.
KoTopBift 3BŽpB звЈрлмт, мати?
Еше и индрикг зв!рв bcžmt. зв^рлмг мати.
Нлједна ствар i тједен предмет од 1меновашх в землвешсном одд^лб nžcm o Голубшој гашг£ Hi 1змшлвен, вЦуман ал1 Фанта-CTi4eH, него Bci обстоје в icTini i су најзнаметт1>ј1ш своје версте, на upiMŽp: руска землва, б%л[ царв, ошјан морве, 1лвменв језеро, Горгор ropa, Kinapic древо, алатлр камен (јантар), KiT pi6a; все то icTmiTO o6cToji, ак<ш су нам теперво HŽKTepi од т£х предметов незнат, на upiMip: плакун трава, страхи гтца i шдрш зв^р. То је готово, да нлакун трава је морала 6iTi нај зпамештЈјша мед травамц страх1л птца нај знамештбјша мед птјцамк шдрт звЈр должен 6iTi нај знаметтЈјша зв^рша i то зв!6рша дерава, на npi-Mip: pic (Tiger), орослан (лев), гробоволк (Нуепе) ал1 тЗш нодобна. Вцра (Fischotter) ce иод 1менем шдрш зв$р подразумЈжатч не може iio тому, јербо је премало знамешта i ce шкако не може peqi, да 6i бјла нај знамештЈЈЈша мед всем1 зв£ршаш, да 6i бша bcžm звБрам мат1. По слово1зштб је слово: шдрш составлвено i3 дв^х слов, перво је осакатјено, јзкажено, од нвега је остала само концовка (Endsilbe) „ш" i i3 те концовке не можемо спозна-ri, како је цбло слово глаетло, друго слово: дрш ajri драк про1зход1, не i3 геленшчше, јербо п^сен o Голуб1ној KHbiri Hi геленска, него слав-јанска, слЈдствено се Јма разјаснт i3 славјаншчше. Корен слова је дрјт = разтергатч i пом§ш зв-f.p дераву.
Pčsni narodne.
Jako zanimive reči piše naš neutrudljivi sbiratelj narodnih stvari i slavnoznani rodoljub g. Jakob Volčič, poslal je namreč evangeljsku pčsen, kako ju narod po Istrč poje i onda četiri prekrasne i prastare pčsni od starine imenovane: nenije, od pripčva (refrain): nena nina, tra liana i tako dalčje, kteri se vsakomu od-dčlku (štrofč) pčsni pripčvlja; takim pčsnam pripčvljati pripčv nena nina . . . zovu Istrani tarankanjem i take pčsni taranščicami, su žalostinke, pa ne pogrebna narčkovanja, i su udiviteljno krasne, kratke, jednoduhe i pritom jedernate i to tako izverstne, da mi študirani i učeni ljudi našega vremena ne znamo složiti nččto sličnoga. Nenie su bile znane i Starohelenam i Latini su jih meneje pravilno zvali Naeniae i, kako piše Suetonius, tčm imenem su poimenovali pogrebno narčkovanje, narekovale su za to najete narčkovavke pri pogrebah i pristavi: „ineptum et inconditum car-men," da je to petje bilo neprilično i neslano. Uže to je bilo krivo, da su Latini imenovali pogrebno narčkovanje naeniae i kdo vč, kako su se latinske narčkovavke neprilično derle, čto i kako ne-soglasno su kričale. Kako su pako izgledale i kako izgledaju izvirne starodavne nenije žalostinke slavjanske, to zna naš priprosti slavjanski narod v Istrč, jih sprepčvlja od starine od roda do roda do dnešnjega dnu, jih poje i sam ne ve, da su te pesmice tako stare i tako zanimljive. Te verste pčsni bile su v običaji! uže v onoj oddaljenoj davnovekosti, kada su praroditelji Slavjan i praro-ditelji starih Helenov ješče kako jeden narod skupa živeli i skupa pesme nenie žalostinke sprepčvljali s pripšvom nena nina tranana . . . Da je tomu tako dokazuje to, ker su te pčsni Staroheleni znali i naše slavjansko ljudstvo jih ješče zna. Do sada je bila znana samo jedna taka slavjanska pčsen, ona koja je stala v „Slavjane": Prosil je star muž divojku — i niti tu nismo imeli celu, kako nam ju je sada poslal g. Volčič. Hvala lepa! On piše med ostalim: „Po Istri se pali kres na predvečerje Ivanje i na Petrovu, to je na den sv. Petra i Pavla. — / Istrani ne govorimo: igra glasovir niti udara v glasovir, nego muzikalne nastroje zveneče zvonimo, na primčr: Ičpo umi forto-pijana zvoniti; nastroje piskače (duhove) sopemo, strunine gudemo gudalom (lukom), s perstami jih pa zvonimo, na primčr: pod oknom stoječ i kitaru zvoneč. V Istrč se poje takole:
Evangeljska pesen.
