KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 80 (3).
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 marta 1935.
PATENTNI SPIS BR. 11372
Fasting Johan Sigismund, inženjer, Kopenhagen, Dansha.
Poboljšanja na postrojenjima sa obrtnim pećima.
Prijava od 31 januara 1934.	Važi od 1 juna 1934.
Traženo pravo prvenstva od 9 marta 1933 (Engleska).
Pronalazak se odnosi na postrojenje sa obrtnom peći za pečenje cementa, klinkerz, kreča ili tome slično, ili za sitno grudva-nje ruda one vrste peći, kod koje je hladnjak koji se sastoji iz nosača za propuštanje gasa predvidjen da primi sloj materijala, koji se hladi, pomoću gasova, koji prolaze kroz nosač i sloj.
U jednom ranijem obliku izvodjenja donji ili odvodni kraj omota obrtne cevi obrazuju jednu obrtnu rešetku kroz koju prolazi gas za hladjenje ili vazduh. Pri konstrukciji takvog postrojenja pojavljuju se teškoće u vezi sa konstrukcijom same rešetke i sa dovodom vazduha a iznad svega naročito teški i jaki nosači koji su potrebni na donjem kraju obrtne peći. U jednom drugom ranijem obliku postrojenje sa nosačem za propuštanje gasa u obliku lančaste rešetke, stepenaste rešetke, oscila-tornog sprevodnika ili tome slično, name-šteno je u odvojenoj komori ispod odvodnog kraja obrtne peći i vezano je sa obim pomoću jednog vertikalnog prolaza kroz koji topal klinker iz peći klizi na površinu, koja propušta gas, dok se pak vazduh ko ji služi za hladjenje klinkera, a koji je prethodno bio grejan, uvodi u obrtnu peć. Ovaj raspored potrebuje celokupnu visinu za postrojenje i na taj način uslovljava predvidjanje visokih osnova za obrtnu peć i prema tome visoke početne troškove
Ovaj pronalazak ima za cilj da ukloni nezgode ranijih postrojenja.
Prema pronalasku, nosač za propuštanje gasa leži ispod, a prema zadnjem delu ( mota peći i kao deo zida ili omota, koji opkoljava taj deo ne obrćući se za njim. Takvom konstrukcijom dobijaju se naročito dobri uslovi za dovodjenje hladnog vazduha nosačima donjeg kraja obrtne peći, može da se olakša opterećenje i potpuna konstrukcija je kompaktna i nije velike visine.
Nosač koji propušta gas može imati ravnu površinu, ali je bolje da ima poligo nalnu ili krivu površinu okretanja koncentričnu sa omotom peći. Nosač za propuštanje gasa može biti nekretan, t. j. načinjen kao nekretna rešetka ma koje podesne konstrukcije, ili može biti pokretan t. j. načinjen u obliku pokretne rešetke, osci-latornog sprovodnika ili tome slično.
Materijal se može razvoditi preko ili duž nosača za propuštanje gasa, naročito kada je ovaj zadnji nekretan, pomoću is-padaka, grabulja neravnih tela, drljača na-meštenih na spoljnoj strani omota peći, ili na jednoj naročitoj strukturi, kao što je na primer cevast deo koncentričan sa omotom peći i utvrdjen za njega.
Da bi pronalazak bio jasniji i da bi se lakše izveo biće opisano pet oblika konstrukcije po pronalasku kao primeri, koji su dati na priloženim nacrtima u kojima
sl. 1 pokazuje vertikalni izgled, delom u uzdužnom preseku kroz jedan deo prvog postrojenja,
Din. 30,—
sl. 2 je vertikalan poprečni presek kroz isti deo,
sl. 3 i 4 su isti izgledi drugog postrojenja,
sl. 5, 6 i 7 pokazuju vertikalne izglede delom u uzdužnom preseku kroz jedan deo trećeg, četvrtog i petog postrojenja,
Postrojenje pokazano u sl. 1 i 2 ima omot obrtne peći, čiji je donji zadnji deo zatvoren zidom ili omotom 2 i nekretan nosač 3 za propuštanje gasa, čija je površina kriva i koncentrična sa omotom 1 peći. Topli materijal iz peći pada na ovaj nosač 3 i formira se u jedan običan sloj pomoću grabuba 4 i kosih tela 5 i izvesno vreme drže se u kretanju pomoću drljača ili sličnih ispadaka 6 koji upadaju u sloj materijala za vreme okretanja peči. Ako ima velikih gruda materijala koje dolaze iz obrtne peći, oni se mogu ukloniti kroz otvore zadnjeg zida 1 ili, kao što je pokazano, mogu se i/mrviti izmedju kose površine 8 i zadnjeg omota 1 peći. Grabulje 4 dele materijal poprečno, grabuljajući ga sa jedne strane nosača 3 do druge. Tela 5 sprovode materijal duž nosača 3 i služe da ga prazne kroz ispusnu cev 9. Oboje i grabulje 4 i tela 5 učvršćeni su za cevasti deo 10 koji je sastavni deo omota peći ali, koji je odmaknut od ovog tako, da ostaje prostor u koji se može dovoditi struja hladnog vazduha, da biše hladili razni delovi. Sprovodne ploče 11 su nameš-tene uzdužno u ovom prostoru da bi hladan vazduh prolazio kroz prostor pod uti-cajem prirodne promaje stvorene grejanjem vazduha. Delovi koji se izlažu najvišim temperaturama mogu se hladiti vodom, a korisno se prave od metalnih legura koje su otporne protiv toplote.
