KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 aprila 1935.
PATENTNI SPIS BR. 11439
Guggenheim Brothers, New Yorb, U. S. A.
Postupak za dobijanje sumpora iz gasova, koji sadrže sumporni dioksid.
Prijava od 8 marta 1934	Važi od 1 avgusta 1934.
Pronalazak se odnosi na dobivanje ele mentarnog sumpora iz gasova, koji sadrže sumporni dioksid, kao što su gasovi iz peći za topljenje, iz konvertera, gasoviti meta-lurgiski proizvodi i t. d., a naročito se odnosi na one postupke, pri kojima se sumporni dioksid redukuje pomoću vrućeg materijala, koji sadrži ugljenik Pronalazak ima za svrhu postizanje izvesnih poboljšanja u takvim postupcima, a naročito pri odvajanju sumpornog dioksida iz gasnih mešavina, i dovodjenju tako izdvojenog sumpornog dioksida u proces redukcije i dalje u obradi gasovitog produkta, nastalog pri redukciji u svrhu dobivanja elemeniarnog sumpora uobičajene prodajne čistoće.
Pronalazak radi na odvajanju sumpornog dioksida iz jedne gasne mtšavine na taj način, što se ista dovodi u kontakt sa nekim odgovarajućim apsorpcionim sredstvom za sumporni dioksid i što se zatim apsor-bovani sumporni dioksid oslobadja, čime se postiže viša koncentracija. Apsorpciono sredstvo treba da je preimućstveno tako, da se može kružno upotrebiti izmedju ap-sorpciie i oslobadjanja sumpornog dioksida. Za ovo su pogodne razne tečnosti, n. pr. trietanolamin, anilin, piridin i si, ipak zasada se radije upotrebljuje jedan rastvor, koji sadrži amonijev sulfit i amonijev bi-sulfit u odgovarajućim količinskim odnosima. Ako se, kao što je to uobičajeno, oslobađanje odn. isterivanje apsorbovanog sumpornog dioksida vrši pomoću zagrevanja apsorpcionog sredstva uz regenerisanje istog za dalju apsorpciju sumpornog dioksida,
radi se preimućstveno tako, da se sredstvo na svome putu od apsorpcije sumpornog dioksida prema oslobadjanju sumpornog dioksida, sprovodi na izmenu toplote sa regenerisanim apsorpcionim sredstvom, koje ide obratnim putem.
CMobodjeni i relativno koncentrisani sumporni dioksid, sprovodi se prema pronalasku kroz jednu masu vrućeg ugljenika i to združen sa tolikom količinom nekog gasa, koji pomaže izgaranje, n pr. vazduha da se usled izgaranja ugljenika stvara dovoljno toplote, za postizanje redukcija sumpornog oksida u elementarni sumpor, Probitačno se gasoviti proizvod, nastali pri re-dukcionom procesu, dovodi u jednom re-gulisanom području temperature u kontakt sa istopljenim sumporom, pri čemu se izdvajaju izvesne škodljive nečistoće iz gasovitog proizvoda. Elementarni sumpor, koji se nalazi u gasovitom proizvodu, kon-denzuje se zatim u tečni sumpor, pri čemu se preimućstveno vrši brzo ohladjivanje proizvoda na jednu odredjenu temperaturu, koja leži iznad tačke topljenja sumpora, ali koja ne iznosi više od 150° C.
Odavno je poznato, da se sumpor može dobiti iz gasova, koji sadrže sumporni dioksid, obradjivanjem sa nekim redukcionim sredstvom, koje sadrži ugljenik, pri višoj temperaturi, prema sledečim jednačinama:
S02 -f c = co2 + s SOt 4- 2CO = 2C02 + S
Do sada nije mogao biti stvoren jedan postupak te vrste od industriske vrednosti i to uglavnom iz sledečih razloga:
Din. 20.—
1.	Nedostajao je jedan jeftin, kratak i efikasan kružni postupak za koncetrNanje sumpornog dioksida u ishodnoj mešavini. Taj uslov je bitan, jer koncentracija sumpornog dioksida u većini gasovitih proizvoda, koji stoje na raspoloženju, retko je viša od 107„. Do sada su sledeče metode preporučene za koncentrisanje sumpornog dioksida:
a)	Mehanička kompresija za stvaranje tečnog sumpornog dioksida. Taj postupak je suviše skup, da bi se mogao primeniti za izradu običnog sumpora u šipkama.