1. Povej meni dite, t
ča je jedinstvo? Jedinstvo je j edini Bog, tri imena sam jedan.
2. Povčj meni dite,
ča su dva pred Bogom ?
Dva su stare table Mojzesove . . . .
3. Povej meni dite,
ča su tri pred Bogom? Tri su patrijarki kako tri izbranki Abraham, Izak, Jakov ....
4. Povej meni dite,
ča su četiri pred Bogom?
Če tiri su evangelisti,
Ivan, Luka, Marko, Matej ....
5. Povej meni dite,
ča je pet pred Bogom ? Pet je ran na Bogč, ker su krivo sujene ....
6. Povej meni dite,
ča je šest pred Bogom? Šest je kamen vodotočine (šest je vodonos kamenih) od Jezusa v vino obračene ....
7. Povej meni dite,
ča je sedam pred Bogom ? Sedam je žalosti i radosti blažene dive Marije ....
8. Povej meni dite,
ča je osam pred Bogom? Osam je dčv usmiljenih ....
9. Povej meni dite,
ča je devet pred Bogom ? Devet je kori angeljskih ....
10. Povej meni dite,
ča je deset pred Bogom? Deset je zapovedi božjih ....
11. Povej meni dite,
ča je jednajst pred Bogom? Jednajst je duhov redovih ....
12. Povej meni dite,
ča je dvanajst pred Bogom? Dvanajst je apustoli božjih ....
13. Povej meni dite,
ča je trinajst pred Bogom? Trinajsti je sin Marijin,
ki nas včuvaj vsake neprijateljske napasti ....
Vsaki put, kada stoji znamenje .... se vse nazad ponavlja do: jedno. Ova molitvica zove se povsuda po Istre, molitvica sv. Marlina , da ju je on molil i zapovedal moliti pri umirajučih, da se duša laglje deli od toga sveta i to se ješče v naše vreme overšuje. Nekteri počnu vsaki odstavek pesni tako-le: Sv. Martine moli Boga za nas, povej meni dite .... Vsakomu odstavku pristave ješče:
Pomoz Bože vsele nam. Blaženi sveti Martin, ki nam znamenuje, mertvih duše pomiluj, ali: moli Boga za nas.
Isterske narodne pšsni žalostinke — nenie.
Nesrečnik.
Puste moje stazice, ke1) je tude gladim, pusti moji koraki, ke j a tude klatim. tana tana, taninena nena tani, tani nena nena niti tani, tani nena Sreča je zgubljena!2)
Aj drugemu človiku olovo mu plava, a meni nebogemu slama na dno pada . . . .
Aj drugemu junaku kitu rožmarina, a meni nebogemu grančicu pelina ....
Aj drugemu človiku laži mu pomoru, a meni nebogemu istine odmoru 3) . . . .
Aj drugemu človiku kolači se peču, a meni nebogemu gorke suze teču ....
Aj drugemu človiku vino ku pečenju, a meni nebogemu čemer4) za večeru . . . .
Aj drugemu človiku log5) mu je na želju, a meni nebogemu zemlja za postelju . . . .
*) Ktere. — 2) Te pripev se pripeva vsakomu odstavku. — 3) pomagaju, odmagaju. — 4) gorkost. — 5) ležišče.
Tugujuča včrenica.
Sedela tužna grlica, sedela tužna grlica, aj nana nina, traj nana naj, sedela tužna grlica,1)
na suhem drivcu2) kraj vrha .... tužna je glavcu klanjala, .... bele je krilca spuščala, .... ona se je tužna žalila, .... da si je družca zgubila: .... Pusti moj zlati prstenac, .... ali ti imaš srdca dva, .... a ja nimam nijenoga; .... znami3) ga ti s prsa svoja, .... ter4) ga loži v prsa moja; . . . . neka srdca počivaj u, .... virnu ljubav uživaju ....
