KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1. JULA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6124.
Dr. J. Hausen, hemičar, Berlin.
Postupak za povečanje sigurnosti poroznih masa radi čuvanja komprimovanih
gasova i torne sl.
Prijava od 21. oktobra 1927.	Vazi od 1. avgusta 1928.
Poznato je, da se u trgovini naiaze eksplozivni iii gorljivi gasovi pretvoreni u tečnosti, na pr. acetiien u acetonu. Radi sigurnosti gasova u bocama od eksplozije, koja se može izazvati prenošenjem ili za-grevanjem zidova boca, uzimaju se porozne mase, koje ispunjavaju čelu šupiji-nu suda.
Kao takve porozne mase uzimaju se stresite, nabijene ili livene mase anorganske ili organske prirode. Pokazalo se, ua organske mase, na pr. kapok (indijska vata) pamuk, čelijaste materije, strugoti-ne, zivotinjske diatce, svila, zovina srž, treset, konjsko gnojivo i torne sl. ne mogu u prirodnom stanju dati potpunu sigurnost oa eksplozije pri svakom plamenu iii lo-kalnom zagrevanju zidova boce. Isto tako i smeše anorganskih i organskih materija, kod kojih organski sastojci nisu dovoljno zaštičeni anorganskim sastojcima, ne pru-žaju dovoljnu zaštitu. Anorganske materije same ne mogu, pri nedovoljnoj gu-stini, sprečiti ponovo razlaganje acetilena u dovoljnoj meri.
Pri početku razlaganja (Zersetzung) acetilena, izvedenog spoljnim prilikama u unutrašnjosti suda i izvršenog sa pojavom vatre, nastaje, kao što su opiti pokazali, razvijajoči gasne ili tečne produkte.
Jednom započeto i postepeno nastavljeno razlaganje (Zersetzung) acetilena uslovljava povečanjem temperature i pritiska disociranje (raspadanje) (Zerfall)
ostalog acetilena, usled čega može nastati razoravanje suda.
Da bi se ovaj nedostatak otklonio, pokušalo se, da se organskim masama do-dadu neorganski sastojci na pr. infuzorna zemlja, u odredjenim srazmerama mešavi-ne. Ali ovaj dodatak nije dovoljan u svim slučajevima, kao što su opiti pokazali.
Ponovo je bilo pokušano, da se mase zaštde od koksovanja impreginirajučim sredstvom, postojanim na vatri, na pr. ka-liumov silikat ili smolasti sapuni u jedi-njenju sa krečnim, bakarnim i cinkovim solima, pomoču procesa omotavanja. Ovaj postupak silikacije ili lučenja čvrstih anorganskih materija postojanih na vatri ili koje ostaju pri zagrevanju.
Predmet ovog pronalaska jeste u torne, da se tretiranjem organskih ili neor-ganskih masa sa anorganskim ili organskim solima ili materijama, koje se raz-lažu na toploti i više ili manje poptuno is-paravaju, termohemijski iU cepanjem gasova sprečava progresivno razlaganje (Zerlegung) acetilena. Dejstvo ovih sred-stäva nastaje usled toga, što se ona pre-tvaraju u gas ili disociraju (zerfallen) usled povečanja temperature, prouzroko-vane razlaganjem (Zersetzung) acetilena, troše toplotu kod ovog procesa i time smanjuju temperaturu, čime se gasovi šti-te od disociacije, jer je za razlaganje (Zerlegung) gasa, kao na pr. acetiien, potrebna izvesna visoka temperatura.
Din 10.—
Na isti se način cepanjein (Abspaltung) gasova, koji pod okolnostima sprečavaju aisociaciju, kao na pr. azot, ugljena kiseii-na, amonijak itd., proizvodi dejstvo, koje zadržava disociaciju na taj način, sto po-nieranje granica aisociacije gasa, nagomi-lanog u uzanim porama mase, nastaje po-mocu ovili gasovmn produkata aisociacije, kao sto je opitima m vrojeno, rvao materije, koje oaju takve gasove za zaštitu, po-godna su iaüva anorgansna m organska jeoinjenja m soli, koja su isparijiva iti noja dejstvuju oisociono cepanjem gasova, kojnna je potrebna topiota i koji pomeraju granice disociacije acetilena za sto su po-godna i amonijacna jeuinjerija, kao na pr. amonijacm suuat, amomum-oKsaiat, anioni um-Karbonat, ur at itd.
isto su tako pogoone organske materije, Kao na pr. amini, amiui rtu. kuo oaze m soli.
iretiranje materija za ispunu sa navedenim temna najprostije se izvodi taKo, oa se postize potpuno mešanje dodatni te-ia sa materijama ispune, pri ceni se na pr. materije ispune potapaju sa rastvorima ovili uodann teia i zatim suse, usied cega se raui jednoobraznosti dobija, Kako u ra-spooeil oodatili tela u masi, tako i potpu-na nomogeiiost, noja je od osnovnog značaja pri mešanju ovin materija sa materi-jom za ispunu u pogieau sigurnosti mase.