b)	Apsorpcija pomoću aktivnog ugljena i t. d. Pri tome se dobija malo iskorišćenje sumpornog dioksida, pošto se u prisustvu vode i kiseonika stvara sumporna kiselina.
c)	Apsorpcija u nekoj tečnosti. Taj postupak koji se upotrebljuje pri izradi čistog sumpornog dioksida, nije dovoljno jeftin, da učini proizvodnju sumpora ekonomičnom. Jer, ili tečnost ima malu moć apsorpcije i tada su potrebni veliki skupoceni uredjaji ili su rashodi ia apsorpciono sredstvo isuviše veliki usled gubitaka u lakoj otparljivosti, ili zbog nedostatka jednog kružnog procesa regenerisanja.
‘2. Pokazale su se teškoće pri dobivanju sumpora iz gasovitih produkata nastalih pri redukcionom procesu. Većina do sada preporučenih postupaka, ili ne navodi u kakvom se obliku dobiva sumpor, ili naznačuju njegovo dobivanje u fino raspodeljenom obliku. To je proces koji ne samo da sadrži u sebi sve teškoće i izdatke taloženja čvrstih tela iz gasova, nego iz koga osim toga rezultira jedan proizvod, kojim se ne može lako rukovati.
3.	Sumpor dobiven prema do sada preporučenim postupcima, relativno je prljav i ne može se lako prodati bez naročitog rafinisanja.
Postupak prema pronalasku nema na-pred pomenutih teškoća i nedostataka. Pro nalazak obuhvata jedan ekonomičan i upotrebljiv kružni postupak za koncentrisanje sumpornog dioksida, zatim jedno poboljšanje u obradi gasovitog produkta nastalog pri redukcionom procesu, usled čega se para elementarnog sumpora ekonomično i efikasno u zadovoljavajućoj čistoći može kondenzovati u tečan sumpor Pri njegovom preimućstvenom i potpunom izvodjenju, o-buhvata postupak prema pronalasku sledeče radne procese:
1.	Kružni postupak za koncentrisanje sumpornog dioksida, koji se sadrži u gasovima, pomoću apsorpcije u jednom odgovarajućem sredstvu i sledeću obradu (o-bično zagrevanje) u svrhu isterivanja kon-centrisanog sumpornog dioksida i za re-generisanje apsorpcionog sredstva.
2.	Redukcija oslobodjenog sumpornog dioksida, pomoću toplog materijala, koji sadrži ugljenik, za dobivanje elementarne sumporne pare.
3.	Obradu — preimućstveno pranje — gasovitog produkta, nastalog pri produkciji za odstranjivanje škodljivih nečistoća.
4.	Kondenzovanje (iz prečišćenog ga-snog proizvoda dobivenog iz prethodnog radnog procesa) elementarne sumporne pare u tečan ili istopljeni sumpor.
5.	Iskorišćenje toplote, dobivene pri kondenzovanju sumporne pare, u svrhu isterivanja koncentrisanog sumpornog dioksida iz njegovog apsorpcionog sredstva.
Pri sprovodjenju tih radnih procesa dobiva se prema pronalasku jedan tečan ili topljeni proizvod u potpuno zbijenom i tečnom obliku i pri takvoj temperaturi da isti niti brzo oksidira, niti podleže gubitcima nastalim od isparavanja. Dobiveni sumpor, može se lako liti u svakom željenom obliku i barje ravnopravan uobičajenim prodajnim vrstama, ako nije i bolji od njih.