Hladan vazduh se dovodi u nosač 3 odozdo. Potrebna promaja za provodjenje ovoga vazduha kroz nosač i sloj materijala, može se dobiti ili usisavanjem, t. j. du-valjka ili t. si. namešta se u dimnom kanalu u koji dolazi gas iz peći, ili se može dobiti pomoću pritiska, pri čemu se hladan vazduh pod pritiskom tera kroz cev 12, kao što je to pokazano. U tom slučaju mora se paziti da hladan vazduh ne izadje na neželjene otvore i usled toga predvidjeni su zaptivači 13 izmedju obrtnih i nekretnih delova hladnjaka. Ako sloj materijala sadrži previše prašine i sitnog klin-kera povećaće se otpornost protiv prolaza vazduha, a sloj velikog klinkera ili drugih rastresitih tela može se rasporediti neposredno na nosaču 3.
Na postrojenju pokazanom na si. 3 i 4 zadnji deo omota 1 peći obavijen je omotom 2, kao i ranije, ali u mesto nekretnih
nosača 3 za propuštanje gasa predvidjena je pokretna rešetka 16 koja se kreće prema ispušnom kanalu 9 i nju nose valjci 14 i 15 čije su oce kose nagnute prema horizontali. Na taj načtn, ako se omot peći okreće i grabulje 17 na njemu hvataju materijal koji se rasporedjuje ravnomerno po površini rešetke 16.
U postrojenju pokazanom na si. 5 predvidjena je stepenasta rešetka 18 koja ima isto dejstvo kao i nosač 3 za propuštanje gasa u si. 1.
Postrojenje pokazano na si. 6 predvidja oscilatorni provodnik 19 za propuštanje gasa koga tera organ 20.
Postrojenje pokazano na si. 7 je isto sa onim iz sl. 1 samo sa tim izuzetkom, što se vazduh tera da prodje dvapnt kroz materijal, koji se vodi preko nosača 3. Odelenje istog nosača podeljeno je u dva dela pregradom 21 a odelenje oko peći je podeljeno pregradom 22. Vazduh še sabija kroz desni deo nosača pomoću duva-Ijke 23 a zatim se odvodi i sabija kroz levi nosač duvaljke 24. Ako se duvaljke tako udešene da je pritisak isti nad materijalom u oba odelenja, onda pregradu 22 ne treba zatvoriti sasvim dobro oko omota peći.
Kada se upotrebi pokretna rešetka ili oscilatorni sprovodnik onda se oni mogu kretati u pravcu normalno na osu peći tako, da se materijal vodi bočno.
Patentni zahtevi:
1.	Postrojenje sa obrtnim pećima za pečenje cementa, klinkera, kreča i t. si., ili za sitno zgrudnjavanje ruda, naznačeno time, što ima hladnjak postavljen ispod ispušnog kraja peći i ima nosač (3) koji propušta gasove, za prijem sloja materijala koji se hladi gasovima, koji prolaze kroz nosač i sloj, pri čemu nosač leži ispod i prema zadnjem delu omota (1) peći, kao deo zida, ili omota (2) koji obuhvata taj deo, a da se sa njime ne okreće.
2.	Postrojenje po zahtevu 1, naznačeno time, što nosač (3) koji propušta gasove, ima mnogougaonu ili krivu površinu.
3.	Postrojenje po zahtevu 1, naznačeno time što je nosač (3), koji ne propušta gasove nekretan.
4.	Postrojenje po zahtevu 1, naznačeno time, što nosač koji ne propušta gasove, ima oblik pokretne rešetke, oscilatornog sprovodnika ili tome slične pokretne naprave.
5.	Postrojenje po zahtevu 1, ili 3, naznačeno time, što su ispadci, grabulje (4, 17) neravna tela (5) drljače (6) ili t. sl. predvidjene na spoljnoj strani omota peči ili na naročitom delu u čiju razvodjenja i sbrovodjenja materijala na nosaču, koji propušta gasove.
6.	Postrojenje po zahtevu 1, naznačeno time, što su predvidjeni organi za dovod vazduha, pod pritiskom, za hladjenje donjoj strani nosača, koli propušta gasove.
Ad pat.br. 1137 2
.

. v:-.V


'v;- -v
I
,J:\\ >

/
■


- :
'
... J .


-.'v. ' ' •'*





■








- ■

. •-> 'j




Ad pat.br. 11372
-	; ik J id j i: h A

Ad pat br*. 11372
f/G. 5.





: - •„>
/



e
'1



V. /
' \







F/G). 7.




- ' ‘'■: . .... ... ,





■






:-V.