*) Tako se peva vsaka redka. — 2) suho drevce je starini celomu slavjanstvu znani izraz značeči, da neima ni ploda ni poroda. — 3) izuzami. — 4) i.
Nesrečna mlada.
Druge moje se ženile,1) Kada sam i ja, nina nena ni, trani nena nenaj, kada sam i ja;2)
druge moje zikve taču3) .... a ja nimam ča.4)
Prognan budi moj mužina, .... ki mi ne velja.
zagrnila bele krilca, .... gre od njega tja;
ter doteče k miloj majki .... ter njoj govori:
Mila majko, drago majko .... ovo sam ti ja!
Mila hčerko, dvaga hčerko .... joh ča cu5) ti ja.
Mila maj ko, draga maj ko ....
nesrečna sam ti j a:
Letne dneve delevali .... brez govorjenja,
zimske noči nocevali .... brez obrnjenja,
Mila hčerko, draga hčerko .... hod od mene tja;
kade6) si leti delevala, hodi zimovat.
*) Ženini se ožene, neveste se omuže, v Istre i v Koruškoj se pako
0 mužčine i o ženščine reče, da se oženi. — 2) tako se poje vsaka sloka, to je vsaki dvoredek. — 3) zibike takaju, kolibelje kačajut, kolibaju, zibaju. — 4) ničto, ničesa. — s) čto hoču, čto mogu. — 6) kdeže.
Istrani razdšlavaju svoje pšsne a) na narčkovanja, koje narč-kovavke narčkuju za mertvimi, b) na bugarščice, koje su junač-koga zaderžaja i se bugaru brez tarankanja, c) na taranščice, to je nenie žalostinke, koje se pčvaju tarankanjem, to je pripčvom: nina nena . . . ., a skoro vsaka ima svoj drugači pripčv nina nena, d) na zdravice, koje se pčvaju pri vinč brez tarankanja i e) na molitvice, koje siromaki pčvaju milostinju proseč pred ku-čami, to su legende." —
Da ste nam, gospod Volčič! zdravi i veseli i da opet naberete
1 pošljete tako zanimivoga umstvenoga blaga narodnoga.
Kratke novinke.
Ruščine se uče naj marljivejše izmed vsih neruskih narodov prebivajučih v prostranoj Rusiji Estoni na baltičkom pomorji, oni uvide i čute naj živahneje, da jim je znanje ruskoga jezika ne samo jako polezno, nego upravo potršbno. Pri njih osobito v vlasti (v guberniji) estonskoj i v samom mšste Revalč se je vsegda vidila naklonost k vsemu, čto je ruskoga. Ne dolgo pred tšm ni bilo v cčlom Estonskč nijednoga učilišča s podučevavnim jezikom ruskim, tepervo jih je nemalo i to gimnasij i narodnih učilišč, v kterih se Estonci radi uče. Tatari mohamedani se pako dodnes malo zanimaju učenjem ruščine. Tatarska dStca pohadjaju samo učilišča mohamedanska i tamo se uče samo jezika materinskoga. V učiliščah krimskih Tatarov su upeljali vsaj (aspon, po krajnoj mere) ruščinu učivnim predmetom — ostatni ruski Tatari nisu učinili niti toga. Za Jude su takže ustanovljena učilišča, pa oni
ne pošiljaju svoje dčtca v ta javna učilišča, nego v svoja po judovski uredjena.
O zemljopise. Do sada smo bili navadjeni razdčlovati rusku zemlju v Asiji na zapadnu i izhodna Sibir. V buduče se cčla red pokrajin zapadno sibirskih s carstvom ruskim sluči i se podčini neposredno popečiteljstvu znotrajnih zadev. Iz ostatne ruske zemlje v Asiji se narede tri glavne vlasti (General - Gouvernements): 1. glavna vlast Amurska s glavnim mčstom Blagovčščensk, sosto-ječa iz dvčh dežel, iz pokrajin izhodnih od Bajkalskoga jezera i iz vlastne pokrajine Amurske. 2. Glavna vlast Turkestanska s glavnim mčstom Taškend, sostoječa iz pokrajin Sir Darja, Samarkande i jednoga dčla od pokrajine Tian-šan, to je Tuldša, i iz jinih predže kitajskih okrajev i iz vlastne pokrajine Amu Darja. 3. Glavna vlast step (pustin) sostoječa iz Urala, Oroka, Semipalatinska i iz stepe Kirgiske.
Pobožne pčsni.