Opis pojedinih radnih procesa:
1.	Radni proces.
U tom radnom procesu se sprovodi gasna mešavina, koja sadrži sumporni dioksid (do 10% SO-j) kroz jedan uredjaj za apsorpciju, n. pr. kroz jednu kulu sa materijalom za punjenje, koja sadrži mediurn sposoban da apsorbuje sumporni dioksid. Kao što je već pomenulo upotrebljuje se za ovo preimućstveno jedan rastvor, koji sadrži u sebi amoni|ev sulfit i amonijev bisulfit, u količinskom odnosu, povoljnom za apsorpciju sumpornog dioksida. U jednom takvom rastvoru su količinski odnosi obe soli takvi, da se pritisak para sumpornog dioksida održava na vrlo niskom nivou. Gasna mešavina i apsorpciono sretstvo sprovode se jedno drugom u protivpravcu kroz uredjaj sa apsorpciju. Sumporni dioksid izdvojen je praktički sasvim iz gasova, koji odlaze pri vrhu uredjaja kao otpadni gasovi.
Apsorpciono sredstvo natovareno apsor-bovanim sumpornim dioksidnn ide svojim putem, sa dna uredjaja za apsorpciju, kroz jedan izmenjivač toplote — gde se ogreva pomoću regenrisanog sredstva, koje se vraća — u vrh jednog aparata za odvajanje sumpornog dioksidi n. pr. jedne kule, snabdevene materijalom za punjenje. U tom uredjaju za odvajanje, zagreva se medijum na laiku ključanja, da bi se sumporni dioksid isterao, koji pri svom uspinjanju na gore daje jedan deo svoje toplote novo nailazećem medijumu. Toplota, potrebna za taj radni proces, može se probitačno proizvodili od vodene pare iz kondenzatora, u kome se elementarna sumporna para kondenzuje u istopljeni sumpor.
Topal medijum, regenerisan ili oslobo-djen od SO2, izlazi napolje na podu aparata za odvajanje, prolazi kroz napred pome' nuti uredjaj za izmenu toplote, gde zagre-va dolazeći medijum natovaren sa SO2 i prepumpava se zatim u jedan rezervoar, odalde se ponova sprovodi u uredjaj za apsorpciju. Sumporni dioksid dobiven u uredjaju za odvajanje prilično je koncem trisan 1 čist je od ostalog osim od vodene pare i nešto ugljenog dioksida (ukoliko je ovaj bio zastupljen u ishodnom gasu).
Kružeći rastvor atnonijevog sultita i a-monijevog bisulfita, polako se onečišćuje sulfatom, koji se stvara ušle 1 lagane oksidacije rastvora, prouzrokovane slobodnim kiseonikom, koji se nalazi u gasovima. Prema vrsti obrađjivanih gasova i prema efikasnosti njihovog prethodnog čišćenja, može rastvor da apso buje u sebi sumpor sumporni trioksid, arsen, selen, klor i t. d. koje materije stvaraju čvrsta amonijeva je-dinjenja, sasvim slabe apsorpcione moći za sumporni dioksid. Da bi se ta jedinje-nja držala u odgovarajući niskoj koncentraciji, otače se jedan deo rastvora pri me-govom izlazu sa dna uredjaja za odvajanje i dodaje mu se sumporna kiselina Na taj način se oslobadja sumporni dioksid koji se vraća natrag u uredjaj za odvajinje. U svrhu oslobodjenja amonijaka, dodaje se zatim stvorenom rastvoru amonijevog sul fata kreč, i amonijak se na podu uredjaja za apsorciju uvodi natrag u sistem. Amonijak potreban za nadoknadu gubitka, uvodi se na isti način u dnu uredjaja za apsorpciju. Gubitci amonijaka su relativno mali, pošto gubitci nastaju samo onda, ako gasovi, koji izlaze u vrhu uredjaja za apsorpciju, ponesu sobom nešto rastvora.
