KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 21 (1)
1NDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1. Marta 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4111
Guy du Bourg de Bozas, Pariš.
Rodiogoniometar za kratke talase.
Prijava od 19. juna 1925.	Važi od 1. novembra 1925.
Traženo pravo prvenstva od 21. juna 1924. (Francuska).
Ovaj se pronalazak odnosi na radiogoni-ometar za kratke talase, i odlikuje se jednim periodičnim okvirom, koji je elektro-staiički kompenziran i kruto vezan sa jednim osciiirajućim kolom, tako da se mogu dobijati lačne mere, čim se oscilirajuče kolo udesi (štimuje) na talas za primanje.
Suština pronalaska sastoji se u vezi jednog kompenziranog okvira, koji nije štimo-van na talas za prijem, sa kolom, koje je udešeno (štimovano) na tom talasu.
Veza štimovanog kola daje radiogoniome-tarskom okviru jako ocrtano upravljajuće dejsivo, koje je neophodno potrebno za ra-diogonimetarska merenja.
Uz to, prijemna kutija, čiji namotaji (podesno raspoređeni), obrazuju okvir, može se okretati sa svojim sluhovima na jednoj pokretnoj ploči, i može na taj način delati kao mali pokretni radiogoniometar.
Priloženi nacrt pokazuje, kao primer, suštinu pronalaska u slikama 1, 2 i 3.
SI. 4 pokazuje praktičnu primenu pronalaska, koji se odnosi na radiogoniometar za kratke talase.
SI. 5 pokazuje princip mehaničkog sklapanja okvira, ne štimovanog koji je namenjen za vezu na prijemniku.
SI. 6 pokazuje jedan radiogoniometar čiji je ne kompenzirani i ne štimovani okvir vezan u produžetku oscilirajućeg kruga.
SI. 7 pokazuje raspored radiogoniome-tra za kratke talase, koji bazira na principu ne štimovanog okvira.
SI. 8 pokazuje radiogonimetarski okvir, koji je elektromagnetski kompenziran me-
njajući raspodelu potenciala duž provodnika okvira pomoću promenljivih samoinduktora.
SI. 9 je izgled jednog malog, pokretnog radiogoniometra.
Radiogoniometar po si. 1—3, sastavljen je iz jednog aperiodičnog okvira C, koji je elektrostatički kompenziran i kruto vezan sa osciiirajućim kolom S (si. 1) da bi se dobile tačke goniometarske mere kad se S štimuje na talas za prijem.
Smanjujući dužinu talasa kola S, mogu se asimutirati i još kraći talasi od nekoliko metara, i to bez vođenja računa o dimenzijama okvira C, koji zadržava svoje upravljajuće dejstvo.
jedan menjač menja polove (a) i (b) o-kvira i omogućava pomoću dva asimutna čitanja (jedno čitanje za svaki položaj), da se načini tačna sredina, ujednačujući na taj način sve mestimične greške (naročito neposrednu indukciju talasa na prijemnu kutiju i nesimetriju, koja se javlja usled he-miskih gubitaka).
Reakcija se vrši na svima samoindukto-rima pomoću ravnog kola iz prve sijalice posrestvom variometra. Induktans ravnog kola tako isto je promenljiva, da bi se o-lakšalo vezivanje na ekstra kratkim taiasima (vezivanje Reinartz).
Da bi se izbegle nepravilnosti u prijemu usled ultra kratkih talasa, veza između okvira i aparata može se izvesti tankim gajtanima, koji se na odstojanju od nekoliko santimetra vode po kalemima P1, P2, i zatežu tegovima C1, C2.
Oba organa B1 i B2 automatski se is-
Din. 25.
ključuju iz struje ako radenik nepažnjom obrće često okvir u istom smislu.
Okvir se prvenstveno gladi od jednog jedinog kalema trougaonog oblika.
Da bi se izbeglo vezivanje tankih gajtana, veza između okvira i aparala može se izvesti pomoću dva žljeba sa živom koji se obrću sa osloncem utvrđenim na okviru.
Utvrđeni provodnici ulaze u ove žljebove i daju odličnu vezu između pokretnih i nepokretnih delova uređenja.
Kako rezonantna kutija ima samo jedan Harootaj »a istoj osi, to se njome može služiti kao okvirom.
U ovom slučaju kutija sa telegrafijom bez žica, i akumulatori mogu se okretati na jednoj platformi, na loptama koje su graduisane na stepene.
Glavni princip pronalaska je veza okvira 1 neštimovanog na talas za prijem, koji je kompensiran elektrostatički kod 2, sa os-cilirajućim kolom 3 (si. 4).
Raspored ovih kola daje okviru upravlja-juće dejstvo koje je neophodno potrebno za radiogoniometriska merenja.
Uz to traženje kompenzacije 2, koja je taKO postavljena, ne remeti rezonaciju, pošto je veza dosta slaba.
Samoinduktor 4, koji se može postaviti na variometru i kondenzatoru 5, služi za vezivanje oscilacija pomoću štimovanja ravnog kola.
Pomoću samoir.duktora 5 menja se veza okvira sa oscilirajućim kolom.
Variometar 7 dozvoljava reagiranje ultra kratkih talasa i služi kao udarni samoinduktor.
Kutija prijemna i akumulatori mogu se postaviti u Farađievom kavezu, koji se vezuje sa zemljom.
