KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 75 (2)

INDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1. ]una 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4298
„Montecatini" Societa Generale per Plndustria Mineraria ed Agricola, Milano. Aparat za dobijanje sintetičnog amonijaka.
Prijava od 12. septembra 1925.	Važi od 1. aprila 1926.
Traženo pravo prvenstva od 24. septembra 1924. (Italija).
Aparat se sastoji iz dva celična cilindra A i B, koji su pomoću flanši međusobno vezani i obostrano gore i dole zatvoreni poklopcima C i D.
Za sintezu određena gasna smeša N-j-3H dovodi se pod pritiskom aparatu kroz vod F te time ista dospeva u donji snop cevi G. Ovde ta smeša stoji u dodiru sa spoljnom površinom cevi i zagreva se na račun toplote već kataliziranih gasova, da bi se potom penjala u gornji snop cevi H. Ovaj snop ima oblik zarubljene kupe sa na više uravnjenim manjim bazisom, tako, da jačina oplate spoljnih zidova, koji zadržavaju pritisak, postepeno rastu prema prirastu temperature gasa. Na ovaj način je temperatura spoljneg cilindra, koji održava visoki pritisak, ravnomerna duž celog cilindra.
Na gornjem kraju snopa cevi gasna smeša prolazi prstenasti prostor I i dolazi u dodir sa termoelektričnom spiralom. Zadatak je ove spirale, da pri puštanju aparata u rad zagreje smešu N-j-3H do temperature reakcije. Ako je već proces u toku, onda je od same reakcije izazvana toplota dovoljna za povećanje temperature.
Prstenasti prostor I opasan je slojem šamotskog materijala R i to u obliku zarubljene kupe tako da šamotska oplata postepeno rasti sa padom temperature između termoelektrične spirale i gasova, koji opkoljavaju istu.
Dobre strane opisanog rasporeda očevidne su.
Iz reakcione komore zračena toplota ne
prenosi se neposredno na spoljnu cev, već tu toplotu apsorbuju okolni gasovi i isko-rišćuju, dakle temperatura spoljne cevi o-staje mnogo ispod granice, koja bi se trebala preći, da bi vodonik pod pritiskom mogao napadati čelik.
Što se tiče termoelektrične spirale izgleda da je racionalnije ako se ista postavi van reakcione komore nego raspored iste duž osovine komore i to iz ovih razloga:
1.	Spirala zagreva gasove sama kada se aparat pušta u rad. Usled toga što spolja postavljena spirala pruža smeši veću dodirnu površinu, ona omogućava brže postizanje reakcione temperature i pri istom e-lektričnom opterećenju ispašće manji suvi-šak u temperaturi spirale od temperature gasova, te će opasnost od topljenja zavo-jaka spirale biti i odgovarajuće manja.
2.	Čim počne reakcija, spirala se neće pregrevati električnom strujom te raspored spirale, po ovom pronalasku daje mnogo veću korist time, što omogućava bolje is-korišćenje toplote, zračene iz reakcione komore, ova toplota deluje bez ikakvog rasipanja na nove gasove, koji opasuju pre ulaska u komoru, spoljnu površinu spirale. Ako pak spirala biva postavljena u sredini reakcione komore, onda bi se toj komori, morao dati veći prečnik te bi i zračenje bilo veće.
Spoljna cev, koja izdržava veliki pritisak imaće i veću temperaturu i biće izložena opasnosti kvara zbog vodonika.
Prošav kroz katalizator L u komoru smeša iz N-j-3H ulazi opet u snop cevi, pro-
Din. 10.
lazeći u pravcu odozgo na dole i odajući pri lom svoju loplotu novim gasovima, pa će najzad izaći kroz cev M.
Termoelektrični elemenat omogućava kon-trolisanje temperature reakcione komore.
Brza zamena katalizatora vrši se time, što se skida poklopac E i izvlači L.
Patentni zahtev:
Aparat za dobijanje sintetičnog amonija-
ka naznačen time, što ima snop cevi u o-bliku zarubljene kupe, da jačina oplate za zaštitu zidova spoljneg omota postepeno rasti sa prirastom gasne temperature, kao i reakcionu komoru, koja je postavljena u snopu cevi i opasana šamotskim slojem oblika zarubljene kupe, da debljina sloja postepeno rasti sa padom temperature između termoelektrične spirale i gasova koji je opasuju.
/I d patent broj ^298.
,Qv «rrf\,--vvr, „P r rrrr
v