Pri praktičnom sprovodjenju postupka, pokazalo se probitačno, da se upotrebi je dan rastvor, koji se posle izvršenog ključanja u svrhu isterivanja sumpornog dioksida pri minimalnoj temperaturi, koja se javlja u krugu njegovog kretanja, približno zasićen amonijevim sol ma, koje u njemu ostaju. Uopšte uzevši može rastvor pri temp. od 250C da sadrži na 1 lit. približno 100-200 g. amonijevog sulfita i oko 700-800 g. amonijevog bisulfita. Odlični rezultati postignuti su jednim rastvorom, koji je sadržao na 1 lit. okruglo 147 g. amonijevog sulfita i 760 g. amonijevog bisulfita. Taj rastvor ima tačku ključanja kod 113—115° i pritisak sumpornog dioksida, koji je na 25°C manji od 3 mm. Rastvor je apsorbovao i oslobodio 130 g sumpornog dioksida na 1 lit pri obradi jednog gasa, koji je imao 6% sumpornog dioksida. Ta količina jednaka je proticanju od samo 36 lit. rastvora kroz uredjaj za apsorpciju na svakih 23.3 m3
gasa. Ali se pri višoj radnoj temperaturi, mora upotrebiti veća koncentracija amonijaka, dok je pri temperaturi ispod 25°, potrebna manja koncentracija. Sumporni dioksid dobiven pri ovom procesu, može da se suši na bilo kakav od poznatih načina. Po sušenju može se onaj deo sumpornog dioksida, koji se ne podvrgava nenosredno procesu redukcije, skupljati u jedan gaso-metar odn prevesti u tečno stanje i držati u rezervi.
2.	Radni proces
Posle prethodnog radnog procesa dobiveni gas sumpornog dioksida redukuje se u odgovarajućoj redukcionoj peći pomoću zažarenog ugljenika. Zajedno sa sumpornim dioksidom, dodaje re toliko nekog gasa, koji pomaže gorenje, n. pr. vazduha, da se održava temperatura stvorena izgaranjem ugljenika, povoljna ža uspešno spro-vodjenje radnog procesa.
Jedna vertikalna peć, koja se sastoji od jednog čeličnog plašta, sa unutarnjom postavom od opeka i vatrogasnog materijala, pokazala se kao odlična za redukciju. Sumporni dioksid i vazduh sprovode se u približnom odnosu od 3 : 2 kroz jedan izme-njivač toplote u kome se dolazeći gasovi zagrevaju pomoću odlazećeg g sovitog produkta, nastalog pri procesu redukcije. Po izlazu iz izinenjivača toplote, uvode se gasovi kod poda redukcione peći, gde uglje-nik izgara u ugljen dioksid, a sumporni dioksid se redukuje u elementarnu sumpornu paru. Tu se održava temperatura od oko 850°, pri kojoj se praktički vrši pot pun prelaz u ugljen dioksid i elementarni sumpor. Nastupanje sporednih reakcija, koje su dovodile do stvaranja ugljenog monoksida, ugljenog oksisulfida, ili ugljenog bi-sulfida, jedva je moglo biti primećeno pri pomenutim radnim uslovima. Kao redukci-ono sredstvo, koje sadrži ugljenik, služi kao preimućstveno koks, veličina zrna od oko 1.2—2.5 cm., koji se sipa na vrhu peći. Gasoviti proizvod redukcionog procesa, koji sadrži elementarnu sumpornu, izlazi kroz jedan otvor, iz inače zatvorenog temena redukcione peći i dolazi kroz (poslednje po-menuti) izmenjivač toplote u perionicu.