5. Božična.
Iz Štajerske.
V Betlehemi luč gori, lepo se sveti, idi da ta poglej, kaj boš tam vidu:
Pastirči popevlejo, vahto*) deržijo, angelci molijo, Boga častijo.
*) nemško: Wacht, straža.
Tam pa ena žena je, dete povija, meni se terdno zdi, da je Marija.
Polek pa en možek, sveti to Jožef je, z bradicoj giblje, sineka zible.
6. Božična.
Iz Rožja v Koruškoj.
Je nova zapoved unkej šua; Te den je svet! Od cesarja Avgusta: Te den je svet, te den je vesiu, te den je vseha vesela šiv!x)
Jožef se spravi a v Betlehem hre: po cesarjevej zapovedi:--
Jožef se vzihne in mi hre: — osliča jezdi, volič za njim hre:--
Jožef Marijo na puaci2) pusti: — herperje 3) išče, za njo skerbi:--
Jožef per Mariji sdej obstoji: — in svoje reve ji razodje:--
Jožef Marijo na osliča posadi: — hresta iz mesta, k' se žje mrači:---
Hresta sdej po hmajnici:4) — pridata k burnej štalici:б)--
Jožef šitro 6) ohenj naredi: — in štalico šitro pokadi:--
Jožef vzeme barihelco:7) — in hila po frišno vodico:8)--
Marija je rodiua Ježiša: — in ha pouožiua v jaselci:--
So vse hore zuate ble: — so vse vode z vinam tekle:--
Jožef sdej šitro pertače: — Mariji suadko vince pernase:--
Jožef sdej šitro štalico odpre; Ježiš v jaselcah rojan je:--
Pastirči štalico vahtajo: anhalci nad štalico pojo:--
') Redke s poslonjenimi pisinenami se opetuju, ponavljaju, pri vsakoj sloke. — 2) nem. Platz, teržišče. — 3) nem. Herberge, poato-jalij dvor, nocleg, prenočišče. — 4) nem. Gemeindeweide, občinski pašnik. — 5) vbožni hlevec. — 6) hitro, berzo. — ') sudič mali. — 8) nem. eilt um frisches Wasser, hiti po svežu vodu.
7. Božična.
Horvatska iz Šestin blizo Zagreba.
malahna ah ljublena, vsni ma gerlica.
Vsni moja rožica, vsni ma vijolica,
Vsni dragi cvjetek nov, vsni kinč vseh cvjetov, malahni ah ljubleni, vsni kinč ljubavi.
Vsni poljski lilium, Vsni duše zercalo,
vsni konvalium,*) vsni kinč i blago,
malahni ah ljubleni malahni i ljubleni
vsni sin jedini. vsni Jezuš željni.
*) Po slovensko: matere božje solzice ali dišivnice ali piutice, n6m. Haselrausch.
0 uzajemno-slavjaiiskoiii slovarji.
Glede obče slavjanskoga slovstva stojimo sada tako-le:
Spisovatelj želeči spisati nečto osobito važnoga vsčm prosvčt-ljenim Slavjanam vsčh plemen našega naroda, može to činiti na dvojni sposob, pervič da piše take za vse slavjanstvo važne spise i knjige po ruski, ako zna i hoče, — ako pako nežna ali ako bi ne hotel pisati po ruski, naj pako piše v svojem narečji, pa u z a-j emno, to je, koliko moguče, lehko razumljivo prosvčtljenim i književnim Slavjanam kterogakoli slavjanskoga plemena. To ni težko. K tomu trčbamo uzajemne slavjanske slovnice (gramatike) i uza-jemnoga slavjanskoga slovarja. Uzajemnu slavjansku slovnicu uže imamo izdanu vrednikom „Slavjana." Uzajemno slavjanskoga slovarja ješče neimamo, potršbujemo ga pako neobhodno.
