kralje^
г
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (2)
^ O VENAGA
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 25. januara 1923.
PATENTNI SPIS BR. 675.
Lohmann-Metall G. m. b. H., Berlin.
Postupak za pravljenje oblika od woltram karbita Prijava od 22. septembra 1921.	Važi od 1. juna 1922.
U jednoj ranijoj prijavi opisan je način za pravi lenje komad ja voliram-karhit«, po kojoj karbit u prašku biva presovanjem dovodjen u razne oblike, koji po fm stavljeni u peć ma kakve konstrukcije bivaju zagrevani do tsčke topljenja i zagrevanja.
Ako se želi da se izbogne kristalizacija i da se dobiju pogodniji oblici za pojedine svrhe, zatire vanje ne srne da ide do nastupanja kristalizacije. Kristalizacija se izbegava na taj način, što se karbit ne zagreva do tičke t 'pijenja već se on grej »njem prevodi и jedno plastično stanje.
Da bi se otklonili strani metali kao gvoždje i t. d. potrebno je vršiti zagrevanje volfram-larbita do iznad fmperature stvaranja vol-tram-karbiti. Medji.t m ovo ima za posledica uvećano primanje ugbenika, koji u većim količinama pri taloženju istopljenog u oblike, biva 1 .čen od nevezanog ugljenika.
Po ovr m pronalasku postiže se kako udaljavanje ovog nevezanog ugljenika, tako i sprečavanje kristalisanja n velke kri‘t 1 te. Ovo biva dodavanjem molibdena koji ide na sa 7 do 8% (bilo to u ol liku molibden-karb ta ili metala bilo pak molibden oksida ili moiibden-kiselinc).
Pokazalo se na ime, da ne samo kiseonik,
koji je eventualno sadržan u upotrebljenim molibden-jedinjenjima, dejstvnje pri otklr-njanju ugljenika, već da i Itko sublimirani molibden-metal potpomaže lučenje ugljenika, tako da pri ovom načinu izvodjeuja nije po-t ebno u karbitu sadržanu količinu slobodnog ugljenika potpuno privući; sublimiranje slobodnog ugljenika biva izazvano u velikoj meri molibden metalom.
Kad bi bil > potrebno jednu toliku kolićit.u izvući u obiiku molibden-oksida, tako da se sav slobodni ш Ijenik prevodjenjem razvije u ugljen-oksid, bila bi potrebna tiko velika količina mobben oksida, da bi time krajnji produkti (alati ili predmeti za upotrebu) bili nepogodni s obzirom na tvrdinu i mehaničku čvrstinu, što se u većoj količini opaža kad se na mesto molibdcn-metala upotrebe drugi metali ili metalni oksidi na pr. volfram-metal ili oksid Tada do duše postaju tela bez slobodnog ugljenika, ali ipak ne polazi za rukom da se dobiju tela bez pora i mehanički čvrsta i sa najvećom mogućom tvrdinom volfram-karbita.
Nasuprot mešanju drugih metala ili oksida kao gvoždja, nikla, volframa i t d. ima mešanje molibdena to veliko preimuć.-tvo. da se dodati molibden može sav izlučiti iz tela pomoću pretvaranja u paru. Na taj način mo-
1 DIN.
gude je dobiti potpunu tvrdinu karbita i najveću mehaničku tvrdinu napravljenih tela. Samo pomoću navedenog srazmernog dodavanja molibdena karbitu moguće je, bez kri-stalisanja u krupna zrna kristalita, popeti temperaturu čak i iznad tačke topljenja, pri čemu se proizvodi tečni i u obliku testa, koji se može upotrebiti za pravljenje vrlo oštro iskovanih izlivenih tela, naročito ako izlivanje u oblike biva upotrebom centrifugalne sile.
PATENTNI ZAHTEV.
Postupak za pravljenje oblika od volfram-karbita naznačen time, što se sirov volfram-karbit, koji sadrži ugljenik, blaži takvom količinom molibden-oksida ili molibden-metala (7 do 8%) do temperature iznad tačke topljenja tako, da nastupa potpuno udaljenje celokupnog ugljenika, koji se nalazi u sirotom stanju u voltram-karbitu, posle čega se istopljena masa lije u razne oblike.