3.	Radni proces.
Gasoviti proizvodi, koji sadrže elementarni sumpor, a namenjeni su preradjivanju na sumpor, mogu da sadrže materije, koje bi se u uredjaju taložile zajedno sa sumporom i o-nečišćavale ga. Te nečistoće zavisne su od vrste gasovitog proizvoda i mogu da budu zastupljene u čvrstom tečnom ili parovitom stanju. Tako n. pr. mogu gasoviti produkti, nastali pri redukciji sumpornog dioksida, pomoću zažarenog materijala koji sadrži ugljenik, da sadrže u sebi otparljive, terne i čvrste
đeliće redukcioiiog sretstva. Da bi se takve nečistoće odvojile, upotrebljuju se preimuć-stveno jedna perionica, u kojoj gasoviti proizvod dolazi u dodir sa tečnim sumporom, koji skuplja čvrste deliće, a kondenzuje ter i druga otparljiva jedinjenja. Perionica je probitačno napravljena u odgovarajućim dimenzijama u vidu kule, koja se sastoji od čelika pogodno izolovanog, a napunjena je punjenjem od koksa, Raš govog prstenja, „hemiko-prstenja“ i si., da bi imala veću gasnu kontaktnu površinu, preko koje teče tečan sumpor. Dovod gasa vrši se na dnu, a izlaz gasa je na temenu kule. Sumpor, koji se upotrebljuje za pranje, može da se uvodi na vrhu kule u vidu mlaza ili finih struja, ili se mogu dolazeći gasovi dovoditi u dodir sa tečnim sumporom, koji se nalazi u jednom rezervoaru na dnu kule i to pri temperaturi, pri kojoj gasovi dižu sobom i mogu sobom da nose odgovarajuću količinu sumporne pare, koja kondenzuje na taj način i vraća se natrag u rezervoar, što se temperatura gasova smanjuje proporcionalno njihovom penjanju prema izlazu. Poslednjim procesom rashladjuju se gasovi, uštedjuje se cirkulaciona pumpa i pri tome se dovodi relaiivno čist sumpor u dodir sa gasovima. Dalje se iskorišćuju preimućstva koja se sastoje u tome, da čak i mali de-hći, koji se nalaze u suspenziji, deluju kao centri kondenzacije i tako se opterećuju sa tečnim sumporom, da se talože.
Mada se želi, da izlazeći gasovi imaju temperaturu koja omogućava da isti nose u sebi istu količinu sumpora kao i ulazeći gasovi, pri čemu dakle treba da ostane u perionici uvek stalna količina sumpora, ne dozvoljavaju to stvarni radni odnosi. U nekim slučajevima će se količina sumpora u perionici izmenuti i biće potrebno, da se sumpor s vremena na vreme dodaje ili otače.
Dolazeći gasovi mogu se sprovoditi kroz tečan sumpor, da bi se na taj način osigurao srdačan dodir. Nemaju h dolazeći gasovi dovoljno toplote, može da bude potrebno, da bi se osigurala cirkulacija sumpora, da im se toplota dodaje spolja — naročito pri dnu. Jedan deo kružećeg sumpora, odvlači se s vremena na vreme i zamenjuje se čistim sumporom, prema tome kako to probitačno zahteva količina i priroda nakupljenih nečistoća. Zadovoljavajuće prečišćavanje biće postignuto, ako se radi sa dolazećim gasovima, koji imaju takvu temperaturu, koja će omcgućavati temperaturu tečnog sumpora na dnu perionice iz-medju 350—450° i ako je perionica tako gradjena i radi tako, da odlazeći gasovi pri vrhu imaju temperaturu za oko KiO" nižu.
Sledeči primer pokazuje stepen dejstva procesa pranja:
Pri dobivanju sumpora iz gasa jedne peći, u kojoj je sumporni dioksid reduko-van pomoću koksa, rezultirao je jedan pro-produkt, koji je bio zatvorene boje uprkos njegovoj sadržini sumpora od 98.8°/o i koii je usled toga bio slabije prodajne moći. Uvodjenjem jedne perionice u isti uredjaj učinilo se da sadržina sumpora poraste na više od 99.5% i da boja produkta postane približna onoj, koju imaju sadanje prodajne vrste sumpora
Sa vrha perionica sprovode se gasovi u kondenzator sumpora,
4.	Radni proces.
Najprobitačniji oblik dobivanja sumpora je tečni oblik, ali pri tome nastaju izvesne teškoće iz sledečih razloga:
1.	Sumporna para se na temperaturama ispod njene normalne tačke ključanja po-limeriše u SB i S8, čime se njen parcialni pritisak jako smanjuje, čak i u relativno bogatom gasu.