„ Po si- 5, koja pokazuje princip mehaničkog montiranja ne štimovanog okvira, koji je određen za vezu sa ranije opisanim prijemnikom, isti okvir sastavljen je iz metalnih cevi 1, 2, 3, 4, 5, 6, koje su jako prevedljive i imaju visoku frekvenciju. Iste u isto vreme sačinjavaju jaram i provodno kolo. Ovaj princip je karakterističan. Na ovaj način izbegnute su absorpcije, koje dolaze usled Ijenih metalnih masa, koje se ovde upotrebljuju za provod struje.
_ Izolator 7 izolira okvir od metalne rotacione ose. Ispod okvira 8 nalazi sa jedan loptasti organ za vođenje obrtne osovine. Na podnožju tog organa utvrđeni su višestruki kontakti od srebra 9, 10, 11, 12, koje pritiskuje opruge 13, 14, 15, 16, i koji se oslanjaju na dva metalna prstena 17, 18. Na ovaj način obezbeđena je električna veza između okvira i prijemnog aparata.
Mehanička konstrukcija ovog okvira, koji se drži samo jednom metalnom osovinom,
koja ide do plafona i leži na pod, omogućava da se isti postavi bilo na tlo u kabini, bilo na automobilu, bilo na lađi. Ovaj opšti raspored je karakterističan.
Pomoću spojnog rukava, koji je postavljen iznad 8, okvir sa kratkim talasima može se brzo zameniti drugim okvirom za duge talase, koji se utvrđuje na istom nosilu, koji na taj način može da služi za nekoliko svrha.
Obrtno vratilo vodi se po osnovi bilo loptastim odbojnikom, bilo kupom 19 od čelika, koja se zatvara u jednoj kutiji.
Ručni točak 20 služi za obrtanje toga vratila, a graduisana rozeta 21, koja se obrće sa celinom ispred jedne igle, pokazuje u stepenima geografsku orientaciju okvira.
SI. 6 pokazuje radiogoniometar čiji je kompenzirani neštimovan okvir, vezan kod 1 u produženju oscilirajućeg kola 2, na koje dela reakcija 3 detektorske sijalice.
Ovo uređenje omogućava vezivanje talasa vrlo velike skale.
SI. 7 pokazuje radiogoniometar sa kratkim talasima koji bazira na principu ne štimovanog okvira.
1, 2, 3, 4 su samoindukcioni kalemi, a 5, 6 i 7 su namotaj! na istoj osovini sa grupisanom žicom, da bi se izbegli gubitci usled kapaciteta.
7 je postavljeno kao variometar i varira dužinu oscilirajućeg kola.
Ovaj postupak omogućava vezivanje vrlo kratkih talasa.
Tako isto može se elektromagnetski kompenzirati svaki okvir menjajući raspodelu potencijala duž provodnika okvira pomoću promenljivih samoinduktora. Ovo kompenziranje ima svrhu kao i ranije pomenuto eiektrostatičko kompenziranje.
Da bi dužina talasa okvira ostala ista za vreme ispitivanja kompenzacije, može se služiti sa dva variometra 1 i 2, koje istovremeno pokreće ista osovina i tako da svako dodavanje samoindukcije na jednu od strana okvira odgovara jednakom oduzimanju na drugoj strani.
Celokupna samoindukcija se ne menja, već se menja samo raspodela potenciala duž provodnika menjanog okvira.
Ovaj raspored je vrlo koristan u svima onim slučajevima gde nemamo u blizini radiogoniometarskog okvira slobodan dodir sa zemljom, jer svaki provodnik duž dodira sa zemljom, ili svaki teg obrazuje antenu i deformiše diagram mera.
Ako se (si. 9) na jednoj graduisanoj ploči, koja se obrće u horizontalnoj ravni na loptasto okretalo 2, ili na jakoj osovini, skupe svi prijemni aparati 3, zajedno sa a-kumulatorima, onda ćemo dobiti jedan mali pokretan radiogoniometar. U ovom slučaju
nekretna ploča 4 može služiti kao oslonac za celinu.
Jedna utvrđena oznaka 5 pokazuje tako isto u stepenima geografsku orientaciju pokretne sprave.
Prijemni solenoid i reakcioni namotaj za održavane talasa postavljeni su kod 6 na istoj horizontalnoj osovini.
Prvo treba šiimovati prijemna kola na talas za prijem. Zatim se sve okrene u horizontalnoj ravni. Kako sad kalem ne seče više magnetski fluks, to se na telefonu o-paža oslabljenje zvuka. Osa kalema pokazuje tad pravac tražene otpravne stanice.
Patentni zahtevi:
1.	Radiogoniometar za kratke talase, naznačen time, što se kompenzirani okvir ne štimovani na talas za primanje vezuje sa kolom, koje je štimovano na tom talasu.
2.	Radiogoniometar po zahtevu 1, naznačen time, što ima jednu prijemnu kutiju čiji namotaji, podesno raspoređeni, obrazuju jedan okvir, koji se može okretati sa svojim stubovima na jednoj pokretnoj platformi i raditi na taj način kao mali pokretni radiogoniometar.


At/pđh&of broj 4///.
i
\


;■ '1
, AVWVW\„.
k/V''AWvW'-