ivao oaije sreostvo za povečanje sigurnosti jeste sigurnost za postajami Homogenost i gustmu prnnenjenin masa. uo saua je vršeno douavanjem intuzorne zemlje, ivao druga sredstva uoiaze:	orašno od
plovca Kamena, ugljern pran, oksiui metala, kao i pnrodna zennja u rastopljenom i nerastopijenom stanju, uvi donaci ne po-Kazuju octman zahtevami Homogenost u sastavu mase, jer se iaKo izdvajaj u i mo-gu obrazovati opasne supijme u suuovima. n.ao što su opni pokazan, izdvajanje (razlaganje) se može sprečiti time, sto se anorganskim odnosno organskim masama, Koje su torne naklonjene, dovode pogodita sredstva za spajanje u obliku lepkova, kao ulje, masti, smole itd. (parafini, pri-rodne i veštačke smole, sapuni iii torne sl.), koja se ne menjaju naknadnim treti-ranjem i nisu rastvorna u sredstvu za rastvaranje gasova. Na ovaj način, usied dejstva uobičajene infuzorne zemlje nastalim homogenitetom mase onemogućeno je prenošenje eksplozije na acetilen, koji se nalazi u boči.
Od jedinjenja se mogu uzeti i takva, koja razlažu (abspalten) gasove, a koja jedinjenja za sebe pomeraju granice eksplozije, i prema torne još više smanjuju gra-nicu eksplozije. Takva jedinjenja su soli,
sumporaste ili sumporne kiseline, koje se soli raspadaju na toploti kao na pr. amo-nium-sulfat, amonium-suifit, natrium-sul-fat, natrim-suii'it, tio-suliati, liidro-suifati, smeša ovih tela. Mogu se uzeti i ksanto-genati.
Dalje se pokazalo, da se mogu uzeti i smeše soli, koje reagiraju na višoj temperaturi i pri toni razvijaju gasove. Na primer mogu se uzeti soli sumporaste ili sumporne kiseline u mešavini sa kiselim solima vinske kiseline, iii drugim anorganskim ili organskim solima, koje ne na-padaju bocu.
mogu se uzeti i jedinjenja, koja na višoj temperaturi, pre pretvaranja u gas, obrazuju i druga jedinjenja i pri toni uzimaju razvijenu topiotu. Takva su jedinjenja na pr. cianati i tiocianati, koji se talože na poroznim masama, najpre obrazuju u toploti urate, odn. tio-urate i zatim pretvaraju u gas. Mogu se uzeti i alkaii-cianati iii tiocianati, Koji se ne rastvaraju u upotrebljenim sredstvima za rastvaranje, u mešavini sa amonium-sulfatom ili amonium-hloridom.
Primena se vrši na običan način. Ili se impregniraju mase za ispunu i tečnost isparava, ili se soli pretvaraju u prah na materijama za ispunu. Količina upotreb-Ijenih materija može po volji varirati. Do-voljno je, da se po površini pretvori u prah i da se zatim stavi odozgo. Kod poroznih masa za ispunu može se izvesti potpuno impregniranje sa razblaženim ili Koncentrisanim rastvorom.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za povečanje sigurnosti poroznih anorganskih iii organskih masa za ispunu radi čuvanja eksplozivnih ili gorljivih gasova u razblaženom, kompri-movanom iii u tečnom rastvorenom stanju, na pr. acetilen u acetonu, naznačen time, što se mase ispune tretiraju sa anorganskim ili organskim materijama, na pr. amonijačnim jedinjenjima, koja is-paravaju pri raspadanju gasa, na pr. aceti-iena, cepaj u gasove, koji potpomažu diso-ciaciji i smanjuju reakcionu temperaturu potrošnjom toplote.
2)	Postupak za povečanje sigurnosti poroznih masa po zahtevu 1, naznačen time, što se masama za ispunu dodaju brašno od plovca kamena, ugljeni prah, prirodne zemlje u netopljenom i istop-Ijenom stanju — sa izuzetkom infuzorne zemlje u jedinjenju sa pogodnim lepkovi-ma, kao ulje, masti, smole, koje nisu ra-stvorene u sredstvu za rastvaranje gasova, i sa gasom obrazuju kemijska jedinjenja ili se dodaju smeše ovih.
3)	Postupak za povečanje sigurnosti poroznih masa po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se kao organske ili anorganska jedinjenja, koja vrše disociaciju, uzi-maju takva, koja razvijajo kiseonik, ili druga neka jedinjenja sumpora sa vodoni-kom, organskim i radikalnim materijama.
4)	Postupak za povečanje sigurnosti poroznih masa po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što se uzimaju smeše neutralnih ili kiselih soli, koje na večoj temperaturi cepaju gasove.
5)	Postupak za povečanje sigurnosti poroznih masa po zahtevu 1 do 4 naznačen time, što se uzimaju soli, koje na toploti obrazuju najpre druge materije, nego što su prvobitne, i tek se posle pretva-raju u gas.
6)	Postupak za povečanje sigurnosti poroznih masa po zahtevu 1 i 2 naznačen time, što se kao disociacione materije uzimaju organska jedinjenja, kao na pr. amini, amidi itd., kao baze ili soli.