2.	Tečni sumpor je u području temperature izmedju 160 i 225° neobično viskozan, tako jako, da se može pri temperaturi od 190° jedan sud napunjen njime izvrnuti, a da sumpor iz njega ne iscuri. Ali je sumpor iznad tog područja temperature tečan i njegov pritisak pare je visok i sumpor može u momentu da se zapali.
3.	Sumpor ima veoma malu sprovod-Ijivost toplote.
Najpovoljnije temperature za konden. zovanje sumpora su prema tome ona u donjem području temperature tečnog stanja sumpora na oko 114 —150°C. Da bi se u tom području temperature izvršilo skupljanje kondenzovanog sumpora, mora sumporna para (odn. gasovi koji sadrže sumpornu paru), da se brzo rashladi na temperaturi ispod 150° i da se nastala ohladje-na para ili kapljice sumpora, skupljaju na pogodan način. Prvim uslovima se udovoljava primenom pogodnih uredjaja i odgovarajućih pogonskih odnosa u svrhu dobrog prenošenja toplote, a poslednjim uslovima se udovoljava na taj način, što se gasovi dovode u dodir sa nekim jakim ra-stvornim sretstvom za sumpor. Prema ovom pronalasku ispunjava se prvi uslov na taj način, što se gasovi dovode u dodir sa izdašno hladjeni velikim površinama, usled čega se gasovi brzo rashladjuju ispod temperature, na kojoj je tečan sumpor viskozan. Drugi uslov ispunjavaše na taj način što se gasovi, koji nose sobom sumpornu paru, sprovode kroz tečan sumpor, koji se drži na napred pomenutim niskim temperaturama.
Praktički se mogu prednji uslovi ispuniti na pogodan način tako, da se kondenza-ciona komora nekom tečnošću, čija tačka
ključanja leži u području temperatura tečnog sumpora, čime je osigurano brzo od-vodjenje toplote na jednoj strani zidova komore. Monoklorbenzol (čija tačka ključanja leži na oko 132°), ili voda pod nadpri-tiskom od 0.7-2.1 atm., pokazali su se pogodni za tu svrhu. Pokazalo se kao probitačno, da se kondenzator sumpora gradi tako da gasovi prolaze jedan ili više puta kroz tečni sumpor, čime se osigurava srdačan dodir izmedju gasa i tečnosti i izbe-gava stvaranje jednog izolujućeg gasnog sloja na površini tečnosti. Dubina tečnosti, kroz koju prolazi gas, ne treba da je suviše velika. Dovoljno je oko 11 cm. i bolji je višestruki prolaz kroz plitke slojeve, nego jedan jedini kroz debeo sloj tečnosti. Pri opisanom radu uspelo je iskorišćenje od preko 94% sadrž ne sumpora jedne gas-ne mešavine, koja je imala samo 6.5 vol.% sumpora (kao S8).
5.	Radni proces.
Vodena para ili drugi medijum koji odvodi toplotu, a koji oblaže kondenzator, sprovodi se u uredjaj u kome se sumporni dioksid isteruje iz rastvornog sretstva (proces br. 1). Na taj način se iskorišćuje toplota, koja se oslobadja pri kondenzovanju sumporne pare, za isterivanje sumpornog dioksida iz apsorpcionog sretstva.
U crtežu je pretstavljena šema rada jednog uredjaja za sprovodjenje pronalaska u njegovom preimućstvenom izvodjenju.