Mi neruski Slavjane neimamo tako bogatih spisovateljev, da bi se jeden pojedini učeni muž poprijel spisovanja cčloga slovarja i posvetil tomu delu veliko čast svojega življenja. Vslčd toga su sklenili nžkteri iskreni rodoljubi, ponosno pristavimo, vsi su čita-telji našega „Slavjana," se toga dela prijeti s združenimi močmi, tako da bi njih 12 ali 15 spisovateljev spisalo vsaki samo po dvč ali tri tiskane listine (Druckbogen). To bi ne bilo nikomu pretežko i slovar bi se spisal. Osem se jih je oglasilo, da bi se hotčli spisovanja vdeležiti, jeden od tčh gospodov je zbolel, jeden po mnogih opravilah svojega čina, stana, je naznanil, da za sada ne more spisovati, mi se pa nadčjamo, da se spisovanja opet poprime, kada nastanu njemu prijaznčje okolnosti, jeden se je podal v Rusiju za profesora, dva sta pako svoj spis uže na čisto spisala i vredničtvu „Slavjana" poslala. Ta dva spisovatelja sta neutrudljivi i učeni gospod Matevž Pirš i marljivi i učeni gospod Marko Stuhec. Slava! Imamo sada sto na polovinu (halbbriichig) čisto spisanih listin za uzajemni slovar. Odustati od toga poduzetja ne mo-žemo več.
Povabimo zato učtivo one spisovatelje, kteri bi se hotčli toga dela vdšležiti, da se pri vredničtvu „Slavjana" pismeno oglase, i se jim onda pošlje oddčl slovarjev, pravila, kako se ima spisovati slovar i neobhodno potrčbna uzajemna slovnica.
Slovar bude vlastnina tistih spisovateljev, kteri ga spišu, pa ne vlastnina vredničtva „Slavjana," kako bi možebiti nčkto mislil;
vredničtvo v toj stvari dopisuje i spisovatelje k spisovanju vabi, spis slovarjev popravlja i vreduje, da bude knjiga, kako iz jedne cčlote vlita, pa slovar ne bude vlastnina vrednikova.
Na naslovnom liste (Titelblatt) slovarja se budu tiskala vsa imena onih, kteri su ga spisali.
Kada nčkto svoj spis slovarja pošlje, se to v „Slavjanč" bude oznanilo, da sodelavci veju, kako delo napreduje.
Bukowinaer paedagogische .Blatter.
Izhadja te učiteljski časopis po jednoj cčloj listinč (Bogen) dvakrat vsakoga meseca v Černovicah v Bukovinč. Vrednik Dem. Isopescul. Časnik donaša članke nčmečke, slavjanske i romunske. Članki slavjanski i romunski su v obče kratki, obsegaju obično samo po jednu stranu ali dvš. Nas zanimaju osobito članki slavjanski. čitali smo s zadovoljstvom članke gosp. D m. Iv. Včncovskoga, suplenta gimnas. v Sučavč, gosp. O. Evze-bijaAndrijčuka i gosp. У. R a d i k a, učitelja v Dorošovcah v Bukovinč. Članki su spisani v lšpom lehko ponimateljnom književno m ruskom jezikš, čto je sovsčm praktično, jerbo knji-ževnu ruščinu, kaku ju ti gospodi pišu, Slavjani v obče rečeno, povsuda legče ponimaju i razume, nego članke spisane v nškom posebnom pokrajinskom narečji, ali podnarečji. Samo tako blago-polučno napred! Blagovolite i v naš časnik poslati nekak članek spisan v književnoj ruščinš, na primčr o nžkoj narodnoj svečanosti, o narodnih običaj ah, ali čtokoli jinoga; nas vse zanima, čto zadeva Slavjane bukovinske. — Vredničtvo.
Slavno gasičsko družtvo mesta Siseka se je s muzikoj udeležilo sjajnoga shoda mnogih gasičskih družtev, kteri se je svetkoval v Celovcč lčtos 29. i 30. junija. Prijazno je muzika sisečskoga ga-sičskoga družtva počestila zvečer pčsnami (Serenadoj) našega obče poštovanoga g. B. C. Rossbacherja, tergovca i iskrenoga domorodca. Ta prijaznost slavnoga gasičskoga družtva je uzradovala ne samo g. B. C. Rossbacherja nego i ostale uzajemne Slavjane v Celovcš, jerbo to je radostno znamenje širajuče se blage uzajemnosti slavjanske. — Živilo slavno družtvo gasičsko mžsta Siseka! Živila uzajemnost slavjanska!
Vredničtvo učtivo prosi one gospode prijem nike „Slavjana," kteri za lštos ješče nisu poslali plače za naš časnik, da blago-vole svojem časom poslati, v Avstriji naj priličnejše po pošt-nom nakazu (Post-Anweisung). Vredničtvo.
—ooo^oo«-—
Natisnula tiskarnica družbe sv. Mohora ? Celovcč.
Digitalna knjižnica Slovenije - dLib.si