Gasovi koji sadrže sumporni dioksid, n. pr. gasovi iz peći za topljenje, gasovi iz konvertera i si , ulaze na podu u jedan uredjaj za apsorpciju, ili jednu kulu, 1, gde dolaze u dodir sa apsorpcionim sretstvom n. pr. rastvorom amonijevog sulfita i amo-nijevog bisullita, koji se dovodi u kulu iz jednog rezervoara 2. Gasovi se penju u kuli nagore, u dodiru sa nadole tekućim rastvorom i odlaze sa vrha iste kao otpadni gasovi. Rastvor se zajedno sa apsorbovanim sumpornim dioksidom odvlači preko jedne pumpe 3 sa pola kule 1 i sprovodi se preko jednog izmenjivača toplote 4 u vrh uredjaja za odvajanje ili kule 5 u kome se zagreva do ključanja pomoću pare ili nekog drugog sretstva za grejanje iz plašta 14 kondenzatora sumpora. Sumporni dioksid, oslobodjen u jiuli 5 odlazi na vrhu, a rastvor oslobodjen od njega odvlači jedna pumpa sa poda kule i sprovodi ga kroz izmenjivač toplote 4 u rezervoar 2. Kule 1 i 5 napunjene su odgovarajućim punjenjem kao koksom, Raši-govim prstenjem, ..hemiko prstenjem11 ili si..
Jedna slavina na strani za vadjenje pumpe 6 omrguć. va odvlačtnje jednog dela regenerisanog apsorpcionog rastv< ra u jedan rezervoar 7, gde se isti obradjuje sa sumpornom kiselinom. Pri tome osiobodjeni
sumporni dioksid, sprovodi se natrag u kulu 5. Ostaii rastvor se sprovodi iz lezer-voara 7 u rezervoar 8 i tamo se obradjuje sa krečom, pri čemu se stvara amonijak,, koji se uvodi u pod apsorpcione kule 1 zajedno sa potrebnom količinom dodatnog amonijaka. Ostatak iz rezervoara 8, koji se uglavnom sastoji od kalcijevog sulfata, ot-stranjuje se kao otpadak.
Spumporni dioksid, [koji izlazi iz kule za odvajanje 5, prolazi kroz sušar u, odakle se sprovodi ili u gasometar 9, ii neposredno u izmenjivač toplote 10. Pre ulaza u isti, meša se sumporni dioksid sa odgovarajućom količinom vazduha ili dragog gasa, koji omogućava izgaranje. Iz izmenjivača toplote 10 dolazi mešavina na pod re-dukcione peći 11 i penje se nagore kroz jednu masu usijanog ugljena, koksa ili si. Materijal koji sadrži ugljenik, sipa se u odgovarajući potrebnim količinama na vrhu u peć 11, a pepeo se dovlači sa poda peći. U peći 11 oksidiše ili izgara uvedeni gorljivi gas toliku količinu ugljenika, koja je dovoljna da se stvori i održava temperatura potrebna za redukciju sumpornog dioksida u elementarni sumpor, pomoću reakcije sa užarenim ugljenikom.
Gasoviti proizvod tog redukcionog procesa, koji se sastoji uglavnom od ugljenog dioksida, vodene pare i elementarnog sumpora, ide od vrha peći 11 kroz izmenjivač oplote 10 u perionicu (ili skruber) 12, gde se pomoću tečnog sumpora ispiraju iz gasova nečistoče i primese. Perionica je na svom podu snabdevena jednim ispustom ili odvlačnom čevlju, kroz koju se odvlači mekani istopljeni sumpor, kada se nakupio suvišak istog, ili kada je isti za dalju upotrebu suviše onečišćen. Prečišćeni gasovi dolaze iz perionice 12 u kondenzator 13, u kome se sumporna para konden-zuje u tečnost, koja se odvlači u odrejeno vreme. Kondenzator se održava na temperaturi najpovoljnijoj za kondenzaciju pomoću jednog plašta 14, u koji se uvode odgovarajuće količine vode Kao što je već pomenuto, služi para, koja se razvija u tom plaštu, za zagrevanje rastvora u kuli za odvajanje 5.
Kondenzator 13 može da bude gradjen probitačno na način, koji je opisan u istovremeno podnetoj prijavi pronalazača.
Patentni zahtevi:
1. Postupak za dobijanje sumpora iz neke gasne mešavine, k« ja sudrži sumporni dioksid, pri kome se gasna mešavina dovodi u dodir sa mekim sretstvom, koje može da apsorbuje sumporni dioksid, posle
čega se iz istog isteruje apsorbovani sumporni dioksid i stvara se struja relativno koncentrisanog sumpornog dioksida, koja se sprovodi kroz jednu masu zažarenog materijala, koji sadrži ugljenik, zajedno sa tolikom količinom nekog gasa, koji pomaže izgaranje (n. pr. vazduha), da se usled izgaranja materijala, koji sadrži ugljenik stvara toplota potrebna u svrhu sprovodjenja redukcije sumpornog dioksida u elementarni sumpor, naznačen time, prvo što se po isterivanju sumpornog dioksida iz apsorp-cionog sretstva isto regeneriše i zatim se u celini ili delimično vraća natrag za apsorpciju daljih količina sumpora; drugo, što se gasoviti proizvod, nastali pri redukciji u svrhu prečišćavanja dovodi u dodir sa istopljenim sumporom (koji ima preimuć-stven temperaturu od oko 350-400° C), ili se isti sprovodi kroz sumpor i treće, što se sumporna para u prečišćenom gasovi-tom proizvodu kondenzuje pomoću brzog rashladjivanja na jednu odredjenu temperaturu, koja leži iznad tačke topljenja sumpora, ali ne iznad oko 150°C-
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što je apsorpciono sredstvo za sumporni dioksid jedan rastvor, koji sadrži a-monijevog bisulfita, koji preimućstveno na temperaturi od 25°C ima na jedan litar oko 100-200 gr, amonijevog šulfita i približno 700-800 gr. amonijevog bisulfita.
3.	Postupak prema zahtevu 1 ili 2. naznačen time, što se gasna mešavina, koja nosi sobom sumporni dioksid sprovodi u protivstruji apsorpcionom sretstvu, preimućstveno kroz jednu kulu napunjenu materijalom za punjenje, kao što je n. pr. koks.
4.	Postupak prema zahtevu 1, 2 ili 3, naznačen time, što se apsorpciono sretstvo, po absorpciji izvesne količine sumpornog
dioksida, kreće u protivstruji jednom vrućem sretstvu, n. pr. vodenoj pari, da bi se izazvalo oslobadjanje odn. isterivanje sumpornog dioksida i da bi se istovremeno apsorpciono sretstvo ponova regenerisalo.
5.	Postupak prema kome bilo od napred navedenih zahteva, naznačen time, što se jedan deo onečišćenog apsorpcionog sretstva po isterivanju sumpornog dioksida odvodi i obradjuje sa sumpornom kiselinom 1 krečom, u svrhu dobivanja sumpornog dioksida i amonijaka.
6.	Postupak prema zahtevu 5, naznačen time, što se amonijak, koji se dobija pri obradi apsorpcionog sretstva sa sumpornom kiselinom i krečom, u svrhu stvaranja dodatnih količina apsorpcionog sretstva, uvodi u kulu, u kojoj se vrši apsorpcija sumpornog dioksida.
7.	Postupak prema kome bilo od navedenih zahteva naznačen time, što se a-psorpciono sredstvo, na njegovom putu od mesta apsorpcije sumpornog dioksida ka mestu isterivanja istog, dovodi u mogućnost izmene toplote sa već regenerisanim a psorpcionim sredstvom, koje struji u obrnutom pravcu.
8 Postupak prema kome bilo od napred navedenih zahteva, naznačen tim, što se gasoviti proizvod nastali prilikom redukcije dovodi u mogućnost izmene toplote sa sumpornim dioksidom i/ ili sa gasom, koji pomaže gornje, a dovodi se u proces redukcije.
9. Postupak prema kome bilo od napred navedenih zahteva, naznačen time, što se toplota, koja se oslobadja pri konden-zovanju sumporne pare, upotrebljava za zagrevanje apsorpcionog sredstva u svrhu isterivanja sumpornog dioksida i regeneri-sanja apsorpcionog sredstva.
Ad pat.br. 11439